Вести:

субота, 9. август 2014.

Еулекс крије киднаповање Срба које су отмичари већ признали

субота, 9. август 2014. | КМ новине 0

Владан Младеновић из Вучитрна отишао је 23. јуна 1999. године да посети пријатеља Бранимира Михајловића у селу Гојбуља. Два дана касније је киднапован.
...

 За разлику од многих сличних случајева, сведоци су идентификовали отмичаре, а породица наводи и да су признали злочин. Ипак, све то није било довољно за правду.

Ово је последњи у низу случајева о којима се изјаснила Саветодавна комисија за људска права Унмика о напомињући да је мисија УН као територијална управа на Косову од 1999. до 2008. године имала примарну одговорност да ефикасно истражи и кривично гони одговорне за отмицу и нестанак Владана Младеновића. Закључено је да и пропуст да се то учини представља озбиљно кршење људских права. Али, како даље до правде?

Сестра Владана Младеновића, Милена Парлић, десет година након отмице свог брата препознала је на фотографији преузетој са сајта Би-Би-Сија која је била потписана као "избегличка колона Албанаца". Она каже да су њена, али и све друге породице огорчене. Упирући прстом у специјално тужилаштво Еулекса, Милена додаје: "Да су Срби чинили та недела, већ би увелико били осуђени".

- Нама ти исти из Еулекса који налазе доказе против Срба, после 15 година кажу да сами доставимо доказе. Како ми то да урадимо, када смо избегли и када су они имали довољно времена да их униште - пита Милена Парлић.

Превара Би-Би-Сија
У јануару 2011. године Милена Парлић видела је чланак Би-Би-Сија објављен маја 2010. године, који садржи фотографију наводно снимљену 1999. године у избегличком кампу у близини Кукеша у Албанији. Она сматра да се њен брат и Бранимир Михајловић налазе међу избеглицама на слици који су наводно косовски Албанци.
- Увеличала сам га и одмах препознала. Види се да је то Албанија, и ту је вероватно завршио. По чијем налогу то изгледа никада нећемо сазнати.

Тог 25. јуна 1999. године група наоружаних косовских Албанаца ушла у породичну кућу Михајловића. Насилно је одвела Владана Младеновића, Бранимира Михајловића, затим његовог оца Н. Михајловића и двојицу браће А. Михајловића и Владимира Михајловића. Отац је касније успео да побегне, иако је пуцано на њега, а починиоци су пустили А. Михајловића јер није могао да хода. Владан, Бранимир и Владимир су одведени у правцу села Горња Судимља у општини Вучитрн.

У извештају Унмикове Јединице за нестала лица од 12. јуна 2000. године наводи се изјава Н. Михајловића, који је детаљно описао како су тројица отмичара са пушкама АК-47 дошли увече у његову кућу и описао их је. Према наводима из извештаја, на фотографијама које су му показане он је идентификовао Ганија Имерија, команданта групе бивших припадника ОВК која је током сукоба деловала у области Вучитрна. У извештају стоји да је још двоје сведока идентификовало Имерија.

Од Унмика и Еулекса нема помоћи
Милена Парлић каже да је шеф Унмика неким породицама које су добиле слично мишљење Саветодавне комисије за људска права упутио писмо где каже да му је "веома жао што није било делотворне истраге у вези са отмицом, чиме су нанети душевни бол и патња". Фарид Зариф из УН наводи да ће се "и даље залагати код Еулекса који је од Унмика преузео одговорност за питања правосуђа на Косову, да предузме све могуће радње како би осигурао да кривична истрага о отмици буде настављена и да починиоци буду приведени правди". Детаљи писма, међутим, не уливају пуно наде.
Милена Парлић

- Комисија је предложила да се додели накнада за моралну штету, док нас Фарид Затиф подсећа да се поступци односе на активности које извршавају институције привремене управе Косова. Он каже да када Унмик више нема контролу над тим институцијама и да није у могућности да од њих затражи одговарајуће поступање - истиче Милена Парлић и додаје да Зариф напомиње да "Унмик више не извршава послове из надлежности полиције, укључујући истраге".
 
Милена Парлић каже да је Кфор 2001. ухапсио осумњиченог, али је убрзо након тога пуштен због наводног недостатка доказа "иако је наводно признао отмицу и притварање Владана Младеновића и његових пријатеља". Од тада случај стоји, а породица је изгубила наду у правду.

- Случај не може да буде чистији и јасно је ко их је отео. И може да се покрене истрага, да он призна шта је урадио и коме их је предао. Човек је хапшен, постоје сведоци, а не процесуира се злочин. Он слободно шета, а ми не знамо чак ни судбину мог брата. Уопште не знам шта ћемо даље, али нећу да одустанем. Они морају да сносе одговорност, јер на крају, то што нису истражили до краја је врста саучесништва - каже Милена.


Јелена Петковић



Насловна Фотографија: НАТО; Британски окупаторски војник са локалним Шиптарима који су од њиховог доласка могли са Србима да раде шта год пожеле - потпуно некажњиво.


Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.