Југословенска влада у избеглиштву именовала је 11. јануара 1942. године у Лондону Драгољуба Дражу Михаиловића, пуковника југословенске војске и вођу четника у окупираној земљи, за министра војске, морнарице и ваздухопловства.
Генерал Михаиловић био је јединствена личност у историји не само бивше Југославије већ и српске војске уопште. Први је вођа покрета отпора у Европи, чију су главу немачки нацисти уценили већ 1941. године.
Једини је антифашиста који је осуђен за колаборацију са фашистима. Наравно, ради се о намештеном судском процесу у режији безбожничког комунистичког режима чији су злочини над српским народом и интересима небројени.
Драгољуб Дража Михаиловић рођен је 1893. године у Ивањици. Рано је остао без родитеља, па је Михаиловића и његове две сестре одгајио стриц, ветеринарски мајор Краљеве гарде у Београду.
Студирао је на Војној академији у Београду, одакле је, на трећој години, кренуо у Први балкански рат 1912. године.
У октобру 1913. године враћен је са својим школским друговима у Београд, где је на Војној академији дипломирао као четврти у класи и убрзо потом отишао у Први светски рат.
После Априлског рата, већ у априлу 1941. године, Михаиловић је одбио да призна капитулацију југословенске војске рекавши да он то не може јер у српском језику не постоји реч "капитулација". Покрет против немачког нацизма и италијанског фашизма основао је на Равној Гори тог месеца.
Током ратних сукоба четници су често долазили у конфликт и са комунистима, односно партизанима чије су герилске акције често изазивале жестоке реакције немачких нациста у којима је долазило до масовних стрељања Срба. Такође, на подручју Козаре којим су се кретали махом партизани, српски народ је доживео најстрашнији геноцид у својој историји и већином скончао у мукама у логорима усташке НДХ а понајвише у Јасеновцу. Док, уделовима које су чували Дражини ченици, страдалих Срба готово да није ни било.
Агенти обавештајне службе нових комунистичких власти ОЗНА ухватиле су га на превару 13. марта 1946. године у околини Вишеграда.
Драгољуб Дража Михаиловић рођен је 1893. године у Ивањици. Рано је остао без родитеља, па је Михаиловића и његове две сестре одгајио стриц, ветеринарски мајор Краљеве гарде у Београду.
Студирао је на Војној академији у Београду, одакле је, на трећој години, кренуо у Први балкански рат 1912. године.
У октобру 1913. године враћен је са својим школским друговима у Београд, где је на Војној академији дипломирао као четврти у класи и убрзо потом отишао у Први светски рат.
После Априлског рата, већ у априлу 1941. године, Михаиловић је одбио да призна капитулацију југословенске војске рекавши да он то не може јер у српском језику не постоји реч "капитулација". Покрет против немачког нацизма и италијанског фашизма основао је на Равној Гори тог месеца.
Током ратних сукоба четници су често долазили у конфликт и са комунистима, односно партизанима чије су герилске акције често изазивале жестоке реакције немачких нациста у којима је долазило до масовних стрељања Срба. Такође, на подручју Козаре којим су се кретали махом партизани, српски народ је доживео најстрашнији геноцид у својој историји и већином скончао у мукама у логорима усташке НДХ а понајвише у Јасеновцу. Док, уделовима које су чували Дражини ченици, страдалих Срба готово да није ни било.
Агенти обавештајне службе нових комунистичких власти ОЗНА ухватиле су га на превару 13. марта 1946. године у околини Вишеграда.
 |
| Спасавао их док су му радили иза леђа |
Наиме, према документима ЦИА са којих је тек после 70 година скинута ознака "СТРОГО ПОВЕРЉИВО", откривено је како је текао ток хапшења и каквим лукавством су се служили комунисти како би ухапсили Михаиловића. О томе може прочитати кликом на овај линк↗
Намештено, и већ унапред одређеног исхода, суђење генералу Михаиловићу одржано је од 10. јуна до 15. јула исте године и на њему је осуђен за велеиздају и на смртну казну стрељањем, трајан губитак политичких и грађанских права, као и одузимање целокупне имовине.
Стрељан је на непознатом месту у ноћи између 16. и 17. јула 1946. године.
Намештено, и већ унапред одређеног исхода, суђење генералу Михаиловићу одржано је од 10. јуна до 15. јула исте године и на њему је осуђен за велеиздају и на смртну казну стрељањем, трајан губитак политичких и грађанских права, као и одузимање целокупне имовине.
Стрељан је на непознатом месту у ноћи између 16. и 17. јула 1946. године.
Из болесне мржње према њему, за кога су комунисти били свесни да му нису дорасли, сахранили су га на тајној локацији која до данас није обзнањена.
Михаиловић је најодликованији официр у историји српске државе, а последње одликовање му је доделио постхумно амерички председник Хари Труман марта 1948. године за спасавање америчких пилота оборених над Југославијом и за допринос победи савезника у Другом светском рату.
Генерал Михаиловић је рехабилитован пред Вишим судом у Београду тек 2015. године.
Михаиловић је најодликованији официр у историји српске државе, а последње одликовање му је доделио постхумно амерички председник Хари Труман марта 1948. године за спасавање америчких пилота оборених над Југославијом и за допринос победи савезника у Другом светском рату.
Генерал Михаиловић је рехабилитован пред Вишим судом у Београду тек 2015. године.
