„МОРА СЕ ЗАУСТАВИТИ ПЉАЧКА ГРАЂАНА, ПРИВРЕДЕ И ДРЖАВЕ ОД СТРАНЕ БАНАКА“
Овај проблем који је у Србији ескалирао због увећаног курса код кредита у швајцарским францима, а имају га и земље у окружењу, је само врх леденог брега проблема који се већ годинама дешава у стању финансија у нашој држави. Наиме, све што банке раде је супротно Закону о облигационим односима који је на снази од осамдесетих година прошлог века и по мишљењу стручњака јасно дефинише поступање у тој области. Са друге стране, Народна банка Србије као институција има свој Закон о Народној банци и банкама и фокусира се на пословање поштовањем тих закона, АЛИ ОВДЕ ЈЕ ПРЕКРШЕН ЗАКОН О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА. Народна банка је дужна по Уставу РС да контролише рад банака и захтева ПРИМЕНУ Закона о облигационим односима. Као што је одавно требало да реагује и Републичко Тужилаштво и захтева примену истог, а не да се догоди огромна пљачка државе, грађана и привреде од стране банака које су нелегално – ПО ПЕТ ОСНОВА које објашњавамо овим разговором НЕОСНОВАНО из државе Србије изнеле око 30 милијарди евра новца физичких и правних лица ОД ТОГА ОД 30-50% НЕОСНОВАНО, док се у исто време за око 23 милијарде евра наша власт кредитно задужила код страних кредитора…
Интересантно је да се и Кредитни фонд и домаће банке понашају исто – где су њима курсне разлике ако се Фонд финансира из буџета, а банкама је капитал динарски?
Ако кажете да је то „ван памети“ потпуно сте у праву, прочитајте како и зашто се све догађа, а само је требало контролисати банке да раде по закону који постоји…
Значи, РЕШЕЊЕ ЈЕ У ПРИМЕНИ ВЕЋ ПОСТОЈЕЋЕГ ЗАКОНА – натерати банке, домаће и стране, као и разне фондове да ПОСТУПАЈУ ПО ЗАКОНУ…
Биљана Диковић (СРБски ФБРепортер): Да померимо све на страну што смо већ прочитали о овоме у штампи и чули од стране надлежних као могуће или немогуће. Једноставно ћемо кренути од почетка, у прилог решењу проблема, на основу вашег искуства и знања…
Зоран Тасић: Почећемо од овога, ствари су тако постављене да Народна банка води рачун и поступа по Закону о Народној банци и по Закону о банкама, то су њене ингеренције. Пошто ти закони немају детаљно начин како банке да поступају Народна банка се не бави тиме.
Ја сам у анализи ризика који се дешава код корисника кредита, а то су грађани и привреда, дошао до закључка да банке не поштују Закон о облигационим односима. Он није под ингеренцијом Народне банке, али јесте под ингеренцијом Тужилаштва које врло пасивно посматра догађаје где се крши Закон у великим количинама и величинама, а нико не предузима ништа.
* Значајан закључак, објасните…
- Уколико неко као физичко лице да позајмицу неком другом физичком лицу која превазилази 2% месечне камате то се сматра зеленашењем и судови их процесуирају, оптужују и шаљу на робију. Банке када пређу два, и 5% месечно нико их не опомиње, не поставља питање. Ако један закон важи за све онда треба да се према свима исто понаша и поступа.
Банке су трговци новцем као што је неко трговац ципелама, дакле никаква повластица или некакав други статус за банку не постоји пред Законом захваљујући томе што је банка, она је субјект који се појављује на тржишту са својом робом.
Кад ја као корисник кредита ту банчину робу узмем, она више није роба она је МОЈА ИМОВИНА. Ја сам узео имовину и ја располажем са њом и дајем примерен износ који се даје за ту врсту посла по свим важећим стандардима, по Закону о облигационим односима.
* Сведоци смо да се то не дешава у том кредитном односу између банке и корисника кредита…
- Тако је, банке незајажљиво узимају, толико да ја не дођем у ситуацију да враћам кредит. Због курсних разлика не дођем у прилику да враћам главницу, а камоли један део камате… Па се дешава, а то се у пракси показује, да људи отплаћују по четири, пет година кредит и опет су више дужни него кад су узели кредит.
* И то је последица непоштовања Закона о облигационим односима, од стране банака које су у ствари направиле проблем клијентима, а на које нико не реагује од надлежних?
- Јесте, то је протвзаконита аномалија која је настала кад се не поступа по закону и банке раде то што раде, јер их државни органи који морају да реагују не процесуирају да их доведу у ред да тај закон поштују.
БАНКЕ СУ ПРОТИВЗАКОНИТО ЗАКЉУЧИВАЛЕ ДВОСМИСЛЕНЕ КРЕДИТЕ – НЕОБОРИВА ЈЕ ЧИЊЕНИЦА ДА КРЕДИТ НЕ МОЖЕ БИТИ МАЛО ДЕВИЗНИ, А МАЛО ДИНАРСКИ, МОЖЕ БИТИ – ИЛИ ЈЕДНО ИЛИ ДРУГО
* Шта тачно закон предвиђа, како то банке раде, а шта не смеју да раде, од Уговора до наплате кредита?
- Банке праве Уговор о кредиту тако што у наслову уговора стоји да је то КЕШ кредит. Ту не пише да ли је динарски или девизни, само га ослове као „кеш“ кредит. Па онда пише – одобрава се, узмимо пример 10.000 евра или милион динара, није важан однос валуте у динарском износу важно је да пише да је одобрен и ДИНАРСКИ и ДЕВИЗНИ износ кредита.
Када ја као ревизор погледам такав уговор одмах кажем – стоп, овај уговор није у складу са Законом о рачуноводству и ревизији јер је он ДВОСМИСЛЕН. Он не може истовремено да показује да је то девизни и динарски посао, мора да се определи на једну страну, или је динарски или је девизни, НЕ МОЖЕ И ЈЕДНО И ДРУГО. То је ПРВИ противзаконити чин банке – да они НА ДВА НАЧИНА ПРОТИВЗАКОНИТО приказују нешто што се дешава.
* Шта се дешава, пример из Ваше праксе?
- Кад ревизор врши ревизију он усаглашава СТВАРНО стање са КЊИГОВОДСТВЕНИМ стањем. И то књиговодствено стање треба да прати да ли су применили све законске норме, стандарде, правила, и све што припада тој врсти посла. И да ли су на прави начин исказани у књиговодству, јер то стање мора да прикаже шта се стварно десило у пракси, на терену. Кад се та ревизија књиговодства уради, када се изврши усаглашавање, на крају се каже да – књиговодствено стање одражава право стање пословне активности са правним лицем.
* А право стање значи?
- Књиговодство је математички исказана пословна активност једног правног лица, преко конта која су прописана, преко тих бројева који се исказују у књиговодству се исказује стваран догађај који се десио.
* Да појаснимо то читаоцима на овом примеру, шта је стваран догађај у овом кредиту који је у Уговору овако ДВОСМИСЛЕН и противзаконито сачињен у ДИНАРИМА и СТРАНОЈ ВАЛУТИ у ИСТО ВРЕМЕ, шта се стварно десило?
- Десило се то да је БАНКА ПУСТИЛА У ТЕЧАЈ ДИНАРЕ и за мене као ревизора овај је посао ДИНАРСКИ и то опредељује КАРАКТЕР ЧИТАВОГ ПОСЛА, ОН ЈЕ ДИНАРСКИ. Да су пустили ДЕВИЗЕ то би био ДЕВИЗНИ КРЕДИТ, али нису, пустили су ДИНАРЕ и то је ДИНАРСКИ КРЕДИТ. НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ мало динарски, мало девизни. Мора да се ПОДЕЛИ на динарски и девизни, јер је тако И БИЛАНС БАНКЕ ПОДЕЉЕН – на динарски и девизни. Као ревизора, мене интересује какав је посао закључен, јер у банци постоје одвојене службе за динарске и за девизне послове, а тако је подељен и биланс банке, на девизни и динарски. То је подељено из разлога што за једну врсту посла важе једни, а за другу други закони, као и низ других стандарда који су наравно различити за динарски и за девизни режим. Дакле, много тих правила има који важе за једну врсту посла а за другу не важе, и обратно. НЕ МОЖЕ СЕ ПРАВИТИ један, како бих то рекао – „босански лонац“, НЕ МОЖЕ СЕ СВЕ ПОМЕШАТИ и казати – то је ПРОИЗВОД, како то они умеју лепо да кажу „банкарски производ“… то је „банкарска превара“ није производ.
КРЕДИТ НЕ МОЖЕ БИТИ МАЛО ДЕВИЗНИ МАЛО ДИНАРСКИ, МОЖЕ БИТИ ИЛИ ЈЕДНО ИЛИ ДРУГО.
Са тог аспекта, кад пођемо од те чињенице која је таква и необорива, таква и никаква другачија – онда ми ревизори узмемо Закон о облигационим односима да видимо шта је то кредит. У члану 1065. јасан је појам кредита.
КРЕДИТ је категорија коју даваоц кредита има право да протеком одређеног времена и одређене намене, за одређену намену даје, да се наплати – ГЛАВНИЦА и КАМАТА. И ТО ЈЕ СВЕ што неко кад да кредит ИМА ПРАВО ДА НАПЛАТИ...
Наставак интервјуа Биљане Диковић са економским стручњаком Зораном Тасићем можете прочитати на: ФБ Репретеру
 |
| Зоран Тасић – овлашћени рачуновођа, ревизор, судски вештак, ризик менаџер и дипломирани економиста |
Овај проблем који је у Србији ескалирао због увећаног курса код кредита у швајцарским францима, а имају га и земље у окружењу, је само врх леденог брега проблема који се већ годинама дешава у стању финансија у нашој држави. Наиме, све што банке раде је супротно Закону о облигационим односима који је на снази од осамдесетих година прошлог века и по мишљењу стручњака јасно дефинише поступање у тој области. Са друге стране, Народна банка Србије као институција има свој Закон о Народној банци и банкама и фокусира се на пословање поштовањем тих закона, АЛИ ОВДЕ ЈЕ ПРЕКРШЕН ЗАКОН О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА. Народна банка је дужна по Уставу РС да контролише рад банака и захтева ПРИМЕНУ Закона о облигационим односима. Као што је одавно требало да реагује и Републичко Тужилаштво и захтева примену истог, а не да се догоди огромна пљачка државе, грађана и привреде од стране банака које су нелегално – ПО ПЕТ ОСНОВА које објашњавамо овим разговором НЕОСНОВАНО из државе Србије изнеле око 30 милијарди евра новца физичких и правних лица ОД ТОГА ОД 30-50% НЕОСНОВАНО, док се у исто време за око 23 милијарде евра наша власт кредитно задужила код страних кредитора…
Интересантно је да се и Кредитни фонд и домаће банке понашају исто – где су њима курсне разлике ако се Фонд финансира из буџета, а банкама је капитал динарски?
Ако кажете да је то „ван памети“ потпуно сте у праву, прочитајте како и зашто се све догађа, а само је требало контролисати банке да раде по закону који постоји…
Значи, РЕШЕЊЕ ЈЕ У ПРИМЕНИ ВЕЋ ПОСТОЈЕЋЕГ ЗАКОНА – натерати банке, домаће и стране, као и разне фондове да ПОСТУПАЈУ ПО ЗАКОНУ…
Биљана Диковић (СРБски ФБРепортер): Да померимо све на страну што смо већ прочитали о овоме у штампи и чули од стране надлежних као могуће или немогуће. Једноставно ћемо кренути од почетка, у прилог решењу проблема, на основу вашег искуства и знања…
Зоран Тасић: Почећемо од овога, ствари су тако постављене да Народна банка води рачун и поступа по Закону о Народној банци и по Закону о банкама, то су њене ингеренције. Пошто ти закони немају детаљно начин како банке да поступају Народна банка се не бави тиме.
Ја сам у анализи ризика који се дешава код корисника кредита, а то су грађани и привреда, дошао до закључка да банке не поштују Закон о облигационим односима. Он није под ингеренцијом Народне банке, али јесте под ингеренцијом Тужилаштва које врло пасивно посматра догађаје где се крши Закон у великим количинама и величинама, а нико не предузима ништа.
* Значајан закључак, објасните…
- Уколико неко као физичко лице да позајмицу неком другом физичком лицу која превазилази 2% месечне камате то се сматра зеленашењем и судови их процесуирају, оптужују и шаљу на робију. Банке када пређу два, и 5% месечно нико их не опомиње, не поставља питање. Ако један закон важи за све онда треба да се према свима исто понаша и поступа.
Банке су трговци новцем као што је неко трговац ципелама, дакле никаква повластица или некакав други статус за банку не постоји пред Законом захваљујући томе што је банка, она је субјект који се појављује на тржишту са својом робом.
Кад ја као корисник кредита ту банчину робу узмем, она више није роба она је МОЈА ИМОВИНА. Ја сам узео имовину и ја располажем са њом и дајем примерен износ који се даје за ту врсту посла по свим важећим стандардима, по Закону о облигационим односима.
* Сведоци смо да се то не дешава у том кредитном односу између банке и корисника кредита…
- Тако је, банке незајажљиво узимају, толико да ја не дођем у ситуацију да враћам кредит. Због курсних разлика не дођем у прилику да враћам главницу, а камоли један део камате… Па се дешава, а то се у пракси показује, да људи отплаћују по четири, пет година кредит и опет су више дужни него кад су узели кредит.
* И то је последица непоштовања Закона о облигационим односима, од стране банака које су у ствари направиле проблем клијентима, а на које нико не реагује од надлежних?
- Јесте, то је протвзаконита аномалија која је настала кад се не поступа по закону и банке раде то што раде, јер их државни органи који морају да реагују не процесуирају да их доведу у ред да тај закон поштују.
БАНКЕ СУ ПРОТИВЗАКОНИТО ЗАКЉУЧИВАЛЕ ДВОСМИСЛЕНЕ КРЕДИТЕ – НЕОБОРИВА ЈЕ ЧИЊЕНИЦА ДА КРЕДИТ НЕ МОЖЕ БИТИ МАЛО ДЕВИЗНИ, А МАЛО ДИНАРСКИ, МОЖЕ БИТИ – ИЛИ ЈЕДНО ИЛИ ДРУГО
* Шта тачно закон предвиђа, како то банке раде, а шта не смеју да раде, од Уговора до наплате кредита?
- Банке праве Уговор о кредиту тако што у наслову уговора стоји да је то КЕШ кредит. Ту не пише да ли је динарски или девизни, само га ослове као „кеш“ кредит. Па онда пише – одобрава се, узмимо пример 10.000 евра или милион динара, није важан однос валуте у динарском износу важно је да пише да је одобрен и ДИНАРСКИ и ДЕВИЗНИ износ кредита.
Када ја као ревизор погледам такав уговор одмах кажем – стоп, овај уговор није у складу са Законом о рачуноводству и ревизији јер је он ДВОСМИСЛЕН. Он не може истовремено да показује да је то девизни и динарски посао, мора да се определи на једну страну, или је динарски или је девизни, НЕ МОЖЕ И ЈЕДНО И ДРУГО. То је ПРВИ противзаконити чин банке – да они НА ДВА НАЧИНА ПРОТИВЗАКОНИТО приказују нешто што се дешава.
* Шта се дешава, пример из Ваше праксе?
- Кад ревизор врши ревизију он усаглашава СТВАРНО стање са КЊИГОВОДСТВЕНИМ стањем. И то књиговодствено стање треба да прати да ли су применили све законске норме, стандарде, правила, и све што припада тој врсти посла. И да ли су на прави начин исказани у књиговодству, јер то стање мора да прикаже шта се стварно десило у пракси, на терену. Кад се та ревизија књиговодства уради, када се изврши усаглашавање, на крају се каже да – књиговодствено стање одражава право стање пословне активности са правним лицем.
* А право стање значи?
- Књиговодство је математички исказана пословна активност једног правног лица, преко конта која су прописана, преко тих бројева који се исказују у књиговодству се исказује стваран догађај који се десио.
* Да појаснимо то читаоцима на овом примеру, шта је стваран догађај у овом кредиту који је у Уговору овако ДВОСМИСЛЕН и противзаконито сачињен у ДИНАРИМА и СТРАНОЈ ВАЛУТИ у ИСТО ВРЕМЕ, шта се стварно десило?
- Десило се то да је БАНКА ПУСТИЛА У ТЕЧАЈ ДИНАРЕ и за мене као ревизора овај је посао ДИНАРСКИ и то опредељује КАРАКТЕР ЧИТАВОГ ПОСЛА, ОН ЈЕ ДИНАРСКИ. Да су пустили ДЕВИЗЕ то би био ДЕВИЗНИ КРЕДИТ, али нису, пустили су ДИНАРЕ и то је ДИНАРСКИ КРЕДИТ. НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ мало динарски, мало девизни. Мора да се ПОДЕЛИ на динарски и девизни, јер је тако И БИЛАНС БАНКЕ ПОДЕЉЕН – на динарски и девизни. Као ревизора, мене интересује какав је посао закључен, јер у банци постоје одвојене службе за динарске и за девизне послове, а тако је подељен и биланс банке, на девизни и динарски. То је подељено из разлога што за једну врсту посла важе једни, а за другу други закони, као и низ других стандарда који су наравно различити за динарски и за девизни режим. Дакле, много тих правила има који важе за једну врсту посла а за другу не важе, и обратно. НЕ МОЖЕ СЕ ПРАВИТИ један, како бих то рекао – „босански лонац“, НЕ МОЖЕ СЕ СВЕ ПОМЕШАТИ и казати – то је ПРОИЗВОД, како то они умеју лепо да кажу „банкарски производ“… то је „банкарска превара“ није производ.
КРЕДИТ НЕ МОЖЕ БИТИ МАЛО ДЕВИЗНИ МАЛО ДИНАРСКИ, МОЖЕ БИТИ ИЛИ ЈЕДНО ИЛИ ДРУГО.
Са тог аспекта, кад пођемо од те чињенице која је таква и необорива, таква и никаква другачија – онда ми ревизори узмемо Закон о облигационим односима да видимо шта је то кредит. У члану 1065. јасан је појам кредита.
КРЕДИТ је категорија коју даваоц кредита има право да протеком одређеног времена и одређене намене, за одређену намену даје, да се наплати – ГЛАВНИЦА и КАМАТА. И ТО ЈЕ СВЕ што неко кад да кредит ИМА ПРАВО ДА НАПЛАТИ...
Наставак интервјуа Биљане Диковић са економским стручњаком Зораном Тасићем можете прочитати на: ФБ Репретеру
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.