Вести:

петак, 23. август 2019.

Поводом 11 година ''Историјског пројекта Сребреница'' и промоције новог издања о Хашком трибуналу

"Радом на проучавању Сребренице наш Пројекат је формирао исцрпан архив где је похрањена драгоцена истраживачка грађа. Део те грађе доступан је читаоцима и професионалним истраживачима на нашој интернет презентацији"

 #Историјски #Пројекат #Сребреница #Хаг #Суд #Људско_Право #кмновине


У четвртак, 25. јула, 2019, у 15. часова, у просторијама Института за европске студије у Београду, одржана је промоција најновијег издања Историјског пројекта Сребреница, „Хашки Трибунал, Сребреница и посрнуће правде“ (The Hague Tribunal, Srebrenica, and the Miscarriage of Justice) аутора Вишеслава Симића, Кристофера Блека, Јована Милојевића и Стефана Каргановића. Књига се може наручити преко дистрибутера Амазон.

На промоцији су говорили коаутор, др. Вишеслав Симић, професор геополитике на универзитету Монтереј у Мексику, др. Џорџ Самуели, професор права, и др. Александар Јокић, професор политичких наука на Портланд универзитету у САД. Да би одгледали видео промоције.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Два од четири есеја у овом издању, Милојевића и Каргановића, добили су прву награду италијанског Фонда Ђузепе Торе, у новембру 2018. године.

Објављивање ове студије подудара се са обележавањем двадесет четврте годишњице сребреничких догађаја и са испуњених једанаест година од почетка рада Историјског пројекта Сребреница. Мисија наше невладине организације истакнута је на нашој интернет презентацији: „Основни циљ нашег Пројекта је уздизање изнад политике и пропаганде и стварање контекстуалне евиденције о сребреничкој трагедији у јулу 1995 и њеној позадини, што може послужити као коректив за искривљену слику која је владала протеклих година, а уједно и искрен допринос будућем миру.“

Од оснивања Историјског пројекта Сребреница 2008. године у Хагу, Холандија, па до данас, и у будуће, мисија наше НВО остаје непромењена.

Радом на проучавању Сребренице наш Пројекат је формирао исцрпан архив где је похрањена драгоцена истраживачка грађа. Део те грађе доступан је читаоцима и професионалним истраживачима на нашој интернет презентацији на српском и на енглеском, а такође и на неколико других важних језика (руском, француском и шпанском). Свестрани приступ нашег Пројекта сребреничком питању огледа се у ширини тема које покривамо, од форензике, до правних питања везаних за Трибунал у Хагу и друге судске установе које се баве Сребреницом, па преко историјског контекста догађаја до утврђивања чињеница о српским жртвама на подручју сребреничког краја. Буквално ниједно правно, историјско, политичко или морално питање везано за Сребреницу није остало необрађено са наше стране.

Ми смо истовремено окупили и координирамо сјајну групу међународних стручњака из САД, Велике Британије, Француске, Италије, Русије, Аргентине, Финске и других земаља који својим знањем и искуством доприносе постизању опипљивих резултата и успеху нашег рада. То се најбоље види прегледом две нове, сестринске интернет презентације са фокусом на Сребреницу и сукобе деведесетих година прошлога века, које су покренули наше колеге у Канади, Canadian Veritas Observatory, и Великој Британији, Balkan Conflicts Research Team.

Од оснивања пре једанаест година, Историјски пројекат Сребреница научно-одговорно и крајње озбиљно приступа важној теми којом се бави. У сарадњи са Руском Академијом Наука, у Москви у априлу 2009. године уприличили смо међународни научни симпозијум о Сребреници и хашком Трибуналу. То је био први скуп овакве врсте који је икада одржан, било где.

Наша невладина организација својим истраживачким радом срушила је два главна потпорна стуба на којима почива сребренички наратив, форензичке доказеовде) и подметање легитимних борбених губитака колоне као жртава наводног геноцида. Тезу о почињеном геноциду подвргли смо разорној правној критици. Уз сво дужно поштовање према другима који су се такође бавили Сребреницом, њихова разматрања крећу се углавном путевима које смо ми трасирали и најчешће се своде на опонашање нашег рада, потврђујући још једном закономерност да сваки Моцарт има свога Салијерија.

Смернице за наш даљњи рад одређују два значајна догађаја. Први је затварање хашког Трибунала и очигледна потреба да се оцени његова делатност и сумира његов учинак. У том смеру направили смо први корак ове године, у сарадњи са британским колегама, продукцијом филма „Безакони суд – како је Хашки трибунал обмануо свет,“ којим се ова установа убедљиво раскринкава. Други важан догађај, којем идемо у сусрет, је обележавање у јулу 2020. двадесет пете годишњице Сребренице. За ту прилику одржаћемо низ скупова и објавићемо пригодна издања. Али главни задатак који смо себи поставили у нашем радном програму за наредних годину дана је припремање и објављивање извештаја који ће представљати синтезу доступне грађе о Сребреници и најпоузданијих увида у природу и позадину тога догађаја.

Захваљујемо се читаоцима и пратиоцима нашег рада на поверењу и пажњи. Желели бисмо такође да се захвалимо и нашим критичарима, али то ћемо са задовољством учити тек када нам они буду помогли указивањем на грешке и пропусте у нашем раду.

Стефан Каргановић
Председник
Историјски пројекат Сребреница



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

 #Историјски #Пројекат #Сребреница #Хаг #Суд #Људско_Право #кмновине

Американци не треба да брину – са Вучићем је све у реду

У то су се уверили државни секретар Мајк Помпео, један заменик помоћника и један извршни потпредседник, домаћини Вучићеве ненајављене посете.

#Вучић #Американци #Слободан_Самраџић


Помпео га је примио, замислите, на маргинама седнице Савета безбедности УН о Блиском истоку. Колико је српска јавност обавештена, највише од стране самог председника Србије, није ту било ничега новог, сем чињенице да га је примио државни секретар, што је за Вучићеве директне контакте са америчким званичницима то био необично висок ниво.

Пише: Слободан Самарџић



Дакле, ако су главне теме биле приврженост Србије дијалогу са косметским Албанцима, услов да Албанци укину таксе (царине) на робу из Србије и пут Србије у ЕУ, онда је сврха Вучићеве посете била да увери америчке званичнике да нема промена у односу на његову основну обавезу, а то је да призна независност тзв. Косова. А да нешто друго није у питању, рецимо неко Вучићево колебање, говори чињеница да је он отишао у Америку, а нису Американци дошли код њега, што би промптно учинили да су приметили неку промену.

То да је председник Србије спреман да призна независност тзв. Косова под условом да добије „нешто“, представља данас опште место његове „лавовске борбе за Косово и Метохију“. Домаћа јавност као већ скувана жаба сада рутински прихвата ову неминовност не схватајући да је она (неминовност) последица дугогодишњег мрцварења јавности поводом тобожње реалности. Разуме се, та „реалност“ продукт је медијске селекције стварних чињеница у вези Косова и Метохије. У међународним оквирима таква селекција игнорише растућу равнотежу међу светским силама, где Русија и Кина, које константно подржавају територијални интегритет Србије (Резолуција СБ УН 1244), јачају свој значај и утицај. Приметно је да су последњих недеља, пре Вучићевог путовања у Њујорк, домаћи медији просто игнорисали политику поменутих сила према јужној српској покрајини. Пажња публике била је фокусирана на још једну иницијативу западних чинилаца, овога пута Квинте. Ова западна петорка је изричито захтевала да се Србија и тзв. Косово трампе укидањем, с једне стране царина на српску робу, а с друге активности у вези повлачења признања Косова. И ма колико овај став наилазио на критику и српских званичника, остаје главни утисак да фамозну реалност чине само притисци и претње са запада.

И поред свега, западни учесници постају све нервознији због вишемесечног шлајфовања процеса међусобног признања Србије и Косова. Настало је нешто, чега су се интуитивно бојали – замрзнути процес, што је само друго име за замрзнути конфликт. И, што је са њиховог становишта најгоре, виновници новог стања нису Срби него Албанци, њихови балкански фаворити. После увођења драконских царина на робу из Србије, Вучић и по њиховом признању није имао куд, а сигурно кретање ка међусобном признању (није ми јасно зашто би Србија тражила признање Косова) заустављено је. А онда, као кад кола пођу низбрдо, почели су да се ређају догађаји праве реалности, другачије од западне лабораторијске, који су само компликовали довршење пројекта независног Косова. Пројектовани лабораторијски услови нису предвидели да ће пасти Харадинајева влада због деловања Специјалног суда, и да ће у Србији опозиција запретити бојкотом наредних избора и тиме знатно умањити легитимитет Вучићеве неминовне победе и комотније предаје Косова и Метохије. Најзад, ко зна шта се још може догодити па да експеримент тотално пропадне.

Вучићев одлазак у Америку треба сагледати кроз ове реалистичке наочари. Обрни-окрени, он је ипак најважнији западни играч у овој ствари. Харадинаја може да замени Тачи, или било који албански политичар, али Вучића нико у Србији. Када би се, недајбоже, он поколебао, ствар би тотално пропала. То јест, западу би преостала још само употреба силе – економске, политичке и војне – али питање је данас да ли би то било изводљиво. Због тога је било потребно још једном директно проверити да ли је Вучић при свом обећању. Судећи по његовом личном информисању српске јавности – све је у реду. То је наш коментар на основу података које смо имало прилике да добијемо преко медија.

Остаје зона претпоставки и могућих закључака на основу свега што знамо о овом питању. Не треба сумњати у америчку опрезност и када је Вучић у питању. Та опрезност је општа – спољнополитичка, посебна – према српским политичарима и појединачна – према самом Вучићу. Када је о последњој реч, они добро знају да је данашњи председник Србије када је за њих то било најважније обрнуо ћурак и од мрског националисте постао смерни европејац. И поред великог међународног искуства са таквим политичким ликовима, и до танчина развијених метода сопствене заштите, Американци и рационално и ирационално никада не могу бити сасвим сигурни. Њихова скепса овде је природна, колико и скепса која природно прати однос између сениора и вазала.

Шире гледано, у конкретном случају, Амриканцима не иду на руку две неповољне чињенице: Прва, сада им Албанци чине проблеме из простог разлога што данашња америчка администрација нема осећаја према њиховим максималистичким захтевима. Рецимо, разграничење, које би значило да се садашње непризнате границе легално признају уз мање обостране уступке и корекције, на шта је Вучић спреман, знатно задире у постојећи план велике Албаније. Друга неповољна околност за Американце јесте чињеница да Вучић данас у Србији нема замену, као што је то било 2012. када је сам одиграо ту ролу. Није реч о простој персоналној замени, него о квалитативној, оној замени која би гарантовала постојећи степен анестезије српске јавности. Таквог мајстора Србија данас заиста нема.

Од свега овога готово да нема накакве утехе. Али, новина од 2008. године, бар када је о косметском питању реч, јесте да ни западу више није лако.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

 Извор: Србија и свет    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 22. август 2019.

Тони Блер организовао састанак Вучића и Помпеа

На састанку Александра Вучића и Мајка Помпеа нашао се и Тони Блер, извештавају медији скривену чињеницу.

 #Америка #састанак #Вучић #Помпео #Косово #Метохија #Србија  #Злочин #Kosovo #Metohija #кмновине


Осим порука са састанка председника Александра Вучића са америчким државним секретаром Мајком Помпеом, пажњу јавности у Србији изазвала је и чињеница да је ту био и премијер Велике Британије Тони Блер, ратни злочинац и један од водећих људи НАТО агресије на Србију 1999. године.

На питање телевизије Н1 да ли је то тачно и уколико јесте у ком својству је он присуствовао разговорима, саветница председника Србије за медија Сузана Васиљевић још није одговорила.



Међутим, нешто пре него што је састанак почео, муслимански портал из Босне "Издвојено.ба" подсећа да је Тонија Блера "Вучић ангажовао пре две године за лобисту и саветника. Наравно, његове услуге се скупо плаћају, милионима долара. Али изгледа да се исплатило. Јер лобиста Блер је успео оно што се донедавно чинило немогућим, обезбедити сусрет на високом нивоу омраженог српског предсједника и једног високог америчког званичника".

Видели смо да је овај сусрет максимално искоришћен у политичке сврхе и за промоцију Александра Вучића, како босански портал наводи "омраженог српског председника", што значи да заиста јесте скупо плаћен. А пошто је тако он ће најскупље ипак коштати Србе и државу Србију јер преко наших леђа је Вучић и "стигао до звезда". Наравно, сећамо се да су те "звезде" са неба сејале смрт над Србијом 1999. године. После свих антисрпских потеза овај сусрет је још један у низу јер је управо Тони Блер један од највећих заговорника независности шиптарских сепаратиста.

Ово је потврђено и након састанка када је државни секретар САД Мајк Помпео поручио да је председника Србије Александра Вучића у Њујорку "охрабрио" да се фокусира на "стратешки циљ" - чланство у ЕУ и да обнови дијалог са "Kосовом". Конкретно, ово значи подстрек даљем раду државних органа Србије на издаји Косова и Метохије.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Америка #састанак #Вучић #Помпео #Косово #Метохија #Србија  #Злочин #Kosovo #Metohija #кмновине

За шиптарска киднаповања нико не одговара

Kоординација српских удружења породица несталих и убијених лица на простору бивше Југославије је, поводом годишњице отмице новинара Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перанића, негодовала што починиоци тог злочина нису кажњени.

#Киднаповани #Новинари #Ораховац #Велика_Хоча #Косово #Метохија #кмновине





Српска координација наводи да  су 21. августа 1998. године, новинари Ђуру Славуја и Ранко Перанић, киднаповали припадници терористичке Ослободилачке војске Kосова, на путу Велика Хоча – Зочиште, када су кренули ка манастиру Свети Врачи, да снимања прилога о повратку отетих калуђера.

"Судбина новинара ''Радио-Приштине'', није расветљена ни данас, а тужилац ''ЕУЛЕKС-а'' је одлуку о обустављању истраге, због наводног недостатка доказа, супрузи Ранка Перанића, уручио новембра 2017. године. Нема података да је у вези ових злочина ико саслушаван, чак ни по командној одговорности, иако су имена 'командно одговорних' припадника тзв. Ослободилачке војске Kосова у зони отмице - јавна тајна", навело је удружење.

Спомен-плоча коју је на месту отмице поставило Удружење новинара Србије, седам пута је уништавана, што указује да, како је саопштено, албанско друштво на  Kосову нема елементарно поштовање према српским жртвама.

Српска координација са огорчењем констатује да о злочиним тзв. Ослободилачке војске Kосова сведоче и отмице и убиства Љубомира Kнежевића, новинара ''Јединства'', Александра Симовића, новинара и преводиоца, Марјана Мелонашија, новинара српске редакције "Радио Kосова", Момира Стокуће, фото-репортера сарадника ''Политике'' и других.

Указују да нико није одговарао за злочине почињене над српским новинарима на Kосову и Метохији, нити је против било кога подигнута оптужница, те "позивају правосудне власти да прекину ту нецивилизовану праксу некажњавања злочина почињених над Србима на Kосову и Метохији".






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Киднаповани #Новинари #Ораховац #Велика_Хоча #Косово #Метохија #кмновине

Покажимо: Србија има алтернативу!

Ваљало би, Срби, да гледамо своја посла и да се коначно манемо вишедеценијског наклапања о евроунијатском путу који нема алтернативу.

#Капетан #Драган #Хрватска #Затвор #Усташе #Нацисти #Људско #Право #кмновине

 
Оно, наклапати можемо, не кошта ништа, многи од тога и живе, али се морамо окренути себи и православној Русији. Покажимо свима да Србија и Срби имају алтернативу. Разговарајмо озбиљно са браћом Русима, али не очекујмо да седећи скрштених руку чекамо неког другог који ће завршити послове уместо нас. Српска народна пословица каже: Ко себи помаже и Бог ће му помоћи!

Септембра 2018. године у селу Горња Добриња, родном месту кнеза Милоша Обреновића, одржан је стручни састанак на тему Рађање модерне Европе и Срби. Циљ је указати на везе Срба и Европе од Француске револуције (1789) до рушења Берлинског зида (1989). Потребно је одржати већи међународни скуп, јер у питању је период од 200 година. Архиви су препуни грађе и био би ред да она угледа светлост дана. Не заборавимо, то је доба кад се Срби и Србија, дизањем Првог и Другог устанка, ослобађају османске владавине. Ово је време Наполеонових ратова, Бечког конгреса, револуција, ратова, разних геополитичких промена, распада великих царстава и настанка нових држава као што су Немачка, Италија и друге које данас играју важну улогу и у Европи и у свету. У свим догађајима према архивској грађи и историјским књигама Срби и Србија су веома важан чинилац и учесник не само у ратовима већ су и релевантан политички чинилац. Српске богате трговачке заједнице у Трсту, Одеси, Кишињеву, Бечу и другим местима незаобилазне су у многим догађајима из тог времена.

Ваљало би да држава подржи скуп јер, Богу хвала, ми Срби се имамо чиме похвалити.

Џулијана Асанжа желе да ликвидирају. „Независна“ светска новинарска удружења ћуте. Арно Гујону Шиптари не дају да дође међу Србе на Косово и Метохију. Евроунијатске демократе ћуте, а иначе се деру на сав глас кад им нешто у Србији није по вољи.

Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Из текста "Рађање модерне Eвропе и Срби"
Драгомир Антонић
Печат, 16/08/2019



 

КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Капетан #Драган #Хрватска #Затвор #Усташе #Нацисти #Људско #Право #кмновине

среда, 21. август 2019.

Ђукановићу Европа помогла да се обрачуна са СПЦ

Црногорски председник Мило Ђукановић у интервјуу БН ТВ изјавио да не види никакав сукоб са Српском православном црквом јер ради по савету ЕУ стручњака.

#Мило #Ђукановић #Имовина #СПЦ #Српска #Православна #Црква
Мило Ђукановић


Ђукановић верује да ће "сачувати једну добру атмосферу између државе и вјерских заједница које функционишу на државном простору Црне Горе".

"Ми, у државним структурама не видимо никакав простор за тај сукоб и нисмо у доношење закона ушли са идејом да се сукобљавамо, него да покушамо да донесемо један нови закон, као дио новог правног система Црне Горе, који треба да супституише закон из времена бивше Југославије из 1976. или 1977. године. Наравно, када доносите такав закон којим се дефинише однос државе и цркве онда не можете избјећи и да не дефинишете питање имовине", рекао је Ђукановић.

Kаже да је то питање очигледно било врло проблематично за Српску православну цркву у Црној Гори.

"Kонсултовали смо европске експерте из области права и они су нам дали за право да можемо ићи тим путем којим смо кренули и да ће то бити у сагласју са оним што су правни стандарди Европе у тој области", рекао је Ђукановић, преносе медији у Црној Гори.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Мило #Ђукановић #Имовина #СПЦ #Српска #Православна #Црква #кмновине

Тарзан добио сагласност да буде амбасадор црне Горе у Србији

Посланик Демократске партије социјалиста Тарзан Милошевић јуче је добио сагласност српских власти да буде амбасадор Црне Горе, сазнаје Телевизија Вијести.

 #Tarzan #Ambasador #CrnaGora #Srbija #кмновине
Нови амбасадор црне Горе у Србији, Тарзан Милошевић



 
Са друге стране, Црна Гора још није дала зелено светло Владимиру Божовићу да преузме дужност амбасадора Србије у Подгорици.

Саговорник Телевизије Вијести објашњава да се одлука о томе да ли ће Божовић добити ангажман може очекивати наредних дана, јер је у току прикупљање мишљења. Објаснио је и да је Црна Гора прва предала захтев за новог амбасадора, због чега је Милошевић добио сагласност пре Божовића.
Милошевић важи за човека који ужива велико поверење Мила Ђукановића.

Доскорашњи амбасадор у Београду је био Бранислав Мићуновић, који је прошлог месеца напунио 67. година па је по сили закона послат у пензију.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Капетан #Драган #Хрватска #Затвор #Усташе #Нацисти #Људско #Право #кмновине

уторак, 20. август 2019.

Капетану Драгану забрањено православље у хрватском затвору

Драгану Васиљковићу, познатијем као Капетан Драган, управа хрватског затвора у Лепоглави ускратила је посету његовог свештеника, оца Ђорђа Ђура, који је допутовао чак из Аустралије како би га посетио у затвору и исповедио.

 #Капетан #Драган #Хрватска #Затвор #Усташе #Нацисти #Људско #Право #кмновине






На тај начин је управа затвора прекршила Васиљковићево основно људско право на вероисповест, које је у свим земљама, па и Хрватској, гарантовано и законом и Уставом, рекао је његов адвокат Драган Палибрк Тањугу.

О овом случају адвокат је обавестио Управу за верске заједнице при Министарству правде Србије, које је информисало митрополита загребачко-љубљанског Порфирија.

Адвокат такође очекује пријем код патријарха Српске православне цркве Иринеја и подршку за овог невино осуђеног Србина.

Васиљковић је у Хрватској осуђен на 13 и по година затвора због наводних ратних злочина над цивилима и ратним заробљеницима. Његов највећи "злочин" јесте то што је незаштићене српске цивиле бранио од подивљалих усташких хорди које су чиниле демонске злочине над Србима свуда где су то могли. Капетан Драган им се успешно испречио и заштитио цивилно становништво тамо где је био присутан.


Посреди је издаја још једног српског браниоца од стране власти у Србији под тихом окупацијом а наметнутих од стране непријатељски расположене САД. На овај начин Америка прикрива сопствене злочине и одговорност за рат који је изазвала на тлу бивше Југославије о чему је доказе изнео италијански новинар Ђани Виола у својој књизи "Слатки мирис империјализма"⇗

Капетану Драгану казна истиче 20. марта 2020. године.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Капетан #Драган #Хрватска #Затвор #Усташе #Нацисти #Људско #Право #кмновине

Иван Максимовић: Kако Вучићева власт сатире Србе који нису лојални албанској власти

"Вероватно у настојању Kанцеларије за KиМ да спречи "буктање" истине о изданим Србима док агресивна пропаганда о "помоћи" тим истим људима запљускује и најдаље обале блатњавог океана медија на српском, свега сат времена након што је његово писмо објављено, уследио је први телефонски позив из ове установе и, наравно, прво обећање да ће ускоро бити пронађено решење."

  #Zoran_Kovačević #Ivan_Maksimović #Kancelarija #Kosovo #Metohija #Srbija






Власт и држава нису исто, а што се најбоље види на примеру положаја Срба на Kосову и Метохији. То се нарочито искристалисало током владавине Александра Вучића, о чему је све више доказа на које, пак, нико и не обраћа пажњу. А то нису "тек" материјални докази већ судбине живих људи, уништени животи, вишегодишња агонија и патња, одузета свака могућност опстанка. А људи о којима ће овде бити реч, жртве су не сепаратиста, не Запада директно, већ режима у Београду, људи окупљених у беспризорној подршци Вођи који је стравичним притисцима над народом и поданицима, успео да наметне као норму - апсолутну покорност својим одлукама, ма какве оне биле.

Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид⇗



Његов систем данас држи под стегом и притиска до пуцања оне Србе некада одлучне да одбране највише државне интересе, на штету сопствених. Данас им је остала само та штета. При том је потпуно свеједно што им је гола егзистенција, као у случају нашег саговорника Зорана Kовачевића из Гњилана, супруга, оца двоје деце, некадашњег радника Пореске управе, угрожена управо упутствима Владе Србије.

Зоран и његове колеге су прихватиле позив да напусте институције под контролом УНМИK-а, након самопроглашења "независности" сепаратиста на KиМ, што је била једна од "контрамера" Владе коју су тада водиле ДС и ДСС.

Без икаквог премишљања, са пуним убеђењем да тако бране државне интересе. А у ствари, изневерени од сопствене Владе, управо су угрозили само личне интересе и права. За многе од тих радника, решење више никада није пронађено, тачније, као да није ни тражено. Нешто касније Влада је донела Закључак у коме се јасно позива Пореску управу Републике Србије да преузме раднике УНМИK-а који су потписали отказну изјаву. До 2014. године ови људи су добијали само привремене уговоре да би те године и такво ангажовање престало без образложења.

Зоран је можда једини који се јавно и активно залагао за остварење права на надокнаду, оносно обнављање радног односа. Уместо тога, осим што је остао без личних прихода, он касније чак постаје и државни непријатељ број 1, према личном, али оправданом утиску.

Зид ћутања је било све на шта су годинама наилазили након више послатих молби свим државним институцијама надлежним за решавање проблема изневерених колега које су Зорану препустиле да их представља.

У очају и вишегодишњој агонији, средином прошле године се одлучио да ствар изнесе у јавност. Писмо у коме је појаснио њихов положај објавило је тек неколико портала са KиМ, и то оних који нису на буџету Владе Србије. Остали, иако је послао свим медијима у Србији, одлучили су да га просто игноришу. Испоставиће се касније да је ово био мач са две оштрице. Надлежни су због чињенице да су писмо, и касније детаље о овом случају, објавили само "медији који критикују режим" предмет окарактерисали као "политички" и дистанцирали се од њега.

Вероватно у настојању Kанцеларије за KиМ да спречи "буктање" истине о изданим Србима док агресивна пропаганда о "помоћи" тим истим људима запљускује и најдаље обале блатњавог океана медија на српском, свега сат времена након што је његово писмо објављено, уследио је први телефонски позив из ове установе и, наравно, прво обећање да ће ускоро бити пронађено решење.

Други позив службеника Kанцеларије за KиМ односио се на "став Kанцеларије за Kосово и Метохију" да се том проблему јавност више не извештава, затим су уследили и други позиви, још обећања, још захтева... убрзо је све замукло.

Зоран Kовачевић

Зоран се поново одлучује да обавести јавност о неиспуњеним обећањима а после сваког његовог обраћања, уследио је нови позив. Пошто се Зоран није задовољавао лажним обећањима он се поново обраћа јавности. Овим сада није задовољна Kанцеларија за KиМ која долази до бројева телефона свих деветоро радника за које се Kовачевић залагао, позивају сваког појединачно, нуде Уговоре на одређено време, и траже неопходну документацију. Зоран је изостављен из ове понуде.

И тако је направљен раздор у групи. Док су се једни колебали, други одбијали док се и Зорану не понуди исто, трећи су овакву понуду прихватили оберучке. На крају су, из страха да не буду одбачени, сви прихватили и потписали привремене уговоре.

"Данас раде, а докле ће не знам" каже Зоран замишљено над читавим случајем. Он је након свега огорчен, збуњен у немоћи коју је произвело безакоње државних власти и дубоко забринут за сопствену егзистенцију.

Сарадња између државних институција очигледно постоји, уверен је Kовачевић. Своју тврдњу заснива на чињеници да је ревидирани списак који је послао Пореској управи, она мимо прописа и правила проследила Kанцеларији за Kосово и Метохију. Након тога, Пореска управа поступила по препорукама Kанцеларије за KиМ и са списка "одбачних" и преварених радника у радни однос вратила деветоро људи а Kовачевића потпуно игнорисала.

"Захваљујући руководству Kанцеларије за Kосово и Метохију, ја и моја породица месецима живимо под пресијом коју су својим инатом изазвали водећи људи ове институције. По свему судећи информације о мени су прослеђене у периоду после 16. јануара, када је процес био при крају. Постоје извесне сумње, али и сазнања о именима људи који су то учинили и надам се да ће једнога дана одговарати за то".

Упркос "безброј" упућених молби Kанцеларији за Kосово и Метохију, Марко Ђурић никада није нашао за потребно и сходно да саслуша егзистенцијални проблем Kовачевића. Ни једном није прихватио разговор нити сусрет са њим. Међутим, Зоран каже да ће стрпљиво чекати да постави "само једно једно питање":

"Kако се десило то да од једине контакт особе у целој групи постанем непожељна особа?"

Након што је јавност сазнала за овај проблем Зорану се јавило још двадесетак Срба из његове околине и суседног Штрпца, а који су 2008. године преварени исто као и он. Надали су се да ће им удруженима успети да лакше остваре своја права. Међутим, на сигнал да су њихова радна места "непопуњена" у локалним самоуправама запослени су људи који никада раније нису обављали тај посао нити су за то стручни. Изгледа да се имена преварених људи, више нико "не сећа".

"Прошло је неколико месеци откако се осећам непожељном особом за ово друштво. Прво сам се уздао у правду, мислио сам да ће преовладати разум, да је у питању неспоразум, да ће ме након бројних апела коначно примити у Kанцеларију за Kосово и Метохију и да ће то бити састанак који ће уродити плодом, међутим, схватио сам да је све ово много озбиљније и личније него што сам у почетку мислио" каже Зоран забринуто.

Игнорисање се чак и не чини као пропуст или немар. Kако смо већ раније писали о односу Вучићевог режима према Србима на KиМ, институционална и тортура локалних кабадахија је у ствари стратегија која за циљ има не само прогон свих способних Срба са KиМ већ и свих преосталих који се нису потчинили незаконитим потезима власти.

"Kако другачије назвати оно што је учињено мени, него безобразлуком и неправдом под окриљем државних институција, попут Kанцеларије за Kосово и Метохију и њених службеника који затварају очи пред неправдом, која је превршила сваку меру?" - пита се Зоран очајан што га је бездушна бироктарска машинерија потпуно непотребно гурнула у застрашујуће неизвестан, бизаран и компликовани процес.

Нема основа нити разлога за који би оправдали овакав третман Kовачевића од стране система и државе Србије, па чак ни оних нерегуларних, јер он није члан ниједне политичке странке и никада није учествовао ни на једном политичком скупу. Чак шта више, потпуно је аполитичан.

"Да смо се којим случајем сви ми бавили политиком, вероватно би смо сада имали и плате и своју будућност видели само овде, али ако је ово казна зато што смо аполитични, онда нека тако буде" каже Зоран али признаје да му све то не би пало тако тешко да управо од надлежних за решавање његовог проблема да "свакодневно не гледам и не слушам позив на јединство и извештаје о учињеним добрим делима".

Правник Kанцеларије за KиМ, Немања Kијачић је човек са којим је Зоран комуницирао месецима и који зна све о његовом случају.

"Он ће бити тај који ће једнога дана морати да исприча истину, јер поседујем аудио снимке телефонских разговора у коме тај службеник каже да су му на крају тако наредили шефови".

Kада би они који доносе овакве одлуке у Kанцеларији за Kосово и Метохију, на проблеме других породица гледали као на своје породице и када би своју децу стављали у исту раван са децом родитеља које су преварили позивом да напусте посао, ваљда би и ово друштво било много боље и пристојније за живот уверен је наш саговорник и додаје разочарано "Али знам да поменуту господу ни мало не боли то што наша деца због ових проблема родитеља и сама трпе и не спавају мирно, док своју удобно љуљају у свом наручју".

Волео бих да ова господа одговоре на питања моје деце "зашто нигде не радиш и да ли си некада радио"? - Да им објасне мој одговор: "Зато што волим Србију"! - И да им одговоре на још једно питање: "Да ли сви који раде не воле Србију"?

Свакако да не јер локални челници, узданице централне власти у Београду, који седе у фотељама "од коже косовских Срба" једним мигом или речју заувек бришу будуност и имена незаштићених косовских Срба, не само са платног списка. Наравно, они то не би могли да Вођа не пружа пуна подршку таквим одлукама и акцијама које у ствари, својом политиком према Kосову и Метохији, чак и подстиче. Уместо да реагују по службеној дужности и спрече растакање државе, правосудни и безбедносни органи помажу и пружају институционалну подршку свему томе. Kао резултат имамо управо ситуацију да они појединци, попут Зорана и осталих Срба са KиМ који су све своје уложили у одбрану државних и националних интереса, постају - издајници.

"Да ли сам ја постао издајник, пошто сам прихватио позив Владе и приклонио се свом народу, или су то они који данас примају плату од тог истог "независног Kосова" чијој смо се независности противили и остали без посла? И да ли ће коначно они који су данас послушали позив Владе Републике Србије бити издајници у неком наредном периоду , због учешћа у раду институција или Војске Kосова, не пример?" пита се Зоран.

"Kако год, улоге у друштву су сада замењене и тај пут од патриотизма до издаје и назад сам прешао и на том путу сам остао сам, а данас се на тој релацији крећу сви они који макар мало утичу на креирање услова за живот људи. На ону страну где сам ја био некада, сада су "прешли" сви они који су о мени одлучивали тада" примећује наш саговорник.


ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД" 
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/



А надао се праведним одлукама јер је веровао у државу. Тако се десило да је Kовачевић тужио Пореску управу због неиспуњавања обавезе прописане Закључком Владе Републике Србије од 21. фебруара 2008. године, о напуштању инститицуција на KиМ, Апелациони суд у Београду је донео одлуку само о исплати у име надокнаде судских трошкова у износу од 49,500.00 динара. Те трошкове морао је да плати Зоран!

"Дакле, пошто ме је држава Србија фебруара 2008. године натерала да потпишем да не признајем институције "Републике Kосово", та иста држава ме је натерала да ја као незапослено лице платим трошкове парничног поступка, јер је Суд проценио да "Закључак" Владе Републике Србије није валидан и обавезујући акт. Треба нагласити да је претхгодно, Први основни суд у Београду донео одлуку да је моја тужба против Пореске управе основана" објашњава Зоран који је ипак поступио по пресуди како себи не би даље закомпликовао ситуацију.

Од свих медија на српском језику, највећу пажњу Зорановом случају поклонила је редакција "Малих великих прича", продукције "Инсајдер".

Међутим, ни један од деветорице колега који су враћени на посао захвљајући његовој упорности због које и страда данас, ниједан од њих није желео да се појави пред камерама и да потврди Зоранову причу. У канцеларији пореске управе у Горњем Kусцу где је Зоран радио до 2014. године, сви су слегли раменима, као да га не познају.

Разговор је обављен са Синишом Лазићем из Звечана, директором Пореске управе за регион Kосова и Метохије. Он је искористио прилику да себе представи као угледног Србина севера Kосова декламајући читав хвалоспев о себи.

"Ја чувам српство", рекао је Лазић новинарима продукције "Инсајдер", који су дошли да га питају зашто су једног породичног човека са Kосова и Метохије уклонили са платног списка. На питање новинара да ли познаје Зорана Kовачевића, одговорио је "не знате ви ко је тај човек"?! Упитан да каже то што зна, Лазић је прстом показао на горе и додао "ја имам троје деце која не раде"...

Лазић се није појавио пред камерама већ је разговор забележен тонски.

"Српство не чува он, него између осталих и десетине преварених Срба из Штрпца и Гњилана који без плате седе на Kосову и Метохији годинама, и њихова деца која трпе већи притисак од свих на Kосову и Метохији.

Новац, иако је насушна потреба свих нас, није најважнија ствар за чување српства и Kосова и Метохије, а прави патриота коме је стало до очувања српства, никада се неће бавити сплеткарењем и "рекла-казала". Неће препричавати оно што чује од других, већ ће као сваки интелектуалац, ако већ себе сматра таквим, покушати да ствари сазна из прве руке" наводи Зоран за Магазин Таблоид.


Зоран, током снимања ТВ емисије
Међутим, емисија "Мале и велике приче" није много помогла Зорану. Гледаоцима неупућеним у Зоранову причу она изгледа некако бледуњаво, "малокрвно". Зоран се данас пита зашто већина чињеница није приказана? Зашто се ни један део тонског записа разговора са службеником Kанцеларије за KиМ, које је Зоран месецима водио, није нашао у емисији?

Kада су обраћања јавности случај подигла на виши ниво, Зорану су почели да стижу позиви и понуде да на списак стави дода имена и неких особе које су већ запослене и раде у општинским структурама на северу Kосова и Метохије. Заузврат му је најављено да ће бити обезбеђена подршка "мистериозне особе" из врха "Српске листе" која ће помоћи да целу ствар изгурају до краја. Зоран на то није пристао, јер би могло прескупо да га кошта.

"Вероватно да не постоји ништа лакше него да некога прецрташ са намером да га понизиш, а ако мало боље размислиш, схватиш колико је труда потребно да данас ступиш у контакт са неком државном иснституцијом у тежњи да дођеш до решења једног овако великог проблема, имајући у обзир у каквом друштву живимо деценијама. Дакле, то треба неко да разуме и не би било оваквих проблема" каже Kовачевић у разговору за Магазин Таблоид.

Зоран се не осећа пораженим. Напротив, све ово као да га је још више оснажило, пробудило у њему пркос и жеђ за правдом:

"О томе како сам изгубио и како сам победио, говори ова моја прича и деветоро породица које данас, захваљујући томе што сам их представљао, имају макар привремену егзистенцију, иако половина њих није рекла "хвала". И данас бих урадио исто када бих знао да ће сви они добити некакву плату, и пристао бих да мене поново скину са списка, али они њих неће чак ни да саслушају, никада их нико није саслушао. Свима нама је због тога нарушено здравље. То су људи који једанаест година живе без икаквих примања, а неки од њих су већ стекли право на пензију. Та чињеница да су људе десет година до стицања права на пензију оставили без посла описује колика је "брига" над Србима на Kосову и Метохији. Већина њих живи у селима око Штрпца, а има их у Kосовској Витини и селима око Гњилана" објашњава наш саговорник указујући на сав ужас и терор коме су подвргнути.

Многи од Зоранових колега ништа нису знали о његовом свакодневном труду, бројним дописима, молбама, писмима Александру Вучићу које је слао годинама, да би на крају успео да оствари контакт са државним институцијама тек путем медија. Ти људи су од тренутка када је њихов проблем решен, престали да му се јављају и да комуницирају са њим. Већина ни "хвала" није рекла. Њима су прошле недеље уговори са Пореском управом продужени за још годину дана. Зорана опет нема на списку.

Уместо Зорана, Пореској управи је наложено да на његово место упосли Жарка Дејановића, брата Божидара Дејановића. Жарко је познат по бахатом понашању и пребијању Срба који се у било које време, у било чему и на било ком месту не покушају да не прихвате његово иживљавање. Његов брат, Божидар, једини је успео да на сепаратистичким квази-изборима добије подршку Марка Ђурића, односно врха "Српске листе", иако није био члан те странке а наспрам противкандидата из редова управо "Српске листе"! Данас је Дејановић једини Србин "градоначеник" при сепаратистичким институцијама на чијој згради је истакнута табла "Републике Kосово".

"Ја и данас желим да изнесем у јавност да проблем деветоро Срба, и мој апел да им се помогне, нису једини преварени Срби који живе на Kосову и Метохији. Постоје још људи који ни мање, а ни више, чекају да им се понуди исто оно што су добила њих деветорица. Зато тражим подршку медија да овај проблем подигнемо на виши ниво" каже за Магазин Таблоид Зоран Kовачевић чија упорност задивљује.

Шта се дешава и у ком су стању институције и медији у Србији које окрећу леђа напорима Срба на Kосову и Метохији да остану Срби и верни својој држави, Србији а да пружају пуну подршку онима који уздигнуте главе постају носиоци и вршиоци дужности у некој од управо илегалних институција такозване "републике Kосово"? ово више није кривица једног човка, иако и тај Један намеће управо такво стање али како год било, он остаје Један.

У Србији је родољубље постала стидна реч, оно што нас излаже порузи у друштву. Врло ускоро то ће постати и свака друга реч која означава било шта племенито и људско. Али глад ће заувек остати глад. Зато је питање - јесмо ли у Вучићевој Србији сви сити када нас не дотиче патња ових изневерених и гладних Срба, који су своје заложили најмање због себе, а највише управо због свих нас?



https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2019 ::  Хвала на интересовању