Вести:

Tuesday, February 28, 2017

Изглед урбаних насеља југоисточне Србије по ослобођењу од Турака

Tuesday, February 28, 2017 | КМ новине 0

Приказ урбане цивилизације Југоисточне Србије од римског, преко византијског, српског средњовековног периода, преко вишевековне турске владавине до ослобођења 1878. године.

Стара фотографија Урошевца



  • На подручју југоисточне Србије урбана цивилизација развијала се континуирано од римског, преко византијског и српског средњевековног периода, као и током вишевековне турске владавине у јужним српским земљама.

Услед честих ратних догађаја она је пропадала или стагнирала, оживљавала и цветала, углавном дуж старих балканских трансверзалних комуникација и њихових важних раскрсница, какве су биле нишавска и моравско-вардарска комуникација. 

Јужне српске земље пролазиле су у прошлости кроз динамичне и сложене процесе промена и преображаја.

Овде су се укрштали утицаји најпре римске, потом византијске и српске срењовековне културе са остацима предримске и нове турско-оријенталне цивилизације, која је најдуже утицала на формирање културне традиције становништва централног балканског подручја (од половинеXV до краја XIX века). Главне фазе ових културно-историјских укрштања одразиле су се и у честим променама назива јужних српских урбаних средишта: на пример, Ниш се, као једно од најразвијених централних балканских урбаних средишта, јавља под разним називима – најпре као келтско-римски Naissus, Nais; српски средњовековни Ниш; турски Ниса, као чворна тачка војног пута Via Militaris, касније названог Цариградски друм – Стамбол ђол.

https://www.juznevesti.com/uploads/assets/2015/05/11/48753/800x600_1878-pogled-sa-tvrdjave-iznad-glavne-kpije.jpg
Ниш 1878., поглед са тврђаве.

У старом Нишу се стицало шест попречних путева, од којих је један повезивао Ниш са долином Тимока и подунавским областима, други долину Топлице и Косово са моравско-вардарском долином, а преко старог „зетског” пута, повезивао јужне српске земље са приморјем. Јужно од Ниша никла је и развијала се стара византијска Јустиниана Прима, Царичин Град, у чијој близини се развила Немањина Дубочица, касније Турска Дилбочица или Лесковца, српски Лесковац; а даље на југу развила се српска средњовековна Врања.

Пут између ова два јуж номоравска урбана средишта избијао је кроз Грделичку клисуру код Ниша на Цариградски пут, а други крак овог пута ишао је преко Лесковца, долином Јабланице (и Пусте Реке, у близини Ниша) на ушће Топлице и даље на стари дубровачки пут Via de Toplitza.

http://www.gradacac.com/wp-content/uploads/2017/01/kula-kapetana-gradascevica.jpg
Од Врања су водила два важна пута – један према Новом Брду и Косову, други до Скопља, с којим је преко Косова и старе Рашке био у вези стари „босански пут”, значајан за каравански саобраћај у турско доба, а тиме и за јачање урбаних средишта као важних караванских станица и тржишта; од Ак-Паланке према Софији помиње се најпре стара римска Mutationes Turres, византијска Quimedava, грчки Pirgos, српски средњевековни Пирот и турски Sarkoj или Šeerkoj.

Урбана српска насеља са одликама централног Балкана

За урбани развој Ниша од великог значаја био је стари дубровачки пут, који је долином Топлице избијао код Ниша на моравско-вардарску долину и на Цариградски пут. Урбана средишта југоисточне Србије, према Јовану Цвијићу, од давнина су била врло разнолика и одражавала су карактеристике метанастазичког подручја централне балканске области.

Цвијић је посебно проучавао путеве развоја и распростирања балканске цивилизације, у условима природних, географских одлика балканских регија, са посебном анализом миграционих процеса и прилагођавања старе балканске цивилизације новим европским културним утицајима.

Датотека:Srpski srednjovekovni (utvrdjeni) grad Prizren (1889).jpg
Српска средњовековна тврђава Призрен са околином, тј. њен изглед крајем 19. века; Извор: Лист за забаву поуку и књижевност

За изглед вароши посебно су биле карактеристичне турско источњачке вијугаве и прљаве, тесне улице са честим „ћор-сокацима” по махалама, уз које су се низале куће са калдрмисаним авлијама, повезане међусобно ниским „капиџицима”, ограђене високим зидовима и „портама” са познатим источњачким „диванима”, са фасадама кућа имућних варошана и прозорима са мушебeцима, са крововима од ћерaмиде, зидовима од ћерпича, са ниским настрешницама сиротињских кућа, које су допирале често до земље.

 https://www.juznevesti.com/uploads/assets/2015/05/11/48754/800x600_490x370-niska-tvrdjava.jpg
Њихов турско-оријентални амбијент употпуњавале су „покривене чаршије”, са збијеним дућанима са ћепенцима, мангалама и изложеном робом,која је нуђена уз надвикивања продаваца и муштерија; посебно градске капије, џамије, чесме и јазови кроз које је текла вода низ улице и кроз дворишта кућа, кроз бујно зеленило башта и воћњака који су опкољавали варошке куће.

Све је то вароши Јужне Србије одвајало од оних у унутрашњости Србије, и зато су оне на странце,европске путнике, остављале утисак једног сасвим другачијег света блиског оријенталним варошима, а страног западно-европској урбаној цивилизацији. Овакве су биле вароши „ослобођених” предела које су у својим описима 1877–78. године приказали неки од учесника и савременика српско-турских ратова.

Борислава Лилић, 
Део из научног рада
УРБАНИ САДРЖАЈИ ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ ДО ОСЛОБОЂЕЊА ОД ТУРАКА 1878. ГОДИНЕ, Београд 2011.



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Post a Comment

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.