Вести:
Приказивање постова са ознаком Трибина. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Трибина. Прикажи све постове

субота, 24. септембар 2016.

Одговор Арно Гујона на питања о новоотвореној фабрици

Одговор Арно Гујона на питања о новоотвореној фабрици Одговор хуманитарца Арно Гујона који је много помагао и даље помаже српски народ на Косову и Метохији на питање нашег новинара.

Пре неколико дана наш новинар је француском хуманитарцу Арно Гујону поставио питање у вези погона које је његова организација свечано отворила а који у склопу народних кухиња обезбеђују подршку у исхрани породица лошијег материјалног стања.

Арно Гујон: Овај погон, за који је хуманитарна организација Солидарност за Косово дала 110 000€ и Канцеларија за КиМ 30 000€, ће функционисати у оквиру хуманитарне организације Епархије рашко-призренске "Мајка Девет Југовића". Храна је првенствено намењена Народним кухињама на Косову и Метохији, а вишак ће се пласирати на тржиште како би се финансирала новоотворена радна места. Циљ је да погон постане самоодржив после годину дана рада. Сличне пројекте смо помогли у претходне четири године: 3 фарме код Новог Брда (фарма алпских коза, фарма за тов јунади, фарма за краве музаре), млекару код Прековца, и пластенике на разним местима. Сви пројекти су сада самоодржи и део су плана Хуманитарне организације Мајка Девет Југовића да Народне кухиње на КиМ не зависе више од спољашњих донација у храни већ да могу да се ослоне на сопствену снагу.


Бранислав Марковић: Хвала. Још пар питања... На чијој земљи је погон? Ако је на друштвеној да ли Агенција за приватизацију може да га прода, ако је на приватном да ли тај коме сте га поклонили може да га прода и да ли има неки временски рок који је обавезан да поштује? Ко покрива губитке, шта се дешава са погоном у случају да је неодржив? Да ли се машине продају или је дужан да их врати и коме...

Арно Гујон: Црквена земља. Власник погона и машина је Епархија. Производња сопствене хране је јефтинија од куповине исте, тако да чак и да погон не постане самоодржив, Народне кухиње имаће мање трошкова него што имају данас и већу слободу.

Бранислав Марковић: Хвала на одговору и хвала на времену и помоћи коју несебично пружате српском народу.





Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 19. септембар 2016.

Ни срама, ни образа! Удружења новинара Србије не подигоше глас поводом хапшења руских новинара!

Ни срама, ни образа! Удружења новинара Србије не подигоше глас поводом хапшења руских новинара! Ни срама, ни образа! Удружења новинара Србије не подигоше глас поводом хапшења руских новинара на Косову и Метохији!








Да брука буде већа, УНС је, уместо протеста поводом незаконитог задржавања руских новинара у јужној српској покрајини (а надамо се да у УНС-у сматрају да је КиМ део Србије!), издао једно срамотно саопштење – да медији „воде рачуна“ од кога са Косова и Метохије преузимају информације!

Дозвољено је, ваљда, само преносити оно што пишу режимски медији! Истина треба да буде добро затворена, да нигде не процури! А за разлику од режимских, ПАТРИОТСКИ медији су све време извештавали о дешавањима око бесправног задржавања руских новинара у притвору од стране „косовске полиције“.

И где је сада солидарност новинарских удружења са колегама који су били лишени слободе само зато што извештавају о страдању српског народа?

Или наша новинарска удружења сматрају да су руски новинари «криви» што за боравак у «држави Косово» нису на време обезбедили пасоше са «косовским» визама?!

Шта ли би било да су неким чудним случајем, уместо руских, били ухапшени западни новинари?

Да ли би и тада удружења новинара Србије ћутала?


Али то је већ немогућа претпоставка…





Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

петак, 02. септембар 2016.

Спортистима пензије за зној, a ветеранима зa крв?

Спортистима пензије за зној, a ветеранима зa крв? Поводом додељивања новчаних награда олимпијцима, који су иначе учествовали равноправно по први пут на овом такмичењу заједно са шиптарским сепаратистима, нашем порталу обратили су се ратни ветеран са питањем српској власти.


  • Њихов став преносимо у целини а идентитети остају познати редакцији, како би смо их заштитили од евентуалног прогона власти.



Свака част нашим олимпијцима, борили су се, проливали зној, одрицали се свега да би успели у животу и дошли до циља, то је за похвалу и треба, обезбедили су себи пензије од своје 40-е и то од 118.000 динара за бронзану медаљу па до 160.000 за злато.

Сада ја овако јавно питам, а колика ће бити пензија ветерана који су остављали крв, зној, делове тела па чак и животе, по рововима, јаругама, шумама? За разлику од олимпијаца ми нисмо носили заставе, патике, тренерке. На нашим лицима није се видео осмех већ грч, туга и понека суза. Са наших усана се није орила песма већ захвалност Богу за још један поклоњен дан.

Са наших усана се чула молитва Богу да ако треба да умремо нека то буде одмах, да се не мучимо.

Сада овако јавно, сви ми учесници ратова питамо, колика је наша пензија, колико ћемо ми добити што смо се борили за нашу земљу, што је нисмо обрукали, што нисмо побегли?

Бункер српских војника на Морини 1999., граница са Албанијом.

Господине министре Вулине, и господине премијеру Вучићу, колико ће наша држава да издвоји за своје хероје са Кошара, Морине, Паштрика и осталих делова земље Србије где смо је бранили? Да ли ћемо доживети да неко изађе за говорницу и каже, јасно и гласно, да смо ми хероји, да смо и ми исписали део странице наше часне историје? Да ли ћемо икада дочекати да нам неко каже "хвала" за све што смо урадили?... Јер можда, да тада није било нас, ко зна да ли би сада било и њих.




Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

петак, 27. мај 2016.

Нови председник привредне коморе Србије, Марко Чадеж, наркоман и курсиста?

Нови председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж нема ни онолико мало искуства у привреди колико је имао његов претходник Жељко Сертић.

Нема ни високу школску спрему већ читав низ различитих курсева. Био је љубавник бившег немачког амбасадора Волфрама Маса, који га је спасио од вишегодишње робије када га је београдска полиција ухапсила са 12,3 грама чистог кокаина. После два сусрета са премијером Вучићем изабран је брзопотезно за председника ПКС…  Одласком Жељка Сертића у септембру 2014. на функцију министра привреде у Влади Србије, остало је упражњено место председника Привредне коморе Србије. На Скупштини ПКС-а одржаној 23. децембра 2014. за новог председника Коморе изабран је дотадашњи потпредседник Марко Чадеж. Добро упућени извори тврде, међутим, да се најмање две недеље пре одржавања Скупштине знало ко ће бити изабран за председника ПКС-а.  Статутом Привредне коморе Србије предвиђено је да председника бира Скупштина Коморе, на предлог Управног одбора. Управни одбор је електронску седницу на којој је изабран Чадеж одржао тек 19. децембра, али се већ и пре тога знало да он има пуну подршку ранијег председника Коморе и Сертића и премијера Вучића. Иако је по статуту Комора независна у свом раду, на овом примеру се види да је то само мртво слово на папиру. У стварности, Чадеж је за председника Привредне коморе био одређен још далеко пре Сертићевог одласка на министарску функцију.  Занимљиво је да ни две недеље по избору за председника, Комора на својој званичној интернет презентацији није објавила биографију Марка Чадежа, што је до сада био обичај. Разлог је врло јасан: из биографије би јавност могла да сазна оно што упућени већ одавно знају, а то је да нови председник ПКС-а нема никаква искуства у раду у привреди, а још мање да има неопходне стручне квалификације. Нови председник нема чак ни факултетску диплому, па искусни привредници данас тврде како је чак и Сертић, са дипломом стеченом у петој деценији живота и привредним искуством које се састојало само од вођења неколицине микро предузећа без запослених и перспективе, био стручнији.  Марко Чадеж је рођен 1977. године и најмлађи је председник Привредне коморе Србије у њеној историји. У веома штурој биографији, која је процурела у јавност, стоји како је звање дипломираног менаџера комуникација стекао на франкфуртској “Академији за маркетинг и комуникације” и то у својој 24. години живота, односно 2001. године.  Поменута “академија”, међутим, не постоји у Франкфурту, већ у оближњем градићу Бад Филбелу у коме је у то време била и редакција дневног листа “Вести” у коме је Марков отац Зоран Чадеж био главни и одговорни уредник. Званичан назив поменуте “школе” је Академие фüр Маркетинг-Коммуникатион е.В., а њена адреса је Хуизенер Страссе 60 у 61118 Бад Филбел.  Скраћеница „е.В.” на крају званичног назива значи „еингентрагенер Вереин”, односно да се код ове „академије” ради о обичном „удружењу грађана”, а не о некој високошколској установи. И из самог наставног програма овог удружења, као и из шеме објављене на његовом званичном сајту види се да оно служи образовању „понешених, па упуштених” средњошколаца.  После завршетка гимназије или неке струковне средње школе, ученици могу да се упишу на „академију”, односно на један од њена три курса, од којих онај који је завршио Чадеж траје две године. По успешном завршетку ученик може да се упише искључиво на вишу школу „Стеинбеис” у Берлину, на којој може затим и да дипломира. „Академија” у Бад Филбелу је, значи, нека врста припреме за вишу школу, при чему је индикативно да само једна од њих у целој Немачкој признаје сертификат ове „академије”.  После Лазара Крстића, министра финансија који је на ту функцију дошао са средњошколским сведочанством, Србија је добила председника Привредне коморе који има сертификат курса.  Марко Чадеж је у априлу 2014. са места портпарола немачке амбасаде у Београду изненада постављен за председника представништава ПКС-а у Франкфурту и Бечу, како би се „опрала” његова биографија и створио привид како има искуства у привреди. При томе, такозвано представништво ПКС-а у Франкфурту је најобичнији биро са три запослена. Нико од блиских пријатеља и сарадника Чадежа не зна када је он уопште успео да врши поменуту функцију, пошто је скоро без прекида био у Београду.  Можда подаци које ћемо навести објашњавају његово намештење.
Немачки амбасадор Хајнц Вилхелм, Александар Вучић и Марко Чадеж. / Фото:   Таблоид  


Нема ни високу школску спрему већ читав низ различитих курсева. Био је љубавник бившег немачког амбасадора Волфрама Маса, који га је спасио од вишегодишње робије када га је београдска полиција ухапсила са 12,3 грама чистог кокаина. После два сусрета са премијером Вучићем изабран је брзопотезно за председника ПКС…

Одласком Жељка Сертића у септембру 2014. на функцију министра привреде у Влади Србије, остало је упражњено место председника Привредне коморе Србије. На Скупштини ПКС-а одржаној 23. децембра 2014. за новог председника Коморе изабран је дотадашњи потпредседник Марко Чадеж. Добро упућени извори тврде, међутим, да се најмање две недеље пре одржавања Скупштине знало ко ће бити изабран за председника ПКС-а.

Статутом Привредне коморе Србије предвиђено је да председника бира Скупштина Коморе, на предлог Управног одбора. Управни одбор је електронску седницу на којој је изабран Чадеж одржао тек 19. децембра, али се већ и пре тога знало да он има пуну подршку ранијег председника Коморе и Сертића и премијера Вучића. Иако је по статуту Комора независна у свом раду, на овом примеру се види да је то само мртво слово на папиру. У стварности, Чадеж је за председника Привредне коморе био одређен још далеко пре Сертићевог одласка на министарску функцију.

Занимљиво је да ни две недеље по избору за председника, Комора на својој званичној интернет презентацији није објавила биографију Марка Чадежа, што је до сада био обичај. Разлог је врло јасан: из биографије би јавност могла да сазна оно што упућени већ одавно знају, а то је да нови председник ПКС-а нема никаква искуства у раду у привреди, а још мање да има неопходне стручне квалификације. Нови председник нема чак ни факултетску диплому, па искусни привредници данас тврде како је чак и Сертић, са дипломом стеченом у петој деценији живота и привредним искуством које се састојало само од вођења неколицине микро предузећа без запослених и перспективе, био стручнији.

Марко Чадеж је рођен 1977. године и најмлађи је председник Привредне коморе Србије у њеној историји. У веома штурој биографији, која је процурела у јавност, стоји како је звање дипломираног менаџера комуникација стекао на франкфуртској “Академији за маркетинг и комуникације” и то у својој 24. години живота, односно 2001. године.

Поменута “академија”, међутим, не постоји у Франкфурту, већ у оближњем градићу Бад Филбелу у коме је у то време била и редакција дневног листа “Вести” у коме је Марков отац Зоран Чадеж био главни и одговорни уредник. Званичан назив поменуте “школе” је Академие фüр Маркетинг-Коммуникатион е.В., а њена адреса је Хуизенер Страссе 60 у 61118 Бад Филбел.

Скраћеница „е.В.” на крају званичног назива значи „еингентрагенер Вереин”, односно да се код ове „академије” ради о обичном „удружењу грађана”, а не о некој високошколској установи. И из самог наставног програма овог удружења, као и из шеме објављене на његовом званичном сајту види се да оно служи образовању „понешених, па упуштених” средњошколаца.

После завршетка гимназије или неке струковне средње школе, ученици могу да се упишу на „академију”, односно на један од њена три курса, од којих онај који је завршио Чадеж траје две године. По успешном завршетку ученик може да се упише искључиво на вишу школу „Стеинбеис” у Берлину, на којој може затим и да дипломира. „Академија” у Бад Филбелу је, значи, нека врста припреме за вишу школу, при чему је индикативно да само једна од њих у целој Немачкој признаје сертификат ове „академије”.

После Лазара Крстића, министра финансија који је на ту функцију дошао са средњошколским сведочанством, Србија је добила председника Привредне коморе који има сертификат курса.

Марко Чадеж је у априлу 2014. са места портпарола немачке амбасаде у Београду изненада постављен за председника представништава ПКС-а у Франкфурту и Бечу, како би се „опрала” његова биографија и створио привид како има искуства у привреди. При томе, такозвано представништво ПКС-а у Франкфурту је најобичнији биро са три запослена. Нико од блиских пријатеља и сарадника Чадежа не зна када је он уопште успео да врши поменуту функцију, пошто је скоро без прекида био у Београду.

Можда подаци које ћемо навести објашњавају његово намештење.

Наиме, српска полиција ухапсила је господина Чадежа пре више од три године са 12,3 грама чистог кокаина. Саслушан у својству осумњиченог, Чадеж је био неопрезан па је изјавио да је толика количина која је код њега нађена, намењена за његову личну употребу, као и за његово друштво, што се подводи под тежу законску одредбу, и могао је добити око три године затвора.

Након што му је одређено задржавање, Чадеж се позвао да ради у Немачкој амбасади, да је на важном задатку и тражио је да се о хапшењу обавести тадашњи амбасадор Волфрам Мас. Мас је исте вечери тражио хитан пријем код тадашњег министра унутрашњих дела Ивице Дачића. Молио га је да Марка одмах пусте из притвора, рекавши – “Молим Вас, много ми је стало до њега, разумећете, ми се волимо”.

Дачић је наредио полицији да Чадежа пусте на слободу, али су полицијски службеници на време склонили задокументовани случај, који је достављен Таблоиду. Иначе, Мас и Чадеж су били страсни љубавници, и када је Мас премештен крајем лета 2012. за амбасадора у Белорусију, намеравао је да поведе и Марка, али су у Минску одбили да му издају акредитацију.

У јавности се погрешно ствара утисак како је Марко Чадеж немачки кандидат и да ће после његовог доласка на место председника ПКС-а бити ојачане српско-немачке привредне везе.

Чадеж је кандидат опскурне организације „Еаст Wест Бридге”, продужене руке Трилатералне комисије у Београду. Тешко је поверовати да Немачка нема боље квалификованог човека за једно овако важно место од студента у покушају.

ЕWБ је у Србији присутан од 2009. године и има трочлано председништво које чине: Јован Ковачић (члан Извршног комитета Трилатералне комисије и Председник Српске групе Трилатералне комисије), Дејан Новаковић (замрзао чланство у председништву ЕWБ-а, јер је тренутно државни секретар у Министарству енергетике и заштите животне средине) и Словенац Марко Вољц. Председник Управног одбора ЕWБ-а је Александар Николић, познатији као Фото Тони, данас државни секретар МУП-а Србије.

Један од доказа, иако не и једини, да је Марко Чадеж на чело ПКС-а дошао не само као експонент Трилатерале јесте и његов први интервју по избору у коме је похвалио рад Владе Александра Вучића у погледу пуне сарадње са Међународним монетарним фондом. Уместо да се бави привредним темама, у које се не разуме, Чадеж је одлучио да се бави финансијама, у које се још мање разуме.

Упућени тврде да је Чадежа за председника ПКС унапредио лично Александар Вучић, након што су два пута ноћ провели у његовом винском подруму у Јајинцима.

На предлог Чадежа на Скупштини ПКС-а су изабрани и нови потпредседници: Никола Петровић, директор „Електромреже Србије” и владар из сенке целе Србије, Владан Атанасијевић, директор компаније „Асеко” и председник УО „Наледа” (чланица УО ЕWБ-а до скоро је била Ана Брнабић, чланица УО „Наледа”, док је Борислав Миљеновић, члан ЕWБ-а био истовремено и председник Надзорног одбора „Наледа”), Немања Жугић, директор представништва „Дојче банк” у Београду, Зоран Матијевић, сувласник компаније „Матијевић”, Зоран Вујовић, директор „ТМФ2005″ и Миливоје Милетић, председник ПК Београда.


А 1. Мука и наука

На електронској презентацији „Еаст Wест Бридге” стоји улепшана биографија Марка Чадежа.

Школовао се у Немачкој и дипломирао на „Академији за маркетиншке комуникације”. Студирао је и на „Међународном институту за журналистику” (ИИЈ) у Софији, „Академији Деутсцхе Wелле” и „Центру за телевизијску обуку у Софији”, Мрежи за професионализацију медија југоисточне Европе (СЕЕНПМ) и Данској школи за журналистику. Можда јесте студирао, али, очигледно, није дипломирао.

Он је овлашћени инструктор за мултимедијално новинарство, пише на сајту ЕWБ-а, мада нигде не може да се пронађе дефиниција једног таквог занимања.

Професионалну каријеру почео је, наводно, као стажиста у београдском дневнику „Политика” у Београду, што је још једна од лажи.

Његов једини контакт са овим дневним листом био је када је као петнаестогодишњак написао један кратки чланак, који је објављен уз интервенцију његовог оца, Зорана Чадежа, тада још уредника у новинској кући „Новости”.

Касније је Марко био новинар у „Вестима”, где му је отац био главни уредник, а затим је прешао у српски деск WДР-а у Келну. Био је члан Форума за медијску иницијативу (ФОМИН) у Београду и од 1999-2000. године координатор у кампањи за мобилизацију гласача „Нас је више”, коју су водили ФОМИН и опозициони покрет ОТПОР.

Био је предавач Фондације Конрад Аденауер у Црној Гори; координатор радионица истраживачког новинарства у Београду, које су организовали СЕЕНПМ, ФОМИН и ФРЕСТА Министарства спољних послова Данске, координатор за радионице посвећене судском извештавању у Београду, које су организовали ФОМИН и фондација Хеинрицх Боелл, координатор програма и саветник за политичка питања и комуникације при Фондацији Конрад Аденауер у Београду, уредник и водитељ месечног телевизијског програма о бизнису „ПУТ” који се емитовао на Јавном сервису Србије РТС, инструктор стратешког комуникационог менаџмента за канцеларију за односе с медијима српске политичке странке Г17 Плус (финансирала Фондација Конрад Аденауер), главни уредник он-лине магазина „Политикас” Фондације Конрад Аденауер у Београду.

За одељење за штампу Амбасаде Немачке у Београду почео је да ради 2003. године и две године касније постављен је за портпарола амбасаде.

По националности је Хрват, чије држављанство и поседује. Таблоид није од господина Чадежа добио одговор на питања која смо му проследили. Био је близак сарадник и амбасадора Немачке Андреаса Цобела, који је због љубави према парама косовских Албанаца, зарађених продајом прашкастих производа, инцидентно испољавао мржњу према Србији, због чега је, на дискретан начин, повучен на другу функцију. Претпоставља се да је Цобел навукао Чадежа на кокаин.


Игор Милановић
Фридрих Емке

Таблоид – Лист против мафије





Извор: Србија данас.нет    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању


понедељак, 23. мај 2016.

СНП НАШИ упозорава: Шешељ штеточина која помаже Вучићу у издаји

СНП НАШИ, када је пре пар месеци иступио из савеза са СРС, јасно је јавности рекао да је направљен дил између Војислава Шешеља и Александра Вучића.






Војислав Шешељ добио је задужење да постана буздован у рукама Александра Вучића, којим ће бити ударан свако ко је против диктаторског режима у Србији.

Сада је тај споразум више него очигледан, тако да је сваком који макар мало размишља својом главом све јасно.

У току кампање Шешељ је служио својој сврси коју му је наменио Вучић, буздован је ударао опозицију, али ни један озбиљан политички ударац није нанет СНС-у. А и што би. Са опозицијом није у дилу.

После избора, Шешељ се бави склапањем коалиција са СНС на локалном нивоу, и то је СНП НАШИ такође најавио. То је део договора Шешељ – Вучић како би СНС могао да опстане на локалној власти, и како би функционери СРС били ухлебљени на пар година, у замену за ћутање на издају која се дешава у СРС.

На овај начин Војислав Шешељ отворено помаже издајничкој СНС и Вучићу, чува им инфраструктуру на локалу, и припомаже опстанак на власти.

Његови напади и у парламенту биће усмерени на небитне политичаре и опозицију, док ће изостати борба против издаје, пљачке, криминала и диктатуре коју спроводи породица Вучић и СНС.

Војислав Шешељ је директан саучесник Александра Вучића у издаји Косова и Метохије, али и криминалним радњама које се дешавају у Србији. Шешељ се није чак огласио ни поводом отимања одборника СРС из Апатина др. Миодрага Павловића, да би на крају рекао како су га “познаници одвели да укаже хитну медицинску помоћ“. Иначе, Павловић је киднапован јер није желео да СРС уђе у власт са СНС у том граду. Али пошто је отет, променио је и мишљење.

СНП НАШИ упозорава јавност да је Војислав Шешељ штеточина која ће дилом са Вучићем угрозити српске националне интересе, и која ће му омогућити кроз лажни опозициони рад да без много муке промени Устав РС и одрекне се Косова и Метохије.

Информативна служба

СНП НАШИ





Извор: СНП НАШИ    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

Десета годишњица окупације Црне Горе од Монтенегра

Шта данас славе Мило, Кривокапић, Медојевић, Ракчевић, Вучић, Тадић, Драшковић , НАТО и ЕУ!?

Славе незаконски референдум, који је покраден ради отцјепљења Црне Горе и њено претварање у Миловину Монтенегро, злочиначку творевину засновану на лажи, мржњи, крађи, насиљу и убиствима.

















Пише: Игор Војиновић



Славе незаконски референдум, који је покраден ради отцјепљења Црне Горе и њено претварање у Миловину Монтенегро, злочиначку творевину засновану на лажи, мржњи, крађи, насиљу и убиствима.

Зато овако морам реаговати 

Копиладима Моше Чивута, Титогорцима, Милогорцима и Монтенегринима.

Ви накоте Ватикански, ЕУ робље и бандо НАТО пакта. Знајте, да још има нас, који се нисмо одрекли вјере светосавске и имена србског, нити Христа и Његоша.

Знам, да сам, прије свега православни Србин, па Старохерцеговац, Дурмиторац, а тек на крају Црногорац, као што су и сви моји стари били. Мој прађед Неђељко је рођен као Херцеговац у племену Пива, а умро је као Црногорац, јер је моја Пива тек 1878. пришла тадашњој Србској Спарти Црној Гори. Да смо знали, да ће се Црна Гора изродити у антисрбски Монтенегро, никада јој не бисмо прилазили. Рађали смо се и умирали као Срби, да ли то била Херцеговина или Црна Гора, да ли је то била Књажевина и краљевина Црна Гора или Краљевина или република Југославија. Били смо и остали ПРАВОСЛАВНИ СРБИ.

Знајте, врло брзо ћемо изјавити саучешће Западу због смрти Монтенегра и славити слободу Црне Горе.

СРБСКА ЦРНА ГОРА ПОБИЈЕДИТИ МОРА! 




21. маја 2016.



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

недеља, 22. мај 2016.

Сви политиканти као народни непријатељи!

Ванредни избори у Србији коначно су завршени. Након пуне три недеље гласања, које се у неким местима одвијало и више пута, препирки, свађа, претњи, протеста, коначно је завршено а резултати прихваћени.

Али биће да су се Вучићеви одани бирачи мало забројали у крађи, ваљда желећи да покажу оданост, те ове мале нису пропустили, бар док није реаговао господин Скот.  На руске честитке Вучићу и напредњацима на убедљивој победи, или одлично режираној крађи, како год, сви они који су се до јуче китили бројним потписаним споразумима са Русима, не само да нису занемели већ су тек сада кренули да износе прљав веш Русије у односима са њима, а који нас ни у ком случају не би требало да занима, јер без обзира на тачност изнетих података у чланку Марка Јакшића о невиности Русије у Србији, то само показује дволичност коалиције ДСС и Двери, који су су до пред саме изборе хвалили подршком коју добијају од Русије, додуше вешто скривајући од кога конкретно долази та подршка из Русије, а након изостанка нечег чему су се ваљда надали, одмах су дојучерашње пријатеље и основ на који су добили бројне гласове на изборима глумећи прорусе, оцинкарили домаћој јавности. Или је и овај чланак један у низу покушаја да се оправда наклоност Запада новопарламентарној коалицији.     Но, добра ствар његовог чланка, који је написан у лоше време, јесте да би и он требао бити један шамар отрешњења. Наиме, уколико смо толико неспособни да је потребно да нам било која од светских сила управља земљом или вечито глуми маму која нас вади из невоља, онда можда и треба да нестанемо као народ, треба да будемо колонија. Односно, блискост са народом је једно, политика је друго, у својој земљи своје ствари треба да решавамо само ми Срби, грађани ове земље, а не ни исток, ни запад, или што вели један пријатељ:  “Иначе, а то кажем и Русима с којима се виђам – ако хоће да помогну, сјајно – јер помажу и сами себи. И хвала за сваку помоћ.     Али наша ствар је cosa nostra…”     Нажалост код нас се гласови добијају на основу опредељености странке, или ка Западу, или ка Истоку. Нема ниједне странке која је окренута ка Србији.     Сун Цу је древну мудрост склопио у препознатљиву реченицу : Упознај непријатеља да би га победио. Нажалост у пракси се то данас тешко може спровести, управо из разлога што до сада нисмо били најсигурнији у погледу тога ко су нам све непријатељи, будући да их има јако пуно. Али, ево, након ових избора, у ред поред западних политиканата, амбасадора, европских извршиоца, читаве армије невладиних организација, могу стати и сви ови из 31 странке и покрета колико ће их учествовати у раду парламента. Мада и сви они коју су покушали да издејствују победу, па макар и са једним мандатом, јер су тиме дали легитимитет Вучићевих социопатским тежњама да се одржи још четири године и поред тога што су сви они унапред одлично знали, и имали и ранијих искустава, да уколико је Вучић у нечему добар то је у крађи гласова.     Коначно, више не постоји опозиција, празан је простор. Или ће је попунити народ или нека нова државна структура. Сигурно је само да је и за једно и за друго потребан напор, али и жртва. Пошто смо губитници од старта а самим тим и жртве околности, то нам је онда најмањи проблем.

Епилог свега јесте да су сви учесници победници. Бар тако они кажу, сви до једног.

 Коначнни резултат избора је ту, колико је ко коме покрао гласова или није, мање више је и небитно, јер је овим политичким коцкарима који нису улагали своје, већ народно, једино битна добит, па и она минимална од једног посланика – што је џабе и Богу је драго. Али коначни разлог расписивања ванредних избора још никоме није кристално јасан.

Након режираних епизода о рушењу Владе на Пинку и преко Информера и Курира, трајања ванредног стања, за које нико тачно не би знао да објасни зашто је уведено. Лажних покушаја атентата, претњи, уцена егоистични вођа је решио да још једном себи докаже да може обезбедити апсолутну победу. Била она купљена, покрадена, издејствована претњама о отказима, уценама или било којим мафијашким методама.

И избори бише и сви их добише. Чак 31 странка ће учествовати у сазиву новог парламента. То је већ 31 различита скупина политичких коцкара који ће путем парламента се борити за своје себичне циљеве, то је дакле много више нових или истрошених лешинара који неће дангубити да напуне своје џепове на рачун грађана чије поверење већ газе. Дакле победнике имамо у тору, на броју.

Али ко су губитници избора?
Ако изузмемо оних пар минорних покрета којима је ово био први наступ, па тако и шансе за победу и горе од лоших, главни губитници смо ми – народ. И онај који није учествовао у тој унапред припремљеној шаради, као и онај који је ко зна из ког разлога одлучио да испуни своју дужност или право и буде оно што и јесте у очима политиканата – само број.
Нисмо ми губитници тек од последње недеље Васкрса, нити од прошле године, ми смо одавно губитници. Али, кад је реч о изборима и њиховом маратонском трајању, не би ваљало пропустити а не казати да сем те редовне губитничке фазе, сада смо и сиромашнији таман за онолико колико су незванично коштали избори а та цифра варира од медија до медија, углавном у најбољем случају кратки смо за 600 милиона динара.

Но, да ли смо заиста толики губитници како нам се чини на први поглед и како се и осећамо – дефинитивно јесмо. Али ови избори и сазив парамента су, или би бар требали бити шамар отрежњења многима који и даље верују у могућност неког преокрета од стране одређеног идола. Круг који се вртео годинама и деценијама, потпуно је попуњен. У колу су сада сви и сви ће учествовати у бројним тешким одлукама које нас чекају при отварању поглавља, на путу за распадајућу Европску унију, из које сви хоће напоље, а у коју и поред тога нас нико неће. И самим тим, без обзира на количину победе, ти представници својих гласача више нису само опозиција која нема никаквог учешћа у власти, већ су део те власти, део те прљаве коцкарнице у којој се играју на наше главе, нашу будућност, нашу земљу.

Већ у току изборне вечери када је трвење достизало врхунац, и када су дојучерашњи љути ривали и противници чији се страначки програми разликују колико и Ниче и Иљин, другим речима небо и земља, ухватили се под руку па помоћ за своју победу заискаше од гле чуда – америчког амбасадора!

Одмах су се нашли душебрижници који и даље не верују својим очима и ушима него демагошким објашњењима о високој политици, коју по свему судећи најмање познају они који се њоме бакћу и које је спроводе. Јер у ретко којој озбиљној сувереној земљи један амбасадор може имати толико утицаја на унутрашњу политику да врши ревизију избора и наређује њихово понављање како би и буранија, за нешто потребна, добила своја два, три, пет мандата, сем у колонијама.

По свему судећи је разлог расписивања ванредних избора, управо пуштање свих оваца у тор, јер најлакша и најлегитимнија издаја је управо када у њој учествују сви представници грађана, па тако и сами грађани. Није никаква новост, а ни теорија завере да трагови новца Двери, ДСС, Радикале, Радуловића, ДС и свих осталих 31-но води управо на Запад, и да су они само позицији корисна опозиција и народне трошаџије. Додуше, ни не слуте да ће им ова победа бити историјска, бар што се тиче издаје.

Али биће да су се Вучићеви одани бирачи мало забројали у крађи, ваљда желећи да покажу оданост, те ове мале нису пропустили, бар док није реаговао господин Скот.
На руске честитке Вучићу и напредњацима на убедљивој победи, или одлично режираној крађи, како год, сви они који су се до јуче китили бројним потписаним споразумима са Русима, не само да нису занемели већ су тек сада кренули да износе прљав веш Русије у односима са њима, а који нас ни у ком случају не би требало да занима, јер без обзира на тачност изнетих података у чланку Марка Јакшића о невиности Русије у Србији, то само показује дволичност коалиције ДСС и Двери, који су су до пред саме изборе хвалили подршком коју добијају од Русије, додуше вешто скривајући од кога конкретно долази та подршка из Русије, а након изостанка нечег чему су се ваљда надали, одмах су дојучерашње пријатеље и основ на који су добили бројне гласове на изборима глумећи прорусе, оцинкарили домаћој јавности. Или је и овај чланак један у низу покушаја да се оправда наклоност Запада новопарламентарној коалицији.

Но, добра ствар његовог чланка, који је написан у лоше време, јесте да би и он требао бити један шамар отрешњења. Наиме, уколико смо толико неспособни да је потребно да нам било која од светских сила управља земљом или вечито глуми маму која нас вади из невоља, онда можда и треба да нестанемо као народ, треба да будемо колонија. Односно, блискост са народом је једно, политика је друго, у својој земљи своје ствари треба да решавамо само ми Срби, грађани ове земље, а не ни исток, ни запад, или што вели један пријатељ:
“Иначе, а то кажем и Русима с којима се виђам – ако хоће да помогну, сјајно – јер помажу и сами себи. И хвала за сваку помоћ.

Али наша ствар је cosa nostra…”

Нажалост код нас се гласови добијају на основу опредељености странке, или ка Западу, или ка Истоку. Нема ниједне странке која је окренута ка Србији.

Сун Цу је древну мудрост склопио у препознатљиву реченицу : Упознај непријатеља да би га победио. Нажалост у пракси се то данас тешко може спровести, управо из разлога што до сада нисмо били најсигурнији у погледу тога ко су нам све непријатељи, будући да их има јако пуно. Али, ево, након ових избора, у ред поред западних политиканата, амбасадора, европских извршиоца, читаве армије невладиних организација, могу стати и сви ови из 31 странке и покрета колико ће их учествовати у раду парламента. Мада и сви они коју су покушали да издејствују победу, па макар и са једним мандатом, јер су тиме дали легитимитет Вучићевих социопатским тежњама да се одржи још четири године и поред тога што су сви они унапред одлично знали, и имали и ранијих искустава, да уколико је Вучић у нечему добар то је у крађи гласова.

Коначно, више не постоји опозиција, празан је простор. Или ће је попунити народ или нека нова државна структура. Сигурно је само да је и за једно и за друго потребан напор, али и жртва. Пошто смо губитници од старта а самим тим и жртве околности, то нам је онда најмањи проблем.

Пише: Весна Веизовић



Извор: Васељенска    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

петак, 22. април 2016.

Добрица Ерић, српска деца, Ален Далс и намесничка власт (подсећање)

Ретки су људи који смеју да кажу истину. Један од таквих је и председник наше "Ћирилице" Добрица Ерић.

Добрица Ерић, српска деца, Ален Далс и намесничка власт (подсећање)
Погледајте и добро послушајте шта је пре неколико година рекао на једном предавању.

Није песма јавно рећи да се спроводи депопулација Србије и по чијем плану. А план није нов, зачео га је још Ален Далс, један од оснивача и први директор ЦИА, и у великој конкуренцији међу највећим америчким злочинцима, Ален Далс.

Снимак је из 2011. године. Али да реч и порука Добрице Ерића важе и данас сведочи и недавна вест о "закону против беба" намесничке власти, да ће родитељ бити кажњен са 50,000 динара ако паркира дечја колица у улазу.





За Ћирилизовано:
Пуковник авијације у пензији
Милорад Ђошић-пилот




Извор: Ћирилизовано    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

среда, 30. март 2016.

Притужба на рад Заменика заштитника грађана Роберта Сепија

"Признајем, имао сам жарку жељу да ме Господин Сепи импресионира ефикасношћу, али, изостао је баш тај део".

Притужба на рад Заменика заштитника грађана  Роберта Сепија
Ликвидациони управник РТВ „СТИЛЛ МЕДИА“ ДОО мр Радосав Лазић     


РЕПУБЛИКА СРБИЈА

   ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА   Господин Саша Јанковић

  О Т В О Р Е Н О  П И С М О – ПРИТУЖБА
Предмет: Притужба на рад Заменика заштитника грађана  Роберта Сепија


Веза: Ваш бр 1317-1209/16, дел бр 10320 од 23.03.2016 године
Примио сам допис Вашег заменика у којем ме обавештава како „констатује“ да је моја притужба „у овом тренутку преурањена због тога што још увек није протекао рок у коме је другостепени орган дужан да одлучи о основаности“ моје жалбе. Стога је моја притужба „морала бити одбачена сагласно члану итд …“ Закона о Заштитнику грађана(„Службени гласник РС“ бр.79/2005 и 54/2007).

ТВ СТИЛЛ из Лапова из времена рада
Пре тога, у другом пасусу Господин Сепи ме подсећа (или се преслишава) да је Заштитник грађана „независни државни орган, који штити права грађана и контролише рад органа државне управе …“.

У својим бројним дописима почев од 2007 године кад сам Вам се први пут обратио (предмет број 626/2007, о чему се Господин Сепи не преслишава), наслушао сам се многих одговора зашто нисам добио Вашу помоћ, или зашто се мој предмет одбацује. Подсетићу Вас на неке: „Референт је отишао у пензију“, „Пресељавали смо се па је предмет ето затурен“, до „Сачекајмо одлуку суда“.

Поред „оваквих“ одговора био је и један конструктиван, када сте ми предложили да ако сматрам да сам оштећен могу да поднесем тужбу и да онда са њом застанем како рокови за обештећење не би прошли. На жалост то Господин Сепи није потписао.

Себе не сматрам нешто посебно глупим човеком, ипак ми се деси да некад не могу да растумачим рачун за струју (нпр), па Вас молим да ми уз одговор на притужбу (ако Вас не мрзи) објасните како то (на коју фору) моја права нису угрожена? Ево конкретних чињеница које јавности Србије стављам на увид:

ТВ СТИЛЛ из Лапова из времена рада
– РТВ Стил Медиа за закашњењем од неколико дана добија Решење о покретању контроле, која је већ покренута. (година 2007)

– Документација у поступку теренске контроле је без икакве потврде и записника однета у Пореску филијалу Свилајнац (претпостављам) где је боравила неколико месеци, после чега ми је враћена у просторијама Пореске ескпозитуре Лапово.

– После таквог законитог поступања дошло је Решење о привременој мери наплате пореза блокадом рачуна, при чему ни ПДВ нисмо могли да платимо иако је било средстава на рачуну. Неко је због тога и прекршајно гоњен. Погодите ко. Моја маленкост наравно.

– После усвојене Жалбе Пореском центру Крагујевац Пореска филијала Свилајнац није извршила деблокаду рачуна. Ко је крив за то? Ко је сносио последице? Господин Сепи? Он сигурно није. Противправна блокада по поништеном Решењу је остала на снази шест месеци без доношења новог Решења. Шта је Господин Сепи предузео по том питању?

– На основу претходно описане документације против мене је покренута (и) кривична пријава која је после неколико година малтретирања и провлачења моје маленкости по судовима пала у воду. Трошкове одбране срећом сноси Република Србија, јер ја то у овој ситуацији себи не бих могао да приуштим. Господина Сепија као што видите не помињем.

рад на терену Пореске управе Свилајнац
– Због свеколиког законитог поступања у којем ме је Ваш заменик (Господин Сепи) штитио телевизија је ликвидирана. Био сам присиљен да чувам имовину која је пренета у државину више година у изнајмљеном простору. Ко је то платио? Ако кажете Господин Сепи погрешићете.

– Пореска филијала Свилајнац је свој савестан рад наплатила што у новцу, што у опреми коју је продавала на лицитацији. Господина Сепија не помињем.

– Ја сам давне 2013 године постављен од стране Привредног суда за ликвидационог управника са овлашћењем да „извршим повраћај“ средстава што се ни до данас није десило. Јавни Правобранилац јесте поднео  жалбу која је одбијена Решењем Апелационог суда па је моје постављење постало правоснажно.

– Мој захтев Пореској филијали Свилајнац за повраћај незаконито наплаћених средстава и (исто тако) незаконито одузетих средстава је одбијен са образложењем да Пореска филијала Свилајнац жели да понови поступак теренске контроле (са оном документацијом) а ја се као странка томе нисам одазвао.

Данашњи изглед ТВ Стилл из Лапова
Не желим да давим ни читаоце (а ни Вас) бројним бисерима и (некажњеним) детињаријама које по мојој скромној процени не приличе пореским органима који на мени читаву деценију тренирају безакоње. Помишљам како бих се тек провео да ме Господин Сепи није штитио.

– Наводим да је у питању нонсенс јер мој захтев не би требао да се одбије због моје немогућности учествовања у поступку у којем (узгред буди речено) ни не могу да учествујем, јер од стране Привредног суда нисам овлашћен за тако нешто. За ликвидационог управника сам постављен на основу члана 453 став 7 Закона о привредним друштвима, са посебним овлашћењима (да извршим повраћај незаконито одузетог).

– Још само једна ситница: Пореска филијала Свилајнац нема никаквих овлашћења да покреће поновни поступак теренске контроле у предмету који је окончан пре осам година, нити јој је било ко тако нешто наложио. Телевизија Стил је одавно ликвидирана. Мртвој баби сахрањеној пре деценије нико не може да измери притисак јер (ни) откуцаја срца одавно нема. Сагорелог нико не запали, рекао би песник. За разлику од песме и медицине овде је могућ финансијски повратак у претходно стање што је законом и прописано. После свега очекивао сам од вас да бар тада адекватно реагујете.

Уједно Вас обавештавам да неће бити нове притужбе на рад Пореске филијале Свилајнац јер мислим да је и једна (од пет колико сам Вам послао од 2007 до данас) превише. Ја после свега не бих да будем ни један (уместо пет) од више хиљада предмета како мученички истичете по медијима. Ова притужба се односи на рад Вашег несавесног чиновника, који је уз то и Ваш заменик.

Искрено ми је жао што нисам у кожи Кинеског дисидента, добитника Нобелове награде који о Вама као демократској тековини вероватно има најбоље мишљење. Руку на срце пореска бирократија и ја  смо се заиста трудили (ја као статиста). Проблем је изгледа што сам одавде. Зато размишљам да ову притужбу пошаљем и кинеској амбасади.

Обавештавам Вас, да сам против Пореске филијале Свилајнац поднео тужбу за накнаду штете. Везано с тим ако Господин Сепи до сад није ништа предузео против несавесних, корумпираних чиновника који би да рекетирају (а могао је), не морате ни Ви. Ни судбина Господина Сепија ме претерано не занима. Нисам ни тужибаба ни злопамтило, али нисам ни провинцијска поданичка будала како ме преплаћени надобудни Господин Сепи доживљава. Кривичне пријаве ни против кога нисам подносио, сигурно није ни Господин Сепи. Сигуран сам и да је Тужилаштво необавештено.

Признајем, имао сам жарку жељу да ме Господин Сепи импресионира ефикасношћу, али, изостао је баш тај део. Како су сви актери ове срамне работе аванзовали инсистираћу да се и мени врати моје, незаконито одузето. После наших судова остаје ми суд у Стразбуру, али не бих Вас више задржавао.

Парадоксално ову притужбу прилажем на увид јавности да бих и Вама олакшао живот. Сво то омбудсманисање без резултата мени је вештачко и смешно. Додуше и Ви сте путем медија указивали на тај проблем па зашто не бих и ја дао мали (стручни) допринос, јер, Господин Сепи је на овом случају тотално подбацио. Не улазим у његову стручност и мотиве само констатујем видљиво из авиона.

Верујући у новостворени демократски систем са Вама и свим тим регулаторним телима ушао сам у бизнис својим парама, које ми је држава бројним злоупотребама одузела. Ни Ви ни систем у целини по мом скромном мишљењу нисте положили испит. Декоративни скупи фикуси су једно док је плодоносно дрвеће нешто сасвим друго. Данас ми је као грађанину Србије драго да сам као главни и одговорни уредник почетком 2008 године одустао од Вашег гостовања у мојој емисији, после Вашег првог повлачења са случаја 2007 године.

Био сам у праву. Додуше нисам желео да будем баш оволико у праву, читаву деценију. Владе су се смењивале у том периоду али сте Ви, бројне државне агенције и остала бирократија опстајали, при чему сву ту ефикасност нико не доводи у питање. Пошто су и данас резултати голим оком видљиви мени остаје само да честитам (и тек  подсетим на моје опљачкане паре).

По речима Господина Нина Брајовића генералног секретара УНС-а  „ТВ Стил из Лапова (поред БК телевизије) је најтежи случај гушења слободе медија после петог октобра 2000, односно најочитији пример злоупотребе механизама којима располаже држава, као што је Пореска управа. Парадокс је још већи ако се зна да је држава медијима који су кажњавани драконским казнама у време Милошевића вратила новац без судских и правоснажних пресуда. У случају ТВ Стил имамо пресуду која доказује да је фирма била незаконито блокирана и да новац треба да се врати, а власник медија не може да оствари то своје право“.

Господину Сепију ово није довољно, мада би смо и као друштво могли да ставимо прст на чело кад следећи пут искрсне потреба да се бране права кинеских или руских дисидената. Парадокс ће бити комплетан кад се погледа које медијске перјанице о овоме не смеју да зуцну (Б92, Блиц, Нин, Време, Недељник, Информер, Нови Стандард …), за разлику од оних који смеју попут УНС-а,  НУНС-а, Танјуга, Фракфуртских вести, Политике, Таблоида, Цензоловке, Крагујевачких новина, Погледа, Видовдана, Ресавског поштноше…

Све у свему ако и остале грађане који Вам се обраћају штитите као што сте заштитили мене… Не желим да говорим напамет, јер то захтева посебну студијуб али Вас свакако нећу препоручивати пријатељима. Од мене толико. Одговор (прави) не очекујем. Волим и ја вас.


У Крагујевцу Ликвидациони управник
24.03.2015.
РТВ „СТИЛЛ МЕДИА“ ДОО
мр Радосав Лазић




Извор: Ресавски поштоноша    :: © 2014 - 2016 ::    Молимо за навођење извора