Група хрватских интелектуалаца затражила је од председнице Колинде Грабар-Китаровић да усташки поздрав ”За Дом спремни” буде службено коришћен у Хрватској војсци.
У петицији која је спроведена на интернету тражи се измена Закона о хрватској војсци, а иницијативу је покренуо Бранко Борковић-Млади Јастреб. Петицију је наводно подржало више од 3.000 људи, а међу њима је академик Јосип Печаревић, бивши фудбалер Јосип Шимунић, двојица високо рангираних свештеника Католичке цркве, сисачки бискуп Владо Кошић и помоћни загребачки бискуп Валентин Позаић, академик Станко Поповић и други.
Да је дух пуштен из боце није тешко закључити, јер је у Хрватској све више агресивног позивања на усташтво. Увек исти упорно компромитују Хрватску, без икаквих санкција, иако хрватски закони јасно предвиђају санкције за ту врсту недела.
Због оживљавања авети прошлости Хрватска је све чешће на стубу срама у Европи, а због Шимунићевог дивљања на стадиону, када је урликао ”За Дом спремни”, уследила је и драстична казна фудбалске организације.
Шимунићу због његовог скромног образовања неке историјске истине можда и нису довољно познате, што се не може рећи за неке од потписника ове петиције која је упућена и шефу опозиције Томиславу Карамарку. Какве он везе, за сада, има са променом закона и таквим иницијативама никоме није јасно, али се може очекивати да ће се он оградити од усташких носталгичара који упорно срамоте Хрватску.
У образложењу потписника петиције тако пише да би увођење поздрава ”За Дом спремни” била негована хрватска традиција.
”У противном противници тог поздрава могли би сутра да дођу на идеју да забране наш плетер, загребачку катедралу или чак Сињску алку”, пишу аутори петиције, међу којима је и бивши професор Правног факултета Звонимир Шепаровић, политички емигрант Никола Штедул, те свештеници Анђелко Каћунко и Миљенко Стојић. Потписници петиције тврде да је реч о старохрватском поздраву, а то образложење увек покушава да се протури у одбрани усташког поздрава под којим су учињена бројна зверства Павелићеве квислиншке квази-државе.
Поздрав је Анте Павелић, усташки вођа и кољач, користио од 1932. године, а после је постао званични поздрав усташке државе. Налазио се на свим званичним документима такозване Независне Државе Хрватске, а сви јавни догађаји почињали су и завршавали са поздравом ”За Дом спремни”. Коришћене су и скрађенице тог поздрава, па се често говорило и ”За дом” или ”За дом и поглавника спремни”.
Чак је и хрватска политичка емиграција педесетих година напустила тај поздрав, сматрајући га компромитујућим, схвативши које су све злочине починили усташе и како демократски свет гледа на ту разуларену руљу која је харала Хрватском док је партизани нису ослободили.
Поздрав ”За Дом спремни” почео је да се користи деведесетих година, а јединица ХОС-а ”Рафаел Бобан” је поздрав користила и у застави. У Сплиту је постављен споменик тој јединици.
Након инцидента фудбалера Шимунића, Општинско државно тужилаштво Загреба констатовало је да је то манифестација расистичке идеологије и да поздрав представља презир према другим људима, те подцењује жртве злочина против човечности, а Шимунић је морао да плати казну од 3.200 евра. Али, државне институције, па и судови, често толеришу поздрав, иако полиција при сваком истицању ”За Дом спремни” подноси прекршајне пријаве по Закону о јавном реду и миру.
Прекршајни суд у Книну донео је недавно ослобађајући пресуду за истицање поздрава ”За Дом спремни” наводећи да се ради о поздраву који се користио у хрватској историји и ”да не представља усташко и фашистичко знаковље”.
Дисциплински одбор ФИФА-е био је сасвим другог мишљења образлажући казну фудбалеру Шимунићу, а није помогла ни фудбалерова жалба Спортском арбитражном суду у Лозани, јер је фудбалска организација јасно оценила да је реч о усташком поздраву.
У петицији која је спроведена на интернету тражи се измена Закона о хрватској војсци, а иницијативу је покренуо Бранко Борковић-Млади Јастреб. Петицију је наводно подржало више од 3.000 људи, а међу њима је академик Јосип Печаревић, бивши фудбалер Јосип Шимунић, двојица високо рангираних свештеника Католичке цркве, сисачки бискуп Владо Кошић и помоћни загребачки бискуп Валентин Позаић, академик Станко Поповић и други.
Да је дух пуштен из боце није тешко закључити, јер је у Хрватској све више агресивног позивања на усташтво. Увек исти упорно компромитују Хрватску, без икаквих санкција, иако хрватски закони јасно предвиђају санкције за ту врсту недела.
Због оживљавања авети прошлости Хрватска је све чешће на стубу срама у Европи, а због Шимунићевог дивљања на стадиону, када је урликао ”За Дом спремни”, уследила је и драстична казна фудбалске организације.
Шимунићу због његовог скромног образовања неке историјске истине можда и нису довољно познате, што се не може рећи за неке од потписника ове петиције која је упућена и шефу опозиције Томиславу Карамарку. Какве он везе, за сада, има са променом закона и таквим иницијативама никоме није јасно, али се може очекивати да ће се он оградити од усташких носталгичара који упорно срамоте Хрватску.
У образложењу потписника петиције тако пише да би увођење поздрава ”За Дом спремни” била негована хрватска традиција.
”У противном противници тог поздрава могли би сутра да дођу на идеју да забране наш плетер, загребачку катедралу или чак Сињску алку”, пишу аутори петиције, међу којима је и бивши професор Правног факултета Звонимир Шепаровић, политички емигрант Никола Штедул, те свештеници Анђелко Каћунко и Миљенко Стојић. Потписници петиције тврде да је реч о старохрватском поздраву, а то образложење увек покушава да се протури у одбрани усташког поздрава под којим су учињена бројна зверства Павелићеве квислиншке квази-државе.
Поздрав је Анте Павелић, усташки вођа и кољач, користио од 1932. године, а после је постао званични поздрав усташке државе. Налазио се на свим званичним документима такозване Независне Државе Хрватске, а сви јавни догађаји почињали су и завршавали са поздравом ”За Дом спремни”. Коришћене су и скрађенице тог поздрава, па се често говорило и ”За дом” или ”За дом и поглавника спремни”.
Чак је и хрватска политичка емиграција педесетих година напустила тај поздрав, сматрајући га компромитујућим, схвативши које су све злочине починили усташе и како демократски свет гледа на ту разуларену руљу која је харала Хрватском док је партизани нису ослободили.
Поздрав ”За Дом спремни” почео је да се користи деведесетих година, а јединица ХОС-а ”Рафаел Бобан” је поздрав користила и у застави. У Сплиту је постављен споменик тој јединици.
Након инцидента фудбалера Шимунића, Општинско државно тужилаштво Загреба констатовало је да је то манифестација расистичке идеологије и да поздрав представља презир према другим људима, те подцењује жртве злочина против човечности, а Шимунић је морао да плати казну од 3.200 евра. Али, државне институције, па и судови, често толеришу поздрав, иако полиција при сваком истицању ”За Дом спремни” подноси прекршајне пријаве по Закону о јавном реду и миру.
Прекршајни суд у Книну донео је недавно ослобађајући пресуду за истицање поздрава ”За Дом спремни” наводећи да се ради о поздраву који се користио у хрватској историји и ”да не представља усташко и фашистичко знаковље”.
Дисциплински одбор ФИФА-е био је сасвим другог мишљења образлажући казну фудбалеру Шимунићу, а није помогла ни фудбалерова жалба Спортском арбитражном суду у Лозани, јер је фудбалска организација јасно оценила да је реч о усташком поздраву.
Извор: Новости :: © 2014 - 2015 :: Молимо за навођење извора
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.