https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказују се постови сортирани према релевантности за упит Марија Захарова. Сортирај према датуму Прикажи све постове
Приказују се постови сортирани према релевантности за упит Марија Захарова. Сортирај према датуму Прикажи све постове

недеља, 24. фебруар 2019.

Захарова: Шиптарска експанзионистичка реторика за Русију недопустива

Русија сматра недопустивом изјаву албанског премијера Едија Раме да је Косово део Албаније, изјавила је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.

#Русија #Захарова #Косово #Метохија #Србија #Шиптари #Албанија #Сепаратизам #Територија
Марија Захарова / Архива











На редовном брифингу за новинаре, Марија Захарова је изјавила да Русија не може да остане без коментара на изјаву албанског премијера да је "Косово део Албаније" и да уједињење Косова и Албаније није "план Б", већ "план А".

"Можда нисмо добро превели ту изјаву, због чега смо је више пута проверавали. Премијер Албаније је повезао реализацију тог плана са "корекцијом граница" о којој се активно разговара на крају преговарачког процеса и постизања коначног споразума између Београда и шиптарских сепаратиста", рекла је Захарова.

Додаје да "такву реторику Русија сматра апсолутно недопустивом".

Како је истакла, ту се ради о посезању за територијом Србије и статусом Аутономне Покрајине Косова.

"Ми то сматрамо кршењем Резолуције 1244 СБ УН. Очекујемо да ће Запад реаговати на такву изјаву и геополитичке планове", рекла је портпаролка руског министарства спољних послова.

Она додаје да такве изјаве компликују дијалог Београда и шиптарских сепаратиста са КиМ.

"То поткопава стабилност и погоршава поверење у балканском региону и компликују дијалог Београда и сепаратиста", закључила је Захарова.


Став Русије о решењу косовског питања непромењен

Захарова je рекла да је став Русије о решењу косовског питања непромењен, а упитана да ли би ће Русија подржати разграничење, поновила је да је Русији за свако решење које одговара интересима српског народа, и које је засновано на међународном праву и у складу је с унутрашњим законодавством Србије.

"Наш став је непромењен. Он се одликује не само постојаношћу него и логиком. А та логика је веома проста: питање како ће бити решена та ситуација јесте пре свега питање да ли то решење одговара интересима српског народа".

Оно, такође, дефинитивно треба да буде засновано на међународном праву и да одговара унутрашњем законодавству Србије", рекла је Захарова одговарајући на питање да ли ће Русија подржати накарадни споразум о"разграничењу" и да ли је то у складу с Резолуцијом 1244.

Захарова је навела да је став Русије с једне стране састављен од много компоненти, а с друге заснован на јасном и недвосмисленом приступу решењу тог питања да се Резолицја 1244 мора поштовати.



  БОНУС ВИДЕО:   Протест "Зауставимо велеиздају - Косово је Србија"!



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

уторак, 31. мај 2022.

Захарова одговорила Трасовој: Британија шверцовала оружје на Кoсoву и Метoхији

Захарова одговорила Трасовој: Британија шверцовала оружје на Косову и Метохији

"Лондон је патронизовао трговину органима на КиМ и шверц свега у региону, укључујући и оружје”, закључила је Захарова".

Захарова одговорила Трасовој: Британија шверцовала оружје на Кoсoву и Метoхији
Марија Захарова





Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова реаговала је на изјаву шефице британске дипломатије Лиз Трас о „погубном утицају Русије на Балкан”, подсетивши на то како је западна коалиција заједно с Лондоном трговала органима и шверцовала оружје на Косово и Метохију 90-их година.

„Током своје посете Балкану Лиз Трас је позвала грађане Босне и Херцеговине да не верују Русији, која има погубан утицај на тај регион. Стручњаци шапућу: током британско-босанских разговора дотакнута је тема уласка земље у јединствени европски дом и интеграције у НАТО. Некако је чудно говорити о разорном и непринципијелном утицају НАТО на Балкан, али ипак подсећам: Северноатлантски савез 1999. године бомбардовао је Југославију користећи осиромашени уранијум,” поручила је Захарова на Телеграму, преносe агенције.

Лиз Трас

Она је такође подсетила да је „Лондон током читавог периода зависног боравка Словена на Балкану доприносио њиховом подређеном положају, на сваки могући начин поткопавајући потенцијал национално-ослободилачких покрета”.

„Не Британија, већ Русија помогла је остваривање независности Грчке у 19. веку, а када је то било корисно за Лондон Енглеска је директно ушла у сукоб против Русије и њених словенских савезника на Балкану, као што је био случај током Кримског рата и такозване источне кризе у другој половини 1870-их”, истакла је Захарова.

Портпаролка руског Министарства напоменула је да је „Балкан дуго био сматран буретом барута Европе”, а заоштравање противречности на југоистоку Европе подржавала је Велика Британија, јер је то првенствено штетило и интересима аустријско-немачке коалиције и Русије у региону, а што је резултирало Првим светским ратом.

Како је навела још у 20. веку, у првом периоду Другог светског рата, југословенска влада је молила Британце да помогну Словенима пред Трећим рајхом, да спасу земљу од окупације и пропасти, али су Британци игнорисали позив руководства јужнословенске државе.



„Штавише, они су то злочиначки искористили, верујући да ће Берлин повлачењем снага Вермахта у Југославију олакшати Британији да води рат у Европи”, навела је Захарова.

Такође је навела да је Британија у другој половини 20. века успоставила нормалне односе са социјалистичком Југославијом искључиво због неслагања Београда са политиком Москве.

„Па су тада почеле 90-те, а садржај и значење британског (и НАТО) утицаја на Балкану постали су очигледни целом свету. Као део западне коалиције, Лондон је патронизовао трговину органима на КиМ и шверц свега у региону, укључујући и оружје”, закључила је Захарова.



* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

петак, 13. мај 2016.

Русија неће подржати кандидатуру шиптарске државолике творевине на КиМ у ФИФА

Русија није променила мишљење о сепаратистима са Косова и Метохије.


Званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да Москва не подржава могуће чланство самопроглашеног „Косова“ у Међународној фудбалској федерацији (ФИФА).

Захарова је нагласила да се позиција Русије према шиптарским сепаратистима са КиМ није променила.

Приштина предузима кораке за улазак у међународне савезе и организације, рачунајући да ће то помоћи међународном признању као независне државе и чланство у ФИФА представља још један такав покушај, рекла је Марија Захарова.




Извор: Принцип    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

уторак, 14. август 2018.

НП ''Отаџбина'': Подршка издајничкој политици Александра Вучића јадна и неоснована

Током 1999-2000. године на Косову и Метохији више од 700 насеља, што села што градова, остало је без Срба. Овако жестоко етничко чишћење Срби нису доживели ни у време сеобе под Чарнојевићем. Уместо да одлазак 200.000 Срба буде кључни аргумент у преговорима између Београда и Приштине Александар Вучић је то прихватио као сасвим регуларну чињеницу.







По њему је етничко чишћење Срба сасвим дозвољено ако Албанци желе да освоје територију и на њој формирају своју државу. Из тог разлога за шест година своје владавине никада није споменуо повратак 200 хиљада прогнаних Срба. Примера ради, колико смо само пута од њега чули да у Штимљу нема Срба и да нико не жели да иде да живи у Штимљу. Свесно је избегао да каже истину да је до `99. године у Штимљу било више од 200 српских кућа. А постојала је и душевна болница у којој су запослени претежно били Срби.

Етничко разграничење које протежира председник Србије између Срба и Албанаца је само друго име за стварање Велике Албаније. Највећа препрека стварању Велике Албаније је Резолуција 1244 и Устав Републике Србије. Председник Србије се показује као највећи албански лобиста јер Резолуцију 1244 оспорава а сопствени Устав, на који је положио заклетву, гази.

Објављивање намере да ће етнички да се разграничи са Албанцима у српским крајевима јужно од реке Ибар завладало је просто безнађе. Скоро 80.000 Срба спрема се да напусти вековна огњишта. Власт провоцира Олују Срба, ону тиху, али зато ефикасну јер нико од Срба не жели да живи у Великој Албанији. У историји Срби су у сеобама одлазили са Косова због Турака, Немаца, терориста УЧК. Данас је ова сеоба Срба у режији председника Србије. Ова сеоба Срба биће и последња јер више неће имати ко да оде.

Још у понедељак је Александар Вучић на конференцији за штампу најавио да ниједно решење за Косово неће да направи без договора са Србима из јужне српске покрајине. Међутим, већ у среду је председник Србије у турској кланици у Шиду, гле која симболика, промовисао идеју о разграничењу са Албанцима односно за стварање Велике Албаније. Шта се то десило за та два дана остаје да се нагађа. У више наврата до сада Хашим Тачи прети да ће многе у Београду да заболи глава због нових чињеница у истрази око убиства Оливера Ивановића па је то можда разлог. Или је пак озбиљно упозорење од оних који су Вучића довели на власт па сада траже да испуни обећано и преда Косово. Или је можда нешто сасвим треће.

Председник Србије каже да је он одувек био за идеју разграничења са Албанцима. „Мало морген“ јер да је јавно презентирао таква схватања никада га Слободан Милошевић не би поставио за министра у својој влади. Колико се сећамо, а то је било не тако давно, он је промовисао идеју Велике Србије са чувеним границама Карловац-Карлобаг-Огулин-Вировитица. Данас реализује са својим коалиционим партнерима Тачијем и Харадинајем стварање Велике Албаније. За њега није важно да ли је Србија или Албанија, важно је да је Велика.

Задњих годину дана председник замајава грађане Србије такозваним унутрашњим дијалогом о Косову и Метохији. За то време он интензивно води преговоре са Хашимом Тачијем на различитим местима, од Њујорка до Париза. Претпоставка је да је посредник у преговорима син Џорџа Сороша Алекс Сорош имајући у виду његове честе сусрете са обојицом.

Нашим пријатељима у Москви у исто време на онако сервилан начин говори да он води преговоре да би купио време и тражи свесрдну помоћ Русије у одбрани Резолуције 1244 и очувању интегритета и суверенитета Србије. Зато и портпарол министарства спољних послова Русије Марија Захарова каже да је Русија много тога уложила у Резолуцију 1244. Поставља се питање шта треба да значи одлазак Александра Вучића 15. септембра у Москву. Ово стога јер је довео у заблуду наше пријатеље јер пре него што је изнео идеју о разграничењу са Албанцима пристојно је било да се о томе консултује и договара са руским председником. Уосталом, у мају месецу на конференцији за штампу председник Руске Федерације је изјавио да се он нада да ће решење за Косово бити у складу са Резолуцијом 1244 што Александар Вучић није демантовао. Не могу се тако обмањивати пријатељи. А можда Александар Вучић жели да убеди руског председника да је у интересу Руске Федерације да прво Косово а онда и Србија уђе у НАТО пакт.

Став Руске Ферерације који је изнела Марија Захарова у Београду је категоричан. Решење статуса Косова мора да буде у складу са Резолуцијом 1244 и Уставом Републике Србије. Ко каже да Руси не могу да буду већи Срби од Срба.

Да би оправдао предају Косова и Метохије бројни режимски медији просто се утркују у лажима и преварама да је то у интересу Србије и Срба. Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, наглашава да ће у тој Великој Албанији Срби имати бољи материјални положај. Соња Лихт изјављује да ако се одрекнемо Косова из Србије више неће одлазити Срби јер ће наступити економско благостање. Мaрко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, каже да у случају замрзнутог кофликта Србија губи сто милијарди евра. Какве глупости! Ради истине, по руским изворима, само вредност рудног богаства Косова и Метохије креће се између 4-5 хиљада милијарди евра. У подршци идеји разграничења припадници режима Александра Вучића број Албанаца повећавају а број Срба смањују. Никола Селаковић каже да их има милион и 950 хиљада а Александар Вучић 1,5 милиона. На последњим парламентарним избирма на Косову број изашлих Албанаца је био 420 хиљада по подацима централне изборне комисије "републике Косово". За претпоставити је да се њихов број данас креће између 800-900 хиљада.

У подршци Александру Вучићу можда је најдаље отишао Милорад Додик председник Републике Српске. Он каже да ако би Србија задржала Косово у свом саставу онда би Албанци чинили више од 30% становништва и на основу тога могли би да имају место премијера или председника Републике. По тим бројкама испада да Албанаца на Косову и Метохији има 2,5 милиона. Чак и да је то тачно, а није, по њему 70% Срба мора да се боји 30% Албанаца. У Босни и Херцеговини Срби чине само једну четвртину становништа у односу на Муслимане и Хрвате. Биће да су Срби у Босни много квалитетнији Срби пошто могу да се изборе са овим бројем Бошњака и Хрвата а ови у Србији су мање квалитетни па пред Албанцима треба да се повлаче.

Уопште, у добром делу власти Републике Српске је присутна идеја да ако се Србија одрекне КиМ много ће лакше да припоји Републику Српску. Тужно је али један део српског народа жели да гради сопствену срећу на несрећи другог дела српског народа. По међународном праву Косово и Метохија је Србија, док Република Српска то још увек није. Зато је Косово и Метохију много лакше сачувати него припојити Републику Српску.

Неодговорна и неозбиљна, можда боље рећи издајничка, политика Александра Вучића не треба никог да изненади. Због свог порекла њега за Србију много тога не везује. Ни ослободилачки, ни Балкански ратови, ни бројни устанци од Првог, Другог до Топличког. Грађане Србије чуде политички ставови министра спољних послова Ивице Дачића. Сам каже да су његови пореклом из Сочанице са Косова и Метохије који су пре 1912. године због зулума од стране Арнаута морали да напусте завичај. Он је за поделу Косова и Метохије чиме награђује оне који вековима врше терор над Србима а то су Албанци. Говори да Социјалистичка партија Србије није издајничка. Сигурно није док је на њеном челу био неко други.


Косовска Митровица
14.08.2018. године
Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

уторак, 17. мај 2016.

Марко Јакшић – Дa ли су Руси безгрешни?

Последње гласање на песми Евровизије, када је званични Београд дао максималан број гласова Украјини, осликава у правом светлу руску политику на Балкану.
Нажалост, и само одвајање Црне Горе није могло да прође без подршке Русије. Претпостављам да је руска страна сматрала да ако се Црна Гора одвоји од Србије да ће она моћи лакше да је контролише. Са ове дистанце видимо да је таква политика била апсолутно погрешна. Данас је Андрија Мандић омиљен гост у Москви, нажалост доста касно јер је Црна Гора већ фактички постала чланица НАТО пакта.     Бојим се да се у Србији понавља рецидив такве политике и да Србија иде у истом смеру којим је ишла Црна Гора.  2002. године америчка администација ме је ставила на своју црну листу због наводног угрожавања америчких националних интереса. То практично значи да ми је забрањен улазак у Сједињене Америчке Државе као и конфискација моје покретне и непокретне имовине у земљама које су под америчким кишобраном. Ово око имовине нису се много овајдили. Већ од 2003. године од стране руске амбасаде добијао сам позиве да присуствујем пријемима поводом дана руске државности. Сећам се тих година, није било велико интересовање за пријеме у руској амбасади. Позив је престао да ми стиже 2013. године због мојих критика упућених Александру Вучићу и Томиславу Николићу поводом потписивања издајничког Бриселског споразума.     Ово моје политичко становиште које се своди на то да руска политика на Балкану није безгрешна није и став политичке странке којој припадам а то је Демократска странка Србије.  Демократска странка Србије је иначе према Русима била јако коректна. За време њене власти она је руској компанији Гаспром продала НИС, кичму енергетске индустрије Србије са правом експлоатације гасних и нафтних налазишта у Србији и Анголи које је српска компанија поседовала. Због тога је била на мети оштрих критика тзв. проевропских политичких странака у Србији тако да је претрпела велику политичку штету. НИС је после тога, али сада са већинским руским пакетом акција, постао главни донатор оних политичких групација и медија који су ову приватизацију критиковали.  Демократска странка Србије је, такође, са Српским покретом Двери посетила Крим и то су једине две парламентарне странке у Србији које су одласком на Крим јасно показале да је Крим део Руске Федерације. Украјина је челницима ових странака, Санди Рашковић-Ивић и Бошку Обрадовићу поденела кривичне пријаве, а због самог одласка затворена су им врата западних амбасада.     Међутим, и поред свега тога, током изборне ноћи 24. априла 2016. године када је премијер Србије решио да изборном крађом избаци патриотску колицију ДСС-ДВЕРИ из Парламента Србије, руска страна је ћутала. Амерички амбасадор, знајући за изборну крађу Александра Вучића, послао му је јасне сигнале да коалиција Чеда-Борис-Чанак не сме да остане испод цензуса. Руски амбасадор Александар Чепурин је одбио да прими Санду Рашковић-Ивић и Бошка Обрадовића, лидере патриотске коалиције, а смиловао се да се сусретне са њима тек у четвртак 28. априла у 14 часова јер је у 10 часова РИК требао да саопшти коначне резултате избора у Републици Србији.  Претходно је руски амбасадор заједно са осталим амбасадорима западних земаља честитао Александру Вучићу велику изборну победу мада је и врапцима јасно да се 24. априла десила историјска из


Цео проблем није у Београду, с обзиром да Влада Александра Вучића има јасно зацртан циљ а то је улазак у евро-атлантске интеграције или прецизније речено у Европску унију и НАТО пакт.

Необично је да званична руска политика потпомаже овакву политичку оријентацију имајући у виду да се то коси са прокламованим руским стратешким државним интересима.

Пре нешто више од два месеца актуелна власт у Београду је ратификовала споразум са НАТО пактом који у суштини представља отварање врата за пријем Србије у ову војну организацију. Тај потез српског премијера, подржан и од председника Републике Томислава Николића, узбуркао је јавност и грађане Србије, због чега су одржане и антинатовске демонстрације у Београду и Нишу. Руска страна је подржала те демонстрације, што је сасвим логично имајући у виду да она не жели да Србија преко ноћи осване у непријатељској војној организацији.

Међутим, владајућа партија у Русији, а то је Јединствена Русија, подржава Српску напредну странку, ону исту која ратификује споразум са НАТО пактом. Та подршка је јасно изражена на предизборном скупу СНС у Београдској арени кроз речи генералог секретара Јединствене Русије Сергеја Железњака који је у исто време потпредседник Руске думе. Такође је и високи функционер Јединствене Русије Константин Косачов, иначе и председник Одбора за спољну политику у Савету Федерације, без двоумљења подржао Српску напредну странку јер она, ето забога, не уводи економске санкције Русији и наводно не води Србију у НАТО пакт. Мало чудно, имајући у виду да је потпарол министарства спољних послова Марија Захарова на конференцији за штампу дала подршку грађанима Србије који су протествовали против актуелне власти због приближавања Србије НАТО пакту.


Такође политика званичне руске државе према сецесији Косова и Метохије у последње време је прилично необична и нејасна. Она је током 2007. и 2008. године била конкретна јер је званична Русија хтела да стави вето на Ахтисаријев план који су подржавале земље Запада. Сећам се да је у преговарачком тиму Београда, који су предводили ондашњи председник Владе Србије Војислав Коштуница и председник Борис Тадић а чији сам ја био члан, постојала дилема око тога да ли ће Руси ставити вето у СБ на Ахтисаријев план. На седници преговарачког тима, одржаног у згради председништва Србије, а чијом седницом је председавао Борис Тадић, ја сам предложио српском председнику да као контрауслугу за руски вето Србија њима дозволи да у Србији Руси поставе војну базу. Председник Србије је на тај предлог бесно реаговао али и без те контрауслуге руска страна је била спремна да стави вето на Ахтисаријев план.

Интересантно је напоменути да је план финског дипломате једногласно одбијен и у Скупштини Србије иако је он нудио српској страни много више од Бриселског споразума. Најгласнији поборници одбијања Ахтисаријевог плана у Скупштини Србије били су ондашњи челници Српске радикалне странке Томислав Николић и Александар Вучић а испред Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић. Касније су Ивица Дачић и Александар Вучић потписали Бриселски споразум а Томислав Николић га је здушно подржао.

Једна од главних тачака Бриселског споразума јесте да Београд, у циљу посредног признања самопроглашене републике Косово, треба да примора Србе да изађу на локалне и парламентарне изборе ове сепаратистичке творевине. Званични Београд је делимично присилио мањи део Срба да изађу на локалне изборе у режији Приштине а онде где то није успело, као што је Косовска Митровица, Александар Вучић је организовао људе да у фантомкама разбију бирачке кутије а да би обмануо јавност Србије затражио је од НАТО пакта 45 минута да дисциплинује Србе. То разбијање бирачких кутија подсећа на рушење Савамале јер и до дана дашањег није утврђено ко су људи у фантомкама.

У време бесомучне и бруталне предизборне кампање Београда, којом се Срби терају да на силу изађу на сепаратистичке изборе, учествовао је и шеф руске канцеларије у Приштини Андреј Шогоров. Председнике општина на северу Косова и Метохије лично је убеђивао да треба да се кандидују и да изађу на сецесионистичке изборе. Па му је и то било мало, него је на српском сабору на планини Мокра Гора у општини Зубин Поток јавно позвао Србе да изађу на такве изборе због чега умало није дошло до инцидента са присутним Србима. Касније је руска амбасада у Београду неубедљиво правдала поступак свог дипломате.

Грађанима Србије су доста упечатљиво деловале речи некадашњег амбасадора Русије у Београду Александра Конузина, изречене пре пар година, да Руси не могу да буду већи Срби од Срба, али то не значи да треба да буду и мањи Срби од Срба.

Оно што је још занимљиво јесте да Срби функционери у органима самопроглашене републике Косово, која није призната од стране Руске Федерације, бивају званично позивани у амбасаду у Београд на пријеме поводом дана руске државности . То се односи, како на министре у влади самопроглашене републике Косова, тако и на председнике општина бираних по уставу и закону ове сепаратистичке творевине. Од стране једне велике светске силе као што је Руска Федерација, је то у најмању руку неозбиљно. Не признаје самопроглашену републику Косову али признаје функционере самопроглашене републике Косово.

Међу Србима на Косову и Метохији провејава сумња да овакав флексибилан руски став према јужној српској покрајини има везе са припајањем Крима Руској Федерацији. Ако је то већ тако, нема потребе да се Срби „заводе за Голеш планину“.

Током прошле године у Црној Гори одржано је много протеста против уласка ове државе у НАТО пакт. Организатор протеста је тзв. Демократски фронт односно најзначајнија политичка организација у лику Нове српске демократије са председником Андријом Мандићем. Пре неколико година био сам позван од стране поменутог Андрије Мандића да подржим његову председничку кандидатуру испред косовско-метохијских Срба. Завршна конвенција овог председничког кандидата била је у Никшићу. У препуној хали спортова у том граду било је море транспарената и српских застава у циљу подршке Андрији Мандићу. Али тог истог дана ондашњи председник Русије Дмитриј Медведев, значи уочи самих избора, је примио Филипа Вујановића кандидата Демократске партије социјалиста чиме је показао недвосмислену подршку руске државе оној политичкој опцији која Црну Гору води у НАТО пакт. Андрији сам рекао да су му шансе на изборима мале пошто његов конкурент има подршку и Брисела, и Вашингтона, и Москве. Мене лично је занимао  само начин на који је Филип Вујановић доспео до Дмитрија Медведева. Андрија ми је рекао да му је пријем обезбедио митрополит Амфилохије Радовић преко руског патријарха.



Нажалост, и само одвајање Црне Горе није могло да прође без подршке Русије. Претпостављам да је руска страна сматрала да ако се Црна Гора одвоји од Србије да ће она моћи лакше да је контролише. Са ове дистанце видимо да је таква политика била апсолутно погрешна. Данас је Андрија Мандић омиљен гост у Москви, нажалост доста касно јер је Црна Гора већ фактички постала чланица НАТО пакта.

Бојим се да се у Србији понавља рецидив такве политике и да Србија иде у истом смеру којим је ишла Црна Гора.
2002. године америчка администација ме је ставила на своју црну листу због наводног угрожавања америчких националних интереса. То практично значи да ми је забрањен улазак у Сједињене Америчке Државе као и конфискација моје покретне и непокретне имовине у земљама које су под америчким кишобраном. Ово око имовине нису се много овајдили. Већ од 2003. године од стране руске амбасаде добијао сам позиве да присуствујем пријемима поводом дана руске државности. Сећам се тих година, није било велико интересовање за пријеме у руској амбасади. Позив је престао да ми стиже 2013. године због мојих критика упућених Александру Вучићу и Томиславу Николићу поводом потписивања издајничког Бриселског споразума.

Ово моје политичко становиште које се своди на то да руска политика на Балкану није безгрешна није и став политичке странке којој припадам а то је Демократска странка Србије.
Демократска странка Србије је иначе према Русима била јако коректна. За време њене власти она је руској компанији Гаспром продала НИС, кичму енергетске индустрије Србије са правом експлоатације гасних и нафтних налазишта у Србији и Анголи које је српска компанија поседовала. Због тога је била на мети оштрих критика тзв. проевропских политичких странака у Србији тако да је претрпела велику политичку штету. НИС је после тога, али сада са већинским руским пакетом акција, постао главни донатор оних политичких групација и медија који су ову приватизацију критиковали.
Демократска странка Србије је, такође, са Српским покретом Двери посетила Крим и то су једине две парламентарне странке у Србији које су одласком на Крим јасно показале да је Крим део Руске Федерације. Украјина је челницима ових странака, Санди Рашковић-Ивић и Бошку Обрадовићу поденела кривичне пријаве, а због самог одласка затворена су им врата западних амбасада.

Међутим, и поред свега тога, током изборне ноћи 24. априла 2016. године када је премијер Србије решио да изборном крађом избаци патриотску колицију ДСС-ДВЕРИ из Парламента Србије, руска страна је ћутала. Амерички амбасадор, знајући за изборну крађу Александра Вучића, послао му је јасне сигнале да коалиција Чеда-Борис-Чанак не сме да остане испод цензуса. Руски амбасадор Александар Чепурин је одбио да прими Санду Рашковић-Ивић и Бошка Обрадовића, лидере патриотске коалиције, а смиловао се да се сусретне са њима тек у четвртак 28. априла у 14 часова јер је у 10 часова РИК требао да саопшти коначне резултате избора у Републици Србији.
Претходно је руски амбасадор заједно са осталим амбасадорима западних земаља честитао Александру Вучићу велику изборну победу мада је и врапцима јасно да се 24. априла десила историјска изборна крађа која је најизраженија на Косову и Метохији.

Највећи део грађана Србије, онако исконски и од срца, доживљава Русију као своју другу отаџбину. Свесни су да руска званична политика мора да плива између власти и опозиције али чуди да садашњој владајућој политичкој номнклатури иако стреми ка евро-атлантским интеграцијама она даје несебичну подршку. Тако је било и на изборима 2012. године, па на изборима 2014. и на крају на избрима 2016. године.

Ако руска политика на Балкану не буде коректна и према осталим проруским политичким опцијама на Балкану, постоји ризик да ће се оне од овог политичког пута дистанцирати.
Код мене у Ибарском Колашину на Косову и Метохији постоји крилатица „Куме држи мало и ти кумство, не могу само ја, оно пропаде“.

Марко Јакшић
члан председништва
Демократске странке Србије


Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

уторак, 15. септембар 2020.

НП Отаџбина: Вучић и Додик невиђени политички идиоти

Скандалозни споразум који је Александар Вучић потписао са представницима Приштине у Вашингтону показује најмање две стране лошег карактера председника Србије.

#Narod #Pokret #Otadžbina #Kosovo #Metohija #Srbija #Izdaja #Vučić #Dodik #Idiot #Politika


 

Прва констатација је да се он понаша у складу са менаталитетом бугојанског рајетина који према слабијима показује бахатост и агресивност а према јачима, као што је председник САД, показује крајњу сервилност, понизност и снисходљивост. Портпарол министарства спољних послова Руске Федерације Марија Захарова је јасно оцртала карактер Александра Вучића упоређујући његово седење на хоклици у Овалном кабинету са сценама из филма „Ниске страсти“ са Шерон Стоун. Председник Србије је одговорио, да када је у питању Србија, он ће и да клечи и да пузи као што је то радио Милош Обреновић стварајући тако аутономију за Србе у оквиру турске царевине. Види се да председник слабо познаје историју модерне Србије, јер могао је Милош да клечи у недоглед да Турци нису били принуђени да испуне услове Букурештанског мира са Русијом из 1813. године у оквиру кога је предвиђена аутономија за Србе. Турци су дуго оклевали да тај део Букурештанског мира испуне јер је Русија била у рату са Наполеоном али после руске победе над Французима Србија је добила аутономију. Александру Вучићу изгледа више лежи босанска историја династије Котроманић.

Друга карактеристика је његов однос према јужној српској покрајини тако да је дао благослов Јеврејима да признају самопроглашену републику Косово.

Да би испеглао политички дебакл председник Србије се поново устремио на опозицију нападајући је да је она главни кривац за мартовски погром 2004. године. Догађаје из 2004. године Александар Вучић, тадашњи генерални секретар Српске радикалне странке, лично због себе не би требало да помиње. Када су Албанци прешли мост преко Ибра Срби су их те године голоруки вратили назад и организовали страже у северном делу Косовске Митровице, Звечану и Зубином Потоку чиме су спречили сепаратисте и РОСУ полицију да уђу на север Косова. То су радили уз помоћ своје државе. Александар Вучић то добро зна јер је тада посетио северни део града и у спремност Срба могао је лично да се увери. А он сам се пре вратио него што је дошао. У једном од својих претходних саопштења пре неколико година Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је описао кукавичко држање ондашњег генералног секретара СРС због чега су по инструкцијама председника Србије запаљене просторије „Отаџбине“. Колико је ефикасна и безбедоносно спремна актуелна власт показује хапшење Марка Ђурића на северу КиМ када су сепаратисти улицама Приштине српског министра водили везаног као последњу џукелу држећи га уместо ланца за кравату.

Председник лаже и када каже да је у време његове власти смањено исељавање Срба са Косова и Метохије. Број ђака и студената се преполовио. А улице градова на северу КиМ су полупразне. Оно што пада у очи јесте да су све грађевинске фирме са свера КиМ са својим радницима и њиховим породицама напустиле овај простор. У осам година Вучићеве владавине грађевинске радове било да их финансира Београд или Приштина добијају фирме које су блиске председнику Србије као што је „028“. По устаљеном рецепту оне послове уступају Албанцима јер се са њима лакше договарају и профит за председника је већи. У својој алавости председник не препушта Србима ни да инсталирају споменик Кнезу Лазару или да ограде правосално гробље у Зубином Потоку него и то раде Албанци. Ову констатацију да само Албанци раде послове на северу КиМ могу да потврде и грађани. Као да Срби не знају да баратају са теслом и чекићем.

Пре пар дана председник Србије је обавио телефонски разговор са израелским председником Нетењахуом и одушевио се његовом љубазношћу. Уместо да заоштри односе са Израелом који је признао самопроглашену републику Косово Александар Вучић дислоцира амбасаду Србије из Тел Авива у Јерусалим. Председник тако награђује Јевреје који су признали самопроглашену републику Косово. Истовремено члан председништва БиХ Милорад Додик тражи од председништва БиХ да исто ураде са својом амбасадом. Поставља се питање због чега овај босански политички двојац чини овако велике концесије Израелу. Разлог је следећи, јер и један и други мисле да могу уз помоћ јеврејског лобија препуштајући КиМ сепаратистим могу да припоје Републику Српску Србији. Невиђени политички идиоти. Није коректно градити срећу једног дела српског народа на несрећи другог дела српског народа. Са друге стране сама логика налаже да је нешто много лакше одбранити, као што је Косово и Метохија, које нам по међународном праву припада него припајати Републику Српску супротно међународном праву.



Косовска Митровица
15.09.2020. године

Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина"



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Александар Вучић: ''Људи мисле да је Косово наше од памтивека, али то није истина''. Истина је да је Вучић бедна кукавица и велеиздајник

Председник Србије Александар Вучић је гостујући у емисији „Око интервју" на РТС-у, изнео мноштво фрапантних чињеница које смо ми живо прокоментарисали са циљем разоткривања лажи. - Људи мисле да је Косово наше од памтивека, али то није равно истини. Имали смо проблема, увек се борили за тај простор и увек губили.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Чијим новцем ратни хушкач Вучић финансира ратног злочинца Клинтoна и његову супругу Хилари?

Чијим новцем ратни хушкач Вучић финансира ратног злочинца Клинтoна и његову супругу Хилари? Од пара које је узео од гладних, голих и босих Срба, Александар Вучић у стилу пијаног милионера финансира изборну кампању Хилари Клинтон, супруге зликовца који је наредио бесомучно бомбардовање Србије, убијање српске нејачи и отимачину 15 одсто српске територије.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Јово Вукелић: Документ из Вашингтона правно неважећи, без икакве међународне ваљаности

У документу се помињу разне теме, које немају никакве везе са међусобним односом између Србије и непризнате државе Косово и Метохија. Зашто је у овом документу наведено да ће Србија преместити своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалем, кад се томе противи цео свет, а то стриктно забрањује и Резолуција УН 478.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

уторак, 15. јун 2021.

НП ''Отаџбина'': Вучић нема платформу за КиМ јер његова је политика издаја

НП ''Отаџбина'': Вучић нема платформу за КиМ јер његова је политика издаја

Али ако већ нема платформу председник Србије има неке друге, најблаже речено, антисрпске ставове.

Али ако већ нема платформу председник Србије има неке друге, најблаже речено, антисрпске ставове. #Otadžbina #Vučić #Izdaja #Косово #Метохија #КМновине #Вести #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti  #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev


Пре неки дан су сепаратисти у Приштини одржали своју скупштину, нормално заједно са посланицима Вучићеве „Српске листе“, и утврдили платформу за преговоре са Београдом. И после скоро десет година владавине Александар Вучић нема никакву платформу за преговоре са сепаратистима. Не зна се о чему, како, и око чега ће српски властодржац да води преговоре у Бриселу са сепаратистима. Разлог за немање јасне политичке позиције током преговора са сецесионистима лежи у томе да се без платформе најлакше предају и продају српски државни интереси. Уосталом, Бриселски и Вашингтонски споразум најбољи су доказ за то.

Бриселским споразумом Александар Вучић се одрекао државних ингеренција у јужној српској покрајини, а у Вашингтонском је отишао чак и корак даље па је наговарао Јевреје да признају самопроглашену републику Косово а где би заузврат та парадржавна творевина седиште своје амбасаде лоцирала у Јерусалим. Израелски амбасадор у Београду је то сликовито предочио грађанима Србије и председника Србије, издајника, истерао на чистину.


Али ако већ нема платформу председник Србије има неке друге, најблаже речено, антисрпске ставове. Он нама говори да Србија нема ништа на Косову и Метохији па зато морамо да се одрекнемо ове територије. Па још каже, да Срба нема ни у Ђаковици ни у Качанику па стога тај простор није наш. Подсмева се Косовском миту и Небеској Србији а велича Вебера, протестанску филозофију и диви се цару Мурату. Све су то јасне и недвосмислене изјаве нашег врлог председника. Обичај има и да каже да не може једна страна да изгуби све, а друга да добије све, што је ноторна политичка глупост. Председнику су у глави само тендери, провизије, трговачке махинације и манипулације а не јасна политичка платформа заснована на важећем Уставу Републике Србије.

Председник данас каже да ништа неће да потпише што није у интересу Србије. Председник по обичају лаже. То је исто и раније говорио па је потписао и Вашингтонски и Бриселски споразум. Довољно је да га Запад само мало јаче стегне и уцени и онда он на све пристаје. Његов министар полиције је говорио да је Александар Вучић морао да потпише Бриселски споразум јер је целу ноћ провео на тврдој столици. Очито је да је његова специфична тачка топљења јако ниска па председник на све пристаје.








Медијатори садашњих преговора Београда и Приштине су Брисел и Вашингтон. Иако се Русија у више наврата нудила, кроз речи њеног министра Сергеја Лаврова, да и она буде медијатор Александар Вучић Руску Федерацију није позвао. Зато данас преговоре воде и Палмер и Лајчак али Руса нема. Током преговора 2008. године захтев Владе Војислава Коштунице је био категоричан, ако је на преговорима присутан амерички представник онда мора да буде и руски. Зато смо онда имали са америчке стране Френка Визнера а са руске садашњег амбасадора у Србији Александра Боцан-Харченка.

Нажалост, председник Србије од Руса очекује нешто друго. Да онда када он потпише свеобухватни мировни споразум са самопроглашеном републиком Косово Руси не ставе вето на пријем „Косова“ у УН на основу Резолуције 1244 СБ. Зато је у задњих месец дана у Москву слао и Александра Вулина и Ивицу Дачића да убеђују руску страну да зажмуре на улазак „Косова“ у УН. Портпарол спољних послова Русије Марија Захарова је по ко зна који пут поновила јасан руски став, решење статуса Косова и Метохије мора да буде строго у оквиру Резолуције 1244 СБ. А Резолуција 1244 одређује да је Косово и Метохија неотуђиви део Републике Србије.




http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Председнику Србије смета Резолуција 1244 СБ па стога у више наврата говори да људи не знају да је тумаче, да та резолуција није у интересу Србије, да та резолуција спречава улазак Србије у ЕУ, и још пуно тога. Очита је намера нашег председника да се одрекне јужне српске покрајине а да не буде издајник. Народски казано, хоће да баци камен а да сакрије руку.

И колико год то чудно изгледало, целовитост Републике Србије данас чува Руска Федерација. Не можда због превелике љубави према Србији него из свог интереса. Призанање самопроглашене републике Косова као државе води ову територију у НАТО пакт а Руси су жестоки противници даљег ширења НАТО пакта.


Косовска Митровица
14.06.2021. године

Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“



* * *


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

НП ''Отаџбина'': Вучић можда неће да призна Косово али ће му дати столицу у УН, што је исто - КМ Новине

НП ''Отаџбина'': Вучић можда неће да призна Косово али ће му дати столицу у УН, што је исто Не треба бити много паметан па да човек схвати да иза највећег дела свих нон-пејпера који се тичу решавања статуса Косова и Метохије стоји Александар Вучић, било посредно, било непосредно.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

НП ''Отаџбина'': Вучић истиче да ће заштити Србе али албанско свакодневно насиље над њима, не рачуна - КМ Новине

НП ''Отаџбина'': Вучић истиче да ће заштити Србе али албанско свакодневно насиље над њима, не рачуна Историја злочина и насиља над Србима у јужној српској покрајини је стара више од три века. И по правилу, рецепт је исти. Као онај пре триста година, тако и данас. Само су имена извршиоца и жртава различита.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Одговор Милошу Ковићу - Лажи и лицемерје државног функционера и његовог пријатеља - КМ Новине

Сада, захваљујући и труду породице Ковић, највећа новинарска организација у земљи може у руковођењу да рачуна на мешавину искуства, лицемерја, лажи и државне интервенције. Честитам Милошу Ковићу што му је пријатељ који се „гади фотеље" постао председник Удружења новинара Србије. Сада из фотеље државног функционера, с државном платом коју новинари могу само да сањају, води највећу новинарску организацију у земљи.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

субота, 4. фебруар 2017.

Руско-српски односи - јуначење једним оком пазећи на Трампа

Последњих месеци прошле и првих дана нове године, Балкан је поново запосео ступце светске штампе, засењујући Сирију и Донбас.

#Москва #Русија #Србија #београд #Европа #ат #пријатељи #непијатељи


У понашању српских вођа - бескомпромисним изјавама Милорада Додика (из Републике Српске, дела Босне и Херцеговине) и оштрим саопштењима Томислава Николића (Србија), европски медији су, по обичају, видели "Москвине прсте" како приносе шибицу "европском бурету барута".

Иако српски фитиљ чак и не тиња, а барут је још влажан.
Али да се за тренутак вратимо времену од пре две деценије.

Није нестала антисрпска хистерија из 1990-их. Само је деескалирала због догађаја у арапском свету, Авганистану и Украјини, и зато што је садашња српска елита апсолутно лојална Западу. Али ништа се није променило. И даље слушамо клеветничке изјаве америчких и европских лидера, провокације поглавника и политичара из држава насталих  по распаду Југославије (али не и српских политичара), гледамо документарне, игране филмове и ТВ серије и читамо чланке у којима Србе сатанизују. У Европи тога има више него у САД, којима су спољнополитички приоритети постали неки други региони.

Тражећи средњерочно решење за југословенски проблем, САД третирају Србију као "жртвеног јарца", истовремено јој обећавајући "европске интеграције" и лупајући шибе због православља и традиционално добрих односа са Русијом. Кривећи Србе, САД у региону следе принцип "подели па владај", чинећи немогућим поновно настајање једне снажне западнобалканске државе која би обједињавала, углавном словенске, али народе са различитим геополитичким амбицијама.

Срби, иницијатори и ранијег пројекта уједињења Балкана, јесу поражени, али су остали лојални идеји, иако их други народи некадашње заједничке државе мрзе и криве за све своје проблеме и невоље. Русија, која се 1990-их дистанцирала од региона и тиме "благословила" југословенску трагедију, сада се враћа у балканске земље. У издашним годинама прве деценије новог века, Русија се бавила калкулисањем профита од извоза нафте и гаса, не мислећи на Балкан и друге територије, па и на Украјину. Али у другој деценији, полако је почела да утврђује и декларише своје балканске приоритете.

Само без идеалистичких циљева - Русија је напросто одлучила да искористи мит о братству и јединству руског и српског народа, драгоцену стварчицу годинама игнорисану а примећену тек када је требало остварити пројекат "Јужни ток". Пројекат није заживео, захваљујући "напорима" Запада, али је Русија опет имала користи од повратка на Балкан, јер је добила перјаницу српске нафтне индустрије, тако да је "Гаспром" сада власник 56,15% НИС-а, све са руским главним менаџером.

Наравно, и Србија је имала користи од такве сарадње - после две деценије оптуживања, замерки и празних обећања Запада и НАТО-а, који су покушавали да је интегришу на помало чудноват начин. У међувремену, предузеће Руске државне железнице се прихватило обнове распале српске железничке инфраструктуре и обезбедило возове са локомотивама на дизел погон. Пруге су модернизоване под условима повољним за Србију: од 940 милиона долара предвиђених уговором, 800 милиона је руски државни кредит. Има и других показатеља да се Русија приближава Србији и Балкану: Владимир Путин лично је присуствовао војној паради у Београду на 70-годишњицу ослобођења Србије од немачког окупатора. Такође, Русија је обећала да ће снабдевати Војску Србије која због Запада није у добром стању, да ће јој поклонити шест ловаца МиГ-29 за које ће Београд платити само за ремонт и модернизацију, и да ће јој под веома повољним условима дати тридесет тенкова Т-72Ц и тридесет извиђачких оклопних возила. Договорено је да ће Москва Србима испоручи и преко им потребна средства за противваздушну одбрану, којих су недостатак итекако осетили током агресије НАТО-а.

Осим тога, у Црној Гори је створена козачка јединица на челу са атаманом. Црногорски козаци су учествовали у борбама У Придњестровљу и Новорусији. Руски мотоциклистички клуб "Ноћни вукови" повећао је  активност у Србији, Македонији и Црној Гори. Када је почела украјинска агресија на Донбас, многи Срби су ступили у добровољце. да бране браћу, исто као некада руски добровољци у Босни. Штавише, Београд је одбио да се придружи антируским санкцијама Европе - и на томе зарађује: српско воће, поврће и млечни производи забрањени у Европи извозе се у Русију, као замена за европске производе.

Изненађење за патриоте

Наоко, не може бити боље. Природно је што је председник Србије Томислав Николић жестоко одговорио када самопроглашена управа Косова није допустила да воз из Београда уђе на територију коју су анектирали сепаратисти. Спорни воз је иначе "руски", требало је да преко територије лажне републике саобраћа до Македоније. "Ако почну да убијају Србе, онда ћемо послати војску на Косово. И не само војску, сви ћемо доле, неће нам то бити први пут" - рекао је Николић, који се 90-тих борио у саставу четничких јединица.

Природно је и што је председник Републике Српске и Срба у Босни и Херцеговини Милорад Додик одбио да промени датум Дана Републике и поред притисака Запада и хистерије  босанско-хрватских и босанско-муслиманских политичара, који су се вајкали да Дан Републике пада истог дана када и православни празник, па су, самим тим, повређена права локалних муслимана и католика, као и да је Дан Републике проглашен за нерадни, иако је српска заједница БиХ на тај дан гласала за успостављање самосталне државе и издвајање из Југославије. Али, већина становника Републике Српске је на референдуму прошлог септембра гласала да се Дан Републике слави на исти дан као и до сада, а Додик је додао још мало уља на тињајући сукоб: "Ми сањамо о приступању нашој Мајци Србији."

Али изјаве српских вођа и нису неки разлог за оптимизам. У ствари, руско руководство се при "уласку" у Србију ослања на тамошње умерене либерале - Српску напредну странку, пандан Јединственој Русији прилагођен локалним приликама и стварности, а не на патриотске снаге. Русија се узда у странку која хоће интеграцију са ЕУ и сарадњу с НАТО-ом, али без губитка свог државног и националног идентитета - што је наизглед контрадикторно , али руску политику и чине такве контрадикторности. Довољно је сетити се заустављања офанзиве народне војске на Мариупољ због "партнера" и започињања дугог и крвавог "минског процеса". Али то је сасвим друга прича, Балкан има своју, сличну. На пример, када су српске опозиционе странке - Демократска странка Србије и Српски покрет Двери, које су признале руски Крим и доследно се противе уласку у ЕУ и НАТО,  за разлику од Српске напредне странке (која ради да и парламент тражи такве интеграције) и залажу за зближавање са Русијом, изашле на улице у знак протеста против махинација владајуће напредне странке током парламентарних избора 2011. године, портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова рече да неке стране НВО (!) ремете јавни ред и мир у Србији. Осим тога, Русија је, мада закратко, отворено подржавала антисрпски Хашки трибунал, све док није запретио и самој Москви, због Крима. Чињеница је и да су се представници Амбасаде Руске Федерације у Републици Србији из петних жила трудили да становнике српских енклава на Косову убеде да учествују на локалним изборима албанске лажне државе.

Господаре не треба мењати

Шта се крије иза налета активности српских вођа крајем 2016. и почетком 2017. године? Такво јуначење је доскора било немогуће.

Одговор је једноставан. Српско руководство је, као и руско, очекивало промену америчке политике. Пре одласка, Обамина администрација - која је реализацију југословенског сценарија припремала и за Русију - је дала све од себе да још једном науди Москви. Довољно је рећи да је Конгрес донео одлуку да се Украјини испоручује оружје. Што се тиче Балкана, тамо је појачавано антируско расположење пре америчких избора, па је тако у Црној Гори "откривена" завера српских и руских држављана намерних да збаце прозападно државно руководство, а некада терористичка, садашња обавештајна служба тобожње Републике Косово је чак успела да разоткрије руску шпијунску мрежу читавог региона. Приде, руски савезник Милорад Додик допаде америчких санкција.

Али САД сада имају новог председника и московска елита, иста она што накупова америчких обвезница за милијарде и милијарде долара за време нестабилне економске ситуације у Русији, полаже велике наде у нову администрацију. Слични су сентименти и међ Србима, који се уздају у оно што је Трамп рекао када је био гост у емисији Ларија Кинга:

 "Клинтонови су на Балкану и Косову направили неред. Погледајте шта смо урадили Србији бомбардујући је с безбедне висине. А ти исти Срби су спашавали америчке пилоте у Другом светском рату.

 Било је погрешно бомбардовати народ који је био наш савезник у оба светска рата. Клинтонови сматрају да је то успех, а ја мислим да је срамота. Извињавам се свим Србима због грешке америчке политике, пре свега политике Клинтонових. Нама су потребни савезници у борби против исламистичког тероризма, савезници који имају искуства стеченог у борби против тог зла, а у Европи су то Срби и Руси. Ако ја будем на челу Америке, доћи ће до промене курса у спољној политици, која је до сада често била погрешна."

Трампофилија је завладала и Србијом. Зашто онда и Србима не допустити сличне слободе какве руски патрони одобрише Луганској и Доњецкој Народној Републици, које сад смеју да узвраћају на ватру Оружаних снага Украјине? Политика у којој се пази шта ће рећи САД је политика другоразредне државе. А другоразредне државе, по природи ствари, немају право на иоле озбиљне независне кораке.


EADaily. All news


Аутор: Алексеј Топоров
Извор: Russian-Serbian relations: Courage with an eye to Trump — Politics, Russia — EADaily
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на BunsenLabs Linux





Извор: Ћирилизовано    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању