Као да се у нашој јавности заборавља, да курс динара претежно (не и једино) зависи од понуда и тражња за девизама на домаћем девизном тржишту.
 |
| Илустрација: communitytable.com |
Треба анализирати структуру понуде и тражње и наћи начин уравнотежења, јер је ту кључ (не)стабилности курса.
У понуду девиза улазе приливи од извоза, девизне дознаке из иностранства, средства од приватизација од стране правних лица, директне стране инвестиције у земљу и на крају трошење девизних средстава становништва.То су пожељни девизни приливи, јер не дестабилизују домаћу валуту, изузев у одређеној мери дознака дијаспоре.
На страни понуде су и међународни кредити али би их могли пре сврстати у непожељне. И по принципу курсног дестимулатора али и других негативних ефеката по привредна кретања. Једино оправдање за инострано задуживање је ако се тај новац уложи у репро материјале и опрему за домаћу производњу или инфраструктуру која мултипликује економске користи у осталим гранама.
Што се тиче тражње девиза говоримо о неколико извора одлива девиза и то путем увоза роба и услуга, отплата рата и главница кредита, штедње становништва у страној валути. Основни задатак сваке државе је да покуша да понуду повећа а тражњу смањи или бар да раст прве буде бржи од раста друге и то је један од начина стабилизације девизног курса. Оптималан избор девизног курса је инструмент а не циљ монетарне политике. Може бити позитивни катализатор економског амбијента, не и начин уравнотежења дефицита.
На страни понуде девиза, једини сталан и делимично предвидљив прилив девиза су дознаке наше дијаспоре, чија висина је просечно око 4 милијарде долара годишње. Да ли можемо утицати на његово повећање у наредном периоду? Тешко, јер степен везаности припадника наше дијаспоре према матици се благо смањује, па ће понуда наредних година имати благи пад.
Извоз је важан извор девиза и његов раст битно ублажава девизни дефицит. Али сматрати да економски опоравак земље зависи искључиво од раста извоза је велика заблуда која влада у српској економској јавности последњих деценија. Извоз Србије је на сасвим задовољавајућем нивоу ако га поредимо са учешћем у националном БДП у односу на друге упоредиве, али и високо развијене земље. Он је већи у односу на, рецимо, учешће извоза САД, евро зоне, Јапана… а већи или приближно исти у односу на земље сличне величине и развијености. Његово повећање има своје лимите, па тражити спас искључиво у повећању девиза преко извоза је нереално, посебно што на раст извоза и не можемо много да утичемо с обзиром на ограничења међународног тржишта.
Девизни прилив од будућих приватизација је такође са високим степеном непредвидивости и лимитиран на дуги рок, чак и у ситуацији радикалне стратегије продаје свих јавних предузећа, укључујући и локална комунална предузећа. У једном тренутку би ти приходи од приватизација могли да поправе девизне билансе али би дугорочно, таква„акција” били лоша за економски систем, посебно у периоду после те “акције“. Трошења стране валуте из личних уштеђевина домаћег становништва је, у односу на поменуте изворе мали, па на њега као значајан девизни прилив не можемо озбиљно рачунати. Што се тиче иностраних кредита, они у једном периоду поправљају “девизну крвну слику“ али дугорочно и трајно погоршавају економску ситуацију. Додатни проблем је неповољна рочност тих задужења која може правити озбиљне проблема наредних година.
И коначно, велика очекивања девизног прилива од директних страних инвестиција су сувише оптимистична и нереална. Који је интерес страних инвеститора да улажу у Србију и колико је реално базирати наш економски развој на овој наметнутој премиси? Са нивоом царина и тенденцијом потпуног укидања, не може се градити стратегија привлачења страних инвестиција. Рационалност потенцијалних улагача ће увек довести до одлуке да ту робу увозе у Србију уместо улагања у производне погоне са неизвесним профитом те инвестиције.
Великим очекивањима од страних инвестиција не иду у прилог ни величина српског тржишта али ни фискална политика Србије због унификације са порезима ЕУ. Повећање страних инвестиција због Споразума са Русијом, ће се драстично смањивати већ након потписивања првих Поглавља са ЕУ. О „предности” због ниских надница није озбиљно полемисати. Кад погледамо удео вредности увоза у БДП, уочавамо да се он код нас приближава половини нашег БДП, док је у упоредивим чланицама ЕУ он нижи од једне трећине. То говори да се све развијене земље, претежно развијају на расту задовољења домаће тражње а не на нереалним очекивања бесконачног раста извоза или високог увоза роба и услуга. Другачија ситуација би била да се примењују мере оживљавања супституције увоза који би обезбедио значајно мањи одлив девиза него сада. Или чак ванцаринске баријере, па примена диференцијалних девизних курсева за поједине секторе или производе.
Када посматрамо отплате међународних кредита, ситуација добија своје најтамније нијансе. Колико год у једном тренутку инострани кредити тренутно утицали на стабилност девизног тржишта, касније још снажније дестабилизују девизни курс. Прво, јер је апсолутни и релативни износ отплата већи за износ камата на преузете међународне кредите па је тај дестабилизујући ефекат већи од првобитног “смирујућег„. Друго, начин трошења кредита је такав да не обезбеђује економску корист која би оправдала узимање тих кредита (потрошња или покривања буџетског дефицита).
Никако не треба заборавити ни девизне шпекулације. О илегалним треба да брине Агенција о спречавању прања новца, док би “регуларне“ требало минимизовати изменом постојеће легислативе и јачим надзором НБС. Пракса је да стране банке извлаче део девиза из земље, не приказујући их као добит већ као обавезу према централама у иностранству кроз форме гарантних, коресподентских уговора или уговора о есконту или реесконту хартија од вредности.
Дакле, да би курс домаће валуте могао бити стабилан, мора се бар приближно обезбедити девизна равнотежа, као услов стабилности курса динара. Другог пута нити плана нема , бар што се тиче онога што је у нашим рукама.
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.