Вук. С. Караџић зарадио преко 4 милиона евра (по данашњој валути) продајом српских реликвија (ВИДЕО)

Књижевник Петар Милатовић Острошки истраживао је аустријске државне архиве како би што прецизније утврдио обим продатих српских реликвије и рукописа које је, са организованом мрежом сарадника, прикупио па уновчио Вук Стефановић Караџић!

Петар Милатовић Острошки / Фото: Стево Мрђен, КМ новине

У специјалној емисији нашег портала "КМ интервју"⇗ Острошки говори управо о сазнањима до којих је дошао на основу сачуваних материјалних доказа, потврда и експоната којеје проаншао у архивама. 

Милатовић подсећа на стару изреку да "у сваком злу има нечег доброг" и каже "да није било те криминалне продаје средњевековних и старих српских рукописа, које је продавао Вук Караџић, можда ништа од тога данас не би било сачувано" али додаје да је:

"Вук С. Караџић у Аустрији, Чешкој, Словачкој, Русији... продао укупно 1000 старих српских рукописа и књига. А само у аустријској Националној библиотеци налази се 46 средњевековних српских рукописа које је дворској библиотеци Караџић продао продао у периоду од 1856 до 1858 године и 4 рукописа које је после Вукове смрти продала његова ћерка Вилхелмина, познатао као Мина Караџић" наводи наш саговорник.

Вук Стефановић Караџић

Острошки је утврдио да је "Вук Стефановић Караџић само од бећке продаје српских, Вук је зарадио 188.991 евро а његова ћерка Мина зарадила је 16.434 евра, што укупно износи да је само од бечке продаје зарађено је 205.425 евра. Простом рачуницом долазимо до укупне суме за осталих 950 продатих српских рукописа која у данашњој вредности износи 3.903.075 евра што у укупном збиру са износи 4.108.500 евра. Дакле, уопште није тачно да је Вук Караџић у Бечу живео живео сиротињски, како су нас узалуд убеђивали југославјушчујући, већ је у царском Бечу, живео царски" закључује Острошки на основу резултата темељног истраживања које објавио у својој најновијој књизи.

Захваљујући томе као и осталим чињеницама везаним за његов живот "ми данас ништа не знамо о средњевековној српској књижевности" каже Острошки. 

Поред језика какав је српски постао после Вукове реформе, а у коме након тога понајмање има управо српских речи, о одбијању САНУ да се овим проблемом позабави, да региструје отуђено српско национално благо средњег века и раније али и о есенцијалним питањима српског народа данас, везано за наш опстанак, Острошки говори у интервјуу за КМ новине који можете погледати и послушати у наставку:

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:

Разговарао: Стево Мрђен

---

КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

---

---

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

---

#Књижевник #Петар #Милатовић #Острошки #Књига #Посвета #Стево #Мрђен #kmnovine

Стево Мрђен: Субота у окупираној Србији, 5. октобар 2019.

Кад издаја једном прође више је нико не може да спречи док се не казни први који је то урадио.

Илустрација: КМ Новине

---

Пише: Стево Мрђен

Дан раније ми је пристигла пошиљка, али ме поштар није затекао кући и одох у малу Пошту у комшилуку да је преузмем.

Хладњикаво јутро ме пожуривало да што пре уђем унутра, али сам због своје брзине блокирао електричну браву коју ми је тастером са унутрашње стране радник обезбеђења ослободио, маше он мени да одступим, где сам навалио...

Обрадовах се још напољу кад сам видио да у 10.55 часова нема много људи унутра, то ме је и окупирало да нагазим врата жустро и ускочким унутра.

Ред се зна, са једне стране иде за шалтерске послове, уплате- исплате, а са друге је за пошиљке. Расположење је брзо спласло кад је баш на овом другом мјесту недостајао оператер.

Пре мене госпођа мајка - држи коверат, чека да га преда мислим, око ње се мотају ћеркица и синчић, не више од 3 и 4 године. По говору тијела жене и немиром дјеце претпостављам да су они већ дуже испред шалтера. Окрећем се према раднику обезбеђења и тек тада спазим да је испред мене декица, виталан и времешан. Упитах да чују и остале жене оператери за шалтерима, укупно две, да ли суботом ради тај шалтер са пошиљкама, лакше ми да будем неупућен него да навлачим гњев "Мице шалтеруше".

Дека обезбеђење само клима потврдно,не би да улази у дискусију видим, жена са двоје дјеце дубоко уздахну, а ближа операторка на шалтеру ме погледа и умирљиво рече да је ту колегиница и да ће сад она, или ће пак она да дође кад заврши своје клијенте...

И тако прође пар минута, таман да разгледам око себе... Декица ми некако најближи и да га похвалим како се добро држи, упитах га за годиште.

• 47- мо. - одговара ми - Али се добро држим!

• Јесте, да - потврђујем му и рачунам колико је то година, хммм!

Прво што ми паде на памет и преко усана превалих како се и наши млади држе добро по Западној Европи и Америци. Изгледа да ме нико није чуо, глупо ми да понављам, боље сам са собом да мозгам. Немам ја ништа противу никога, нарочито против нечијих година, не дај Боже, али противу нереда било које врсте имам- шта радник обезбеђења од 72 године ради и то у државном предузећу?! Конструкција је безброј, лете ми слике пред очима пропагандних пултова, страначких наравно по сваком ћошку где се људи крећу, упадања у станове са литром уља и шећераа, обећањима за асфалт и тротоар и таман да развијем мисао отварају се врата и провирује други декица- старији човјек и стидљиво, скоро шапатом:

• Има ли шта од пензија?!

Декица обезбеђење га препознаје и пита:

• Јел' оно војна?!

Клима главом декица потврдно, а волио би да га неко не види или чује, толико тихо и обазриво да ми би непријатно што се дешава непосредно испред мене.

• Војна! Има војна, то има, ајде! - онако пријатељски и дискретно му тијелом показује да уђе!

Улази старији господин, војни и стаје у ред и баш тада пажњу ми привлачи жена која се са пуним устима појављује са унутрашње стране пулта и жвачући прилази шалтеру са пошиљкама.

Коначно - поислих!

Креће она редовна процедура за отпрему, за госпођу са двоје малишана пре мене:

- Ко шаље, адреса, број телефона...

- Коме?!
- Друштво за помоћ деци оболелој од рака - одговара госпођа
- Шта је унутра?!
- Прамен косе! Знате, они ће од тога да праве перике за децу - одговара мајка малишана, као да се правда.
- Добро, 180 динара - каже оператерка са шалтера.

Жена вади готовину, плаћа рачун, претекло јој је 20 или 30 динара, пажљиво их враћа у новчаник. Олакшање на њеном лицу бива видљиво, срећна је и спуста руке на своје малишане који су је обухватили, свако за своју ногу. Не спуста поглед на њих, само да их осјети испод длана, да су ту и да испрати до краја да је њена пошиљка отпремљена на прави начин, не дај Боже да се поткраде нека грешка, да се не испоручи.

Довољно су ми чула била изоштрена овим што сам вам свједочио сада да ми хладноћа изговорених 180 динара шалтеруше направише ехо који креће да тутњи:

Звезда, Партизан, Терзић, Звезда, Партизан, Вучела, бакље, кореографија, Звезда, Партизан, Човић... Поносни спонзор мафије.

Добро би било да се зауставим и тражим начин, хватам очима било шта око себе, само да зауставим тренутни метеж који ми не да мира и фокусирам декицу, војног пензионера како је дошао на ред, пружа своју платну картицу оператеру:

- Колико је уплаћено?!

- 77.598 динара – одговара оператерка са шалтера
- 77.000 подижем - одговара јој официр

- Остаће вам 598 динара, господине.

- Нека остане.

Одустао сам од Звезде и Партизана, мафије!

77.598 дин јесте 663€

Ухххх, све би дао да знам гдје је био у августу 1995, на који начин је учествовао у издаји западних Србских земаља, оставио ме без огњишта и гробова предака. И умјесто да смо их ражаловали и укинули све друштвене привилегије за издају коју су починили, укључујући од официрског чина мајора и навише, ми их и даље награђујемо! Од војног чина мајора под непосредном командом је било минимум 100 људи са личним наоружањем довољних да се учини преврат и спречи издаја која ево траје до дана данас. Кад једном прође више је нико не може да спречи док се не казни први који је то урадио. Свједоци смо на шта личи данашња војска, ко јој командује, врши супервизију и реорганизује.... до уништења. Наравно, окупационе слуге богато награђују издајнике народа, читав живот од школовања до стамбеног збрињавања, а без да одговарају за све издаје које су учинили и које чине и данас. Једном издаја некажњена постаје аксиом и зато данас стрепимо оволико за Косовом и Метохијом!

Не сјећам се како сам дошао на ред и шта сам питао или одговарао, узео пошиљку и изашао напоље, само да сам тада чуо поруку која ми је управо стигла на телефон, застадох да прочитам:

„Ратни ветерани су у Пионирском парку, кампују док их не прими непоменик“

Лично познајем неке од тих ратника, велики људи, много бољи од мене, храбрији. Неки су оставили дијелове тијела по Косову и Метохији и којекуде је Србству требало, неки су читави дошли, али се никад нису вратили са Косова и Метохије, они су себе давно отписали.

Остављени, препуштени тржишним условима, без трунке поштовања, као да су кажњавани што су бранили и одбранили Косово и Метохију. Одавно је њима чаша препуна и одавно је само жуч у тој чаши, пијани су од те жучи у коју им издајници Србију исцедише. Ово је сада њихова битка у којој више нема повлачења, надам се да ће је добити.

Али браћо,

Шта ће вам непоменик, шта са њим да причате, шта он да вам да или одобри, кад вам џаба сва блага овог свијета кад преда свету земљу Србинову на којој сте руке, ноге, очи и браћу посијали.

Рат који сте водили траје и даље, само су вас лукаво послали кући јер сте непобиједиви, издвајау вас на чистац, једног по једног, као вук овцу из стада.

Убиједили су вас да није ваше да се бавите политиком!

А за њих јесте, они су се школовали за то, имају лиценцу...

Није него, милије су им паре окупатора него народ и држава.

Јесте да вас је мало и да вам фали пола удова које сте дали за нашу слободу, али сте задња нада ове обамрле Србије да мобилишете све којима Србија нешто значи и станете за врат издаји и издајницима!

Аутор: Стево Мрђен   l     Контакт

Првих 20 година живота живео у Дрнишу, Далмација. Издаја српског народа, и Западних српских земаља, сели га у Београд.

Препознајући новинарске подвале и манипулације, у жељи да пркоси издајничким поступцима свих структура друштва, укључује се у рад портала "КМ Новине" као фото и видео сарадник - дописник из Београда.

Живи у Београду.

---

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::   Хвала на интересовању

---

Стево Мрђен: Ни за парастос више нисмо способни! (ВИДЕО)

"Пара врти гдје бургија не може - каже наш народ и за само четри године од како велики вођа прави вашаре са страдалницима и убијајући у њима задње граме достојанства, од традиционалног и многопосјећеног окупљања на парастосу у цркви Светог Марка, без икаквих политичких подлога и порука, успио је да га разбије, претвори у вашар, циркус само великом вођи потребан"

Никада празнија црква није била него за овогодишњи парастос жртвама "Олује"

• Прошле су двадесетчетри године од издаје Срба у западним земљама и њиховог страдања.
• Самоиницијативно, прогнани су почели да се окупљају у цркви Светог Марка у Београду, и ту је служен парастос за све убијене у избегличкој колони.
• За само четири године, од како је Вођа преузео власт, скуп више није ни налик ономе што је трајало двадесет година пре тога.
• Ни свештенство није остало доследно. Прећутани скандал представља и крштење које је у цркви Светог Марка обављено истовремено када и парастос.

---

Пише: Стево Мрђен

4. август 2019,

Навршилe су се двадесетчетри године од удруженог злочиначко - издајничког напада на Републику Србску Крајину, коју је са једне стране бранио четри године самоорганизовани народ са тог подручја, а са друге стране тзв војска и полиција обновљене НДХ "независне државе Хрватске", Нато алијансе и Србија не реагујући иако је преузела обавезу као гарант мира.

Готово невјероватно звучи чињеница да је дио народа из западних земаља, осим много бројнијег непријатеља (са подршком најјачег свјетског војног савеза), морао да води рачуна да ли ће имати подршку матичне земље. Истина је да су границе Републике Србске Крајине утемељене уз помоћ и подршку матице Србије, углавном док се већ распаднута ЈНА(без Словенаца, Хрвата и Муслимана) конвертовала у Војску Југославије. Усљедили су транспорти огромних војних залиха са тог подручја у Србију (колико се само опарио неко од потомака Брозових генерала тргујући са тим залихама). Кад су све преселили, а није да су све то биле само војне залихе војска се повукла из РСК И РС, подршка је остала кроз официрски кадар и постављање командне мреже лојалне Слободану Милошевићу, еволуирајући у коначну и никад оспорену издају, тј., саучествовање највишег командног кадра и специјалних јединица из Србије непосредно пред и за вријеме оружаног напада са почетка августа 1995, познатијег као „Олуја“.

Под таквим околностима није постојао промил шансе да се сачува држава! Тих несрећних дана једино могуће и битно је било спасити што више глава пресељењем у матичну државу, а после куда који. Мноштво „спашених“ је завршило у Ердуту, војном кампу државног убице и криминалца Аркана, да он њих тамо „научи памети и дисциплини“, многи од њих су силом депортовани у нову кланицу, на Косово и Метохију.

У тој неравноправној бици наших две хиљаде и петсто није успјело, они своју Крајину нису никад напустили. Петина њих још нема гроб - „нестали су“- тако то раде усташе.

У помен њима, претекли су се самоорганизовали и спонтано, још од 1996. уз подршку свештенства цркве св Марко у Београду служили парастос. Достојанствено и тихо како доликује таквом тужном скупу, без говорника и политичких говора јер за њих мјесто и прилика није. Обичај је био да се након богослужења неко од свештеника обрати, окрепи душу и поврати наду, то би било све од буке која би савладала тишину и од неколико хиљада људи.

И све је то тако трајало, понављало се из године у годину, док се власти није дочепао Александар Вучић. Преузимањем власти преузео је и обавезе, јер бити власт у Србији има своју цену, за народ и државу, разумије се.

Једна од преузетих обавеза је и овај тужни скуп, по природи аполитичан, миран, достојанствен, без икаквог скривеног значења или чињења. Зашто је толико важан и коме је сметао тешко ми је закључити, али с обзиром у шта се претворио и ко је иницирао да постане вашар, циркус, политички дискурс, разврат са народом и вјером могу врло лако претпоставити.На последњем парастосу од пре неки дан, у недељу 4. августа 2019, у цркви Св Марка у Београду, окупило се не више од 350 људи. Медији нису пренијели, или не као битну, информацију о одржавању парастоса у цркви Св Марка, иако су тог јутра бројне ТВ редакције послале своје репортере, сигурно више него претходних година кад је стизало пар хиљада људи.

Али су зато сви медији редом позивали на Фрушку Гору, манастир Крушедол, тамо ће им се велики вођа обратити, спремили су за њих бесплатан превоз, сендвиче, културно (забавни) програм, ливаду...

И тако, лобирајући преко избјегличких удружења, донирајући новчане суме „власницима“ истих, а посебно се међу њима истиче самозвани предсједник опскурне организације "Срби региона", велики бизнисмен и власник међународне транспортне компаније Миодраг Линта, предсједник посланичког клуба СНС.

Пара врти гдје бургија не може - каже наш народ и за само четри године од како велики вођа прави вашаре са страдалницима и убијајући у њима задње граме достојанства, од традиционалног и многопосјећеног окупљања на парастосу у цркви Светог Марка, без икаквих политичких подлога и порука, успио је да га разбије, претвори у вашар, циркус само великом вођи потребан. Да се, ето, он тамо појави, прикупи неки политички поен, руга им се у лице и смије колико су биједни и за колико мало може да их шета гдје он пожели. Као да олтара и свијећа нема у мјесту гдје сада живе, ако већ нису у стању да дођу на традиционално мјесто за окупљањ тим поводом. Прилику да кажу неку ријеч добијао је и узурпатор трона св Саве, братоубица Иринеј Гавриловић, чије отровне екуменистичке премисе не могу ни да понављам, не замјерите ми. Чак морам да признам да овогодишњи наступ на вашару званом "Олуја" нисам ни гледао, мора да чувам своје здравље што и вама драги читаоци препоручујем.

Новинарска етика налаже да пренесем још неке значајне догађаје са парастоса из цркве св Марка, на ком сам био.

Наиме, једва сам негдје нашао да служба почиње у 11, али је један од свештеника већ у 10.40 изашао испред цркве и руком махао на све стране, претпостављам да уђу унутра јер служба креће. Да, у 10.45 молебан је већ служен и питао сам се зашто је пре времена почело, тада сам то себи правдао да су видјели да нема много људи и да су почели раније.
Међутим, неких 45 минута касније добио сам прави одговор - овим молебаном блокирана је црква за остале обреде, па је један свештеник унутар цркве св Марка отворио једну просторију у којој је почео обред крштења неких десетак минута прије краја парастоса. Видело се да је и породица пристигла на крштење била изненађена парастосом који је затекла, да ли им је свештеник одговорио да је и то „Божја воља“? Ово је и мени био одговор и чега је молебан почео двадесетак минута раније. Ваљало је што прије ослободити цркву од ових страдалника, од њих се не живи, чекају остали „обреди“, са тарифом.

Изненађен оваквим поступком, питао сам познаваоца црквеног права да ли је неки прекршај учињен и добио сам сљедећи одговор:

„Тиме није прекршен ни један канон, али је ипак непримерено. То личи нажалост на праксу да се црквени обреди од стране појединих свештеника „одрађују“ као обични послови.“

У шта се претворило свештенство узурпиране СПЦ сами видите, чујете. Колико су огрезли у јереси екуменизма и куда су нас повели можете да наслутите.

А једном, кад велики вођа одлучи да не скупља Крајишнике (а богами и остале, јер ником на челу не пише одакле је), традиционални скуп у цркви св Марка више неће бити традиција, биће заборављен.

А и тзв свештеници те цркве су презаузети осталим обредима, шта сада да им заузимају вријеме и простор, кад га они могу „боље“ организовати.

Ни за парастос више нисмо способни!

„Крајино мила мати, увијек ћу те својом звати“


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:

Аутор: Стево Мрђен   l     Контакт

Првих 20 година живота живео у Дрнишу, Далмација. Издаја српског народа, и Западних српских земаља, сели га у Београд.

Препознајући новинарске подвале и манипулације, у жељи да пркоси издајничким поступцима свих структура друштва, укључује се у рад портала "КМ Новине" као фото и видео сарадник - дописник из Београда.

Живи у Београду.

---

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::   Хвала на интересовању

---

Лидл - маркетинг преваре и подвале окупатора и њихових слуга оличене у Влади РС

"Долазак "Лидла" у Србију не значи само отварање ланца супермаркета, то је симбол напретка и говори да се Србија придружује успешним државама"

Вучић на отварању "логистичког центра Лидл"

Долазак Лидла у Србију значи гашење великог броја домаћих трговаца и претварање успјешних породичних обрта у социјалне случајеве, повећање незапослености и неизвјесност домаћих произвођача хране!

---

Пише: Стево Мрђен

Тржиште има свој потенцијал, тј. ако једно село једе 150 векни хлеба, потрошња се неће повећати и да саградите најмодернију пекару са капацитетом од хиљаду векни или ако је потрошња кафе 3,8кг по глави становника годишње онда са доласком Лидла само неко други може да продаје манје него до сада, а са ким се обрачунавају велики?!

Слично овом примјеру, а водећи рачуна о стандарду и потрошачкој моћи становништва Србије можемо повући паралелу и са осталом робом широке потрошње коју ће овај њемачки ланац да продаје! Са просјечном платом од 200€, осуђени за најелементарније намирнице четверочлана породице са 2 запослена продавнице Лидла може користи само да се расхлади јер кућни буџет не толерише трошак за клима уређај и утрошак електричне енергије!

Постоји и она група грађана који су свој политички активизам наплатили радним мјестом у некој јавној установи и пасу из државних јасала. Њима, с обзиром на професионалне квалификације и остварени приход ништа није скупо и имају "моралну" обавезу да афирмативно промовишу овакав један "економски напредак".

Лидл неће понудити ништа ново тржишту осим новог „КА“ купца (Key Account или домаћи назив- Кључног купца) који ће својим продајним потенцијалом оптеретити домаће произвођаче тражећи већи рабат и дуже одложено плаћање за разлику од домаћих трговаца који су локално привређивали. Маржу ће задржати за себе, селити из Србије као легалан приход, без икакве уговорене обавезе према земљи у којој остварује приход!

Трабуњања о заштити квалитета намирница унутар продајних објеката овог ланца, нама који смо од памтивијека одрастали на органски произведеној храни, у благородној Србији, у најмању руку је цинично и увредљиво! Такве приче су сјајне маркетишке подвале за све који никад нису били на Западу, пазарили храну по њиховим Велемаркетима, у којима су јабуке све исте величине, премазане сјајном смолом коју не можете водом да обришете, а имају исти укус као и краставац, парадајз или било које друго воће и поврће! Али, морам да признам да изгледају, као на слици- нацртане!

Шта вам то говори?!

То указује на нови удар на домаће произвођаче воћа и поврћа! Ако су до сада продавали по домаћим локалним радњама, које ће нестати доласком овог трговачког ланца, коме ће они продавати и да ли то значи њихов нестанак или преоријентација на ГМО производњу "штанцованог" воћа и поврћа и употребу хемијских препарата за заштиту и продужетак трајања истих?!

Зашто у свом наступу приликом свечаног отварања Председник државе Србије није нагласио колико је Уговора потписао, испред Владе са овом њемачком компанијом о заштити домаћих произвођача сезонског воћа и поврћа, тj сигурном пласману и опстанку домаће производње, кондиторске, месне индустрије и осталих произвођача хране?!

Није, јер није потписан ни један!

Зашто?!

Зато што је он само управник окупационе зоне и испуњава паклени план да останемо без хране и природних извора воде (то је већ завршено), да се униште сви домаћи произвођачи, у овој фази то мултинационалним компанијама доноси профит, а политичарима провизије, а онда смо готови без испаљеног метка!

Лидл Србија:

55 милиона € - инвестиција

16 продавница

1.500 запослених


23.000 лица аплицирало за посао

---

∑

3.43 милиона € по продавници

93 запослена по продавници

15 незапослених лица је конкурисало на једно радно место!!


(Да ли треба боља илустрација о броју незапослених у Србији?!)

Под претпоставком да је за локалну продавницу потребно 30 хиљада €, онда је то замена за 114 продавница, ако локалне продавнице имају мин 5 запослених чланова породице онда је то 570 запослених!

Закључак је прост:

Долазак Лидла ће повећати пет пута незапосленост у сектору трговине робом широке потрошње и то у оном дијелу у којем смо најстабилнији- породични мали обрт и за живот неопходним намирницама, без икакве гаранције и уговорене обавезе домаћим произвођачима хране, воћа и поврћа!

Не би сада шпекулисао о количини производа из увоза (сјајан је примјер Шведска Икеа, они имају један србски производ у продавницама у Србији- оклагију, такође маркетишки представљена као стратешки партнер и пут у будућност), хипотетички без уговорених обавеза према домаћим произвођачима сви могу бити из увоза и то ће бити велики ударац за домаће произвођаче, узгајиваче и ни једна озбиљна Влада у свијету не би дозволила овакву либерализацију тржишта, нарочито што смо у процесу испуњавања ЕУ стандарда, услови отварања оваквог трговачког ланца су пропуштена идеална прилика за отварање неког новог преговарачког поглавља, али у моје име им хвала што се нису "досјетили".

Осим ових економских аспеката долазаг њемачког трговца храном, робом широке потрошње, производима које Србија има у изобиљу и међу најквалитетније у свијету, нама потомцима нацистичких заробљеника даје добар путоказ да без сопствене, породичне производње хране немамо велике шансе за опстанак!

Ако вам је за утјеху, не заборавите да трговином храном у Србији доминирају Хрвати!

Извори:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3167364/lidl-stigao-u-srbiju-vucic-na-otvaranju-logistickog-centra.html

https://www.danas.rs/ekonomija/srbija-je-u-tisini-prodala-izvorista/

Аутор: Стево Мрђен   l     Контакт

Првих 20 година живота живео у Дрнишу, Далмација. Издаја српског народа, и Западних српских земаља, сели га у Београд.

Препознајући новинарске подвале и манипулације, у жељи да пркоси издајничким поступцима свих структура друштва, укључује се у рад портала "КМ Новине" као фото и видео сарадник - дописник из Београда.

Живи у Београду.

---

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::   Хвала на интересовању

---

Стево Мрђен: (Не)пристрасни за шаку долара

На вријеме су рођени и, драги моји који сте се родили послије, нема више! Нема шта да се распродаје, тај систем нас је довео до руба, још само да владајућа камарила прода нашу постојбину и да више не размишљате шта сте ви ту добри.

---

Пише: Стево Мрђен

Био је 20. фебруар 2018.

Било је то у Србији.

Било је тачно 10 сати прије подне и на пун сат кратке вијести са „Радио С“:

„У ратном сукобу у Сирији авиони Сиријске армије бомбардовали су положаје "побуњеника" у предграђу Дамаска и погинуло је деведесетосам особа, међу којима је двадесеторо деце и петнаест жена“

„Радио С“ је најслушанија радио станица (према истраживањима које сваки мјесец спроводи Ipsos – Strategic Marketing), са највећом покривеношћу територије, такође радио станица се емитује и путем кабловских провајдера.Радио емитује популарну музику и кратке говорне садржаје који су информативни и садржајни.

Почео је са радом августа 1994., а од 2006. послује са националном фреквенцијом коју је расписала Републичка радиодифузна агенција. По доступним подацима са овог линка има 18 запослених и остварује пријављени приход од око милион евра годишње.

Шта значи овако конципирана вијест, све и да је тачна?!
Овако пласирана информација недвосмислено потврђује да је уређивачку политику информативних садржаја најслушаније Србске радио станице преузела нека од америчких информативних агенција.

Зашто?!

По правилу, кад извјештавају западни медији онда кад регуларне снаге државе Сирије нападају одмах су ту и цивилне жртве (жене и дијеца, обавезно) као ударни дио информације, кад напад врше терористи Исламске државе онда је легално изабрани председник Башар Ел Асад диктатор и проузрокује ратне сукобе јер неће да се склони са власти. Затим, ко је аутор информације указује нам и дио који детерминише другу страну у сукобу, а то су терористи Исламске државе. Овај пут су они названи побуњеници (од милоште, то су они крволоци које смо гледали како заробљеницима одсијецају главе мачетама и отетим особама изнуђујући новац за откуп).

Изненађен сам како Запад није кренуо са причом како су им ти снимци подметнути, но то сада није тема!

Не бих сада да пишем о томе ко је најодговорнији за настанак Исламске државе, довољно је знати да је Америка главни њихов савезник, исто као што је Русија највећи савезник Сирије и легално изабраног им председника. То Руси нису крили ни једног тренутка.

Руски војници гину на ратиштима широм Сирије и пласирање информација оријентисаних из угла једне од страна у сукобу нас опредељује да се сврстамо на ту страну. Годинама уназад нас домаћи медији и властодршци затрпавају говорима о војној неутралности и неопредељености, али је у пракси ситуација добила сасвим нови карактер и о томе мора да се јавно свједочи, нарочито кад је то на штету наших традиционалних пријатеља и савезника Руса. Додуше, званична Москва активно подржава Нато лобисте оличену у Влади Србије, али на то не можемо да утичемо, осим да саосјећамо са великим Руским народом и молимо се Богу да ће да се ослободе коначно
црвене куге.

Онако конципирана информација ми није дала мира и желио сам да је сними и реемитујем путем друштвених мрежа, али је на вијестима у 12 више није било. Потражио сам је на сајту „Радиа С“, али је није било у писаној форми, али ме тамо чекало ново изненађење:

Дан касније, кад сам сабрао све утиске и информације, сигуран сам да овај лапсус у наслову уопште није случајан (недостаје податак да је Косовка девојка улица у Нишу), просто смо у машини и мељу нас, имају србска имена и презимена (не разликују се изгледом или униформом) и за новац, небитно колики износ био спремни су да нас крчме до задњега.



Да, да пропаганда! Овај пут о вакцинама, замислите умрла је једна особа од богиња јер није била вакцинисана! А колико нас умире у сату, заражених осиромашеним уранијом, дарованим "Милосрдним анђелом", никад неће бити емитовано ни на једном медију са националном фреквенцијом, будите сигурни!

Ако још не знате, Институт за вирусологију, вирусе и серуме Торлак, произвођача вакцина преузела је америчка компанија. Не постоји боља реклама од овако конципиране у информативном садржају!

Позвао сам „Радио С“, јавио се љубазни главни и одговорни уредник Предраг Петровић, који ми је потврдио да он селектује информативне садржаје, да не могу да добијем аудио запис емитоване вијести јер то није пракса, а да апсолутно влада ситуацијом о сукобу у Сирији, ко против кога ратује и ко је чији савезник...

Послушајте разговор:



Такође, у разговору ми је открио, да они нису емитовали писану форму поменуте ратне вијести из Сирије на сајту, али да могу исту пронаћи на сајту РТС-а, нестрпљиво сам журио да прочитам форму у коју је упаковао то јавни сервис Србије, финансиран директно од грађана и пореских обвезника.

Скоро све исто, само што за РТС терористи Исламске државе нису „побуњеници“ као за „Радио С“, него „опозициони активисти“, све са фотографијом рањеног дечака која доминира на страници објаве!

Да ли је за вас РТС јавни сервис?

Исти дан, кратке вијести у 21, „Радио С“:

"Председник Украјине Петар Порошенко потписао је закон којим се подручје Донбаса враћа у састав Украјине уз дозволу употребе оружане силе, које је окупирано од стране Русије!"

Због сврставања на страну Америке и њезиних савезника да ли треба да трпимо косеквенце од стране Русије?!

Хипотетички, да су у позицији као за вријеме избора тзв "републике Косово" у чланство УНЕСКО, да ли би било легитимно да Русија не уложи вето као онда и да ли је можда овакав приступ медијских кућа у Србији увертира за неке нове односе и губитак јединог традиционалног савезника? А чека нас врело прољеће.

Владајућа камарила и њихови сателити увелико најављују издају свете Србске земље.

Знамо да је РТС власништво владајуће странке, а чији је „Радио С“ и зашто му уређивачку политику кроје исти они који су нам искасапили државу и не престају да нас пустоше?!




Породица Зорана Анђелковића, истакнутог комунисте, касније члана СПС-а је власник поменутог медија - Биографија⇗ И сад смо, хтјели или не опет дошли на почетак нашег страдања.

Превара коју су инсталирали комунисти, пресвучени у разнобојне политичке странке и организације почетком деведесетих прошлог вијека, нудећи нам националну државу у име сопствене пљачке и распродаје дијелова народа и територија, постала је систем преживљавања.

Остаје ми нејасно, како је неко тада, у зрелим годинама, мислио да ће обезбожени комуњарски накот, навикнут на отимање и пљачку народног стварања дозволити да се формира држава и систем у којем ће се знати ред, у којем ће морати да се привређује и личним квалитетом и ангажовањем обезбеђује егзистенција и придоноси заједници.

Колико је само то наивно било!

А комунистички монструми су национални занос каналисали тако што су изазвали ратне сукобе и приграбили позиције вођа у то вријеме новог страдања, вођени Рокфелеровом мисли: Најбоље се зарађује док теку потоци крви!

Након амнестије невиђених злочина, отимања и пљачке по завршетка Другог свјетског рата над својим сународницима кроз пресвлаку у лажне националне одоре легализовали су отето поновном трансформацијом у приватну својину. Имућни сељаци су тада били "опасност" система и ваљало је кулацима разграбити све што су генерацијама стицали, а данашњи тајкуни су носиоци друштвено политичког живота, елита!
И наравно, успјешни привредници као Зоран Анђелковић Баки из Варварина, на вријеме су рођени и драги моји који сте се родили послије, нема више! Нема шта да се распродаје, тај систем нас је довео до руба, још само да владајућа камарила прода нашу постојбину и да више не размишљате шта сте ви ту добри, јер од нације постадосмо номади, четрдесет хиљада годишње нас тражи неко друго сунце, јер ово наше грије само њих који су се родили на вријеме.

Баки је 1998. добио мјесто првог човјека Привременог вијећа за Косово и Метохију, знате колико смо данас далеко од Косова и Метохије, колико је Срба унакажено, колико унесрећено од 1998! А он, радник Робне куће из Варварина зарађује милион евра годишње пласирајући лажи са свог радија, емитујући аморалне садржаје и афирмишући музику из региона, без обзира што је Србска музика неприхватљива за јавно емитовање код сусједних држава.

Нажалост, добро га се сјећам са почетка његове политичке каријере, исто као и Васил Тупурковски (његов друг из Македоније) имали су сличан модни стил, само су Бакијеви инстамбулски џемперчићи имали више шара. Прегледао сам интернет, све је почистио, не може да се пронађе ни једна његова фотографија из тог периода, сигуран сам да би све те шаре најбоље оцртале карактер особе која се овако игра са нама.

Колико је само он улога имао у животу?!

Зоран Анђелковић (лево) и Александар Вучић / Младост, а народ луд. Фото: Време.ком

На свом Фејсбук профилу дијели активности СПС-а, видим главу Дачића скоро на свакој објави.... Прије неки дан је Путин одликовао Дачића за значајан допринос јачању пријатељства и сарадње са Русијом.

Надам се да Путин не слуша „Радио С“ и не гледа РТС, а ми у нашем преживљавању имамо преча посла!

Баки има информације из прве руке, рекао му Дачић, то је вјерватно одговор на питање зашто Амери уређују његове информативне садржаје!

Камелеон само мјења боју!

Аутор: Стево Мрђен   l     Контакт

Првих 20 година живота живео у Дрнишу, Далмација. Издаја српског народа, и Западних српских земаља, сели га у Београд.

Препознајући новинарске подвале и манипулације, у жељи да пркоси издајничким поступцима свих структура друштва, укључује се у рад портала "КМ Новине" као фото и видео сарадник - дописник из Београда.

Живи у Београду.

---

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::   Хвала на интересовању

---