Вести:

четвртак, 28. август 2014.

Ослобођење Косова и Метохије и период после (нацрт плана)

четвртак, 28. август 2014. | КМ новине 0

Основни разлог писања овог текста је да подстакне на размишљање изван наметнутих нам оквира.

...


Напомена: преносимо део текста објављеног на порталу "Србски ФБ Репортер" где можете прочитати цео тескт и наћи везу за његово преузимање, такође, у целини.
Ставови аутора текста не одражавају нужно и ставове редакције већ пружају прилику да се умањи ефекат медијског мрака и пружи прилика сваком аутора да његово дело буде објављено са циљем подршке аналитике, научне, друштвене и политичке критике српског друштва.

Уводна реч

Присуство такозваних међународних цивилних и безбедносних снага на Косову и Метохији, према Резолуцији савета безбедности УН 1244 имало је за циљ испуњавање задатака који укључују успостављање сигурног окружења у којем избеглице и расељена лица могу безбедно да се врате домовима, обезбеђивање јавног реда и сигурности и обезбеђивање услова за миран и нормалан живот за све становнике Косова и Метохије и других.

 

Casus belli

Сада, 2014. године, односно после деценију и по од доласка такозваних међународних цивилних и безбедносних снага и бројних терористичких напада, почев од убиства 14 српских жетелаца у Старом Грацком, убиства породице Столић у Обилићу, дизања у ваздух аутобуса са путницима „Ниш експреса” код Подујева при чему је погинуо и двогодишњи Данило са оба родитеља, терористичког напада у кафићу „Панда” у Пећи у коме је живот изгубило шесторо младих људи и деце а велики број особа је повређен, терористичког напада на децу која су се купала на реци Бистрици у Гораждевцу, терористичког напада у Косовској Митровици у којем је у бомбашком нападу повређено двоје мале деце, брат и сестра Милица и Боривоје Вучетић, и бројних других, готово свакодневних терористичких напада: уништавања, оштећивања и отуђивања имовине у приватном и државном власниству, уништавања и оштећивања цркава и манастира и других културно-историјских споменика итд. и чињенице да се и даље преко 250 000 избеглих и прогнаних са Косова и Метохије, у највећој мери српске националности, али и других, није вратило својим кућама – јасно је да такозване међународне снаге нису, а ако узмемо у обзир и дужину времена њиховог присуства, и не могу да испуне постављене задатке – или им то и није циљ.

Власт

“По плодовима њиховим познаћете их” (Мт. 7, 16)

Од 5. октобра 2000. и тзв. „демократских промена” Република Србија је само номинално суверена држава, односно споља гледано поседује све чиниоце независности али је у ствари под контролом и посредном влашћу страних сила – САД и појединих земаља ЕУ, тачније оних земаља које су финансирале петооктобарске промене како би на власт довеле политичаре који ће им бити послушни и радити у складу са њиховим интересима.
Тим Маршал у књизи „Игра сенки – петооктобарска смена власти у Србији” пише:

- Америка, Британија и Немачка потрошиле су више од шездесет милиона долара на финансирање опозиције… Би-Би-Си је омогућавао пренос програма Радија Б92 на већу раздаљину, а немачки Дојче веле је помагао најмање једним опозиционим новинама тако што је плаћао папир и штампу.

На питање одакле му податак да је Запад потрошио 60 милиона на организацију 5. октобра, Тим Маршал је био изричит:

- То није никаква тајна, довољно је видети документа америчког Конгреса. То је укупна сума која је потрошена у Србији, на пример, за штампање материјала, за обуку, тренинг, путовања, изборе… У креирању Отпора, на пример, директно је учествовао амерички пуковник који их је у Мађарској снабдевао свим и свачим, а понајвише парама.
Догађајима који су се одиграли 5. октобра 2000. претходила је велика припрема. Нико од милион људи који су тог дана били у Београду није се, тек тако, пробудио и дошао на идеју да дође у престоницу и спали зграду парламента. То је морало да буде добро организовано.

Опозиција

Res, non verba. (Дела, не речи)
Отежавајуће околности у вези са садашњом ситуацијом и могућим решењем проблема Косова и Метохије (и уопште заштите националних интереса) можемо поделити у три групе.
У прву групу спадају проблеми са разјединошћу опозиције, у другу проблем пасивности опозиције, а у трећу проблем одсуства стратешке перспективе, односно постављање политике на дужи рок и у вези са тим одсуство идеја и стратегије у вези решења проблема Косова и Метохије.

Неприхватљиво је и необјашњиво да се у ситуацијама као што је постављање граничних прелаза у централној Србији према Косову и Метохији и потписивања тзв. Бриселског споразума (Бриселске капитулације, Бриселске издаје) организују посебни, а не заједнички протести опозиције, иако је и у овом случају, било позитивних примера позива на саборност и заједничко деловање.

Исто тако је тешко дати одрживо објашњење за самосталан наступ на протеклим изборима (ванредни парламентарни избори одржани 16. марта 2014.), посебно ако се узме у обзир циљ расписивања избора – обезбеђивање двотрећинске већине ради измене Устава Републике Србије. Из тог разлога се стиче утисак да не постоји подједнако код свих довољно развијена свест о важности промена кроз које као политичка генерација пролазимо. Лични и страначки интереси се стављају изнад националних.

Интернет

Герилско ратовање јесте појам који се најчешће користи у војној области, али је начела герилског ратовања могуће применити и у области политичког информисања и комуникације са јавношћу. У том смислу, приметно је да је интернет код нас недовољно политички искоришћен, како у континуираној политичкој комуникацији, тако и у политичким кампањама. Стиче се утисак да се прецењује његова забавна, а потцењује информативна функција.

Предности интернета, како у континуираној политичкој комуникацији, односно информисању грађана, тако и у политичким кампањама су евидентне. On-line комуникација је јефтина, непосредна, брза и интензивна. Омогућава уз мале трошкове, велики учинак.

Овде је важно приметити да се деловање неких од ових организација представља, па према томе и у делу јавности види, као непримерено, непожељно, као патологија, користе се разне етикете (најчешћа је свакако она да су у питању фашистичке организације) и друга средства укључујући и захтеве за забрану, са циљем да се они уклоне јер представљају могући узор другима.


Ширење дефетистичког мишљења

Уместо да ободре народ и подигну му морал, оваквим својим изјавама опозициони политичари, без обзира на њихове мотиве, чине управо супротно, изазивају осећање безнађа и малодушности како народа у централној Србији тако и оних на Косову и Метохији. У том смислу, овакве њихове изјаве представљају ништа друго него ширење дефетистичког мишљења. То као последицу има и то да, рецимо, на протесту против потписивања тзв. Бриселског споразума (Бриселске издаје) у Београду буде присутан неприхватљиво мали број људи.

Уместо тога, подршка нам долази из иностранства: “Огромна већина Срба, и оних младих, има у себи и родољубље и национални понос, и то је оно што ће им помоћи да превазиђу и ову садашњу нелаку тешку ситуацију. ” (Јарослав Фолдина, посланик у чешком парламенту у разговору за Никад Граница)

Подсетимо се речи Томислава Николића изречених на Правном факултету у Београду, на догађају којим је обележено 100 година од Првог балканског рата. Николић је изјавио да се „данас борба за истину и правду води речима … не треба да водимо ратове… ”. (Бета, 23.10.2012)

- Србија више неће узроковати ратове и желимо бити стуб стабилности у региону. Нећемо учествовати ни у каквим ратовима и сукобима – истакао је Вучић. Напоменуо је да Србија једноставно више не жели да се враћа у прошлост и да неће више стварати нове тензије и могуће ратове у региону. (Анадолија/Ослобођење, 4.8.2014)


Ево шта са друге стране каже Свети Владика Николај: „Дошао је рат. Нека буде мирна наша савест, хришћани, јер рат је једно средство у рукама Божјим као мир. Пале су прве жртве. Не жалите мајке и сестре, ваши погинули у рату живеће у рају, јер су дали живот свој из љубави према ближњем, према потлаченој браћи својој. Од те љубави нема веће, рекао је Христос.” (Свети Владика Николај Охридски и Жички, БЕСЕДА ПРЕД КУМАНОВСКУ БИТКУ)
Чак је и Добрица Ћосић, који је још почетком 90-их почео да заговара поделу Косова, једном приликом написао:

- Отаџбину можемо да одбранимо само ако је сви бранимо. У одбрани слободе за све људе и жене постоје дужности… Рат је најтежи и најгори посао на земљи, а мора се. Рат хоће освајачи, пљачкаши и убице. А ми то нисмо. МИ НЕ РАТУЈЕМО ДА ОСВОЈИМО ТУЂЕ, МИ РАТУЈЕМО ДА ОДБРАНИМО СВОЈЕ… (Добрица Ћосић, говор ђенерала Михајла Рашића)

У вези овога, оно чега такође морамо бити свесни јесте да се стање у коме се сада налазимо ни у ком случају не може окарактерисати као редовно – напротив, против нас се води рат, неконвенционални рат (супститут за оружану агресију) па се према томе и политика странака и покрета опозиције мора водити у складу са том чињеницом. Овде је важно скренути пажњу на чињеницу да теорије САД (као што је и теорија „мрежног”, односно „мрежноцентричног” ратовања) у складу са којима се воде данашњи ратови (различити од оних у прошлости; који се воде и без објаве рата, и који подразумевају и активности у стању формалног мира), нису никаква тајна, напротив доступне су свакоме ко је заинтересован. Ово је корисно, јер се из њих могу извући и основне смернице за деловање (одбрану), али наши (опозициони) политичари очигледно не спадају у групу заинтересованих.

- Основни задатак вођења свих „мрежних ратова” представља извођење „операција базних ефеката” (Effects-based operations) које се одређују као „свеукупност радњи усмерених на формирање модела понашања пријатеља, неутралних снага и непријатеља, у ситуацији мира, кризе и рата.” (Цит. према : Edward A. Smith, Jr. Effects based operations, Applying Network-centric Warfere in Peace, Crisis and War, Washington, DC:DoD CCRP, 2002) (извор – Александар Дугин, Геополитика постмодерне)



У свом тексту, из кога смо пренели део, Марковић тематски врши поделу на: Уводна реч, Casus belli, Власт, Опозиција, Интернет, Циљеви бољег информисања грађана, Ширење дефетистичког мишљења, Зашто нам се све ово дешава?, Околности у свету, Мисли српски и победи!, Срби, Албанци, Закључак, Завршна реч.
 Ради бољег разумевања и свеобихвантог информисања текст можете прочитати на "Србском ФБ репротеру" на овој СТРАНИ заједно са везом за преузимање.



Пред вама је текст Димитрија Марковића, оснивача иницијативe Реци не ЕУ и аутора СРБског ФБРепортера, под називом: ОСЛОБОЂЕЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ И ПЕРИОД ПОСЛЕ (нацрт плана). Основни разлог за писање овог текста је, по речима аутора – да подстакне на размишљање изван наметнутих нам оквира. Кроз много примера овај текст нам показује да је размишљање изван наметнитих оквира заиста могуће и преко потребно ради нашег опстанка. Текст указује на повезаност питања „уласка у ЕУ“ и питања Косова и Метохије, расветљава непознате или мало познате чињенице о Европској унији и указује на погубност тог пута.




Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.