...
У присуству породице овог хероја, који је својим чином заслужио вечно поштовање, на породичној гробници Тепића венце ће положити и свеће запалити представници Општине Козарска Дубица, Борачких и политичких организација.
Полагање венаца је у 10.00 часова на гробљу у Комленцу.
Страдање и посмртни прогон
Пре 23. године, 29. септембра, на почетку ратних сукоба у Хрватској, у бјеловарској касарни на Беденику мајор Југословенске народне армије, Милан Тепић, нашао се опкољен са својим војницима у складишту оружја, у селу Беденик надомак Бјеловара. Опасност је била велика јер је у налету било 2.000 „зенги“. Не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике и народ а после неуспелих преговора, тачно у 10 часова и 29 минута, погинуо је дигавши у ваздух војно складиште и себе. Имао је 34 године кад је жртвовао живот и отишао у легенду.
Уз њега су били махом младићи на одслужењу војног рока. Својим војницима за које је био одговоран и којима је био официр, али и учитељ, одржао је кратак говор.
Војско,
Слушајте ме добро! Не знам колико ћемо моћи још овако да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избегавају да ударају по складишту, јер ово што ми имамо овдје за њих је више него драгоцјено. Искључиво је моја брига да они то не добију у руке, јер можете замислити каква би то трагедија била за наш народ. Ово је моја давна одлука и молим да се не коментарише.
Кад дође тренутак да се више не може издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта. Дакле, не замјерите ми ако сам негдје према неком од вас погријешио, али хоћу двије ствари да урадим уз вашу помоћ: да усташама не дам Беденик и да ви останете живи. Нека неко од вас сачува овај мој ратни дневник. Вољно и збогом, јунаци моји!
Са Тепићем погинуо и војник на редовном служењу војног рока Стојадин Марковић, из околине Ваљева.
Марковић је са топа на оклопном транспортеру дејствовао по нападачима све док није погођен противоклопним пројектилом.
Војник Стојадин Марковић је тек 31.12.1999. године, на иницијативу Удружења бораца из Ваљева и тамошње локалне самоуправе, одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.
Према различитим проценама, у експлозији је погинуло до 20 припадника ЈНА, који су обезбеђивали складиште, као и неутврђени број хрватских војника. Хрватска страна званично је признала погибију 11 војника, али се још око 200 њих водило као нестали.
За овај јуначки подвиг мајор Тепић је, само два месеца касније, одлуком Председништва СФРЈ постхумно одликован Орденом народног хероја.
Њему у почаст, Република Српска је установила орден за посебне заслуге у рату, а Скупштина општине Козарска Дубица 29. септембар је прогласила Даном сећања на овог народног хероја.
Милан Тепић је са шесторицом војника сахрањен на гробљу Мирошевац у Загребу. Хрвати су га завели као Н. Н. лице и скривају му гробницу. Тепићима је забрањено да улазе на гробље Мирошевац.
Навршиле су се и 23 године од страдања војника ЈНА у истој касарни када су, након што су се предали, убијени командант касарне и двојица његових помоћника, а четири дана касније још шесторица припадника ЈНА.
Тројицу официра хицима у главу из пиштоља убио је предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић, а злочин је и до данас остао некажњен.
Једна улица у Козарској Дубици носи име Мила Тепића, једна у београдској општини Савски венац, као и улице у више градова у Србији и Републици Српској. А у "Парку Народних хероја" у Козачкој Дубици, која је у Другом светском рату дала 14 народних хероја, подигнута је биста с његовим ликом.
Припремиле: КМ Новине
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.