Подсећања: хоџе, попови и униформе Војске Србије на истом месту у Новом Пазару

---

''Била је тако лијепа, као тог јутра дан'' (у Новом Пазару)... Не тако давно.

...

Вест је "протутњала" медијима и ако сте били заузети чиме другим, на кратко, вероватно да је нисте ни приметили. Ако сте је и приметили, брзо сте је заборавили. Зашто? Па, у то време је било много важнијих догађаја.

Децембар прошле године био је месец борбе за голи живот већине Србе са Косова и Метохије. Издаја државе и уцене да се изађе на шиптарске изборе, којима се заокружује "квази-држава" на КиМ, били су највећа мука овдашњих Срба. Осим државе, напустила их је и "црква" то јест њени представници.

Смена канонског епископа Артемија била је груба увертира у суноврат и коначно пропадање кроз напукле даске сплава још 1999. потонулог брода "Србија". Многи се,  ипак, држе за остатке пловила и не дају се.

Баш у исто време и на истом месту припадницима Друге бригаде Копнене војске Србије на употребу су предати капела-молитвеница Светог цара Константина и царице Јелене, у којој ће се Богу молити војници и старешине православне вероисповести, и месџид Исламске заједнице Србије у коме ће клањати припадници исламске вере.

Реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Адем ефендија Зилкић, нагласио је да је реч о великом догађају за Војску, исламску заједницу, верске заједнице и друштво у целини.
 

 - Ово је потврда демократског пута Србије на успостављању система правде и друштвених вредности, после осам деценија идеолошког мрака и политичког једноумљења. Драги војници, професионалним активностима употпуњујете телесне вредности, вештине и способности. Духовним треба да нађете спокој у финоћи душе, лепоти говора и доброти људског бића. Ваш професионални циљ је да увек будете спремни да браните и одбраните суверенитет и интегритет земље, али и животе и имовину људи — поручио је Зилкић, док је Мустафа Јусуф Спахић, главни војни имам Војске Србије, захвалио свима који су допринели томе да се остваре права свих верских заједница, те да је чин отварања богослужбеног простора позив на оданост богу, али и држави.

-Ако војник има уз себе Господа и ако са надом у Бога служи и војује за свој народ, онда ће заиста имати ону снагу која му је потребна да би могао да победи сваког непријатеља и, што је најважније, да сачува оно што је најсветије и што имамо, а то је своја отаџбина, своја земља и своја држава - нагласио је узурпатор Епархије рашко-призренске, Теодосије.

 А са њим се тешко може бити начисто шта мисли јер у том тренутку је пружао, шта и сада чини, пуну подршку представницима српске власти који су уз претње и уцене приморавали српски народ да се интегрише у монструм "државу" која му је крв попила, буквално. Чак је, бојажљиво и скривaјући се иза "Епархије рашко-призренске" послат лукав позив Србима на северу КиМ да изађу на шиптарске изборе. Баш као и начин на који је заузео трон свог духовног оца протеравши га са његовог места. Тако су и представници световне власти чинили са српским представницима народa. Брисел је српским послушницима већ наложио да се распусте српска полиција и да оне пређе у институције чије су шефове сами српски преговарачи називали терористима и са њима преговарали.

 И заједно су уживали велико међусобно поверење и презир храброг и свесног српског народа са КиМ.

Узурпатор Теодосије је поред тога и свесрдно подржава саме а награђује представнике сепаратиста и терориста на Косову и Метохији.

Упркос свему, овај дан је протицао изузетно свечано.

Kаква је логика, след ствари, узрочно последични ток догађаја заживео не можемо да тврдимо. У сваком случају ово није потпуна новина, тога је и пре било.

 На примерима можемо видети војнике различитих религија како пред војним свештеницима полажу заклетву краљу и отаџбини. На првом примеру видимо хоџу који заклиње на верност припаднике српске војске исламске вере. На другом примеру види се заклетва војске пред хришћанским свештеником.

На територији Краљевине Србије живело је становништво које је већински припадало Српској православној цркви. Поред православних хришћана, у Србији је део становништва припадао и другим верским заједницама. Једна од најбројнијих верских група су били муслимани.  Међутим, после Другог светског рата Југославија постаје једино место на планети где део народа своју националну припадност одређује по вери и по први пут на свету се појављује "народ муслимани", вере муслиманске.

Осим са оним делом муслимана који је подржавајући фашисте наносио велика зла српском народу, са осталима до рата у Босни и Хрватској, није било проблема. Тада се већ муслимани преименују у Бошњаке и почињу проблеми. Опет без здравог основа али овај пут највећи део њих то прихвата као нешто "нормално". Е то "нормално" заживело је и ових дана у Пазару када су се прошетали у униформама локалних сарадника фашиста и одају пошту тим колаборационистима сматрајући их за хероје. Овај пут траже своју "аутономију", "републику" а јасно је свима да се мисли на отимање комада српске земље и његовог повезивања са оним деловима које су муслимани, а уз помоћ Запада и исламског света, већ преузели од Србије или барем држе под контролом.

Нису то више они муслимани који су се клели српском краљу. А није више ни ово што треба да представља цркву оно како је некада било.

Много догађаја плени пажњу ових дана. Отета српска земља, без назнаке за скорим повратком или ма каквом правдом. Напротив, кукали смо због монтажних, добићемо зидане објекте и царину. Лажна и медијска хапшења, скривања убица, на међународном плану негирање злочина над Србима, на једном крају  покрајине убијен жандарм, на другој страни муслимани Новог Пазара шетају у СС униформама. 

Представници српске власти не окрећу главу ка тим проблемима већ - од њих. На месту убијеног жандарма, Стевана Синђелића, најављена је изградња пута који ће повезивати Ниш-Приштину-Тирану и историјски долазак премијера Албаније у Србију. У Новом Пазару најављен је пут кроз "Санџак" а од кога ће користи имати Србија "али и Турска"... За све то време у Србији се граде џамије где их никада није било, злочини над Србима се прећуткују, представници "Српске цркве" све мање заслужују то звање а власт је одавно постала "народни непријатељ број 1".

То је недавно поменуо и владика милешевски Филарет због чега је жестоко критикован у српским медијима под контролом поданика Запада и ЕУ који и стоје иза ових зала.

"Турска није пријатељ српској цркви и српскоме народу, још увијек не можемо да обновимо оно што су порушили прије више вјекова. Ево поново нам улазе на велика врата као тобоже велики пријатељи" рекао је владика Филарет у својој беседи и додао да Црна Гора и Србија не иду добрим путем.

“Овако ваши ђедови и прађедови нису чинили и радили него су чували образ и душу своју спасавали. Данас немамо ни душе ни образа, само знамо да балимо о ЕУ, а све теже и теже народу од ваше ЕУ. Никакви сте људи, никакав смо народ, ако чекамо да нам неко из Европе донесе тањир чорбе”.

Од Западњака на овако нешто легну само жестоке критике, од нашег народа - ништа. Живи да се неће побуне, мртви не могу.

---

Приредиле: КМ Новине