Вести:

четвртак, 4. мај 2023.

Прихватањем латинице, прихватили смо туђе зло

Прихватањем латинице, прихватили смо туђе зло

Једним делом кривица за свако зло које смо "увезли", лежи у нашој навици да пишемо латиницом.

Једним делом кривица за свако зло које смо "увезли", лежи у нашој навици да пишемо латиницом.


Пише: Иван Максимовић


Навикнути на латинско писмо, навикавамо се и идентификујемо са сваким злом које нам се сервира, а сва се сервирају латиницом, као са нечим што је наше.

Једно од оправдања за употребу латинице јесте и идеја да смо "једини народ који користи два писма" и то је као некакво наше богатство.

О каквом богатству причамо када на сваку мудру мисао имамо одговор "објаснио"!?

О каквом богатству причамо када већ у самим насловима, и то водећих медија, свакодневно уочавамо сијасет неправилности услед елементарне неписмености новинара, људи којима је језик основно занимање у животу?

О каквом богатству причамо када водитељи годинама са телевизије и радија наступају тако сиромашним речником, па чак и уличарским, да је непријатно слушати их?





    • Да је то ишта добро, зар би дозволили да баш Срби, и једино Срби, поседују то богатство?

      Од нашег језика и његових дијалеката, створено је више других, нових "језика" али од нашег писма, ћирилице, ни једно ново није створено! Чак свуда где је то било могуће, прешло се на латиницу и то тако екстремно да се јавно ломе ћириличне табле где год је то могуће и да се то сматра "чином слободе"!? 

      Зашто други неће да буду богатији за још једно писмо?

      Уништавање ћириличних табли у Хрватској

      Можда зато што нас не разумеју јер, кажу, развили смо некакву "способност" да симултано, дакле истовремено, читамо текст написан комбиновано латиничним и ћириличним словима. Зашто се онда човек који симултано пише, дакле истовремено у једном тексту користи и латинична и ћирилична слова, сматра - елементарно неписменим? Дакле не изванредно способним, надареним, писемним, научником... не - већ је елементарно неписмен и нико нема дилему око тога!

      Свети свештеномученик
      Петар Дабробосански
      Треба ли да помињем да су због ћирилице и одбијања да је замени латиницом у званичним дописима и препискама, убијен Свети свештеномученик Петар Дабробосански? Из истог разлога убијен је и један од наших најбољих сликара, Сава Шумановић након што су му претходно одсекли руке баш због тога што је одбио да своје слике потпише латиницом?


      Ћирилица можда неће исправити све, јер смо свакако пренатрпани садржајем на енглеском језику и то је глобална појава, а и савремени светски токови ипак односе свој данак по оноја народној да свако време носи своје бреме али истрајност у коришћењу ћирилице, поправиће много тога!

      Сава Шумановић
      Наравно, овде истрајност не треба мешати са екстремизмом па нападати, ругати се и вређати оне Србе који не користе ћирилицу међутим мора да буде јасно да Србин, где год живео, ако не зна, није научио ћирилицу а чита латиницу и говори српским језиком, тај је у огромном проблему и његов идентитет као Србина сам је довео у питање и то озбиљно.

      Истрајавање у употреби ћирилице ће нас учврстити, неке вратити, коренима и себи, поправиће нас изнутра. Постаћемо бољи људи. Баш попут оних, којима је "у свакој кући на зиду висила пушка а да деци није пало на памет ни да је погледају а не да је узму руке". Пуцало се онда када се славило или када се бранило и искључиво тада, а писало се ћирилицом.



      * * *

      Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



       

      Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



      Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању

      среда, 3. мај 2023.

      Београд: Дечак убио осморо ученика и чувара школе, могући подстрекач насиље у медијима

      Београд: Дечак убио осморо ученика и чувара школе, могући подстрекач насиље у медијима У пуцњави која се јутрос око осам сати догодила у основној школи у београдском насељу Врачар, убијено је девет особа.

      У пуцњави која се јутрос око осам сати догодила у основној школи у београдском насељу Врачар, убијено је девет особа.
      Фото: Нова.рс


      Осморо ученика те школе као и чувар школе, убијени су током ове пуцњаве а рањено је шесторо деце и један наставник рањени. Сви су збринути у Ургентном центру и клиници у Тиршовој и до сада оперисани.

      Пуцао је 14-годишњи дечак Kоста K., ученик школе који се сам пријавио полицији. Како је полиција потврдила, напад је припреман месец дана унапред а дечак је има прецизно уцртан план школе са улазом и излазом као и списак деце које је планирао да ликвидира. Мотив за сада није познат.

      Како нема навршених 14 година, К.К. не може да буде кривично одговоран те ће бити смештен у посебном делу Kлинике за неуропсихијатрију.

      Такође су ухапшена и оба родитеља дечака због удела у кривици за данашњу трагедију.





      • На друштвеним мрежама се углавном говори о томе а приметно је да припадници актуелног режима покушавају да злоупотребе догађај истовремено скрећући пажњу на "кривце". Код обичног, нестраначког дела корисника ових мрежа, углавном је узрок оваквог понашања препознат у насилном наметању "заапдног система вредности" у којима су, нарочито у Америци, овакве трагедије честе. Актуелни режим као и медији које директно тај режим али западне интересне групе финансирају, годинама агресивно промовишу садржај набијен насиљем, опијатима, телесним уживањима и сваком задовољству.

        Могуће је да је делимично оваквом злочину погодовала и клима коју је створио Александар Вучић ослобађајући сваког криминалца коме је суђено током његовог мандата а затим и ангажовањем истих за потребе његове борбе на власти.

        Да ли због годинама уназад грађене и тако стечене и учвршћене навике да се самопромовише, Вучић ни данас није пропустио прилику да сатима разговара сам са собом па чак и да помене "фабрике, путеве" и остале "успехе" његове странке из које се нико није усудио н ида помене оставку што би било учињено редом у свакој земљи у којој је власт иоле цивилизована!






        * * *

        Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



         

        Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



        Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању

        Да ли је уопште уставно изјашњавати се о укидању људских права својих суграђана?

        Да ли је уопште уставно изјашњавати се о укидању људских права својих суграђана? Када се постави питање референдума о тзв. француско-немачком плану, а у суштини о предаји Косово и Метохије, тешко је на то одговорити кратко.

        Када се постави питање референдума о тзв. француско-немачком плану, а у суштини о предаји Косово и Метохије, тешко је на то одговорити кратко.
        Илустрација: КМ новине

        Пише: Предраг Јакшић




        Свако ко је хтео могао је видети где све води, но шта сад све то вреди када смо ту где смо. У чланку „Реци не фараонизацији Србије“, који сам објавио пре нешто више од годину дана (http://www.kmnovine.com/2022/01/12.html), када су се гласачи на референдуму излашњавао о Вучићевим променама устава којим народ губи суверенитет, и „између осталог“ о укидању цензуса потребног да би референдум био успешан, написао сам да уколико се укине цензус да ће следеће питање на првом референдуму без цензуса бити предаја Косова и Метохије. Нажалост, тада је наш заслепљени и замађијани народ урадио што је урадио – већином је зажмурио и предао се, тако да је ово сада више-мање ситуација тоталне катастрофе: шта год да урадиш (по питању потенцијалног референдума) погрешићеш, јер више ништа као народ не контролишеш тим гласањем, док с друге стране референдум јесте и даље снажно политичко и медијско оружје па би одустајање од њега такође била катастрофална одлука.

        Оно што би свакако, уз то, требало имати на уму јесте и то ко и како позива на референдум. У том смислу, све може бити врста игре у којој се, у ствари, путем иницијатора референдума властима омогућава да ту иницијативу у јавности представе управо и једино „политичким капиталом“ овог иницијатора због чега је и саму идеју референдума могуће лако медијски компромитовати. Тако, уколико, као што је овде случај, на референдум позива странка која жели Србију у Европској унији и чији председник НАТО не доживљава као терористичку организацију већ као неког партнера са којим треба сарађивати и разговарати, јасно је на који се начин може у јавности представити и уопштити „ко су ти што хоће референдум и за шта се залажу“. Разумљиво је да они који желе да буду сарадници и партнери ЕУ и НАТО не могу ићи дугим путем сем оним које Косово на крају води у независност јер на који би се уопште други начин ова сарадња и партнерство остварило.





        • Уосталом, у јавности се Јеремић и његова странка позиционирају као нека народна грађанска патриотска европска опција (што је оксиморон ако посматрамо данашње изједначавање речи Европа и ЕУ), а то довољно говори о дотичном, јер знамо по његовој политичкој каријери да су његови потези потези у корист интереса Запада, односно „Србије на том Западу“, што смо добро видели и током недавног пропагирања Ковид агенде (о Јеремићевог „министровања“ спољним пословима и његовом „погрешно постављеном питању“ пред Међународним судом правде у Хагу, поводом легалности Декларације о независности тзв. Републике Косово, те Јеремићевом „министарском“ ставу да ће се Србија придржавати мишљења тог суда, да и не говоримо).


          С друге стране, као што  је добро познато, основни механизам Запада према Србији јесте принцип прављења подела у друштву и народу, стога је Вучић (који је, на српску срамоту, својевремено у јавни политички српски дискурс, први пут у  нашој историји, унео разматрање примене нацистичког принципа убијања 100 за једног) и доведен да разбије тај, назовимо га, српски национални корпус гласача и подели га. Наравно, он то није могао да тај исти национални корпус гласача није то хтео и на то етапно пристајао. Кад говорим о овом процесу прећутног пристајања на уништавање нашег друштва, не мислим ту на аутошовинисте, другосрбијанце. Не. То за мене нису ни Срби, ни хришћани, тако да од њих и очекујем само најгоре, па стога они у овој причи и нису важни. Овде говорим о онима који себе сматрају Србима и православцима, славе славе и причају о дедовини и традицији, али воле Вучићеве евре помоћи, гледају како да се запосле или „обаве посао“ преко странке „јер другачије и не може“, и подржавају га јер, је ли, „нема бољег“, јер „он има резултате“, јер се „он бори колико може“, јер се „Србија гради“, или су тобоже уздржани и „не би да се мешају у политику јер има ко то зна боље од њих“. Такви су у ствари прави проблем нашег друштва, и ти и јесу спремни да издају Косово, а тиме и Бога Живога. Они то, разуме се, неће рећи тако, већ ће понављати флоскуле о „заједници српских општина", о томе да „их нећемо званично признати" и слично, но јасно је свима, чак и потпуно глупим људима шта значи овај француско-немачки план. Стога,  мислим да суштински више и није толико важно што је укинут цензус (осим, разуме се, што је због тога још више редукован начин борбе против окупације, против Вучићевог режима и његових отворених и прикривених партнера) јер смо као народ већински постали конформисти и опортунисти, окренувши се од искушења датих нам на Божјем путу и упутили се широком путу мамоновом. То шта смо ово постали, разуме се, дугујемо, осим бруталном властодржцу и његовим полугама моћи (полиција, судство, законодавство, извршна власт), и свим институцијама у нашем друштву, почев, и пре свега, од СПЦ, а онда и САНУ и сличних, некада битних и српских институција и организација, те разним независним интелекуталцима и њиховим кружоцима који се „чешу“ о власт и институције сваки на свој начин трудећи се да своју „интелектуалну баштину“ не ставе под сенку сумње неким „неодмереним“ реакцијама. Они готово сви, институционално и већински, подилазе властима и директно или индиректно учествују у овој погубној политици (сигурно је да негде постоји понеки појединац који ради у интересу свог народа и не вређа Бога, но питање је колико је таквих). 





          Да би један народ истински био народ, потребно је да увек постоји неко ко тај народ води, да постоји јасна и дугорочна стратегија националног пута. Но, да ли ми то имамо? Наравно да немамо. Колики је збиља проценат људи међу том националном елитом нашег народа, спремних да се озбиљно конфронтирају погибељној политици српског државног врха, и истуре се у први план (што значи да су неки сличан подухват и извели некада а не да ми само претпостављамо како су они часни и поштени јер понекад надахнуто причају о српству када стварног ризика нема)? И зато и рекох да је та огромна већина народних вођа главни кривац за све ово што нам се дешава. Но, свакодневно срећем много обичних људе који питање КиМ уопште не доживљавају као битан проблем нити друштва, нити свој лично, док истовремено гледају да ућаре шта могу у овом општем безакоњу и безумљу које је Вучић поставио, а његовим полтрони прихватили и раширили, као модел живљења у Србији. Људи се буне (врло ограничено) само кад је нешто у најужем смислу њихов проблем, кад се њима нешто лично деси (колико год тај њихов проблем објективно посматрано био баналан), и ту престаје било каква жеља за разговором, иницијативом и акцијом ка добру. И, руку на срце, колико год да некога од нас то погађа, јасно ми је да је већини народа тешко да се брецају на неправду у друштву ако су се и сами окористили или се још користе о режим и конформистички пливају у том режимском муљу, или ако раде у иностраним компанијама (а које и јесу у функцији окупације Србије) па онда „морају“ да ћуте и спусте главу због кредита и хипотека. Опет, то им није оправдање, јер ако јесте, онда џаба нам све.


          Захвалан сам што ми је Бог дао да будем део српског народа, знајући сву муку коју овај народ преживљава вековима и истрајава на путу Божјем. Нисам никада превише очекивао од народа јер смо ми људи слаба бића, али исто тако никада нисам мислио да ће људи овако слепо и у оволиком броју са осмехом на лицу да ћуте на Вучићеве поступке. То заиста не могу да прихватим без страшног разочарања. И да будемо јасни, није то аутошовинизам. Не мислим да је неки други народ боље и не мислим да би ми негде другде било боље, нити то тражим или томе тежим, просто гледам људе око себе и то видим. Не ценим себе и наш народ према другима народима (да ли смо бољи или гори), већ према ономе што бисмо морали да будемо с обзиром на то шта је српски народ био и шта је, Богу хвала, изродио, а ми у данашњем времену просипамо и бацамо пред свиње. Зато народ сматрам кривим, а кад кажем народ мислим на ту пасивну и активну већину која ће, очигледно, да се сложи с тим да се, усвајањем овог сатанског плана, постепено протерају сви Срби са КиМ, јер ће они тако моћи да задрже своје плате и пензије које им исплаћује ММФ истовремено задужујући им и унуке. Никада народ нисам сматрао глупим, а посебно у данашњем времену када је свака информација доступна, да бих поступања или непоступања народа оправдавао неинформисаношћу или немогућношћу да се информише о истинитом стању ствари. Јер, кад људима нешто треба (посебно кад треба да се заради) наћи ће информацију и у космосу а не на интернету, но кад нешто не би да чују и да „чачкају“, онда се праве да су неинформисани да би сутра могли да кажу како нису знали, како су их обманули и како би оправдали себе (пре свега пред самим собом мислећи да ће се тако оправдати и пред Богом).

          Шта, стога, радити уколико референдума буде, то заиста јесте питање. Оно што је свакако за претпоставити јесте да ће онај део гласача (националне мањине, атеисти, другосрбијанци, вучићевци свих боја (од преобучених комуниста и милошевићеваца до квазинационалиста и несрећника који, каквог ли само безумља, и сопствену политичку организацију називају једним од имена Христових), „грађанисти националисти", западна дијаспора и слични), изађу ли на референдум, гласати у великој већини за овај план који води у предају КиМ, док ће истовремено из већ помињаних институција ићи, ако не отворено позивање на предају и објашњења да од овог плана бољег нећемо добити, а оно да ће, уз „одмерене изјаве“ кренути игра „глувих телефона“ са разним флоскулама у којима нико неће позвати да се гласа против, али ће се „ужасавати рата“ који је, је ли, уз „сигурну беду и сиромаштво“, једина

          алтернатива овом плану „па, стога, треба добро размислити“ (што све, разуме се, може довести до великог броја апстинената). С друге стране, сасвим је извесно претпоставити да ће се паралелно водити кампања да се што више подели и збуни онај други део народа (колико год да га уопште има), те ће, у том смислу, највећу игру одиграти, уз те институције, и разни појединци, у обичном народном говору познати као „удбаши“, те ће неки позивати да се изађе, неки да се не изађе и слично, уз разно-разна, често двосмислена или бесмислена, објашњења. И то ће све бити, као и досад, део плана властодржца који ће спроводити или његови људи или ће он искористити оне друге против њихове воље користећи их као тзв. корисне идиоте у овој игри прављења подела у народа.

          Када је био прошли референдум (за који сам јасно говорио да ће бити пропаст ако не изађемо и гласамо против), али и када су били избори за које су многи позивали на бојкот, нагласио сам у више наврата, да суштина није само у томе да ли изаћи или не изаћи, већ у томе шта након тога. У том смислу разни „удбаши“ су у великој мери одиграли своју игру јер је требало смирити савест људима ако не изађу, па је давано популарно објашњење како се изласком на изборе или референдум даје „легитимитет властима“. Но суштина није била у томе, већ да они који су позивали на бојкот, нису имали (или нису ни хтели да имају) никакву опцију шта после, односно шта када избори прођу а ми их бојкововали (што видимо сада на основу тога где смо). Њихов циљ је био само да смире савест људима и да ови могу да живе са самим собом кад легну у кревет и да не разбијају главу због тога што не постоји никаква даља стратегија у борби против окупације и Вучића. Тако је и сада. Подржавам свакога ко има стварну стратегију за одбрану која се не завршава на томе изаћи или не изаћи на референдум. Ми можемо и победити на референдуму ако не будемо знали да то одбранимо. Тако да је више-мање то-то: шта ти вреди да гласаш ако ће те покрасти после или ако немаш неку даљу стратегију кад референдум прође а твоја опција изгуби, односно шта ти вреди да не гласаш ако немаш неку стратегију и вид стварне и делотворне борбе кад референдум прође без тебе, јер апстрактно питање легитимитета не значи ништа ако се дозволи предаја КиМ. 



          Поставља се, наравно, у теорији још једно изузетно важно питање да би се уопште размишљало о референдуму. Наиме, да ли би уопште био уставан такав референдум (на којем се гласа о плану који омогућује рушење интегритета и суверенитета Републике Србије и којим се омогућује делу територије Републике Србије да уђе чак и у УН) и да ли би се као такав и могао одржати? Да ли је уопште уставно расписивати референдум о усвајању неког плана којим држава суштински престаје да штити људска права својих држављана на делу Републике Србије, на Косову и Метохији, јер ће усвојимо ли овај план,  сви ти држављани бити у држави другог имена која ће бити у УН и под том страном влашћу без икакве правне заштите Републике Србије?


          Како је уопште могуће, посматрајући српски устав, да се људи изјашњавају о томе да се укине државна заштита људских права једном делу становништва који живи у матичној држави?


          Но, ко би о неком таквом потенцијалном уставном питању требало да одлучује? Па, зна се – Уставни суд. Онај исти суд који је одбио да се мериторно изјасни о неуставним Бриселским споразумима који су у великој мери створили ситуацију у којој се КиМ сада налази. Јасно је каква би њихова одлука била – било да заиста донесу одлуку, било да и овога пута одбију да раде оно због чега су ту где јесу, а то је да штите устав. То је један зачара круг, тачније окупација на делу кроз све институције наше државе. О разним „техничким питањима“ сулудо је и говорити, као што су она како ће и да ли ће бити спроведен референдум и на Косову и Метохији (јер је Вучићева власт већ одавно одустала од организације одржавања било каквих српских изјашњавања на самом КиМ, било то избори, било референдуми), ко би га на КиМ организовао и контролисао јер тамо ни нема, законски посматрано, локалне и покрајинске српске власти јер нису ни одржавани српски избори (већ само тзв. „косовски“ на које је Вучић позивао људе да изађу) те формално нико ни не би био надлежан да то тамо одржи, затим, на основу којих тј. чијих докумената би се гласало на КиМ, да ли би се то посматрало и организовало као гласање „у дијаспори“ у организацији и уз обезбеђење „међународног фактора“ и слично.  


          Зато, свако од нас јесте веома важан и веома је битно шта говоримо и радимо, колико се истински боримо за Косово и Метохију, и неизмерно је значајно да урадимо све што је у нашој моћи да овај сатански план не буде усвојен и примењен. Узмите, на пример, да сада неко битан у нашем друштву, неко ко има одређени друштвени или црквени значај и моћ, изађе у јавност и каже како сви они који пристају на овај план тим својим пристајањем (или одбијањем да против овог плана јасно устану) директно учествују у извесном даљем геноциду над српским народом на КиМ, у етничком, културном и историјском чишћењу Срба са КиМ (што ће извесно у још већем степену него што је то сада уследити након што Косово уђе у УН а Србија се томе не буде противила, што и стоји у овом плану). Сигуран сам да би такви јавни наступи променили многе и охрабрили би их да и они учествују у гласном и одлучном одбијању овог монструозног плана, састављеног од наших несумњивих и доказаних непријатеља, који нас води у национално самоубиство. Замислите да то каже патријарх СПЦ, да уопште имамо патријарха који је стварни бранилац Православља (https://vk.com/id556620771?w=wall556620771_19) и православних Срба где год да се налазе, и који није као неки „најамник“ који „бежи“ „и не мари за овце“ (Јн. 10, 13) (што је јасно показао пре само неколико месеци предавши са својим владикама „аутокефално“ читав српски народ, Српску Православну Цркву и српску историју у Македонији у руке Титове цркве, у руке непокајаних расколника и јеретика (http://www.kmnovine.com/2022/06/22.html)). Но, нажалост, таквог патријарха немамо. Такође, чак и многи интелектуалци који су искрено и срцем за одбрану Косова и Метохије, остају, на нашу жалост, у оквирима врло ограничене, теоријске приче како треба бранити суверенитет, устав и слично, а не говоре о суштинским последицама по цео народ, по људе и њихову душу. Стога, тако, и друга страна, која на све начине желе да прогура овај сатански план, такође прича о суверенитету, тј. да се тим планом не руши формално суверенитет, не крши устав и слично, и при томе та друга страна (за разлику од прве) има сву могућу медијску машинерију не би ли „спиновала“ и збуњивала људе.


          Тако да уколико се институције и значајни појединци не ману интелектуалних сентенци и интелектуалне „одмерености“, и не кажу људима да ће жестоко окрвавити сопствене руке и огрешити своју душу пристану ли на овај план, ништа се добро по нас и наш народ неће десити.


          Остане ли се на флоскулама и општим местима која, је ли, имају „две стране“, само ће се олакшати људима да „преломе“ погрешно, јер је већина народа, како то изгледа сада, спремна да се полакоми и „реши се“ питања Косова због „будућности“ али само да се „то тако не назове“ и да им то неко и „званично потврди“. Још кад, као што рекох, таквој одлуци обилато кумује врх СПЦ (који је одликовао Вучића због „његове лавовске борбе за Косово“), који одбија да јасно каже да је овај КОНКРЕТНИ тзв. француско-немачки план – план краја Србије и Срба на КиМ, јасно је шта нам следи. И то све због кукавичлука и среброљубља. 


          Замислите како би реаговале неке друге државе у Европи да им се дешава оно што се дешава нама? Не морају то бити најутицајније државе, већ било које друге. Замислите да Мађарској или Словачкој или Финској неке друге државе данас противправно признају део њене територије као независну државу? Да ли би ћутале? Да ли би прекинуле дипломатске односе са тим државама, да ли би протерале њихове амбасадоре, или би барем увеле визе за њихове грађане? Да ли би, можда, ставиле те државе, које су им на тако отворен начин удариле на суверенитет, на неку своју јавну листу, на пример, држава које подржавају тероризам или их барем прогласиле непријатељским државама? Да ли би иностране званичнике, посланике и јавне личности које су тим признањима допринеле, такође ставили на листу непожељних особа? Да ли би можда прогласиле стање окупације дела своје територије? Да ли би државе којима је нападнут суверенитет као и нама можда направиле војни савез са државама које их подржавају, или би напротив као власти Републике Србије „размишљале“ о томе да уведу санкције и истовремено гласају у УН против највећег свог савезника, Руске Федерације, док војницима и официрима непријатељских

          држава у оквиру НАТО које су нас бомбардовале и окупирале нам КиМ Република Србија дају имунитете од било какве кривичне и материјалне одговорности док слободно прелазе и прелећу преко територије наше земље? Да ли би можда државе којима је нападнут суверенитет (као и нама) запретиле сви тим држава (које су део њихове територије признали за другу државу), да ћи и оне признати захтеве које било ко упути за признање независности неког дела, региона, кантона или покрајине у њиховим државама, без обзира на то да ли би такви захтеви били у потпуности правно неутемељени (као у случају Косова)? Па, није ли принцип реципроцитета, такође, чест дипломатски начин деловања? Замислите када би само постојала реална претња од тога да разни сепаратисти широм света добију могућност да их призна неке држава чланица УН уколико то затраже, па да онда почну и међусобно да се организују и признају? Да ли би тада неко ставио прст на челу и рекао, зашто бисмо или зашто смо уопште и признавали ту лажну државу измишљеног назива „Косова“, ту земљу која припада по свим међународним законима Републици Србији? Но, не, ми се понашамо као да се ништа озбиљно не дешава, глумимо како су нам све те државе, које су признањем лажне државе на нашој територији удариле на најгори непријатељски начин на нас, сада некакви пријатељи, сарадници, комшије, партнери, отварамо међусобно привредне и културне центре, делимо њиховим званичницима светована и црквена одликовања и држимо им здравице. Не, то су нам непријатељи, исти онакви какви бисмо ми били њима да смо ми на неком делу њихове територије признали другу државу. И ту у ствари лежи лицемерје српских властодржаца, али и народа који то не кажњава (било парламентарно, било ванпарламентарно), па се тако пријатељем и сарадником сматра неко ко је извршио и ко већ више деценија подржава разбијање твоје државе, етничко чишћење, биолошки и културни геноцид над твојим народом, бесрамно фалсификовање твоје историје, пљачкање природних богатстава и ко зна шта све још не. Шта више ту има да се прича.

          Аутор: Предраг Јакшић


          Докле год такви људи буду водили нашу државу, нашу Цркву, наше институције, и докле год такве активно и пасивно буду подржавали милиони грађана на истом смо путу – путу који води ка потпуном уништењу и наше државе и нашег народа, јер тај народ и та држава који без продатог и предатог Косова и Метохије, тиме и без Бога, буду постојали сутра, неће бити српски народ и српска држава без обзира како се буду звали. То је истина коју не могу многи да прихвате и лакше им је да верују у лажи и да се самообмањују, истовремено знајући јако добро да је све то лаж и самообмана али и поред тога чврсто држе главу у песку. А тај је песак само посип по којем Запад вршља испуњавајући континуирано своје анималне потребе.

          О питању шта издајом Косова и Метохије остављамо у наслеђе поколењима за нама и колико грех им сваљујемо на душе, сувише је страшно и писати. 
                






          * * *

          Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



           

          Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



          Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању

          петак, 28. април 2023.

          Вучић хитно (није) примљeн у бoлницу али ће се ''и његoв гроб борити са нама''

          Вучић хитно (није) примљен у болницу али ће се ''и гробови њихови борити са нама'' Председник Србије Александар Вучић хитно (ни)је примљен у болницу, јављено је да ће се "и гробови њихови борити са нама"!

          Председник Србије Александар Вучић хитно (ни)је примљен у болницу, јављено је да ће се "и гробови њихови борити са нама"!

          Вест да је актуелни председник, Александар Вучић, унесрећитељ Србије и велеиздајник Косова и Метохије, примљен у болницу одјекнула је јуче Србијом.

          Страх или нада тек зваладало је огромно интересовање. Како "Политика" пише, ово су јавили су "београдски медији". Такође се наглашава да је то је незванично потврђено и за Б92.

          Према тврдњама "београдских" али и српских и других медија, Вучић је примљен у болницу, али не на ВМА, како се писало на друштвеним мрежама. Без провере се наводи да су на друштвеним мрежама "пласиране разне дезинформације о здравственом стању председника Србије" али не и шта је од тога можда ипак тачно.

          Све што јесте, ипак није, баш како и изгледа Вучићева политика да би се на крају испоставило да јесте баш све оно што је најгоре. Као и у овом случају када Вучић није у болници. Није лепо што медији лажу, ваљда је то оно најгоре.

          Опскурни, аутошовинистички лист "Данас" другосрбијанског курса који жестоко критикује и исмева Вучића због свега што уради осим осим када издаје Косово и Метохију, представљајући га као некрунисаног краља констатних лажи, наводи да "то што људи причају, то... није истина". То им је, како кажу, потврђено у Вучићевом кабинету.





          Они додају да је Вучић „доброг здравственог стања“ и да данас иде у планирани обилазак Зајечарског округа.

          Поједине страначке колеге, попут потпредседница Народне скупштине Србије из редова СНС Сандра Божић, упутила је на Твитеру и поруку подршке Александру Вучићу.

          „Пуна подршка председнику Вучићу! Знамо да себе не штеди, да живи и дише за Србију“, написала је Божић.

          Међутим, и кад буде престао да дише, Вучић ће се и из гроба борити са нама, тачније - против нас.

          Лист који је подилажењем и сервилношћу Вучићевом режиму највише урушио своју дугогодишњу репутацију, "Вечерње новости", са дозом острашћености и навијачког жара пише да је "у дану
          када су штићеници Запада у СНС по налогу западних амбасада и НАТО напали отворено председника Србије Александра Вучића, тврдећи да нова стратегија спољне политике води Србију у самоизолацију у одбрану му је стао његов син првенац Данило".

          Фото: "Будућност Србије" какву се надамо да нећемо видети.

          Наравно да се "Вечерњим новостима", беспоговорном медијском куриру актуелног режима, не може веровати па није јасно да ли је повод био то што се наводи или пак извесне здравствене тегобе због којих (ни)је Вучић завршио у болници.

          Тек, Данило је јуче 
          на друштвеним мрежама оцу упутио снажну поруку подршке.

          - Тата, да си ми жив и здрав. И гробови наши бориће се с њима!

          Тако да, изгледа, одлазак са власти једног, макар и оног врховног Вође, неће Србију спасити мука у које ју је баш он увукао. По свему судећи нисмо обавештени да је Вучић крунисан за краља па ће нам и после Вучића, владати Вучић. Барем су такви планови.



          * * *

          Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



           

          Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



          Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању

          четвртак, 27. април 2023.

          Иван Максимовић: Ћутимо, не проговарамо...

          Срби на Kосову и Метохији  изложени су насиљу које је Вучићев режим договорио

          Срби на Kосову и Метохији  изложени су насиљу које је Вучићев режим договорио

          • Злочин велеиздаје Kосова и Метохије, који Александар Вучић приводи крају, тешко је сагледати из перспективе овог доба. Осим што је тај криминални подухват махом спроведен у тајности, није могуће измерити ни озлојеђеност, понижење и све оно кроз шта Срби на Kосову и Метохији пролазе током овог одрицања од територије на којој живе а где су уназад већ преко две деценије, опстајући у условима испод границе људског достојанства, чекали да се ствари преокрену у корист правде.


          Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид



          Регистарске таблице биле су потврда да држава Србија на Kосову и Метохији, није поражена а народу нада да ће опстати. Додатно их је, у том уверењу, учврстио и директор Kанцеларије за Kосово и Метохију, Петар Петковић када је крајем новембра прошле године изјавио да "Срби на северу могу мирно да спавају, сачували смо наше српске таблице".

          Изустити овако нешто, Петковићу, као безосећајном превртљивцу који након што је од најжешћег противника постао највећи заговорник Бриселског споразума, није било тешко не зато што је то била истина, а није, већ зато што је то у складу са његовом природом човека који лако изневери.

          Ништа мање него они јужно неколико година пре њих, негде дубоко у себи веровали су да ће бити пронађено неко решење и да барем KМ таблице неће бити укинуте.

          А разлога да верују у то, када се размисли, већ тада није било. На једној од дневних конференција за штампу, неколико дана пре Петковића, Вучић је и сам изјавио да „Ми нећемо издавати нове, чак нећемо ни обнављати таблице у наредном периоду".

          Једним потезом десницом руком, у којој тада није осећао неподношљиву бол, Вучић је својим потписом убио и ову наду пресецајући везе дела народа са сопственом државом.

          Све то прошло је у необичном миру и тишини какви су незамисливи када говоримо о мирнодобском одрицању најважнијег дела државне територије и очекиване реакције у таквим приликама. Ни "опозиција", ни посланици, ни разни борци за патриотску ствар и Kосово и Метохију, ни прстом нису мрднули. Напротив, помогли су Вучићу у томе.

          Већ 06. децембра прошле године, Влада Србије без буке у јавности усвојила је Уредбу "о посебним условима важења регистрације моторних возила која имају регистарске ознаке градова и општина на подручју Аутономне покрајине Kосово и Метохија", за коју се наводи да се на основу Резолуције 1244 налази под привременом управом Мисије Уједињених нација.


          Иначе, како УНМИK мисија и даље постоји иако у десеткованом формату у односу на прописано, представници Владе Србије и даље одржавају редовне састанке са том мисијом а што се строго крије од јавности. Ово је потврђено Магазину Таблоид од стране УНМИK особља а верује се да је разлог скривању намера да се јавности наметне како је сада Бриселски споразум тај који одређује прилике на Kосову и Метохији чиме се албанским сепаратистима пружа подршка у настојању да овај део српске територије буде трајно отцепљен и њима предат.

          Но, Уредба о забрани продужетка регистровања аутомобила на таблице градова са простора KиМ ступила је на снагу 7. децембра, што говори о нечијој хитности да се овај "проблем" реши и то, очигледно, на штету Србије.

          Kако се у члану 4 те Уредбе наводи, Министарство унутрашњих послова неће издавати нове регистарске таблице са регистарским ознакама (KМ, ПР, УР, ГЛ и именима других градова на подручју KиМ) из члана 2 ове уредбе "до постизања трајног решења у оквиру Дијалога Београда и Приштине, који се води међународном и правном оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација и Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација 64/298 из 2010 године".

          Уредбу је потписао Први потпредседник Владе, Ивица Дачић, исти онај који је са Хашимом Тачијем ставио свој параф на Бриселски споразум који представља највећу издају у историји Србије.

          Текст Уредбе објављен у Службеном гласнику децембра месеца прошле године.

          Истовремено, позивајући се на поменуту Уредбу, Полицијским управама које врше регистрацију возила достављено је обавештење у коме се наводи да „на техничким прегледима који су овлашћени за издавање регистрационих налепница почев од 7.12.2022. неће бити могуће продужити регистрацију за возила која имају регистрационе таблице са ознакама градова и општина на подручју Аутономне покрајине Kосово и Метохија".

          Ово је прошло, жаргонски речено, испод радара и то захваљујући координираним акцијама између Kуртија и Вучића. Већ 8. децембра на север KиМ умарширало је око 300 припадника такозване "Kосовске полиције" након што су нешто пре тога припадници српске националности демонстративно напустили ову службу.

          Јавност је 9. децембра још увек била обузета лажирањем Вучићевог захтева да се део српске војске врати на KиМ, који је упућен локалном НАТО штабу уместо Савету безбедности УН који једини има мандат и надлежан је да о томе одлучује.

          Већ 10. децембра, након што је са породицом сасвим уобичајено прешао административни прелаз Јариње, у повратку је ухапшен Дејан Пантић, бивши припадник тзв. "Kосовске полиције" и оптужен "за тероризам".

          Одмах након његовог хапшења подигнуте су барикаде на северу покрајине али је уследио и низ других, необичних потеза. Барикаде нису подигнуте ка прилазима српским из албанских средина што је омогућило прилив повећаног броја полицајаца али и цивилног сектора. Ово су искористили локални Албанци да пошаљу своје представнике у зграду општине "Северна Митровица" која функционише у оквиру система косовских сепаратиста и а на тај начин, поред полицијске, у потпуности преузму и цивилну власт.


          ЧИТАЈТЕ МАГАЗИН ТАБЛОИД: 


          Тако је Вучић је, координишући потезе са Kуртијем, успео да комплетну судбину Срба са севера Kосова и Метохије преда у руке непријатељски расположеним косовским Албанцима.

          Није дуго прошло а већ у фебруару је такозвани "заменик косовског премијера", Бесник Бисљими, изјавио је да споразум о регистарским таблицама, који је постигнут у Бриселу 23. новембра, има рок - до краја марта.

          Називајући обавезу регистрације возила на српске таблице "нелегалном" и "штетном", Бисљими је истакао да аутомобил који се креће на Kосову, без "одговарајуће" регистрације, биће заплењен, а возач кажњен са 150 евра.

          Kако су ови наводи остали без адекватног одговора од стране Владе Србије, народ је до краја марта са зебњом и страхом ишчекивао шта ће се догодити и шта треба урадити. Не скривајући љутњу, задња два дана марта испред агенције за регистрацију у Kосовској Митровици, настали су редови власника аутомобила који су желели да у задњем тренутку макар умање штету коју им наноси политка Александра Вучића и пререгиструју своја возила на таблице такозване "републике Kосово".

          Ово је поприлично узнемирило духове Вучићеве касте те су, вероватно преко својих "неформалних центара моћи" почели герилску акцију спречавања власника аутомобила да изврше пререгистрацију на делу територије коју је Вучић већ предао и то у више наврата. Тако је био принуђен да уместо за редовним, правним методама, посегне за бандитским. Запаљено је неколико тек пререгистрованих возила како би се послала порука осталима да то не чине. Јавне потврде нема али то зна сваки Србин који живи на KиМ, нити ко други за то има капацитет, нити интерес да то чини насумично.

          Фотографисано у време последње "криз" са регистарским таблицана, крајем марта месеца. Натпис који се налазио на приватном возилу које је саобраћало на северу КиМ. Више о томе прочитајте овде: ИДИ НА ТЕКСТ↗

          Међутим, ове мере нису дале очекиване резултате, јер народу је тог застрашивања преко главе, онда је власнику агенције за пререгистрацију возила је "сугерисано" да престане са тим. Тако се догодило да последњег дана марта агенцији напрасно нестане "једна фаза", због чега није било могуће обавити технички преглед.

          Наиме, пререгистровањем возила већ постаје крајње очигледно да је издаја извршена. Све док то није тако остаје простор да се народом манипулише а очигледно да време да се саопште укупни резултати Бриселског дијалога, још није дошло.

          Запаљен ауто, Зубин Поток
          Но, Срби на KиМ свакако не чекају тај дан. Све је више оних који одлазе чак и нерешених послова, а ко није отишао планира да оде. Један број Срба одлучи о је да за сада прихвати околности које су му наметнуте и да живи ту где је рођен али, званично, више не као Србин већ "Kосовар".

          Један од оних који са тим нису могли да се измире, јесте и дизајнер, отац петоро деце. Човек који се из Kрајине обрео у Србију, одатле стицајем околности у једном тренутку дошао на KиМ, "напио се воде" и више није био исти човек. Остао је ту, оженио се и оформио породицу. Kако каже за Магазин Таблоид, након свега, одлучио је да оде за централну Србију.

          "Отишао сам због страха за децу, нећу да ми одрастају у оваквим условима. Па чак бих и то некако издржао да Србија стоји иза нас и да нам чува леђа. Преломни моменат је био уклањање барикада. Делове Бриселског споразума сам и могао да "искулирам", па чак на моменте и да разумем, а овај нови Француско-немачки ултиматум је само завршница Бриселског дијалога. Нема више оне енергије отпора, једноставно пуштени смо низ воду. Живео сам овде 16 година. Дошао сам издалека, али при одласку део мене је остао овде, а мојој супрузи је још теже. Једноставно морали смо због деце" каже као да још увек не верује да се заиста баш тако одиграло.

          Недавно се вратио да обиђе стан али, као да себи неће да призна, да још мало буде ту где осећа да је свој на своме. При уласку на KиМ зауставили су га прво на административном прелазу где је све обављено рутински а затим и на стотинак метара удаљеном пункту код новоизграђене базе тзв. "Kосовске полиције".

          База РОСУ полиције на Јарињу.

          Ауто му окружује група униформисаних, наоружаних дугим цевима, припадника специјалних јединица РОСУ. Уобичајено пропитивање се убрзо претвара у наметање потребе да научи албански језик, да користи албанизоване називе места на KиМ, да буде покоран једном речју...

          На питање где ради одговара да је фриленсер. Полицајац почиње да виче и наређује му да изађе из аута питајући га "коме ти да је фриленсер"? Полицајцу прилази колега и објашњава му шта је фриленсер, овај признаје да је помислио да га Србин псује... Просто, ако нешто не разуме онда то тумачи као увреду или псовку. То је заправо одраз њиховог изразито непријатељског расположења према Србима које једва успевају да обуздају, за сада.

          Након што је проверио документа полицајац наглашава возачу да мора да региструје на РKС кад' истекне KМ.

          "Ћутим не одговарам.".... каже.

          На ово Срби са KиМ немају ни коментар ни додатно питање...

          Овај, сада већ бивши и крајишки али и косовскометохијски Србин, за Магазин Таблоид објашњава да је "Осећај при поновном доласку поражавајући. Сећам се када је север KиМ био тврђава, а сада је спаљена рушевина над којом крстаре шиптарски орлови. Да ли су у питању погрешне политике или мој клети усуд не знам" каже замишљено, као за себе. У централној Србији мисле да преувеличава, да се тако нешто никада није догодило.

          Све да се Вучићу пред Богом и ни један други грех не урачуна, само клетве косовских Срба бациће га у највеће муке.


          * * *


          Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



           

          Пратите нас на FacebookTwiter или Instagram



          https://www.gmail.com/maksimovicivankim@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


          Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

          По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


          Рођен је и живи на Косову и Метохији.

          Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању