СРБски ФБРепортер, 8. јул 2016. - Један од значајних и поштованих сарадника СРБског ФБРепортера, портал КМ Новине, је јуче 7. јула 2016. прославио другу годину свог рада.
То је био повод за разговор са људима који немају уредника, јер, како кажу, не желе да други одговара за оно што они раде а у свему се у потпуности слажу па им није потребан нико да донесе главну реч.
– Да се подсетимо, какав је био почетак рада КМ Новина, који је главни разлог покретања сајта?
КМ Новине: Разлог је био наставак рада на сведочењу истине о догађајима који су од највеће важности за српски народ на Косову и Метохији а који му у последњих пар година никако не иду у корист. Талас неповољних догађаја и активности је тако висок и моћан да је обузео све оне чија је то (сведочење истине) првенствено дужност, дакле друге медије и новинаре. Покретање сајта је била иницијатива нашег новинара Ивана Максимовића што је неколико нас прихватило и одмах прионуло на посао јер је требало доста тога организовати на почетку.
Прво се дуго размишљало о свим основним стварима, садржајима, темама… а онда се упоредо почело са конкретним радом. Првих месец дана је све то био пробни рад да би се ствари тако уредиле, понајвише због техничких проблема које је требало до краја решити, и у понедељак 7. јула 2014. сајт званично почео да функционише. Касније су се придружили још неки људи. Неко је остајао дуже, неко краће. Било је и оних који нису схватили циљ и правац којим смо кренули па су морали бити «елимисани из трке». Међу изузетно драгоцене сараднике треба истаћи Стеву Мрђена, човека јаке воље, спремности и пожртвованости да се истраје у сведочењу истине и изузетно квалитетног приступа тематици. Његов рад је изузетно значајан за наш портал јер нам омогућава да имамо свеже вести и о догађајима из Београда које други медији такође скривају.
КМ Новине су замишљене као место за представљање Срба са КиМ које би им пружило прилику да се успротиве свему што о њима други говоре, а што је нетачно, и да то истовремено не пређе у екстремне ставове било које врсте укључујући и језик (дакле без увреда, неприличних израза, нервозних оцена…) Баш због тога нисмо изабрали неко бучније име. Осим тога, поред свега што наши политичари раде и више је него довољно говорити о томе па су увреде непотребне у сваком случају.
Иначе, око имена мислим да треба одгонетнути оно што друге прилично збуњује. Углавном нас зову „КИМ“ а не „КМ“ Новине. КМ стоји из два разлога, први свакако јесте име Косова и Метохије али истовремено и Косовске Митровице, јер је управо име тог града постало најугроженије. Шиптарима, који би да заокруже своју причу о отимању Косова и Метохије, пара уши „Косовска“ Митровица јер тај додатак стоји да би се она у комуникацији издвајала од Сремске и Мачванске Митровице, и обрнуто. Тиме се указује на три града са истим именом у Србији. Употребом само назива „Митровица“ говоримо да у једној „држави“ постоји један град и да нас не занима што у «другој држави» (централној Србији) постоје неке друге Митровице. Због тога Шиптари мењају име града а додатак „Северна“ и „Јужна“, као и општине које постоје под тим називом, представљају насеље на Косову за које би Шиптари желели да не буде више у саставу Србије. Нажалост, под утицајем српских власти, међународних организација и на првом месту новца, српски новинари су прихватили тај назив и најчешће га користе не желећи да се замарају другачијим описима. На тај начин се признаје отцепљење и отимање КиМ од остатка Србије, што ми негирамо самим називом сајта, поштујући закон и Устав ове државе који су понижени до крајњих граница. Тако да је назив сајта састављен из две речи које нису нужно једна, које не чине „име и презиме“ већ просто два имена, зато „Новине“ пишемо великим словом. То можда нема неки значај код наших читалаца, али сам желео да објасним нешто што делује као правописна грешка а ово је први пут да неко од нас то чини.
– Да ли сте имали проблема због изношења истине?
КМ Новине: Наравно, проблема има и то разноврсних. За сада се (од физичког угрожавања) штитимо пре свега избегавањем комплетирања Импресума, података о свим људима који су укључени у рад сајта. Разлог за то је, на првом месту, да бисмо што дуже опстали у овом облику, односно да се не би тако лако могла угрозити реч истине која се, нажалост, са Косова и Метохије једино на нашем сајту може у потпуности чути. Било је напада и на сам сајт, ваљда не сувише опасних јер још увек функционишемо, али и напада на наше странице на друштвеним мрежама, профиле и администраторе. Један од профила наших администратора угасио је Борко Стефановић (или неко ко води његову страницу на Фејсбуку) када је тај администратор упитао: да ли прича пред ове (последње) изборе треба да буде схваћена као она на Косову и Метохији у тренутку подизања барикада која је на крају довела потпуне издаје и када ће одговарати за то што је починио и он и сви око њега? Наш профил је пријављен и угашен, но није био једини а увек се може отворити нови профил на тој мрежи.
Други озбиљнији напад доживели смо од Српске радикалне странке, односно од њихових активиста са КиМ и то сасвим неочекивано. Након преношења саопштења о томе да је Шешељ путем телефона наредио присталицама да учествују на шиптарским изборима који су планирани у овој години, уследила је серија напада који су се претворили у праву кампању која је трајала данима. Из неког разлога нимало им није било битно што то нисмо ми написали већ само пренели (можда зато што смо у почетку то први учинили али тек после провере тачности информације) али се ишло до тога да су покушавали да сазнају ко стоји иза профила нашег администратора на фејсбуку и „обећања“ да ће ускоро сазнати матични број, адресу, име, презиме… На питање зашто им то треба, уследиле су „шале“ о сусретима са њима који ће пратити то откриће. Претње су достигле крајње озбиљан ниво, али се ту све и зауставило.
Тренутно, мада нисам сигуран да ли је то претња или не, о нама се активно распитују такозване „привремене“ власти Косовске Митровице на чијем се челу налази Александар Спирић. Занимљиво, али и овог пута мотив је текст који смо пренели (ето баш са ФБРепортера) о припремним радовима за подизање споменика Светом кнезу Лазару, које су у Косовској Митровици вршили шиптарски извођачи. Наводно Спирића је погодила чињеница да га је аутор текста назвао Ромом, по етничкој групи којој рођењем припада. Текст је и био разлог што су, на дан подизања споменика, шиптарске извођаче радова заменили српски извођачи који су за тај дан доведени из Рашке без обзира на цену и све друге трошкове, како су посведочили људи из окружења самог Спирића. Зашто им је још битно и докле ће ићи, за сада не знамо, али су механизми одбране припремљени и најмање ће њему бити драго уколико насрне на нас али и другим присталицама издајничког режима у Србији којима управо истина (посебно о њима самима) понајмање одговара.
Не знам да ли могу да их назовем нападима, али било је ту и пријатељских савета да се манемо овога, да више нема разлога ни сврхе, да су ствари „већ готове“. Некима од нас нудили су чак и послове који би нас одвели са Косова и Метохије, што представља, а то могу да кажем у име свих нас, најозбиљнију и најтежу увреду до сада, јер је то само блажи облик гашења овог портала и оног што он представља. Свакако, има ту и пријатеља и реакција које нас одржавају активнима и које показују да наш посао никако није узалудан.
– KМ Новине се често дотичу и црквених тема. Зашто?
КМ Новине: Завршни ударац српском народу и држави на Косову и Метохији није могао бити задат без напада на Цркву. Прогон епископа Артемија био је почетак финалне кампање отимања Косова и Метохије. Иако се тај ток креће у правцу у коме наши непријатељи то желе, супротстављање томе значи стајати у истини и бранити Косово и Метохију али и своју веру, а прихватање, па и нереаговање на то, значи предати се и прихватити безакоње и отимачину која се спроводи над нама. Ми то нити желимо, нити смемо допустити, макар то било и на овом нивоу.
Али ни то није мали подвиг, како се чини, јер су наши новинари (они који се потписују именом и презименом) блокирани на многим друштвеним мрежама и чак сајтовима (рецимо наши новинари и администратор Иван Максимовић и Горан Петровић не само што су блокирани од Саве Јањића и пре него што су уопште сазнали да он има профил на друштвеним мрежама, већ ни са свог компјутера не могу да приђу екуменистичком сајту „интерфејт Косово“!). То нас никако не може спречити да сведочимо о безакоњу које се чини и о односу узурпиране епархије, Теодосија и Саве Јањића, али и свештеника ако затреба, према вери и држави, а срамних потеза је све више. Но, нашим активностима и указивањем на њих народ лакше схвата да се заиста ради о издаји, јер сви други медији са КиМ безакоње прихватају као редовно стање. Треба бележити њихова недела која ће на овоземаљском суду бити значајан прилог у процесима који ће се против њих покренути за издају, наравно када се за то створе услови. Ако то и не буду редовни судови, суд историје их неће заобићи и зато је важно бележити и указивати на те ствари.
– Вести са Косова и Метохије су постале споредна тема главних медија. Стиче се утисак да се ситуација стабилизовала, да све иде по плану. Да ли је све заиста тако?
КМ Новине: Мени се чини да то није тако, да у последње време има све више вести о Косову и Метохији, али на начин који подржава издају и стварање шиптарске државе. Управо због тога што су медији корумпирани и поткупљени и што једино о чему не извештавају јесте истина. Постали су слуге режима. То је и нас натерало да се, из ове својеврсне илегале, побунимо против свег зла које медији чине, а над којима ће такође судови изрећи своје казне за њихов нечасни начин рада.
Са Косова и Метохије не иду у јавност вести о малтретирањима, пребијањима, пљачкањима, покушајима киднаповања, прогону. Вести које се могу пронаћи односе се на „суживот“ Срба и Шиптара, на прихватање издаје која се уопштено назива „интеграцијом, имплементацијом, договорима“… То има за циљ да се стекне баш такав утисак, да се ствари крећу у нормалном правцу ка бољем и лакшем животу… Због тога, кад шиптарска деца на српску баце молотовљеве коктеле, српска деца се оптуже да су то изазвала без обзира што се то дешава у северном делу града а нападачи су дошли из јужног, шиптарског дела. Када неког пребију или нападну, нећете га видети у медијима да исприча како се све одиграло, иако се из дана у дан јављају нови „медији“ и млади новинари у овом граду. Од истине се данас „не живи“, због ње се може страдати или бити маргинализован, што је погубно ако на уму имате каријеру или зараду. Тако да, као што сте рекли, заиста све иде по плану, али плану који ће Србе много коштати. Чак и оне Србе који ћуте или сарађују и прихватају издају, јер оног тренутка када шиптарске намере буду биле испуњене ни они им више неће бити потребни. Ми те људе и активности бележимо, иако не стигнемо увек да објавимо, како се сутра не би могло за њих рећи да су мученици и да су радили за српску добробит, како они покушавају да прикажу своју издају. У недостатку српских истинитих медија, свакако би им та прича прошла и у будућности би вероватно били сматрани за то што се издају данас.
– Када се данас каже „независан медиј“ људима то делује нестварно, као бајка. Да ли КМ Новине имају материјалну подршку државе, друштва, НВО или било које друге организације у земљи или иностранству и да ли је могуће бити и опстати као независан медиј?
КМ Новине: Наравно да звучи као бајка, јер сваки медиј то истиче када говори о себи па одмах знате да је неко роб туђих интереса и „средстава“ ако то за себе каже. Ми не тврдимо да смо медиј, није нам намера да то будемо (иако фактички јесмо), наше је да се против таквих боримо пре свега радећи њихов посао онако како треба! И успевамо у томе.
Ми се бавимо грађанским новинарством, на шта су се нека „важнија“ имена новинарства у Србији смејала јер то, по њима, ваљда није могуће ако вас не финансира Запад! Ваљда то проистиче из аутошовинистичког става који подразумева да је све српско „паланачко“ и „сељачко“.
Грађанско новинарство није српска идеја, чак као дефинисана социјална појава стиже из Америке где су грађани то исто урадили како их медији не би лагали током једне предизборне кампање на нивоу једне од њихових држава. Тада је то дефинисано као „грађанско“ новинарство јер се грађани међусобно обавештавају игноришући причу која се пласира у медијима. Управо из тих побуда је настао и ФБРепортер, зар не? Баш зато ви, а и други који се баве овим послом, одлично и сами знате какву подршку уживамо. То јест – нема је! Иза нас не стоји нико. Било је понуда неких странака „да подрже истину са Косова“, али када смо одбили да примимо њихову помоћ, свака подршка је престала, исто тако је било и са неким политичарима „у успону“.
Просто, изградили смо став, стекли поверење посетилаца, а то много значи онима који би да се на рачун родољубља додворе масама. Невероватно је како код њих влада апсолутни недостатак слуха за искреност! Они не могу да схвате да се ово не може купити, а сами су толико далеко од истине да нису у стању да створе било какво гласило искреног родољубивог правца јер родољубља у ствари ни у себи немају. Свака странка је скуп људи који се првенствено и најјаче боре за интерес центра те странке па онда за све остало. Тако се десило и на Косову и Метохији где је свака странка пратила курс свог центра из Београда – чак и када су јасно видели да то води у пропаст и њих и њихове потомке, припадници странака нису били у стању да другачије реагују, јер „странка каже тако“. У потпуности смо против свих страначких активности и једино подржавамо оно што иде у корист српског народа и државе. Али, то се не уклапа ни у програм странака ни било кога другог, тако да смо лишени сваке материјалне помоћи, као и ви уосталом.
Чујем ових дана да један „родољубиви“ радио који се представља као „једино светло у медијском мраку Србије“, да за себе каже како је једини и који не зарађује од свог извештавања док са другима није тако, а њима сваке недеље стиже извесна количина новца аутобусом из Француске, како сами у приватном разговору истичу.
Но, слагао бих ако бих рекао да баш никакве помоћи није било. Од наших посетилаца, за ове две године, укупно смо добили 40 долара и 2000 динара. Материјално то не значи много, али смо са тим успели да пребродимо неке јако важне моменте и да се у правом тренутку додатно обезбедимо како би смо наставили свој рад. Због тога смо им изузетно захвални јер осим материјалне подршке то је значило и изузетну људску потпору која је показала да смо на правом путу, да некоме значи наш рад и да жели да се он настави, што ће се свакако и дешавати у будућности.
Свакако није лако, али не могу да кажем да је тешко да овакво гласило опстане. То је лако или тешко онолико колико је и уопште тешко опстати у животу и преживети. А ако сте већ живи, а интернет вам омогућава да се огласите, онда свакако можете да нешто учините, напишете, прикажете, укажете и помогнете да се прочује. То са друге стране тражи и време и захтева извесна одрицања, али од нас самих зависи да ли желимо да до краја истрајемо као поносни и достојанствени људи, потомци славних српких предака кроз историју, или моралне и интелектуалне наказе попут наших џелата и уништитеља. Зато сам и пристао на овај интервју за ФБ репортер јер знам да сте и ви од таквих људи којих на броју никада није било много, али их је било увек довољно да се чељусти нашег непријатеља око врата народа не заклопе до краја.
– Хвала на разговору. Враћање истине у извештаје великих медија биће знак да се у Србији ствари враћају у прави ток. До тада, КМ Новинама желимо пуно успеха у раду, да уз Божију помоћ наставе своју мисију сведочења истине са Косова и Метохије, која је од непроцењиве важности за све нас, и да та истина дође до што већег броја људи!
 |
То је био повод за разговор са људима који немају уредника, јер, како кажу, не желе да други одговара за оно што они раде а у свему се у потпуности слажу па им није потребан нико да донесе главну реч.
– Да се подсетимо, какав је био почетак рада КМ Новина, који је главни разлог покретања сајта?
КМ Новине: Разлог је био наставак рада на сведочењу истине о догађајима који су од највеће важности за српски народ на Косову и Метохији а који му у последњих пар година никако не иду у корист. Талас неповољних догађаја и активности је тако висок и моћан да је обузео све оне чија је то (сведочење истине) првенствено дужност, дакле друге медије и новинаре. Покретање сајта је била иницијатива нашег новинара Ивана Максимовића што је неколико нас прихватило и одмах прионуло на посао јер је требало доста тога организовати на почетку.
Прво се дуго размишљало о свим основним стварима, садржајима, темама… а онда се упоредо почело са конкретним радом. Првих месец дана је све то био пробни рад да би се ствари тако уредиле, понајвише због техничких проблема које је требало до краја решити, и у понедељак 7. јула 2014. сајт званично почео да функционише. Касније су се придружили још неки људи. Неко је остајао дуже, неко краће. Било је и оних који нису схватили циљ и правац којим смо кренули па су морали бити «елимисани из трке». Међу изузетно драгоцене сараднике треба истаћи Стеву Мрђена, човека јаке воље, спремности и пожртвованости да се истраје у сведочењу истине и изузетно квалитетног приступа тематици. Његов рад је изузетно значајан за наш портал јер нам омогућава да имамо свеже вести и о догађајима из Београда које други медији такође скривају.
„КМ Новине су електронско издање грађанског новинарства Срба са Косова и Метохије, пре свега са севера Косова. Разлог настанка овог гласила јесте апсолутни недостатак информација које би објективно приказале стање на терену, ставове и мишљење грађана из овог дела Србије чиме се највише манипулисало претходних година.“ (КМ Новине, рубрика „О нама“)
КМ Новине су замишљене као место за представљање Срба са КиМ које би им пружило прилику да се успротиве свему што о њима други говоре, а што је нетачно, и да то истовремено не пређе у екстремне ставове било које врсте укључујући и језик (дакле без увреда, неприличних израза, нервозних оцена…) Баш због тога нисмо изабрали неко бучније име. Осим тога, поред свега што наши политичари раде и више је него довољно говорити о томе па су увреде непотребне у сваком случају.
Иначе, око имена мислим да треба одгонетнути оно што друге прилично збуњује. Углавном нас зову „КИМ“ а не „КМ“ Новине. КМ стоји из два разлога, први свакако јесте име Косова и Метохије али истовремено и Косовске Митровице, јер је управо име тог града постало најугроженије. Шиптарима, који би да заокруже своју причу о отимању Косова и Метохије, пара уши „Косовска“ Митровица јер тај додатак стоји да би се она у комуникацији издвајала од Сремске и Мачванске Митровице, и обрнуто. Тиме се указује на три града са истим именом у Србији. Употребом само назива „Митровица“ говоримо да у једној „држави“ постоји један град и да нас не занима што у «другој држави» (централној Србији) постоје неке друге Митровице. Због тога Шиптари мењају име града а додатак „Северна“ и „Јужна“, као и општине које постоје под тим називом, представљају насеље на Косову за које би Шиптари желели да не буде више у саставу Србије. Нажалост, под утицајем српских власти, међународних организација и на првом месту новца, српски новинари су прихватили тај назив и најчешће га користе не желећи да се замарају другачијим описима. На тај начин се признаје отцепљење и отимање КиМ од остатка Србије, што ми негирамо самим називом сајта, поштујући закон и Устав ове државе који су понижени до крајњих граница. Тако да је назив сајта састављен из две речи које нису нужно једна, које не чине „име и презиме“ већ просто два имена, зато „Новине“ пишемо великим словом. То можда нема неки значај код наших читалаца, али сам желео да објасним нешто што делује као правописна грешка а ово је први пут да неко од нас то чини.
– Да ли сте имали проблема због изношења истине?
КМ Новине: Наравно, проблема има и то разноврсних. За сада се (од физичког угрожавања) штитимо пре свега избегавањем комплетирања Импресума, података о свим људима који су укључени у рад сајта. Разлог за то је, на првом месту, да бисмо што дуже опстали у овом облику, односно да се не би тако лако могла угрозити реч истине која се, нажалост, са Косова и Метохије једино на нашем сајту може у потпуности чути. Било је напада и на сам сајт, ваљда не сувише опасних јер још увек функционишемо, али и напада на наше странице на друштвеним мрежама, профиле и администраторе. Један од профила наших администратора угасио је Борко Стефановић (или неко ко води његову страницу на Фејсбуку) када је тај администратор упитао: да ли прича пред ове (последње) изборе треба да буде схваћена као она на Косову и Метохији у тренутку подизања барикада која је на крају довела потпуне издаје и када ће одговарати за то што је починио и он и сви око њега? Наш профил је пријављен и угашен, но није био једини а увек се може отворити нови профил на тој мрежи.
Други озбиљнији напад доживели смо од Српске радикалне странке, односно од њихових активиста са КиМ и то сасвим неочекивано. Након преношења саопштења о томе да је Шешељ путем телефона наредио присталицама да учествују на шиптарским изборима који су планирани у овој години, уследила је серија напада који су се претворили у праву кампању која је трајала данима. Из неког разлога нимало им није било битно што то нисмо ми написали већ само пренели (можда зато што смо у почетку то први учинили али тек после провере тачности информације) али се ишло до тога да су покушавали да сазнају ко стоји иза профила нашег администратора на фејсбуку и „обећања“ да ће ускоро сазнати матични број, адресу, име, презиме… На питање зашто им то треба, уследиле су „шале“ о сусретима са њима који ће пратити то откриће. Претње су достигле крајње озбиљан ниво, али се ту све и зауставило.
Тренутно, мада нисам сигуран да ли је то претња или не, о нама се активно распитују такозване „привремене“ власти Косовске Митровице на чијем се челу налази Александар Спирић. Занимљиво, али и овог пута мотив је текст који смо пренели (ето баш са ФБРепортера) о припремним радовима за подизање споменика Светом кнезу Лазару, које су у Косовској Митровици вршили шиптарски извођачи. Наводно Спирића је погодила чињеница да га је аутор текста назвао Ромом, по етничкој групи којој рођењем припада. Текст је и био разлог што су, на дан подизања споменика, шиптарске извођаче радова заменили српски извођачи који су за тај дан доведени из Рашке без обзира на цену и све друге трошкове, како су посведочили људи из окружења самог Спирића. Зашто им је још битно и докле ће ићи, за сада не знамо, али су механизми одбране припремљени и најмање ће њему бити драго уколико насрне на нас али и другим присталицама издајничког режима у Србији којима управо истина (посебно о њима самима) понајмање одговара.
Не знам да ли могу да их назовем нападима, али било је ту и пријатељских савета да се манемо овога, да више нема разлога ни сврхе, да су ствари „већ готове“. Некима од нас нудили су чак и послове који би нас одвели са Косова и Метохије, што представља, а то могу да кажем у име свих нас, најозбиљнију и најтежу увреду до сада, јер је то само блажи облик гашења овог портала и оног што он представља. Свакако, има ту и пријатеља и реакција које нас одржавају активнима и које показују да наш посао никако није узалудан.
– KМ Новине се често дотичу и црквених тема. Зашто?
КМ Новине: Завршни ударац српском народу и држави на Косову и Метохији није могао бити задат без напада на Цркву. Прогон епископа Артемија био је почетак финалне кампање отимања Косова и Метохије. Иако се тај ток креће у правцу у коме наши непријатељи то желе, супротстављање томе значи стајати у истини и бранити Косово и Метохију али и своју веру, а прихватање, па и нереаговање на то, значи предати се и прихватити безакоње и отимачину која се спроводи над нама. Ми то нити желимо, нити смемо допустити, макар то било и на овом нивоу.
Али ни то није мали подвиг, како се чини, јер су наши новинари (они који се потписују именом и презименом) блокирани на многим друштвеним мрежама и чак сајтовима (рецимо наши новинари и администратор Иван Максимовић и Горан Петровић не само што су блокирани од Саве Јањића и пре него што су уопште сазнали да он има профил на друштвеним мрежама, већ ни са свог компјутера не могу да приђу екуменистичком сајту „интерфејт Косово“!). То нас никако не може спречити да сведочимо о безакоњу које се чини и о односу узурпиране епархије, Теодосија и Саве Јањића, али и свештеника ако затреба, према вери и држави, а срамних потеза је све више. Но, нашим активностима и указивањем на њих народ лакше схвата да се заиста ради о издаји, јер сви други медији са КиМ безакоње прихватају као редовно стање. Треба бележити њихова недела која ће на овоземаљском суду бити значајан прилог у процесима који ће се против њих покренути за издају, наравно када се за то створе услови. Ако то и не буду редовни судови, суд историје их неће заобићи и зато је важно бележити и указивати на те ствари.
– Вести са Косова и Метохије су постале споредна тема главних медија. Стиче се утисак да се ситуација стабилизовала, да све иде по плану. Да ли је све заиста тако?
КМ Новине: Мени се чини да то није тако, да у последње време има све више вести о Косову и Метохији, али на начин који подржава издају и стварање шиптарске државе. Управо због тога што су медији корумпирани и поткупљени и што једино о чему не извештавају јесте истина. Постали су слуге режима. То је и нас натерало да се, из ове својеврсне илегале, побунимо против свег зла које медији чине, а над којима ће такође судови изрећи своје казне за њихов нечасни начин рада.
Са Косова и Метохије не иду у јавност вести о малтретирањима, пребијањима, пљачкањима, покушајима киднаповања, прогону. Вести које се могу пронаћи односе се на „суживот“ Срба и Шиптара, на прихватање издаје која се уопштено назива „интеграцијом, имплементацијом, договорима“… То има за циљ да се стекне баш такав утисак, да се ствари крећу у нормалном правцу ка бољем и лакшем животу… Због тога, кад шиптарска деца на српску баце молотовљеве коктеле, српска деца се оптуже да су то изазвала без обзира што се то дешава у северном делу града а нападачи су дошли из јужног, шиптарског дела. Када неког пребију или нападну, нећете га видети у медијима да исприча како се све одиграло, иако се из дана у дан јављају нови „медији“ и млади новинари у овом граду. Од истине се данас „не живи“, због ње се може страдати или бити маргинализован, што је погубно ако на уму имате каријеру или зараду. Тако да, као што сте рекли, заиста све иде по плану, али плану који ће Србе много коштати. Чак и оне Србе који ћуте или сарађују и прихватају издају, јер оног тренутка када шиптарске намере буду биле испуњене ни они им више неће бити потребни. Ми те људе и активности бележимо, иако не стигнемо увек да објавимо, како се сутра не би могло за њих рећи да су мученици и да су радили за српску добробит, како они покушавају да прикажу своју издају. У недостатку српских истинитих медија, свакако би им та прича прошла и у будућности би вероватно били сматрани за то што се издају данас.
„Схвативши да водећи и званични медији, у неминовној борби за профит и под утицајем својих спонзора, извештавају на начин какав се не може назвати објективним и истинитим новинарством грађани, раније називани публиком, узимају у своје руке медијске алате како би се међусобно обавештавали. Овим се пре свега баве они људи којима новинарство није професија и који не зарађују на тај начин. Почетком 21. века ова појава добија и званично име – грађанско новинарство“. (КМ Новине, рубрика „О нама“)
– Када се данас каже „независан медиј“ људима то делује нестварно, као бајка. Да ли КМ Новине имају материјалну подршку државе, друштва, НВО или било које друге организације у земљи или иностранству и да ли је могуће бити и опстати као независан медиј?
КМ Новине: Наравно да звучи као бајка, јер сваки медиј то истиче када говори о себи па одмах знате да је неко роб туђих интереса и „средстава“ ако то за себе каже. Ми не тврдимо да смо медиј, није нам намера да то будемо (иако фактички јесмо), наше је да се против таквих боримо пре свега радећи њихов посао онако како треба! И успевамо у томе.
Ми се бавимо грађанским новинарством, на шта су се нека „важнија“ имена новинарства у Србији смејала јер то, по њима, ваљда није могуће ако вас не финансира Запад! Ваљда то проистиче из аутошовинистичког става који подразумева да је све српско „паланачко“ и „сељачко“.
Грађанско новинарство није српска идеја, чак као дефинисана социјална појава стиже из Америке где су грађани то исто урадили како их медији не би лагали током једне предизборне кампање на нивоу једне од њихових држава. Тада је то дефинисано као „грађанско“ новинарство јер се грађани међусобно обавештавају игноришући причу која се пласира у медијима. Управо из тих побуда је настао и ФБРепортер, зар не? Баш зато ви, а и други који се баве овим послом, одлично и сами знате какву подршку уживамо. То јест – нема је! Иза нас не стоји нико. Било је понуда неких странака „да подрже истину са Косова“, али када смо одбили да примимо њихову помоћ, свака подршка је престала, исто тако је било и са неким политичарима „у успону“.
 |
Просто, изградили смо став, стекли поверење посетилаца, а то много значи онима који би да се на рачун родољубља додворе масама. Невероватно је како код њих влада апсолутни недостатак слуха за искреност! Они не могу да схвате да се ово не може купити, а сами су толико далеко од истине да нису у стању да створе било какво гласило искреног родољубивог правца јер родољубља у ствари ни у себи немају. Свака странка је скуп људи који се првенствено и најјаче боре за интерес центра те странке па онда за све остало. Тако се десило и на Косову и Метохији где је свака странка пратила курс свог центра из Београда – чак и када су јасно видели да то води у пропаст и њих и њихове потомке, припадници странака нису били у стању да другачије реагују, јер „странка каже тако“. У потпуности смо против свих страначких активности и једино подржавамо оно што иде у корист српског народа и државе. Али, то се не уклапа ни у програм странака ни било кога другог, тако да смо лишени сваке материјалне помоћи, као и ви уосталом.
Чујем ових дана да један „родољубиви“ радио који се представља као „једино светло у медијском мраку Србије“, да за себе каже како је једини и који не зарађује од свог извештавања док са другима није тако, а њима сваке недеље стиже извесна количина новца аутобусом из Француске, како сами у приватном разговору истичу.
Но, слагао бих ако бих рекао да баш никакве помоћи није било. Од наших посетилаца, за ове две године, укупно смо добили 40 долара и 2000 динара. Материјално то не значи много, али смо са тим успели да пребродимо неке јако важне моменте и да се у правом тренутку додатно обезбедимо како би смо наставили свој рад. Због тога смо им изузетно захвални јер осим материјалне подршке то је значило и изузетну људску потпору која је показала да смо на правом путу, да некоме значи наш рад и да жели да се он настави, што ће се свакако и дешавати у будућности.
„Иза КМ Новина не стоји ни једна организација, група нити лице из области политике, економије или области које су у супротности и сукобу са законима и Уставом Републике Србије на чијој територији је смештено седиште овог гласила.“ (КМ Новине, рубрика „О нама“)
Свакако није лако, али не могу да кажем да је тешко да овакво гласило опстане. То је лако или тешко онолико колико је и уопште тешко опстати у животу и преживети. А ако сте већ живи, а интернет вам омогућава да се огласите, онда свакако можете да нешто учините, напишете, прикажете, укажете и помогнете да се прочује. То са друге стране тражи и време и захтева извесна одрицања, али од нас самих зависи да ли желимо да до краја истрајемо као поносни и достојанствени људи, потомци славних српких предака кроз историју, или моралне и интелектуалне наказе попут наших џелата и уништитеља. Зато сам и пристао на овај интервју за ФБ репортер јер знам да сте и ви од таквих људи којих на броју никада није било много, али их је било увек довољно да се чељусти нашег непријатеља око врата народа не заклопе до краја.
– Хвала на разговору. Враћање истине у извештаје великих медија биће знак да се у Србији ствари враћају у прави ток. До тада, КМ Новинама желимо пуно успеха у раду, да уз Божију помоћ наставе своју мисију сведочења истине са Косова и Метохије, која је од непроцењиве важности за све нас, и да та истина дође до што већег броја људи!
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.