Вести:
Приказивање постова са ознаком у уметности. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком у уметности. Прикажи све постове

петак, 04. децембар 2020.

Драгољуб Милановић из Штрпца стваралаштвом побеђује психолошки притисак Корона агенде

Драгољуб Милановић из Штрпца стваралаштвом побеђује психолошки притисак Корона агенде

Човек не мора да буде инфициран Корона вирусом да би био погођен утицајем јер, иако под знаком питања и сумњиве оправданости, пандемија је створила огроман психолошки притисак на људе са којим се на личном плану води много већа борба.

#Драгољуб #Милановић #Штрпце #Корона #Вирус #Скулптура #Уметност #Косово #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev
Драгољуб Милановић / Фото: Лична архива

Исто тако, није неопходно ни бити заражен вирусом, да би победио његову опаку природа која је своје пипке већ увукла у све поре нашег живота. Успешно се са тим изборио саговорник КМ новина,  Драгољуб Милановић из Штрпца и то стваралаштвом.

Злоупотребом опасности од вируса Ковид - 19, медији стварају огроман притисак на свакодневни живот и психу људи широм света. Много је њих који су због тога у паници постали опседнути дневним извештајима непрестано хранећи сопствени страх. Изборити се са тим, велика је ствар а опет, док се многи муче како да се ослободе нагомиланог стреса и тескобе коју паника агенда Корона вируса изазива, Драгољуб то чини без превише напора и то са фантастичним крајњим резултатом.

У интервјуу за КМ новине он открива како се носи са тим. У томе му помаже породица али и "стара љубав". Још удетињству је заволео аутомобиле, фотографију, снимање... Тако се понајвише определио за механику.

"Све што видим, било који део машине, видим га у три димензије,  видим шта је позади. Одувек је тако било. Неке ствари не могу да објасним. Много тога сам направио, сам осмишљавао и радио их у дрвету, металу и другим материјалима. Тако ме и ова "Цорона" инспирисала. Више пута је на телевизији приказано како стручњаци виде овај вирус и то ме је подстакло да га направим од гвожђа" започиње Драгољуб причу о свом уметничком раду.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:



"Тако нисам мислио на Корону и време је пролазило без нервозе на моје велико задовољство".

"Пошто сам у пензији већ скоро пет година остало ми је материјала од мењача које сам ја једини у околини поправљао. Нисам могао да седим и гледам ТВ, алат нисам продао, јер сам држао једну малу гаражицу за оправку возила. Тако сам се "лансирао" да радим нешто по својој вољи. Свашта сам направио" каже он.

Поклопило се са његовим занимањем да је војску служио у ЈНА као тенкиста на полигону за обуку гађања у покретне мете. Моћна машинерија и оклопна возила оставила су на њега јак и трајан утисак који је и данас веома изражен у његовом стваралаштву...


Kако то већ бива, са одласком у пензију мења се и његов живот.

"Од кад сам отишао у пензију људи су схватили да више немају доброг аутомеханичара који је свашта поправљао. Времена се мењају, сад никоме не требам, нико никога не шиша сви су богати, и моји пријатељи су окренули леђа. Често кажу да ништа не могу да постигнем, кажу 'видиш и сам овде има школованих који раде само за себе и појединце који их подржавају'. Да могу, пустио би ову моју Корону "на испашу" за појединце који уништавају Сиринићку жупу" каже Драгољуб мало у шали, мада и не сасвим... Тужно је како народ и лепота овог краја ништа не значе једном броју људи жељних да остваре искључиво личне амбиције" каже наш саговорник.

Драгољуб је задовољан тиме што он, за разлику од многих, има чиме и уме да се ослободи кроз медије нагомиланог стреса и зато наставља да ствара.

"Kада би више људи пронашло и предало се свом неком малом сакривеном задовољству, и сами би били срећнији. Не би, или би много мање, размишљали о актуелним недаћама. То мало задовољство, барем код мене, траје нешто дуже време, осећам се срећним због тога, задовољан сам. Исто тако ме чини задовољним када нешто интересантно снимим или фотографишем па прикажем свима, пренесем реалност, упозорим на оно што их чека" објашњава Драгољуб за КМ новине како би се тиме променило и расположење народа када би се више посветили ономе што их чини срећнима него пичи о самој пандемији Корона вируса.

Осим умености, њега чини срећним и народна свест о потреби очувања српског идентитета.

"Дивим се када видим како људи чувају своју традицију, вер... пуно ми је срце кад видим колико младих иде у Цркву, како се договарају ко ће идуће године бити домаћин славе. Сећам се када смо градили цркву Светог Стефана на Брезовици, колико нас је ту било. Сви смо осећали велику радост што ћемо имати где да се помолимо. То ме крепи, ни сада ми није тешко па сваке године, кад је слава, снимам до касно увече" са нескривеним задовољством прича нам Драгољуб.

Овај човек истински необично снажне и позитивне енергије, успео је да створи завидан архивски материјал о догађајима и животу српског народа Сиринићке жупе. Све то из чистог ентузијазма. Поред тога он наставља да ствара и на ликовном плану а као што видимо, и ту је већ настају дела вредна пажње, самим тим постао је узор и пример могућности да се пронађе начин и исплива из опште смутње која је захватила свет.

Разговарао Иван Максимовић



Ако сте стигли довде, онда треба да знате и ово:

КМ новине су једини потпуно независни медиј са Косова и Метохије
и то са поносом истичемо. Али... слобода ипак кошта, као и борба.

Да би смо могли и даље реално да извештавамо о ономе што други искривљено представљају или прећуткују, потребна нам је ваша
подршка јер све што ради у корист истине о Србији и њеном народу, данас је препуштено себи. Тако је и са нама.

Кликом на поље испод, износом који сами одређујете, помажете да наставимо да трајемо!



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Брезовица: Река Лепенац избацила цеви МХЕ из свог корита и променила ток (ВИДЕО)

Брезовица: Река Лепенац избацила цеви МХЕ из свог корита и променила ток (ВИДЕО) #Бујица, #Цеви, #Мини_хидроелектране, #МХЕ, #Србија, #Брезовица, #Штрпце, #Шар-шланина, #Косово, #Метохија, Река Лепенац на најлепшој српској планини, Брезовици, чији је ток сабијен у цеви за експлоатацију мини-хидролекетране у изградње, избацила је јуче цеви из свог корита и променила ток.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Штрпце: Народ се на Преображење масовно заклео да неће дозволити изградњу МХЕ (ВИДЕО)

Изградњу мини хидро-електрана на најлепшој српској планини, Брезовици, до сада је једино народ покушао да спречи. Издани од свих, на Преображење су масовно положили заклетву у овдашњој цркви.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Звонко Михајловић: У Штрпцу бранимо легитимна права - чини се да је и СНС умешана у прљав посао (ВИДЕО)

Звонко Михајловић: У Штрпцу бранимо легитимна права - чини се да је и СНС умешана у прљав посао (ВИДЕО) #Kosovo #Metohija #Srbija #Štrpce #MHE #Protest #Elektrane Брутално малтретирање и повређивање Срба у Штрпцу узбуркало је домаћу јавност. Један од присутних, Звонко Михајловић, последњи председник ове општине по систему Р.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

петак, 18. септембар 2020.

''Брат мој'', наш и печат нашег времена у новој песми Предрага Јакшића

"Полакомио се лако путем лаким да крене, Србин да не буде, Брат мој" стихови су нове песме Предрага Јакшића, драматурга, песника и филмског ствараоца.

''Брат мој'', наш и печат нашег времена у новој песми Предрага Јакшића


Јакшић је већ сасвим јасно дефинисао себе као уметника отпора и непристајања* кроз своје стваралаштво, и један је од најаутентичнијих представника ангажоване и критичке поезијекод Срба.

Његова нова песма "Брат мој" због онога што је акумулирала у себи представља снажан поетски документ нашег времена и онога какви су постали они који су дужни да се о духу овог народа старају, пасвојим отпадништвом и дух народа заторовали.

За КМ новине Јакшић говори о томе како је песма настала и шта га је подстакло да на тај начин реагује, да о томе проговори.


"Написана је брзо што значи да се дуго стварала. Унутрашњи је порив био јак, а повод је ово што се дешава око нас са српским народом, и равнодушношћу које наш народ већ дуже време показује према сопствеом пропадању свуде по српским земљама, а у самој Србији понајвише.

Огроман кукавичлук, пре свега пропагиран од стране највиших државних и црквених институција, какав није виђен колико ја познајем српску историју, никада. Готово потпуно сагласје и жељи свих народиних представника да српски народ промени идентитет, буквално да се прода, и тиме нестане као заветни народ. Чини ми се као да је терет ношења српског имена толики да свака ситница може да преломи човека да се одрекне сопствене суштине и да одбаци себе, а ситница и јесте све када се упореди са Истином.

И ако смо искрени не морамо гледати далеко и размишљати о другима, свако од нас има такве примере и у свом најближем окружењу, и у породици које то више и нису, а некада је то окружење и огледало, што доказује да је ова појаве узела размере катастрофе. Не знам како је заиста било пре, сем онога што сам читао, но делује ми да смо поново на путу потпуног отпадништва, и да ћемо поново морати да претрпимо жесток казну да би дошло до искупљења. Сад, да ли ће се то десити или неће, то зависи и од тога хоће ли остати некога ко је рад да се искупљује. Ово зато и није песма о нацији, већ о одбацивању Истине. Кад је одбациш, а то значи и када пристанеш на компромис и када заћутиш када треба да се изјасниш, тада више ништа није важно и све постаје бесмислено. Истина не трпи компромис. И ти који компромис предлажу, шта год тај компромис био, и ти који га прихватају, јесу људи који живе у лажи, зато једина алтернатива и јесте пуки материјализам, тиме и неминовно проподање, што и гледамо свуда око нас.

Није случајно што православци једни друге зову браћом, јер ми то јесмо. Сви смо ми браћа Бога Живога. А Бог нам није дао да бисмо одбацивали и продавали, већ да бисмо хранили и бранили. Зато су те издаје толико страшне, јер шта је страшније него кад брат твој одбаци себе и Бога у себи. Болно је све то гледати и код неког друго, а тиме болније гледати код свог брата. И још кад брат твој несумњиво одбаци себе, а тиме и Бога, а сматра себе и даље хришћанином задржавајући ритуале којима приступа идолопоклонички, то су баш језиве, језиве заблуде. Такви су зато врло лаки у самоправдању себе када не прискачу у помоћ својим сународницима, својој браћи у невољи, нити их је брига за њихову муку и страдање. Страшан је то испит за све нас" наводи Јакшић одлике времена које су га натерале да напише песму сагледава тренутно стање али истовремено критикује и опомиње... ако још има кога.

Предраг Јакшић / Фото: Стево Мрђен, КМ новине


Нека се свако запита вреди ли да вас неко овако опимње, и који сте Ви од ова два брата?




          БРАТ МОЈ



          Имам брата,

          Србин био.

          Мајка га Српкиња родила,

          И отац му је Србин.

          Није да је то битно.

          Могао је и Рус да буде,

          И Грк,

          Турчин ил' Енглез.

          Бог му дао Србин да буде.

          И био.

          Живота пола.

          И више од пола.

          А онда престао.

          Тек тако.

          И даље он себе Србином зове,

          А није.

          Друго је нешто.

          Ко зна шта.

          Ни он не зна.

          Полакомио се лако путем лаким да крене,

          Србин да не буде,

          Брат мој.

          Брата имам, није Србин.
          И није то страшно ништа,

          Страшно је што се Исус Христ иза имена српског нама Србима

          дао,

          Па ко име српско одбаци тешко ће с друма лакомог сићи.

          Имам брата, Србин није,

          А био је.

          Срце ми се поцепало од туге.

          Плачем још за њим.




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

* Збирка песама ''Горња соба'' промовисана у Удружењу књижевника Србије

Збирка песама ''Горња соба'', аутора Предрага Јакшића, промовисана је у просторијама Удружења књижевника Србије. Књигу су представили и оњој говорили "Снажан утисак песме су оставиле и на Гордану Влајић која је рекла да Гордана Влајић, књижевница, Миљурко Вукадиновић, књижевник и уредник програма у Удружењу књижевника Србије, песме је читао Милан Вучковић, драмски уметник а o самом настанку књиге говорио је аутор Предраг Јакшић.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

КМ интервју: Предраг Јакшић - Постављањем приоритета разоткрићемо ко нас лаже о КиМ

Зачетник теорије о крипто - ријалитију, драматург и редитељ Предраг Јакшић, гост је КМ интервјуа који нам открива како да видимо ствари које се одигравају тик испред наших очију а замаскиране су лажном "реалношћу".




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Предраг Јакшић: Не постоји ''заједнички јужнословенски језик'' а милиони су убијени јер су им разлике биле битне

Ставити фотографију која приказује једну од најстрашнијих епизода у историји модерног човечанства, у сврху идеолошко-квазиуметничке промоције, још је један доказ зла које прети пре света из области културе.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

петак, 21. август 2020.

У уторак расплет „битке” за пројекат „Кошаре”

Снимање филма и телевизијске серије „Кошаре” је прекинуто, али је  започета нова битка ван филмског сета.

#Битка #Кошаре #Србија #Филм #Косово #Метохија #Биковић
Са снимања филма


Након што је прекјуче редитељ и један од сценариста Балша Ђого на својој фејсбук страници објавио да су двојица продуцената, Немања Мићић и Владан Анђелковић, на неколико дана прекинули снимање „Кошара”, тражећи да се промени сценарио, огласили су се и продуценти објашњавајући како су одлучили да прекину сарадњу са Балшом Ђогом и захвалили му се на досадашњем раду.

У међувремену, стигао је позив из Филмског центра Србије да се спроведе медијација која би, како је кратко за „Политику” рекао Балша Ђого, требало да се одржи у уторак. Шта се ваља иза брега још није најјасније, али почетак ове друге „битке” означио је Балша Ђого објавом на својој фејсбук страници у којој је објаснио да су продуценти од њега захтевали да промени сценарио и да га учини „лакшим”, да могу да се сниме и филм и серија за четири-пет дана по епизоди.

Балша Ђого је у својој објави навео: „Драги пријатељи, борци са Кошара, припадници 53. Граничног батаљона и осталих јединица (знате ви који сте), официри полиције и војске, глумци, и сви остали моји сарадници у екипи: 23. јула двојица мојих продуцената, Немања Мићић и Владан Анђелковић су прекинули на неколико дана снимања филма и ТВ серије „Кошаре” док, по њиховим речима, не појачају екипу. Појачања су у наредним данима стигла и наставили смо да радимо, али ми је у исто време стигао њихов ултимативни захтев да променим сценарио и да га учиним „лакшим” да може да се сниме и филм и серија за четири-пет дана по епизоди, а сви у нашем послу знају да је то темпо рада бржи него на ситкому у студију.”

Додао је да су за осам дана снимили 32 добра минута, између осталог, једну велику акциону сцену, и да су тај материјал измонтирали и показали.

Дан касније, преко медија, огласили су се продуценти Немања Мићић и Владан Анђелковић, изјавом: „Наша идеја да се сними филм о битки на Кошарама настала је пре седам година, и током целог периода темељно смо је развијали, трудећи се да угледа светлост дана и да буде нека врста уметничког споменика на жртве, на борце и на једну од најхеројскијих прича у скоријој српској прошлости. Прошле године, наша продукција, ‘Омега продукција’, победила је на конкурсу Филмског центра Србије са пројектом ‘Кошаре’ чији је аутор Ђорђе Милосављевић. Доживели смо то као велику част и обавезу да истинито и верно испричамо причу о јунаштву бораца са Кошара”, навели су у писаној реакцији двојица продуцената.

Додали су и да су „нажалост, у процесу рада наишли на тешкоће и изазове који су расли и поред наших напора да их превазиђемо. Као неко ко је директно одговоран за успех и реализацију овог пројекта, нисмо желели да допустимо да било чије одлуке и понашање угрожавају процес рада и крајњи резултат. Због тога смо одлучили да не наставимо даљу сарадњу са редитељем, чији смо хонорар у потпуности исплатили и коме се захваљујемо на досадашњем раду”, цитирамо наводе Мићића и Анђелковића. Они су најавили да ће у наредних неколико дана јавности представити новог редитеља и наставити да раде на пројекту „на који ћемо сви да будемо поносни”.

Међутим, Балша Ђого опет преко „Фејсбука” поручује да ће тужити сваког ко буде радио по његовом сценарију.

„Свака страница сценарија је заштићена у Ауторској агенцији и у мом уговору са Омега продукцијом стоји да тај сценарио могу радити само ја као редитељ. Не дозвољавам ниједном другом колеги да ради по мом сценарију и обавештавам га унапред да ћу га тужити суду за повреду ауторских права, јер увек неко хоће да ради, а чујем да продуценти увелико траже таквог. Дакле, можете да радите ако хоћете филм по оригиналном Ђорђевом сценарију, али наше не дирајте. И серију не можете снимати без мене”, објавио је Ђого на „Фејсбуку” подсећајући и да је почетни сценарио Ђорђа Милосављевића, који је, како каже, он редитељски образлагао комисији Филмског центра Србије сат времена објашњавајући како ће га унапредити, остављен да буде део неких будућих епизода.

Огласио се и Филмски центар Србије изражавајући спремност да посредује у разговорима између редитеља и двојице продуцената. Шта се дешава није најјасније ни глумцима који су ангажовани за овај пројекат, многи од њих нису вољни да причају. За наш лист пристала је да говори Милена Радуловић, објашњавајући како је о неорганизацији на сету чула од колега.

– Међутим, не могу о томе да причам јер нисам била ангажована. Нисам још почела снимање па нисам укључена ни у атмосферу нити у ова тренутна дешавања. Али, пошто сам са Балшом већ сарађивала, и у серији „Пет” и у још неким пројектима, знам да је Балша честит, поштен и искрен човек који никада не лаже. Претерано је добар и код њега нема ни предумишљаја нити тактичких потеза што некада може да буде и мана за њега а за мене је врлина. Балша се овом темом бави годинама и она за њега има и лични значај а не пословне амбиције јер је и сам био у рату – рекла је Милена Радуловић.

Њен колега Милорад Капор сматра да је за филм вешто написан сценарио, на врло осетљиву тему, који избегава замке митоманије, као и продубљивање међунационалних подела чему смо као народ склони.

„Врло талентована и надахнута екипа која је окупљена око редитеља и сценариста обећава да ће споменик у виду филма и серије страдалницима са Кошара барем у уметничкој вредности, бити на трагу њихове херојске величине. Увидом у већ одлично снимљени и измонтирани материјал остаје ми нада да ће редитељ и продукција наћи заједнички језик са или без медијатора”, каже Милорад Капор који је такође члан глумачке поставе у филму и телевизијској серији „Кошаре”.


Милош Биковић: Ова тема не сме да се упропасти

Милош Биковић

– Балшу познајем од када смо заједно радили „Монтевидео”. Знам га као човека који даје сву своју снагу и срце за пројекат. Због њега сам пристао да будем део пројекта. Продуценте Владана и Немању познајем површно и не желим да стајем ни на чију страну. Ова прича је већа и од Балше и од продуцената и од мене и ради се о људима који су дали своје животе за наш дом. Ова тема не сме да се упропасти. Зато полажем наде у медијацију Филмског центра Србије. Надам се да ћемо се удостојити да направимо причу о нашим јунацима. Ја сам свој став о сећању на јунаке већ изнео –истакао је Милош Биковић, који је такође део глумачке екипе филма и телевизијске серије „Кошаре”.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Хероји са Кошара питали “ко нас мења?”

Када се сутра на истоку зажути сунце, биће то само почетак једног деветог априла, дана који ће мамити на излет, на шетњу, необавезне разговоре у испуњеним летњим баштама... Пролеће шири добро расположење, а ипак, нека ће уста сутра занемети, неке ће мисли притиснути успомене, нека ће срца задрхтати.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Списак свих погинулих јунака са Кошара

хероји су сви који су те године дали животе за Србију. А зашто се онда Кошаре посебно спомињу? Караула Кошаре била је најтежа тачка за одбрану Косова и Метохије од продора Ослободилачке војске Косова (ОВК). А на њу су послати младићи који су те године служили редован војни рок.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Кошаре, симбол јуначке одбране од НАТО агресије

Кошаре, симбол јуначке одбране од НАТО агресије - Навршило се 20 година од почетка једне од највећих битака током агресије на СРЈ 1999. године. У жестоким окршајима погинуло 108 припадника Војске Југославије. У РАНО јутро 9. априла 1999. године, падинама Јуничких планина и Проклетија загрмела је снажна минобацачка и артиљеријска паљба.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Политика    :: © 2014 - 2020 ::  Хвала на интересовању

недеља, 14. јун 2020.

Објављена је књига ''Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина''

У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига Митрe Рељић „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина“.

#Mitra_Reljić #Groblja #Kosovo #Metohija #Srbija
Детаљ са корица књиге

„С молитвеним сећањем на посмртно убијане, и без гробосклона остале бебе из колевке, девојчице и дечаке, младиће, девојке, старце. На давно и недавно уснуле наше очеве и мајке, браћу и сестре, кћери, синове, пријатеље, на оне, само Вишњем познате, који леже под безименим хумкама и које нема ко да помене. На, за Отаџбину пале војнике, жандаре, пилоте, свештенике, студенте, ђаке, учитеље, лекаре, песнике, болничарке, зидаре, домаћице, шумаре, тежаке, рударе… На све Радмиле и Радомире, Миланке и Миловане, Добрије и Добринке, Стојане и Стојанке, Јаблане и Ковиљке, Јеремије, Јефимије, Пантелије, Ристосије…“ – гласи посвета у књизи проф. др Митре Рељић.

Рецензенти књиге су: академик Предраг Пипер, проф. др Марта Вукотић, проф. др Софија Милорадовић и мр Живојин Ракочевић.

У склопу књиге објављен је и резиме на руском, енглеском и немачком језику.

Монографија представља резултат вишегодишњег прикупљања и обраде споменичких натписа са порушених камених белега, као и података са поломљених или ишчупаних дрвених крстова, уништених спомен-чесми подигнутих на гробљима, лимених плочица постављаних (уместо крстова) изнад глава упокојених и убијених Срба и неидентификованих страдалника током и након ратних сукоба 1999. године. Мисао о потреби бележења надгробних текстова пре него што их „прогута” земља, јавила се недуго по изгону приштинских Срба 1999. године.


У првом делу књиге разматра се сакрални и национално-културни значај надгробних споменика уопште, а посебна пажња посвећује се српским гробљима на Косову и Метохији и надгробним споменицима у нестајању. Други део књиге представља емпиријску подлогу навода и закључака датих у првом делу. Чини га корпус пуних или непотпуних натписа преузетих са оштећених, срушених и (или) поломљених (неретко здробљених) споменика на српским гробљима широм Косова и Метохије. Грађа је у књизи представљена по областима и местима, а презентованом корпусу натписа претходи текст који садржи кратак подсетник на историју насеља и на оно што се, почев од 1999. године, догађало са његовим становништвом, црквом (црквама) и месним гробљем (гробљима). Поред писане, монографија садржи и фотографије као додатну врсту грађе. Сет фотографија са сваког од, књигом обухваћених, гробаља прати споменичке натписе са дате гробљанске локације.


http://www.maticasrpska.org.rs/wordpress/assets/mitra-reljic120_2.jpg



Анализом се утврђује да, ма колико оскудни, споменички натписи на гробљима Косова и Метохије пружају довољно података о историјском усуду, вечитим, насиљем изазваним миграцијама и тегобном животу косовскометохијских Срба, о патријархалној везаности породице, свагдашњој скромности, вери и праштајућој природи Косовца и Метохијца. Такође се долази до закључка да споменички натписи на српским гробљима Косова и Метохије представљају, између осталог, драгоцену језичку грађу која пружа обиље података, како за опште сагледавање социолингвистичке, етнолингвистичке и лингвокултуролошке мапе покрајине, тако и за изучвање бројних појединачних питања из области српскога језика – антропонимије, дијалекатских и других специфичности. Њиховим нестајањем у контексту организованог затирања српског културноисторијског и духовног наслеђа, нестаје и могућност да се у овом погледу било шта учини.


http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Митра Рељић: Реинтеграција или разграничење - избор између стида и страха, слободе и ропства - КМ Новине

Митра Рељић: Реинтеграција или разграничење - избор између стида и страха, слободе и ропства #Mitra #Reljić #Kosovo #Metohija Присуство Срба на Косову и Метохији с разлогом се истиче као најважнији фактор очувања српског идентитета покрајине.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Нагодба са српским језиком на Косову и Метохији - КМ Новине

Нагрђен српски језик пласираће и сами Срби, преко тзв. повереништва за језике и разноразних комисија за праћење језичких права, каже Митра Рељић, професор српског језика. „Када је реч о општем стању и положају српског језика на Косову и Метохији данас, оно је по много чему горе у односу на претходне године.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ова нова куга вероватно неће, али Косово ће бити фактор уједињења народа! - КМ Новине

Ова нова куга вероватно неће, али Косово ће бити фактор уједињења народа! #Kosovo #Metohija #Srbija #Ujedinjenje #Razganičenje #Košare Драмски писац Синиша Ковачевић је гостујући у емисјији "Скенирање" у продукцији Хелмкаста казао да је једино прихватљиво разграничење са Албаницима, што се њега тиче, на Кошарама.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

среда, 05. фебруар 2020.

''Отели су нам душу и завичај'': Светомир Арсић Басара на представљању две књиге у САНУ

Стварањем туђе државе на мом огњишту на Косову и Метохији, одузето ми је право на живот.

#Svetomir #Arsić #Basara
Светомир Арсић Басара / Фото К. Михајловић



















Изложба мојих скулптура у Галерији САНУ обухватила је период од 1998. до 2018. године. У том међувремену Србију су, ни криву и дужну, бомбардовале најцивилизованије земље западне Европе, са Сједињеним Америчким Државама на челу. Бомбардовале нас да би нам отеле Косово и Метохију. Узеле нам душу. Мени су узеле завичај. Моја људска права су одузета. Стварањем туђе државе на мом вековном огњишту одузето ми је право на живот. Сада сам бескућник и прогнаник.

Овако је академик и вајар Светомир Арсић Басара говорио у уторак на трибини у САНУ, где су представљене две књиге о овом уметнику, у издању Академије. Између корица оба дела дате су многобројне фотографије из уметниковог живота и стваралаштва, а аутори текстова су Олга Јеврић, Никола Мирков, Зоран Маркуш, Никола Кусовац и други.

У беседи, коју је насловио по цитату Борислава Пекића "Ван завичаја животодавно корење се суши", Басара је поручио да се "губе националне особености и нестају традиционалне вредности".

- Историја се брише и заборавља. Губе се делови наше земље. Нестајемо као народ. Србија је превише својих виталних интереса ставила у руке Запада. Сврха политичког и културног насиља је да сами себи укинемо национални идентитет. Силе које су нам брутално отеле Косово и Метохију траже да га се одрекнемо и оправдамо њихов злочин. Циљ такве политике према Србији је стварање поданичке државе која је понизна и неспособна за самостално фукционисање.

Басара је говор завршио закључком да су његова дела одраз свога времена и прилика:

- Једини задатак уметности и уметника је да буде сведок времена и да увек и без остатка буде на страни одбране своје државе, народа, историје и традиције.

Фото К. Михајловић

Никола Мирков, један од аутора који је у поменутој књизи писао о стваралаштву академика, присетио се узбуђења које је осетио када је први пут видео Басарине скулптуре.

- Устукнуо сам пред монументалним громадама, наизглед грубо истесаним, сведеним и непомичним, а, ипак, пулсирајућим. Као да ће се ликови померити, тмурно и тешко, негде из кука којег нема или из унутрашњости скулптуре, из средишта кичменице смисла. Као да ће намах, зазвецкати метални оковратници, оружје или первази око удова и облика. Тај громки нечујни звук, није био звук очаја и патње нити безнађа и мирења са судбином. Била је то објава одолевања вечитог отпора и пркоса, свевремене борбе за право на свој живот, на самосвојност и самобитност. Како године пролазе, чудим се и дивим Басариним јарболима слободе и српства - казао је Мирков.

На скупу у САНУ присутнима, међу којима су били Владимир С. Костић, Зора Бојић и други, обратили су се уредник трибине Миро Вуксановић и историчар уметности Никола Кусовац, пишу Новости
БАСАРА се осврнуо и на изложбе које се организују у иностранству, те истакао како оне не изражавају национални индентитет:

- Копирамо све што долази са стране. Чак и оно што директно потире наш идентитет. Излажу се импортоване "копије копија", али не аутентично српско стваралаштво. Ако једна култура усвоји страни модел, онда је сва креативност потиснута.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Збирка песама ''Горња соба'' промовисана у Удружењу књижевника Србије - КМ Новине

Збирка песама ''Горња соба'' промовисана у Удружењу књижевника Србије #Збирка, #песме,#Књига #Предраг_Јакшић, #Горња_соба Књигу су представили и оњој говорили Гордана Влајић, књижевница, Миљурко Вукадиновић, књижевник и уредник програма у Удружењу књижевника Србије, песме је читао Милан Вучковић, драмски уметник а самом настанку књиге говорио је аутор Предраг Јакшић.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Откриће српских и руских диверзаната на дну језера на Косову и Метохији - КМ Новине

Откриће српских и руских диверзаната на дну језера на Косову и Метохији У време некадашње СФРЈ, почетком '70-их година, упркос томе што су знали каква културна блага чува света српска земља, расељени су становници 14 српских села. У котлини Ибарског Колашина на Косову и Метохији налази се вештачко, односно акумулационо језеро Газиводе.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Од злочина је горе само то да остане сакривен - КМ Новине

Ми имамо више од онога што бисмо нашом заслугом сада могли да стекнемо, па се ето, надам да ће истом заслугом да се ова држава и народ избаве. За неке друге, будуће генерације." Иван Масимовић, по образовању вајар, али жељом судбине и околности уметник који се посветио фотографији, а паралелно и новинарству, рођен је у Приштини.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Филм ''Седам хиљада душа'' - прича о заборављеним српским страдалницима (ВИДЕО)

Снимање документарно-играног филма "Седам хиљада душа" завршено је половином децембра у Чешкој. Сценариста и редитељ филма је Сањин Мирић који већ годинама живи у Чешкој а пореклом из БиХ. О самом филму и како је настао, Мирић говори за КМ Новине.

#Седам_хиљада_душа #Sedam _hiljada_duša #Dokumentarni #Film
Из филма "Седам хиљада душа"




Први светски рат је завршен 11. новембра 1918. године..али за болесне војнике и цивиле у логору Броумов (Braunau) се ништа није променило. Аустроугарски војници су побегли, а болнички персонал је напустио логор... Неколико стотина болесних, остало је препуштено својој судбини... наводи се у опису радње филма.

"Филм говори о страдању српских војних заробљеника и интернираних особа у аустроугарским логорима на територији Чешке републике у Првом светском рату. То је и дан-данас у нас запостављена тема, јер увек се истицао војник са пушком у руци, али тежак живот, патња заробљеника, велики број умрлих, скоро и после 100 година од краја рата, није обрађивана. То је и повод зашто сам снимио овај филм. У месту Јиндриховице се налази гробница, маузолеј, где су похрањене кости 7100 српских и 189 руских жртава" каже Мирић који је у сарадњи са уредником чешке државне телевизије писао сценарио.

Фотографија корисника RODOLJUB
Редитељ и сценариста Сањин Мирић током монтаже филма.

Филм је сниман у продукцији Невладне организације РОДОЉУБ, која је удружење чешко - српског пријатељства.

"Игране сцене филма су снимане у Броумову где је био један од логора, затим на локацији логора из педесетих година - Vojná, a разговори са историчарима су снимани у Јиндриховицама, где је био други логор, и у Прагу. Разговори са потомцима жртава из логора смо снимали у селу Шљивовица на Златибору" објањава Мирић за КМ Новине и истиче и како је настало промотивно обележје филма.

"Плакат за филм је радио самоуки српски сликар Зоран Анђелковић, чије слике су ми се веома свиђале, а којег сам контактирао преко социјалних мрежа. Био је одушевљен да може да се укључи у тај пројекат и веома брзо (без хонорара) је насликао плакат техником уље на платну, који је поклонио организацији РОДОЉУБ.



О томе како ће филм "Седам хиљада душа" бити представљен српској публици, Мирић напомиње да је филм сниман у сарадњи са РТС и Авала филмом те да РТС има право на премијерно приказивање на телевизији и ширење филма на осталим платформама. 

Светска премијера ће бити у Прагу, у другој половини марта, после у Београду, Новом Саду, Златибору итд. У иностранству је планиран Беч, Трст, Париз и неки градови у Швајцарској.

О идеји да филм буде сниман Мирић каже да она њему није нова већ да га окупира извесно време.

"За маузолеј у Јиндриховицама знам дуже време, али интензивно о филму, на ту тему, размишљам већ неколико година. Финансијска средства су увек проблем, а поготову када конструкција филма захтева и играну структуру. У фебруару 2019. године се одједном у мени „нешто преломило“ и рекао сам сам себи да ћу тај филм урадити „по сваку цену...макар и сам...кад би то трајало десет година“. 

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Радни наслов филма био је "Иза бодљикаве жице" али ја на крају одлуено да се ипак зове "Седам хиљада душа".

И почео сам са прикупљањем архивског материјала, из музеја, од чешких историчара и других извора. Преко стотину архивских црно-белих фотографија које сам сакупио о логорима, почео сам да колоришем, да их бојим и од тих фотографија правим 3Д фотографије. Бојење фотки је трајало два месеца, али резултат је изузетан.

Kада узмете црно-белу фотографију, па на њој обојите лица и руке заробљених Срба... тек онда на тој фотографији видите конкретне људе, њихове судбине, мане, врлине и друго... Невероватан осећај који се, наравно, није могао видети у филму" помало са жаљењем констатује Мирић у разговору за КМ Новине.

Срби у аустроугарском логору. Једна од фотографија из филма.

Када се пронађу средства приступа се организацији за снимање. То такође није ни мало лак посао али за овакав филм је много људи било спремно да помогне.

"Kада су фотографије биле готове, тражио сам могућности прикупљања финансијских средстава за само снимање и то од наших пословних људи у Чешкој, пре свега из Прага. Био сам пријатно изненађен како је већина тих људи реаговала, у том смислу да ће веома радо помоћи и подржати тај филм. Осим финансијских средстава које смо скупили, наши људи су ми помогли разним услугама од превоза штаба на плац, па до статиста у филму. Била је то веома лепа и пријатна сарадња са пуно позитивне енергије на плацу. Мало сам се само љутио, кад су српски заробљеници у логору вадили мобилне телефоне и сликали селфи" у шали каже редитељ овог филма који по свом концепту представља јединствени филм у српској кинематографији.

Осим статиста, каже Мирић "у филму се појављују наши радници и пријатељи (око 30 људи), глумци аматерских позоришта из Броумова (10 људи), 12 аустроугарских војника (Чеси), једну улогу је играо Лордан Зафрановић и то аустроугарског лекара (Георга Лангера), једну улогу је играо и протојереј Срђан Јаблановић (Попа), који иначе служи у православној цркви у Прагу. Глумила је и позната српска песникиња Јелена Ћирић (улога Kларе), која живи у Прагу".

Протојереј Срђан Јаблановић први пут на филму

Након свега он не крије задовољство урађеним послом.

"Ја сам врло, врло задовољан тим што сам направио, а да је филм изузетан потврдили су ми то и гледаоци и моје колеге на пробним пројекцијама. Било је и реакција у смислу: „Ти ниси ни свестан какав си филм направио“. Надам се да ће га и широка публика тако добро примити" са приличном дозом самоуверености закључује Мирић који додаје да су и остали из филмске екипе такође веома задовољни.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Али ипак завршетак снимања не представља крај. Осим монтаже екипа ради на што упознавању што бројније публике са овим филма, планирају с фестивали на којима ће бити приказан, затим израда календара и осталог промотивног материјала. Филм "Седам хиљада душа" ће се свакако наћи и на али "не у догледно време" каже његов аутор Мирић који већ припрема свој следећи филм који ће за тему такође имати Велики рат.

Мирић наводи да је то питање преосетљиво за наш народ али да о томе за сада не жели да говори већ оставља као изненађење за следећу годину.

Сањин Мирић је рођен 1961. године у Виском, у Босни и Херцеговини а од 1987. живи у Прагу, Чешка. Тада је започео студирање документарне режије на ФАМУ а Академију завршио 1991. године када и почиње да ради на чешкој телевизији за коју је режирао све телевизијске формате програма.

Разговарао: Иван Максимовић




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Град као логор: у Приштини сви Срби стану у три собе (ФОТО) - КМ Новине

Јутро у Приштини. Људи и возила сливају се улицама Боба Дола, Ричарда Холбрука, булеваром Била Клинтона... У центру града, у Улици Љуана Харадинаја, некада Крагујевачкој, зграда главне полицијске станице. Тик до улаза у њу, бордо обојен део фасаде и одшкринута врата. Иза њих допире разговор. На српском. Полако куцамо.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Посета епископа Артемија Јасеновцу (ВИДЕО) - КМ Новине

уторак, 10. мај 2016. | КМ новине При повратку из Републике Српске Владика Артемије је, са својим монасима, посетио најцрње српско стратиште - логор смрти Јасеновац. Овде су Богу узнете молитве за покој душа српских страдалника у Јасеновцу и отпевани васкршњи тропари. ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Помен, опомена и негација за жртве логора Јадовно - КМ Новине

Помен, опомена и негација за жртве логора Јадовно Над Шарановом јамом на Велебиту, у Хрватској, данас је служен парастос поводом Дана сећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на најсвирепији начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању