ДИЦ Веритас, Саопштење поводом изненадне смрти генерала Миле Мркшића у затвору у Португалу
17. Август 2015.
17. Август 2015.
 |
| генерала Миле Мркшић |
Међу Крајишницима је неугодно одјекнула вијест о изненадној смрти бившег комаданта Српске Војске Крајине (СВК) генерал-мајора Миле Мркшића, рођеног у Вргинмосту, који је преминуо јуче у лисабонском затвору у Португалу.
Тим поводом Крајишници окупљени око Веритаса његовој породици изјављују искрено саучешће.
Истовремено постављају и питање како је могуће да човјек са дијагнозом “астма и физичка исцрпљеност” умре за свега двадесетак дана по пријему у болницу, односно четири дана по новоутврђеној дијагнози “карцином плућа”. Како то да затворски љекари нису на вријеме открили тако опаку болест и како то да, када је већ откривена, надлежне затворске власти нису обавијестиле Хашки трибунал, по чијој одлуци је и доспио у лисабонски затвор, односно дипломатско представништво Србије, чији је држављанин.
Тај очити немар лисабонског затвора и затворске болнице у којој је љечен још више изненађује када се зна да је Португал постао члан Европске уније још 1986. године, што је претпоставка и за правно уређену државу.
Како то да су власти у Србији најавиле да ће тражити његово премјештање у Србију ради љечења тек када су медији објавили апел његове кћери, иако су о његовом стању обавијештени петнаестак дана раније.
Раније смо преко медија обавијештавани о условима у појединим затворима држава ЕУ у којима су хашки осуђеници издржавали затворске казне – знали смо да су у шведском затвору Биљану Плавшић малтретирале муслиманке које су у истом затвору издржавале казну; знали смо и када је генерал Радислав Крстић тешко претучен у британском затвору, а знали смо и да услови у естонском затвору, у којем дугогодишњу казну издржава бивши предсједник РСК Милан Мартић, нису далеко одмакли од стаљинистичких гулага. А прва вијест о условима у лисабонском затвору, гдје је од 2012. године казну издржавао генерал Мркшић, дошла је до јавности тек неколико дана пред Мркшићеву смрт.
Тим поводом Крајишници окупљени око Веритаса његовој породици изјављују искрено саучешће.
Истовремено постављају и питање како је могуће да човјек са дијагнозом “астма и физичка исцрпљеност” умре за свега двадесетак дана по пријему у болницу, односно четири дана по новоутврђеној дијагнози “карцином плућа”. Како то да затворски љекари нису на вријеме открили тако опаку болест и како то да, када је већ откривена, надлежне затворске власти нису обавијестиле Хашки трибунал, по чијој одлуци је и доспио у лисабонски затвор, односно дипломатско представништво Србије, чији је држављанин.
Тај очити немар лисабонског затвора и затворске болнице у којој је љечен још више изненађује када се зна да је Португал постао члан Европске уније још 1986. године, што је претпоставка и за правно уређену државу.
Како то да су власти у Србији најавиле да ће тражити његово премјештање у Србију ради љечења тек када су медији објавили апел његове кћери, иако су о његовом стању обавијештени петнаестак дана раније.
Раније смо преко медија обавијештавани о условима у појединим затворима држава ЕУ у којима су хашки осуђеници издржавали затворске казне – знали смо да су у шведском затвору Биљану Плавшић малтретирале муслиманке које су у истом затвору издржавале казну; знали смо и када је генерал Радислав Крстић тешко претучен у британском затвору, а знали смо и да услови у естонском затвору, у којем дугогодишњу казну издржава бивши предсједник РСК Милан Мартић, нису далеко одмакли од стаљинистичких гулага. А прва вијест о условима у лисабонском затвору, гдје је од 2012. године казну издржавао генерал Мркшић, дошла је до јавности тек неколико дана пред Мркшићеву смрт.
До сада је у притворској јединици хашког трибунала у Схевенингену умрло девет притвореника међу којима је седам Срба (Ђорђе Ђукић, Славко Докмановић, Милан Ковачевић, Слободан Милошевић, Момир Талић, Милан Бабић и Мирослав Дероњић), док је генерал Мркшић први који је умро ван Схевенингена.
У број умрлих нису укључени они који су због подмакле болести пуштени из притворске јединице и убрзо умрли на слободи. Иначе, Трибунал према свом статуту не може изрећи смртну казну, али и да може тешко да би их толико, колико их је обољело на смрт и умрло у његовој притворској јединици, укључујући и смрт Мркшића у лисабонском затвору, осудио на ту казну.
Било би вријеме да неко одговара за толике смрти Хашких притвореника и осуђеника.
Београд, 17.08.2015.
Било би вријеме да неко одговара за толике смрти Хашких притвореника и осуђеника.
Београд, 17.08.2015.
Извор: Д.И.Ц. Веритас :: © 2014 - 2015 :: Молимо за навођење извора
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.