Једним делом кривица за свако зло које смо "увезли", лежи у нашој навици да пишемо латиницом.
Пише: Иван Максимовић
Навикнути на латинско писмо, навикавамо се и идентификујемо са сваким злом које нам се сервира, а сва се сервирају латиницом, као са нечим што је наше.
Једно од оправдања за употребу латинице јесте и идеја да смо "једини народ који користи два писма" и то је као некакво наше богатство.
О каквом богатству причамо када на сваку мудру мисао имамо одговор "објаснио"!?
О каквом богатству причамо када већ у самим насловима, и то водећих медија, свакодневно уочавамо сијасет неправилности услед елементарне неписмености новинара, људи којима је језик основно занимање у животу?
О каквом богатству причамо када водитељи годинама са телевизије и радија наступају тако сиромашним речником, па чак и уличарским, да је непријатно слушати их?
Да је то ишта добро, зар би дозволили да баш Срби, и једино Срби, поседују то богатство?
Од нашег језика и његових дијалеката, створено је више других, нових "језика" али од нашег писма, ћирилице, ни једно ново није створено! Чак свуда где је то било могуће, прешло се на латиницу и то тако екстремно да се јавно ломе ћириличне табле где год је то могуће и да се то сматра "чином слободе"!?
Зашто други неће да буду богатији за још једно писмо?
Уништавање ћириличних табли у Хрватској
Можда зато што нас не разумеју јер, кажу, развили смо некакву "способност" да симултано, дакле истовремено, читамо текст написан комбиновано латиничним и ћириличним словима. Зашто се онда човек који симултано пише, дакле истовремено у једном тексту користи и латинична и ћирилична слова, сматра - елементарно неписменим? Дакле не изванредно способним, надареним, писемним, научником... не - већ је елементарно неписмен и нико нема дилему око тога!
Свети свештеномученик
Петар Дабробосански
Треба ли да помињем да су због ћирилице и одбијања да је замени латиницом у званичним дописима и препискама, убијен Свети свештеномученик Петар Дабробосански? Из истог разлога убијен је и један од наших најбољих сликара, Сава Шумановић након што су му претходно одсекли руке баш због тога што је одбио да своје слике потпише латиницом?
Ћирилица можда неће исправити све, јер смо свакако пренатрпани садржајем на енглеском језику и то је глобална појава, а и савремени светски токови ипак односе свој данак по оноја народној да свако време носи своје бреме али истрајност у коришћењу ћирилице, поправиће много тога!
Сава Шумановић
Наравно, овде истрајност не треба мешати са екстремизмом па нападати, ругати се и вређати оне Србе који не користе ћирилицу међутим мора да буде јасно да Србин, где год живео, ако не зна, није научио ћирилицу а чита латиницу и говори српским језиком, тај је у огромном проблему и његов идентитет као Србина сам је довео у питање и то озбиљно.
Истрајавање у употреби ћирилице ће нас учврстити, неке вратити, коренима и себи, поправиће нас изнутра. Постаћемо бољи људи. Баш попут оних, којима је "у свакој кући на зиду висила пушка а да деци није пало на памет ни да је погледају а не да је узму руке". Пуцало се онда када се славило или када се бранило и искључиво тада, а писало се ћирилицом.
* * *
Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.
У ЕУ Вуковару захтев да се ни ове године Србима НЕ ОМОГУЋИ употреба ћирилице!Вуковарски градоначелник Иван Пенава је другу годину заредом закључио да се нису стекли "увјети" за проширење права српске националне мањине у Вуковару.
Пише: Никола Бајто
Већина и трећина
Због тога би требао да интервенише Уставни суд који га је лани упозорио да се примена закона не може одгађати унедоглед.
Пенава је прошле недеље упутио Градском вијећу на усвајање предлог закључка по коме, очекивано, ни ове године неће бити ништа од проширења права припадника српске "националне мањине" у Вуковару на употребу властитог језика и писма, односно ћирилице.
Такав закључак Градског вијећа могао би се протумачити као игнорисање одлуке Уставног суда из јула прошле године у којој су вуковарске градске власти на чак три места изричито упозорене да се проширење опсега споменутих права не може одгађати у недоглед. Уставни је суд чак напоменуо да због тога задржава право да самоиницијативно покрене поступак за оцену уставности и законитости таквог прописа.
Била би то четврта интервенција Уставног суда поводом вуковарских градских аката од настанка овог проблема 2013. године, када је тадашњи ХДЗ-овац Пенава постао градоначелник на таласу антићириличних протеста, па изменио Статут Града Вуковара тако да се цело градско подручје изузима од примене Закона о употреби језика и писма националних мањина.
Градоначелик Вуковара Иван Пенава
Статут из 2009., који је дотад био на снази, омогућавао је примену његових одредби и пре него што је она постала законски обавезна када је попис из 2011. показао да Срби чине нешто више од трећине градског становништва. Владала је помирљива политика. Но политичке прилике су се промениле, ХДЗ се радикализовао у време Томислава Kарамарка, а покушај СДП-ове владе да спроведе закон постављањем двојезичних плоча на прочеља државних установа суочио се са жестоком националистичком кампањом. Догодине ће се већ радити нови попис становништва, а да законска права Срба у међувремену нису примењена, напротив, дерогирана су с највишег места. Уставни суд је својим интервенцијама поверио Ивану Пенави да сам одлучује о количини закона која ће у Вуковару важити.
Логика Уставног суда била је оваква: што је у граду више међунационалних тензија, то је мање спровођења закона. Дакле, довољно је да производиш тензије.
Некажњено разбијање ћириличних табли
Према Пенавиној најновијој оцени, услови за остваривање законских права Срба нису се стекли зато што би то представљало непоштовање и неразумевање већине грађана ‘који су се успротивили великосрпској агресији 1991. и њихове жртве’ те на крају довело до ‘нежељених посљедица по суживот у Граду Вуковару’. Пенава тврди да се већини грађана крше темељна људска права ‘суставним одгађањем провођења поступака против починитеља злочина тијеком великосрпске агресије на Вуковар’. За угрожавање сигурности грађана Вуковара окривљује оне који су 2013. постављањем двојезичних натписа покушали да спроведу закон, док локалне српске представнике оптужује за непоштовање жртве и вредности Домовинског рата. Потпуно исте разлоге за немогућност суживота с ћирилицом навео је и у закључку из октобра прошле године. Пенава, који је у међувремену прешао из ХДЗ-а у редове Домовинског покрета, овим закључком признаје да као градоначелник Вуковара за седам и по година мандата није постигао ништа на унапређењу међунационалних односа, што не зачуђује, с обзиром на то да је упорно радио на њиховом нарушавању.
Након што је Пенава изменом градског статута у новембру 2013. напросто прогласио да на подручју Вуковара хрватски закони не важе, Уставни суд је на предлог Владе у августу 2014. донео кратку одлуку којом је укинуо ту очигледно протууставну измену. Уз њу је донео и једну дужу одлуку којом је забранио расписивање антићириличног референдума, али је истовремено Градском већу Вуковара наложио да у року од годину дана у градском статуту пропише језична права националних мањина у суженом уместо у пуном законском опсегу, што је била компензација Пенави и његовима. Влади је наложио да у истом року предложи Сабору измене Закона о употреби језика и писма националних мањина којима ће уредити механизам за случајеве када локалне власти опструирају његово спровођење. Одредио је још да државна тела до тада неће на подручју Вуковара спроводити закон употребом присилних мера. Тиме је Уставни суд заправо одгодио примену пуноће закона и изашао Пенави усусрет, сам му омогућивши оно што му је спочитао у одлуци из јула прошле године – да отеже унедоглед.
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Уставни суд је краћом одлуком из 2014. потврдио да се закони не могу локално суспендовати у целини, али је дужом одлуком потврдио да се могу суспендовати до пола. Њоме је опсег законских права која вуковарски статут треба да садржи сузио само на она најосновнија, индивидуална права на служење властитим језиком и писмом у поступцима пред државним телима те у добијању јавних исправа. Примену колективних права из Закона, у које спадају двојезични натписи, није ни тражио, уваживши ‘потребе већинског хрватског народа које извиру из још увијек живих посљедица великосрпске агресије’. Статутарне измене које је Пенава донео 2015. нису поштовале ни те минималне захтеве Уставног суда јер се градски документи нису двојезично оверавали, а издавање исправа на ћирилици било је предвиђено само на захтев, уместо редовно. Пенавин статут је примену пуних законских права одложио и условио будућим проценама које ће градске власти једном годишње доносити о достигнутом степену ‘разумијевања, солидарности, сношљивости и дијалога’. Темељем таквих процена предвидео је да ће се сваке друге године допуњавати статутарна одлука којом се мањини признају претходно договорена нова права. Но ни те процјене и одлуке Пенава није доносио. Због тога је на предлог саборског Одбора за људска права и права националних мањина Уставни суд у јулу 2019. поново интервенисао поводом вуковарских градских аката.
Тек у лањској одлуци је Уставни суд закључио да Град Вуковар протеклих година није учинио ама баш ништа на плану поступног проширивања мањинских права ка пуном законском опсегу. Проблем је, међутим, што му Уставни суд то својом одлуком из 2014. није ни наложио, него је 2019. приметио да Градско веће није доносило ни процене ни одлуке о проширењу права које је само статутарно предвиђело, па се сад досетио да га на то натера, упозоравајући да се хрватски закони ипак ‘не могу одгађати унедоглед’. Наредио је Градском већу да у октобру 2019. донесе одлуку о могућности проширивања права припадника српске националне мањине, а оно је на Пенавин предлог то и учинило, једноставно закључивши да такве могућности још нема. Откако је узео ствари у своје руке, Уставни суд се побринуо да више нико не може расплести ово питање осим њега. Ни Сабор због предизборног распуштања 2015. никада није усвојио измене Закона о употреби језика и писма националних мањина, па је Уставни суд лани наложио Влади да их поново упути у процедуру, што она до данас није учинила. Али чак и када би се те измене спровеле, није јасно како би Влада наметнула Вуковару пуно спровођење закона за који је сам Уставни суд наредио да се спроводи допола.
Пенава је прошле недеље поновно предложио закључак по коме могућности за примену закона у Вуковару и другу годину заредом нема, чиме изазива Уставни суд да се сходно прошлогодишњем упозорењу упусти и у своју четврту интервенцију у овај проблем.
Видећемо хоће ли до ње доћи или ће номинални чувар уставног поретка наставити с отезањем успостављања закона, можда надајући се промени на предстојећим локалним изборима или пак томе да ће наредни попис становништва показати да законских разлога за увођење двојезичних натписа више ни нема.Пенавин Вуковар рапидно губи становништво, што је још један од његових градоначелничких успеха. Одлазе и Хрвати и Срби, крајње је неизвесно чији проценат брже опада.
Невладина организација Жене у црном имала је намеру да данас у 15 часова у центру Београда одржи перформанс о Вуковару у оквиру ког би осудили гранатирање Вуковара и деловање српских снага и оптужили Србе за сва страдања која су се догодила у овом граду.
недеља, 08. септембар 2019. | КМ новине Најчешћи одговор српских медија и агенција/организација које пишу латиницом, јесте да то чине због читаоца у региону. Колико то заиста има смисла?
Борислав Комад: Геноцидом на ћирилицу Тачно после 75 година и неки месец, садашњи шеф хрватске полиције Влахо Орепић изјављује да "више неће бити законских основа за постављање ћириличних табли у Вуковару" То је злослутна најава оног што је НДХ прокламовала. Било је потребно само две недеље и један дан да од "оснутка" злочиначке творевине назване Независна Држава Хрватска (10.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
