Врховни суд ЦГ наложио је породици Коматина из Мурина, чији је
члан страдао током НАТО бомбардовања, да држави врати 69.000 евра,
колико им је исплаћено на име нематеријалне штете.
Од породице Коматина тражено је да плати и трошкове парничног поступка у износу од 4.851 евро.
Правни заступник оштећене породице, адвокат Велија Мурић уложио је приговор на такву одлуку суда оцењујући је као скандалозну.
У изјави за „Дан” потврдио је да је Врховни суд донео одлуку да Коматине морају да врате новац.
„Мојим клијентима новац је исплаћен након правоснажности одлуке. Судија Основног суда у Подгорици Мирјана Влаховић је пресудила да држава Црна Гора треба да плати 69.000 евра породици Коматина на име душевних болова због погибије њиховог блиског члана током НАТО бомбардовања Мурине. Ту одлуку је потврдио и Виши суд у Подгорици“, казао је Мурић.
Он је додао да је Врховни суд по ревизији, коју је тражио заштитник имовинско-правних интереса државе, преиначио ту одлуку и одбио тужбени захтев у целости.
Имовинско-правни заступник одмах је тражио и извршење. Основни суд усваја тај захтев и обавештава породицу да треба да врати паре држави.
„Ту мисле на главницу од 69.000 евра и трошкове парничног поступка. Уложио сам приговор на то решење у којем сам навео и да је у међувремену умрла Веселинка Коматина и да је немогуће приступити извршењу“, истакао је Мурић.
Правни заступник породице Коматина оценио је да се таква пресуда може посматрати са више аспеката.
„На овај начин видимо да је правосуђе зависно, а истовремено је доведена у питање објективност и самосталност нижих судских инстанци због такозваног патроната виших судских инстанци. Таква пресуда је оркестрирана са очигледним ставом државног врха када је у питању одсуство обзира према овом догађају. Посебно треба нагласити да те жртве нису случајне већ су производ тадашње политике“, казао је Мурић.
Он је оценио да држава у том случају није учинила ништа да упозори
мештане Мурина да се склоне, иако је сваки напад НАТО авиона практично
био најављиван и био је познат одабир мета.
Првостепену пресуду, коју је потврдио Виши суд, судија Влаховић је донела по тужби Веселинке Коматине, Љубомира, Градимира, Радомира и Евице Коматине. Тужени у овом предмету су били држава Црна Гора, МУП, Министарство одбране и Управа полиције. Према пресуди, пресуђено је да се Веселинки и Љубомиру на име душевних болова исплати по 15.000 евра, а осталим члановима породице по 13.000.
Познато је, како је додао, да је у НАТО гранатирању тадашње СРЈ, између осталих градова и објеката као одабраних циљева, страдала и црногорска варошица Мурина.
„У гранатирању Мурине страдало је шест недужних цивилних лица, међу којима су била и деца. То страдање, по нашем чврстом уверењу поткрепљеном релевантним доказима, могло је да се избегне. Према нашим информацијама, гранатирање стратешких мета је унапред најављивано, и уз то су, са аспекта одбране грађана и имовине, мете биле стратешки предвидиве. Тако, на пример, приликом сваког најављивања прелета Подгорице, Берана или пак Плава, који је најближи Мурини, грађани су на прописани начин упозоравани звучним сигналима сиренама како би се склонили или пак предузели друге мере ради своје заштите„ казао је Мурић.
Према његовим речима, у случају бомбардовања Мурине, није било сирена, нити било каквог начина обавештавања грађана о надолазећој опасности.
„Управо следећи уставну обавезу државе Црне Горе да штити животе и имовину својих грађана, да контролише све ванредне ситуације, а пандан томе и да накнади штету ако до ње дође, што се у овом случају и догодило ја сам, процењујући све околности, поднео тужбу којом оштећене породице од државе Црне Горе и њених органа Министарства унутрашњих послова и јавне управе, Управе полиције и Министарства одбране траже да им држава надокнади нематеријалну и материјалну штету“, казао је Мурић.
Он тврди да су сви аргументи на страни породица које су тужиле државу.
„Да су опасности најављиване и да је држава знала да ће бити бомбардовања, потврдио је и Весли Кларк, који је командовао челичним птицама из Авијана. Због тога сам спреман да идем до краја, прво пред црногорским судовима, а потом и европским. Породицама неко мора дати ваљан и правни одговор зашто нису испоштована уставом загарантована права на живот“, закључио је Мурић.
У НАТО бомбардовању Мурина 30. априла 1999. године погинули су: Манојло Коматина, Мирослав Кнежевић, Милка Кочановић, Вукић Вулетић, Јулија Брудар и Оливера Максимовић.
Том прилином су рањени Корина Миловић из Мурина, Светлана Зечевић из Андријевице, Жељко Бјелановић из Велине, Дарко Мијовић из Подгорице, Мирко Шошкић из Улотине, Славко Мирковић из Грачанице, Васко Чејовић из Берана и Данило Јокић из Велике.
Извор: Ин4с.нет
Од породице Коматина тражено је да плати и трошкове парничног поступка у износу од 4.851 евро.
Правни заступник оштећене породице, адвокат Велија Мурић уложио је приговор на такву одлуку суда оцењујући је као скандалозну.
У изјави за „Дан” потврдио је да је Врховни суд донео одлуку да Коматине морају да врате новац.
„Мојим клијентима новац је исплаћен након правоснажности одлуке. Судија Основног суда у Подгорици Мирјана Влаховић је пресудила да држава Црна Гора треба да плати 69.000 евра породици Коматина на име душевних болова због погибије њиховог блиског члана током НАТО бомбардовања Мурине. Ту одлуку је потврдио и Виши суд у Подгорици“, казао је Мурић.
Он је додао да је Врховни суд по ревизији, коју је тражио заштитник имовинско-правних интереса државе, преиначио ту одлуку и одбио тужбени захтев у целости.
Имовинско-правни заступник одмах је тражио и извршење. Основни суд усваја тај захтев и обавештава породицу да треба да врати паре држави.
„Ту мисле на главницу од 69.000 евра и трошкове парничног поступка. Уложио сам приговор на то решење у којем сам навео и да је у међувремену умрла Веселинка Коматина и да је немогуће приступити извршењу“, истакао је Мурић.
Правни заступник породице Коматина оценио је да се таква пресуда може посматрати са више аспеката.
„На овај начин видимо да је правосуђе зависно, а истовремено је доведена у питање објективност и самосталност нижих судских инстанци због такозваног патроната виших судских инстанци. Таква пресуда је оркестрирана са очигледним ставом државног врха када је у питању одсуство обзира према овом догађају. Посебно треба нагласити да те жртве нису случајне већ су производ тадашње политике“, казао је Мурић.
Он је оценио да држава у том случају није учинила ништа да упозори
мештане Мурина да се склоне, иако је сваки напад НАТО авиона практично
био најављиван и био је познат одабир мета.Првостепену пресуду, коју је потврдио Виши суд, судија Влаховић је донела по тужби Веселинке Коматине, Љубомира, Градимира, Радомира и Евице Коматине. Тужени у овом предмету су били држава Црна Гора, МУП, Министарство одбране и Управа полиције. Према пресуди, пресуђено је да се Веселинки и Љубомиру на име душевних болова исплати по 15.000 евра, а осталим члановима породице по 13.000.
Познато је, како је додао, да је у НАТО гранатирању тадашње СРЈ, између осталих градова и објеката као одабраних циљева, страдала и црногорска варошица Мурина.
„У гранатирању Мурине страдало је шест недужних цивилних лица, међу којима су била и деца. То страдање, по нашем чврстом уверењу поткрепљеном релевантним доказима, могло је да се избегне. Према нашим информацијама, гранатирање стратешких мета је унапред најављивано, и уз то су, са аспекта одбране грађана и имовине, мете биле стратешки предвидиве. Тако, на пример, приликом сваког најављивања прелета Подгорице, Берана или пак Плава, који је најближи Мурини, грађани су на прописани начин упозоравани звучним сигналима сиренама како би се склонили или пак предузели друге мере ради своје заштите„ казао је Мурић.
Према његовим речима, у случају бомбардовања Мурине, није било сирена, нити било каквог начина обавештавања грађана о надолазећој опасности.
„Управо следећи уставну обавезу државе Црне Горе да штити животе и имовину својих грађана, да контролише све ванредне ситуације, а пандан томе и да накнади штету ако до ње дође, што се у овом случају и догодило ја сам, процењујући све околности, поднео тужбу којом оштећене породице од државе Црне Горе и њених органа Министарства унутрашњих послова и јавне управе, Управе полиције и Министарства одбране траже да им држава надокнади нематеријалну и материјалну штету“, казао је Мурић.
Он тврди да су сви аргументи на страни породица које су тужиле државу.
„Да су опасности најављиване и да је држава знала да ће бити бомбардовања, потврдио је и Весли Кларк, који је командовао челичним птицама из Авијана. Због тога сам спреман да идем до краја, прво пред црногорским судовима, а потом и европским. Породицама неко мора дати ваљан и правни одговор зашто нису испоштована уставом загарантована права на живот“, закључио је Мурић.
У НАТО бомбардовању Мурина 30. априла 1999. године погинули су: Манојло Коматина, Мирослав Кнежевић, Милка Кочановић, Вукић Вулетић, Јулија Брудар и Оливера Максимовић.
Том прилином су рањени Корина Миловић из Мурина, Светлана Зечевић из Андријевице, Жељко Бјелановић из Велине, Дарко Мијовић из Подгорице, Мирко Шошкић из Улотине, Славко Мирковић из Грачанице, Васко Чејовић из Берана и Данило Јокић из Велике.
Извор: Ин4с.нет
Припремиле: КМ Новине
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.