Вести:
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове

понедељак, 19. октобар 2020.

Брезовица: Шиптари поново оскрнавили споменик Србима стрељаним 1944. године (ВИДЕО)

Споменик Србима које су стрељали нацисти 1944. године на Брезовици, опет је оскрнављен.

Брезовица: Шиптари поново оскрнавили споменик Србима стрељаним 1944. године (ВИДЕО) #Брезовица #Шарпланина #Споменик #Српске #Жртве #Оскрнављен #Сркнављење #Албанци #Шиптари #Јарбол #Заставе

На месту између Брезовице и Штрпца на Шар-планини, споменик посвећен српским жртвама нацисичког терора у Другом светском рату, који су поред одраслих на том месту стрељали и децу, оскрнављен је још једном у низу насртаја.

Јарболи са српским заставама су оборени, што је најчешћи резултат бесомучних и безумних напада на овај белег српског страдања.

Иако се он односи на догађај из Другог светског рата, очигледно је да шиптарским безумницима ништа српско не може а да не боде око. Мада, током Другог светског рата Шиптари су били верни и поред усташа најмонструознији злочинци и савезници фашиста и нациста, па је једино могуће да на тај начин осећају да се то односи и на њих.

О ранијим насртајима на овај споменик дешавало се да нико осим КМ новина није извештавао. То иде у прилог срамоти издаје која је узела замах па се резултати попут овог скривају колико је то год могуће.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: 

Ово је још један у низу напада на Србе на Косову и Метохији који су једно време утихнули. Видећемо да ли је ово "издвојена" серија напада на овај споменик или се ипак ради о покретању новог таласа злочина над Србима на Косову  и Метохији.
 

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Штрпце: Током полицијског часа поново оскрнављен споменик стрељаним Србима (ФОТО)

На путу између Штрпца и Брезовице, на месту званом Раканац, поново је оскрнављен споменик Србима стрељаним 1944. године, међу којима је било и деце. Како сазнају, претходних дана а током периода забране кретања, односно "полицијског часа", споменик који је честа мета напада, поново је оскрнављен.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Брезовица: Река Лепенац избацила цеви МХЕ из свог корита и променила ток (ВИДЕО)

Река Лепенац на најлепшој српској планини, Брезовици, чији је ток сабијен у цеви за експлоатацију мини-хидролекетране у изградње, избацила је јуче цеви из свог корита и променила ток. Обилне падавине у ноћи између 12. и 13. новембра, оснажиле су реку која се побунила и учинила нешто несвакидашње!



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Иван Максимовић: Срби са KиМ избрисани из живота и бројног састава Србије

Kосовом и Метохијом данас као да одзвањају речи легендарног мајора Гавриловића "Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине... ... Ви немате више да бринете за животе ваше који више не постоје". Наравно, са извесном и битном разликом.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

среда, 14. октобар 2020.

Хорепископ Наум: Кратко синаксарско житије Светог Преподобномученика Харитона Косовског

"Мошти мученикове нађене су без главе. Утврђено је да је она одсечена оштрим предметом. Кости руке биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова. Подрасник и џемпер били су у пределу срца на неколико места избодени ножем."

#Свети #Харитон #Косовски #Мученик #Косово #Метохија #Србија


Синаксар:

Месеца септембра, 28. дана, празнујемо спомен Преподобномученика Харитона Косовског, који је пострадао од злочинаца у Призрену, јуна 1999. године. Његово намучено и обезглављено тело пронађено је у околини Призрена у месецу августу Лета Господњег 2000.

Стихови:


Крстом Христовим победи смирени Харитон,


Због Христоприпадности арнаути му главу отсекоше,

Тело његово земљу српску освећује и краси.


Кратко синаксарско житије Светог Преподобномученика Харитона Косовског


Овај предивни изданак рода српскога и велики сведок истине Христове, рођен је у подкопаоничком селу Сеоцу код Луковске Бање, од побожних, вредних и скромних родитеља Будимира и Милке Лукић. Рођен је на Аранђеловдан (21/8. новембра) 1960. године. Од малена се одликовао побожношћу, послушношћу и трудољубљем.

Као Радослав, 12 година.
У детињству је остао без оба родитеља, тако да је терет сеоског домаћинства врло рано пао на његова детиња плећа. То је био почетак његовог великог крстоношења. Од своје 23 године живи и ради у Нишу. Био је марљив, одговоран и вредан радник. Карактерне особине Радославове биле су и неустрашивост, строгост, ватреност духа, одлучност. Свима је пружао потребну помоћ, макар то било и на своју штету.

Његова љубав према Господу се многоструко увећала после смртне опасности у рату у Хрватској, 1990. године. Његов даљи живот после учешћа у рату био је испуњен тако ватреном ревношћу, као да је свагда пред собом гледао Господа у свој слави Својој. У то време упознаје се са старцем Илијом, игуманом манастира Св. Јована Крститеља у Матејевцу, недалеко од Ниша, који га до одласка у манастир духовно руководи. Од оца Илије добија благослов за

одлазак у манастир Светог Саве Освећеног у Светој Земљи. Манастирска управа је одбила да га прими у братство. Са благословом оца Илије, пар месеци касније, одлази у манастир Црну Реку. Овде почиње његово добровољно страдање за Христа, ново крстоношење.

Од самог доласка у манастир ревновао је у послушању, трпљењу, одсецању своје воље и осталим духовним и телесним трудовима. Био је веома ћутљив и молитвен, никада беспослен. Са благословом игумана, помагао је и околним мештанима и пријатељима манастира. На сва манастирска богослужења долазио је први, непокретно стојећи на целом богослужењу, ма колико оно било дуго. Молитвена сабраност и непрекидно пребивање у Господу уносили су у његову душу непомућени мир, који је из њега зрачио тако јасно као што сунце зрачи својом светлошћу. При таквом душевном миру, његово је тело цветало христоликом лепотом, тако да је благошћу свога изгледа и целом својом појавом сведочио да је постао станиште Духа Светога и да је далеко од сујете овога света.

Роптање, малодушност и незадовољство били су далеко од њега. У својој чежњи за Богом он је заборављао себе и трудом изгарао на послушањима, мало марећи и за сам свој живот. Мучеништво је, може се слободно рећи, и прижељкивао. Према свима је био благ и кротак, предусретљив, састрадалан и пријатан. Речи оговарања, осуђивања или ниподаштавања других нису се могле чути од њега. Неизмерно је волео да чита „Житија Светих“ и поуке Светих Отаца.

Из Црне Реке, по благослову епископа, премештен је у манастир Светих Архангела код Призрена.

Овде је пострижен у монашки образ од стране свог духовног оца и надлежног архијереја – Епископа Артемија, према коме је имао велику љубав, поверење и послушање. На монашењу је добио име по Светом Харитону Исповеднику (спомен његов 11. октобра/28. септембра). Као монах Христов још више је ревновао у послушању, трпљењу, молитви, посту и осталим монашким трудовима.

Своје последње послушање примио је 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, испред епископског двора у Призрену. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши: „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је заустављен од тројице терориста и легитимисан. Одмах по легитимисању, терористи црних униформи и још црњих душа одвели су га његовим аутом у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО “мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију. Терористи-арнаути су га најпре зверски мучили а затим му и главу отсекли, негде у околини Призрена.

Његово намучено тело зликовци су тајно закопали у месту Тусус код Призрена. Заједно са телом закопане су, од стране КФОР-а и убица, све информације о њему.

У периоду неизвесности, мученик се некима од братије и у сну јављао, говорећи да је пострадао. Тело је пронађено у августу 2000. године од стране Комисије за есхумацију тела несталих и киднапованих Срба. Недалеко од оца Харитона пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време.

Мошти мученикове нађене су без главе. Утврђено је да је она одсечена оштрим предметом. Кости руке биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова. Подрасник и џемпер били су у пределу срца на неколико места избодени ножем. Џемпер је са предње стране био распорен. Били су то најбољи докази неописивих мука које је овај преподобномученик поднео за Христа, попут првих хришћанских мученика из времена зверских римских царева. Мучениково тело убрзо је из Призрена као из корена ишчупани црвени косовски Божур унето у манастир Грачаницу (11. новембра, 2000. године). Ту су му се верни са љубављу поклонили. Сутрадан, је пренесено у његов први манастир – Црну Реку где је прописно и опојан од свог духовног оца – владике Артемија, братије, сродника и многих верника. Мучениково свето тело је након опела предато својој мајци – црноречкој земљи, да је краси и освећује, само на пар метара од његове некадашње келије. То је уједно био и први гроб у црноречком манастиру, од његовог оснивања.

Због свог врлинског живота и преславне победе над ђаволом, извојеване Крстом Христовим и проливањем крви на светом послушању, отац Харитон је од почетка сматран новим мучеником Христовим. Због тога су монаси и мирјани недуго по мученичкој кончини осликали његов светитељски лик а верни људи почели су усрдно призивати његову молитвену помоћ и заступништво. Онима који су га са вером призивали уследила је и брза помоћ. Народ је често, на молитвеним саборовањима, појао песме у његову част спеване, молећи му се и величајући његов подвиг.

Сабор игумана Епархије рашко-призренске у егзилу, одржан дана 16. маја 2016. године у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, само је потврдио општеприхваћену истину да је монах Харитон нови мученик Христов, и саборно га унео у Диптихе Светих Православне Цркве. За датум његовог спомена одређен је 28. септембар (по старом календару) тј. 11. октобар (по новом календару). Истога дана је и спомен Преподобног Харитона Исповедника, светитеља по коме је отац Харитон добио своје монашко име.

Свечано саборно прослављање (канонизација) Светог Преподобномученика Харитона Косовског обављено је у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског, у недељу 26. септембра/9. октобра, 2016. године.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Молитвама Светог Преподобномученика Харитона Косовског, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин.

Хорепископ Наум




Тропар, глас 1:


Радуј се славна Христова Цркво,* ускликните и појте Небеса,* веселите се преподобни и ликујте мученици,* јер стекосте небеског сажитеља,* преподобног монаха и светог мученика* Харитона Косовског, предивног Христовог страдалца,* који се моли за душе наше.

Кондак, глас 8:


Данас Црква слави Христовог војника, светог Харитона новог мученика, што за Христом пође и крст свој понесе и за Христа Бога главу своју даде. Тога ради верни узвеличајмо Христа Бога нашега који у сваком нараштају има сведоке Своје и молитвама њиховим роду хришћанском милост дарује.




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Канонизација Светог Харитона Косовског (ВИДЕО)

Канонизација Светог Харитона Косовског (ВИДЕО) Канонизација Светог Харитона Косовског (ВИДЕО) Данас Светосавска Црква, у јеку борбе против свејереси екуменизма, канонизује светог мученика Харитона Косовског. Тиме отвара нови извор благодати и светих молитава за род светосавски и хришћански, у времену претешком и небивалом.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Куршумлија: Храмом славе оца Харитона

Мештани села надомак Луковске Бање сазидали цркву у част монаха свирепо усмрћеног 1999. године на Косову. Зa само девет дана, мештани Сеоца, села надомак Луковске бање у Куршумлијској општини, саградили су цркву посветивши је монаху из овог села који је киднапован и свирепо погубљен јуна 1999. године на Косову.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Данас 16 година од отмице и мученичког страдања оца Харитона (Лукића)

понедељак, 15. јун 2015. | КМ новине Одмах након усвајања Резолуција 1244, којом се наводно правно регулисало стање после НАТО агресије над Србијом, наставили су се злочини шиптарсих терориста који су тек накратко прекинути током бомбадовања када је српска војска пуним капацитетом штитила своју територију и свој народ.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 12. октобар 2020.

Доња Брњица: Страх после напада прикривају и пружају лажну наду сепаратисти из редова Срба

Мир и безбедност становника Доње Брњице код Приштине нарушен је протекле недеље,  прво пуцњавом припадника албанске националности на српску децу која су боравила у школском дворишту, затим покушајем отмице српске девојчице а онда и негирањем тих напада.

#DonjaBrnjica #Kosovo #Metohija #Srbija #Kmnovine #Vesti #Srbi #Napadi #Žrtve #Separatisti #Laž #Mediji
Доња Брњица, архива РТГ





Први напад који се тада догодио окупио је припаднике KФОР-а, тзв. "косовске полиције", мештане села Доња Брњица као и представнике власти који следе политику актуелног режима у Београду и учествују у власти шиптарских сепаратиста. На том састанку, између осталог, најважнија тачка била је захтев за проналажењем и кажњавањем починиоца, као и за појачаним контролама полиције у овом месту од 17-22 часа.

Иронија је, али и огромна штета, да они који подржавају и унапређују систем албанских сепаратиста, који и врше ове нападе, долазе из редова Срба и тај посао обављају за ситан новац. Када они заступају страну која исказује и врши агресију, све добија одређени легитимитет. Тако је и овај пут показана "брига" за Србе који овде живе.

Kоординатор за заједнице при илегалној влади, шиптарских сепаратиста Ненад Миладиновић, каже да су захтевали од припадника тзв. полиције појачану контролу ради безбедности деце али и мештана Доње Брњице.

“Први захтев је био да истражни органи и полиција хитно пронађу починиоца и да се максимално ангажују на решавању овог проблема, други захтев је био да се повећа присуство полиције како би се обезбедила сигурност деце од 17 сати па до 22 часа, а као трећи захтев било је обезбеђивање аутобуса који превози ђаке до Грачанице или бар до магистралног пута и то ће бити довољно,” рекао је Миладиновић за РТВ Грачаница.

Миладиновић је додао да је на састанку речено да је "овај случај у косовској полицији приоритет и да су све снаге полиције укључене, да је истрага у току и да ће починиоц бити приведен правди у што скоријем року", што је гола лаж.


Управо овакве изјаве, како су некада називани - "Тачијевих Срба" чине да у медијима страна која напада, дакле Албанци са Косова и Метохије, изгледа као да има некакв систем који ће то и да реши и да је тај сситем издвојен од екстремиста и нападача. 


Чињеница је да ни један напад на Србе до сада није решен, да су нападачи остали некажњени за све нападе у протеклих 20 година и да припадници, за које Миладиновић каже да су се ангажовали, наапднутим Србима отворено кажу да ти нпади нису ништа неуобичајено и да се то стално дешава те их не занима да се тиме баве! Зато имају одређени број Срба који за ситан новац, месечну плату, обављају прљаву пропаганду за њих.

Безбедност и поверење житеља овог села су нарушени, страх се увукао под кожу људи а напад на малолетну децу оцењују као кукавички и нецивилизацијски чин.

“Ово што се десило је права катастрофа и забрињавајуће за све нас који живимо овде и имамо децу која иду у ову школу. До сад се нису дешавале овакве ствари а ово што се сада десило је застрашујуће,” каже мештанин Доње Брњице Ђорђе Петровић.

“Људи су у страху и паници, невероватно је да се пуца у младу српску децу. Ушао је страх, не само у мене већ уопште, ако су пуцали на децу шта ми да очекујемо,” рекао је житељ Доње Брњице Мирослав Милићевић.

У претходном периоду у овом селу је било бројних инцидената али починиоци ни у једном случају нису откривени. Не постоји искрена нада ни да ће се нешто десити овај пут јер је тзв. "косовска полиција, за коју Миладиновић рече
да је "овај случај у косовској полицији приоритет и да су све снаге полиције укључене, да је истрага у току" оповргли готово истовремено.

Из ове сепаратистичке службе кажу да покушај отмице није био то већ да је "непозната особа позвала девојчицу да уђе у њихов ауто и да се она уплашила од тога те да нема кривичних елемената".

У ономе што би алармирало било коју цивилизовану средину да одрасли мушкарци, припадници заједнице која је екстремно непријатељски расположена према староседелачком становништву, у овом случају Србима, позивају девојчицу од 11 година да уђе у њихов аутомобил, за Шиптаре "нема кривичог дела"! То потврђује да злочини над Србима уопште немају категорију злочина када их разматрају сепаратистичке власти већ су део пожељне политике у циљу прогона Срба са Косова и Метохије и затурања њиховог трага постојања.



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Албанац пуцао у српску децу у Доњој Брњици па их тукао, Срби oдлучни али им је неопходна да опстану

Непознати Шиптар (Албанац ) је из пиштоља пуцао на српску децу а онда их тукао, синоћ око 19:30 док су се играла у школском дворишту Као и свако вече, деца су се дружила у школском дворишту. А онда, изненада, у њих је уперен пиштољ.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Албанци покушали да киднапују српског дечака, а медији да то сакрију

Покушај отмице дечака у Племетини само је један у низу напада на Србе овог краја. Медији на српском то махом покушали да прикрију. Тзв "Косовску полицију" није занимала изјава о догађају, потврдио за КМ Новине дечаков отац Предраг Вуксановић.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Предаје их албанским везирима

Пре једва нешто више од сто година, крхка и слабашна Србија није сањала већ је своје намере о ослобођењу целокупне територије тако и Јужне и Старе Србије, односно данашње Северне Македоније и Kосова и Метохије, спроводила у дело, иако сама још увек под турским ропством.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

среда, 07. октобар 2020.

Покушај киднаповања српске девојчице у селу Бабин Мост

Непознати Албанци покушали су, у селу Бабин Мост код Обилића, на силу да угурају српску девојчицу у аутомобил.

Фото: Илустрација

Покушај киднаповања догодио се око 15:30 часова.

Девојчица је успела да се отргне и утрчи у најближе двориште, а отмицу је такозваној "косовској полицији" пријавио њен деда.

Због преживљеног стреса девојчици је указана лекарска помоћ у Дому здравља у суседном Прилужју а покушај отмице је додатно узнемирио не само мештане већ и Србе овог краја!

Ово је нови у низу албанских напада у српским срединама на Kосову и Метохији.

#Киднаповање #Албанци #Шиптари #девојчица #БабинМост
Бабин Мост

Претходно се догодио покушај отмице српског дечака у Племетини, али и пуцњава испред школе у Доњој Брњици надомак Приштине где су се налазила окупљена српска деца али и у овом селу је непосредно пре ових догађаја дошло до напада и пребијања српских дечака и обијања цркве.

 

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Страховита медијска саботажа истине о актуелним злочинима над Србима на КиМ и позив да се супротставимо лаж(ов)има!

Што су чешћи злочини над Србима на Косову и Метохији, то их чешће медији на српском прећуткују или искривљено преносе. О пуцњави на српску децу која су се окупила у школском дворишту у Доњој Брњици, јавило је више медија али Радио телевизија Србије није известила у својим ударним терминима као, на пример, када извештава о "успесима" Александра Вучића или најављује његово (иначе свакодневно) гостовање на телевизији и конференције за медије или о неком спортском догађају.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Албанци покушали да киднапују српског дечака, а медији да то сакрију

Покушај отмице дечака у Племетини само је један у низу напада на Србе овог краја. Медији на српском то махом покушали да прикрију. Тзв "Косовску полицију" није занимала изјава о догађају, потврдио за КМ Новине дечаков отац Предраг Вуксановић.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Албанац пуцао у српску децу у Доњој Брњици па их тукао, Срби oдлучни али им је неопходна да опстану

Непознати Шиптар (Албанац ) је из пиштоља пуцао на српску децу а онда их тукао, синоћ око 19:30 док су се играла у школском дворишту Као и свако вече, деца су се дружила у школском дворишту. А онда, изненада, у њих је уперен пиштољ.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Црква у Бабином Мосту од потписивања Бриселског споразума оскрнављена по 18 пут! (ФОТО)

Провалник или провалници у објекат Српске православне цркве ушли су тако што су скинули металну решетку са прозора и упали унутра, изјавио је председник привременог органа општине Обилић Горан Данчетовић. "Таман се ситуација слегла од тог инцидента, сада опет ово, то је додатни притисак на мештане", рекао је Данчетовић.

 


КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

За годину дана Шиптари убили три сведока злочина терористичке УЋК

У року од годину дана на Kосову су убијена три сведока такозваног "Специјалног суда".

#UQČ #UĆK #Terorizam #Zločin #Svedok #Ubistvo #Kosovo #Metohija #KMnovine
Фото: Илустрација/Терориста УЋК

Ово тврди извор листа „Бота сот“, који додаје да нико није подигао глас због њиховог убиства.

Извор овог листа каже да су сва три сведока сведочила у такозваном "Специјалном суду" и да су „сигурно били прислушкивани или се сазнало за њихова сведочења и да су зато и убијени“.

Исти извор упозорава да би и други сведоци могли бити изложени ризику да буду убијени.

"Тај ризик се повећао након објављивања датотека тзв. ОВK“, истиче он.


Један од три убијена сведока је, како се наводи, инспектор општине Приштина Назми Рустеми, који је пронађен мртав у близини језера Бадовац. Овај 63-годишњак је био заштићени сведок у тзв. "Специјализованом тужилаштву" у Хагу. Наводно је са њим обављен разговор три месеца пре него што је пронађен мртав.

Према речима његове породице, Рустемија је терористичка ОВK узела за таоца током рата.

За друга два случаја извор ових новина није дао много детаља, само што је рекао да је један од њих пронађен убијен у планинама око Дренице, након што је из дијаспоре дошао на Kосово и Метохију.


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Злочини тзв "ОВК": Убиство Љубомирке Ђурић

Злочини тзв "ОВК": Убиство Љубомирке ЂурићJош се нисмо освестили од онога шта нас је задесило нашим избеглиштвом а већ су, после двадесетак дана, почеле да стижу суморне и стравичне вести из места које смо напустили. УПОЗОРЕЊЕ!!!



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Сепаратисти вршили злочине сада врше власт, српским жртвама ни трага

Поводом 21. годишњице од првих масовних киднаповања, убистава и протеривања Срба на Косову и Метохији, од стране припадника терористичке ''Ослободилачке војске Косова'', Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије (Српска координација), издајала је следеће саопштење за јавност. Од 18 - 22. јула 1998.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Сепаратистичко тзв. ''Специјално тижалштво'' осумњичене терористе испитује - у хотелу

Такозвано "Специјално тужилаштво" при сепаратистичком илегалном систему, испитиваће једног осумњиченог у хотелу у којем ће одсести, навео адвокат Арианит Kоци, који заступа неколико осумњичених које је ово квази-тужилаштво до сада испитало. Kоци није открио о коме се ради, али је поручио да испитивање осумњиченог у хотелу "оставља утисак неозбиљности".




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 04. октобар 2020.

Албанац пуцао у српску децу у Доњој Брњици па их тукао, Срби oдлучни али им је неопходна да опстану

Непознати Шиптар (Албанац ) је из пиштоља пуцао на српску децу а онда их тукао, синоћ око 19:30 док су се играла у школском дворишту у селу Доња Брњица надомак Приштине. На сву срећу, нема повређених.

#Пуцано #Дете #Срби #Доња #Брњица #Косово #Метохија #Шиптари #Албанци #Нападачи #Жртве #Деца
Снимак догађаја са сигорносне камере






Као и свако вече, деца су се дружила у школском дворишту. А онда, изненада, у њих је уперен пиштољ.

„Међу децом се налазила и моја ћерка Катарина и она ме у 19:45 звала и рекла, тата ми смо нападнути, дођи по нас. Били су уплашени, срећом код наших кумова су се сакрили. Причали су да су их појурили и да су чули пуцањ“, прича узнемирен, са сузама у очима Синиша Витковић, тврдећи да ни сам није безбедан, а камоли његове три кћерке.

На снимку сигурносних камера се јасно види како један од нападача вади пиштољ, затим га репетира, а онда почиње да шутира једну од девојчица. А да није у питању дечија игра, доказ је пронађена чаура од бојеве муниције.

Фото: А. Ћуп / Грачаница онлајн



Страх, узнемиреност, разочарање и бес, помешана су осећања мештана Доње Брњице.

„Није ово вечерас први пут. Ово се већ неколико пута дешава, да су нападана наша деца. Пре три ноћи се десио исто овакав случај, само на срећу није пуцано. И вечерас имамо срећу, пуцано је, а хвала Богу све је прошло како треба. Могло је проћи још горе. Ми молимо и КФОР и полицију и УНМИК и наше представнике, да у што краћем року седну за сто, да причају јер ми одавде немамо где, немао где и ми вечерас се одавде не померамо“, навео је Златко Миладиновић и додао.

„Ово је ситуацију где треба да се стане на крај овоме. Иза овога стоји неко, ово није први пут, пре три ноћи сличан случај, само што имамо срећу да се све завршило како треба“

И други се слично осећају.

„Не надамо се ничему. Двадесет година живимо где живимо, људи се исељавају, ми овде живимо, нас колико нас је остало и боримо се да опстанемо на овом простору, а снимак ће да протумаче, као било је неко дете малолетно и заташкаће се као што се заташкало и Старо Грацко и све друго шта се десило до сада на Косову“, огорчено објашњава неповерење у полицију Младен Ђошић.

Недавно је готово шизофрено прослављан споразум потписан у Вашингтону и то - као нешто што је "донело мир", а у стварности се свакодневно суочавамо са све чешћим и озбиљнијим злочинима против Срба. Славље није организовано зато што је неко веровао у тај споразум, тек у слављу нису учествовали Срби са Косова и Метохије које одавно нико ништа и не пита, већ добро плаћени послушници Вучићевог режима који имају стални задатак да промовишу политику Владе из Београда ма каква она била.

Данас су то припадници "Српске листе", про-сепаратистички оријентисане странке коју је основао Александар Вучић. Странка је и регистрована по сиситему тзв "републике Косово" са циљем да пружи легитимитет сепаратистистичким тежњама албанско-америчког отимања Косова и Метохије. Зато када славе, увек славе искључиво успех постигнут за рачун шиптарских сепаратиста!

Сада не знају како да оправдају такво своје јавно понашање.

Да би сакрио погубну политику Вође, у Доњу Брњицу је дошао и председник "општине" Грачаница по систему косовских сепаратиста, Срђан Поповић, како би глумио бригу за српски народ, народ који за рачун власти из Београда предаје, продаје и издаје као и уосталом, сви из његове и других странака у оквиру сепаратистчког сиситема.

Деца и народ  у Доњој Брњици окупљена око места злочина: Фото: А. Ћуп / Грачаница онлајн

Он је поновио већ устаљену фразу да ће тражити да се повећа присуство војника КФОР-а и полиције, оне полиције која је отворено каже да је такви догађаји не занимају.

„Ми као представници Срба, увек ћемо бити уз свој народ и нећемо допустити да се овакве ствари дешавају. Сигурно ће сутра да буде заказан састанака мештана са представницима полиције и КФОР-а, мораће да се појачају патроле поготову у овим местима. Горак укус у устима је када чујете да је напад извршен на децу. Децу не смеју да дирају и то је нешто против чега ћемо се сви побунити и то они мора да схвате“, закључио је Поповић.

Подсетићемо да припаднике "Српске листе" нико никада није изабрао те да они и немају легитмитет да се називају "представницима народа". Они су доведени на ова места како би били неутрализовани они политичари који су изабрани на изборима које је расписала Скупштина Србије а бирао их српски народ и грађани лојални Србији јер су заступали национлне интересе народа и државе Србије. Након њиховог незаконитог свргавања српски избори за локалну власт више никада нису одржани ни расписани а "Српска листа" учествује искључиво на албанским квази-изборима након којих полажу заклетву по "уставу" и "законима" такозване "републике Косово". Тако да када кажу за себе да су представници народа, то искључиво може да се односи на албански народ на Косову и Метохији.

Доказ за то управо лежи у чињеници да се од тренутка њиховог наметања на власт, злочини над Србима умножавају и постају све озбиљнији!


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Албанци покушали да киднапују српског дечака, а медији да то сакрију

Покушај отмице дечака у Племетини само је један у низу напада на Србе овог краја. Медији на српском то махом покушали да прикрију. Тзв "Косовску полицију" није занимала изјава о догађају, потврдио за КМ Новине дечаков отац Предраг Вуксановић.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Нови напад на повратнике у Љубожди! (ФОТО)

За непуних недељу дана ово је други напад на Србе у селу Љубожда а већ двадесет и неки од забележених од фебруара месеца. Напад је авероватније почињен синоћ а Срби из Љубожде су јутрос уочили да је поломље прозор на кући једног од повратника у овом селу.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Нема мира за Србе у Беркову, повратнику гори кућа (ФОТО)

У повратничком селу Берково код Клине у пламену је кућа повратника Жарка Вучковића, јављају медији. Жарку Вучковићу је кућа саграђена прошле године али ће је овај напад озбино оштетити. Пожар је настао унутра и примећен је тако што је дим избијао из куће кроз разбијене прозоре.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 27. септембар 2020.

Још једна годишњица заборављеног злочина - раскопавање српских беба на КиМ (ВИДЕО)

Данас је Крстовдан, дан проналска животворног крста Господњег и живог сећања на Његово и страдање свих који су крштењем понели свој крст и пошли за Њим. Многе, нарочито Србе на Косову и Метохији, адски ужаси страдања нису мимоишли.

Из породичног албума ородице Петровић/ Фото: Иван Максимовић

Пише: Иван Максимовић



И док је Голгота, брдо на коме је распет Господ, окружено многим значајним местима за хришћанско предање, дотле је српски Јерусалим, поље Косово на коме је у једном дану принето више жртава него било где друго у хришћанској историји, а из љубави према ближњима и у име светих и светлих идеала - за крст часни и слободу златну, сво окружено голготама.

Куда год унакрс да кренете све што се сматра Косовом прекривено је страдалним местима, освећено крвљу и орошено сузама, засејано костима знаних и незнаних хришћанских праведника и мученика... На нашу жалост, углавном заборављених иако ни у наше време не мањка трпљеног страдања.

Но, злочин о коме је овде реч, ископавање сахрањених беба и њихово комадање - само зато јер су српске, јединствен је и непоновљив у свету.

А видимо да је тај свет у стању да мења улога жртве и џелата али и своје "готове" и "непроменљиве" одлуке око "статуса" па чак и наводних "граница" јужне српске покрајине. Решења су толико растегљива и могућа по разним осама, са пребацивањем тежишта да је могуће и на српској страни наћи, па ево и у самом врху власти од Председника па до оних на најнижим локалним ступњевима, људе расположене да поклоне не само Косово и Метохију већ као "прилог" још и Прешево и даље, ако шта ко затражи...

Онда дође неки други светски моћник, моћник кратког домета, даха и времена, моћан само по томе што му је на располагање дато огромно средство овоземаљске силе, и несрећни српски народ чија свака генерација страда изнова, задеси срам да му кукољ и несој на чело залепи печат понизности са именом Доналда Трампа. Иако се говори о неком побољшању, једина суштина онога што се дешавало под утицајем америчког председника Трампа последњих дана, јесте да је на агресију и злочине Клинтонових - ставио печат. И тако је све стало!


Укратко, све је могуће и све би овај свет могао да отрпи када се ради о Косову и Метохији, све осим једног - откривања истине. Из простог разлога јер би се размотавањем клупка историјских догађаја на Косову и Метохији на његовом крају неумитно дошло до истине да су Срби једини народ који је вековима трпео, како раније турски тако и последњих неколико арнаутски, односно шиптарски зулум и терор. То је клупко тако чврсто умотано, не само од света већ и у самој Србији, да више не памтимо или немамо правилан однос према злочинима над Србима па чак ни онима који су се десили једино нама. Један од оних злочина чије сакривање никако не могу да схватим, јесте ископавање тек сахрањених беба породице Петровић из Граца на централном Косову, на самом ободу поља Косова.

Знам тачно где сам се налазио у тренутку када сам те 1989. године као једанаестогодишњак сазнао за ову страшну вест. Сећам се узнемирења око мене, које је заиста било огромно. Толико да као дете чак и када сам схватио шта се десило, нисам могао да разумем да је неко мог узраста уопште био способан да о таквом злочину размишља, камоли да га почини. То је само један од оних тренутака који као да су паралелни са овим светом иако по свом обиму, нарочито овај, представља догађај који свет не памти. А по свему судећи, с обзиром да се десио над Србима, неће га ни памтити ако ми не допринесемо томе.

Сећање на тај злочин носио сам цео свој живот. Ишчекивао сам и трагао за коначним решењем надајући се да је једино могло да буде праведно без обзира на све. Нисам га нашао. Осим тишине и бледог сећања ничег другог није било. Све је више у мени расла жеља да истина о догађају остане забележена у документарном филму. Тако сам на Крстовдан 2013., отишао у Граце са намером да пронађем родитеље и директне учеснике, нисам знао на шта могу да наиђем. Још више ме је затекла чињеница када сам сазнао да сам за тих  25 година од тог догађаја, ја био једини новинар који је икада посетио породицу. Како су ми рекли, раније би новинари долазили тек у село, од мештана узели по неку изјаву и то би било све. Неверица је запечаћена када ми је неку годину касније и новинарка приштинског "Јединства" потврдила да ни она нити било ко од новинара које она познаје, нису посетили породицу Петровић.

А о каквом је догађају реч када медији нису нашли за сходно да му посвете пажњу? На Крстовдан те 1988. године, деда Станко је пошао да обиће гробиће својих првих унучића. Призор који је затекао, следио му је крв у венама, ужас какав није могао да замисли да би се могао десити.

Тело једне од две српске бебе, близанаца умрлих одмах по рођењу, ископала су и голим рукама раскомадала шиптарска деца која су у том крају изводила стоку на испашу. Недело али и окрутност при чињењу незабележени су у читавој историји човечанства. Па, опет, то није био крај ни њиховог ни страдања њихових родитеља.

Двојица мушких близанаца родитеља Радојка и Драгице Петровић умрли су ускоро по рођењу. Сахрањени су 4. и 5. јула недалеко од села Граце, између Вучитрна и Приштине.

Родитељи несрећних беба на почетку свог брачног живота.

На велики празник, Крстовдан, ожалошћени деда  пошао је да обиђе гробиће. Надао се да ће сам, у тишини, моћи да се помоли и да одушка свом болу. Оно што је тамо нашао превазилази моћ описивања. „Призор је био језив, ужасавајући. Видео сам разбацане дечје кости и пеленице“ описивао је деда Станко дубоко урезану слику у својој души.

Злодело овде почињено није забележено током читаве историје света. Ни међу људима али ни међу најкрволочнијим зверима које су икаде ходале овом планетом. Петорица малих шиптара, узраста од 11 до 15 година, раскопали су гробиће, извадили телешце једног од близанаца, разбили му главицу и покидали ручице и ножице од тела. Остатке мртве бебе разбацивали су наоколо насумично по шипражју током овог демонизованог чина. Сандук напуњен земљом, поново су затрпали, на брзину.

Иако је ово пријавио најближој станици Милиције што је пре могао, они се тек сутрадан појављују на месту невиђеног вандализма. Са њима су дошли и форензичари (међу њима је била и Славица Добричанин, професор Медицинског Факултета у Приштини а иначе сведок многих Шиптарских зверстава) ради што прецизнијег реконструисања и бележења читаве ситуације.

Милиција, нарочито у Вучитрну тада састављена искључиво од Шиптара са неколицином поткупљених Срба који су изигравали марионете и пуки декор баш као и данас, одбила је да прихвати да је у раскопаном гробу лежало тело бебе.

Окупљени мештани покушавали су на све начине да убеде полицију у то, нарочито на основу разбацаних остатака тела већ ископане бебе, није вредело. У очају, уз одобрење породице, неки од Срба почињу одмах да копају, и то голим рукама, други гроб који није био дубински оскрнављен. И тако је и други близанац, ни смрћу раздвојен од свог брата, и у овом страдању понео свој крст заједно са њим. На крају је закључак био поражавајући за све који сматрају да живе у свету у коме постоји макар минимум разумних осећања и схватања, укључујући и негативна, која одређују односе међу људима.

У извештају Комитета и истражног судије из Вучитрна наводи се да су око отвореног гроба пронађени дечија лобања, кости грудног коша и кости дечјих екстремитета. „Поред отвореног гроба такође смо пронашли белу пелену с којом је, вероватно, било прекривено тело умрлог детета у мртвачком сандуку, као и папирни новац“ пренели су тада медији.

Управо је "папирни новац" био оно што је послужило да се манипулише мотивима шиптарске деце да почине овај демонизовани злочин који је једино имао за циљ да застраши Србе и натера их да се иселе са Косова и Метохије. Наводно, Шиптари су веровали да је обичај Срба да у сандуке остављају новац и да су се деца полакомила на њега. Међутим, питали су Срби, ако им је то био мотив, зашто онда нису однели новац?

Починиоци су убрзо откривени, петорица Шиптара: Ш.К. (15), М. К. (11), Г. Х. (12), А. И. (11) и Н. Ж. (13). Сазнало се и за двоје суседа Шиптара који су од првог дана знали (а можда и видели недело) а да нису никоме пријавили. То су Б.Б (16) и домаћица и мајка Климаку Бедрија сви су из оближњег села Доње Становце.

Упркос свим чињеницама, упркос живим сведоцима и документима, тадашње шиптарске власти са појединим проданим Србима (баш као и данас) крећу у прикривање па чак и посредно правдање овог злочина.  Према изјавама које сам током снимања документраног филма у неколико наврата  забележио видео камером, неколико директних учесника је потврдило да је прикривању злочина предњачио, сада у пензији тадашњи високи чиновник општине Вучитрн а касније секретар Црвеног крста на Косову и Метохији Д. М.* Њему су касније породичну кућу у Вучитрну порушили локални Албанци и не обавештавајући га о томе. Кућа је порушена упркос чињеници да "сви знају ко сам, где радим и шта радим и на чије је ово име" како је рекао је РТС-у тада.

Дубоко повређен због тих навода које сам у ранијим текстовима о овом злочину јавно изнео, Д. М. ме је позвао у своју канцеларију и онда покушао да ме убеди да је то лаж а онда и тешким претњама да повучем написано. На крају је ипак задржао "неутралан" став да би неколико месеци касније стигао и судски позив јер је желео да се извиним због онога што сам написао на основу забележених изјава мојих саговорника. Како се сазнало судија који је тај случај требао да води био је Мурганићев некадашњи сарадник, односно били су повезани економским интересима а ни сам Суд није био надлежан за ту врсту поступака. Захваљујући пријатељима који су били спремни да до краја заштите мене и право на истину, поступак је обустављен након указаног низа неправилности. Иначе, понудио сам Д. М. да говори у том филму и да изнесе свој став, да сам образложи и говори о том догађају из свог угла. Одбио је. Као и да одговори, у том у неку руку приватном разговору, да ли су упитању били лични интереси односно да ли му је плаћено да то чини, да ли му је можда прећено и тако био присиљен, или је прикривање само био покушај да се умири народ и предупреде еветуално сукоби у политички изузетно осетљивом тренутку? Ћутао је извесно време гледајући ме нетремице у очи. Ништа није рекао.

Иако сам раније наводио пун идентитет, овај пут то нећу да учиним како се не би погрешно пажња усмерила искључиво на њега јер оно што је јако битно и још важније да се зна, јесте да је сваки чиновник из редова српског народа, од којих су преовладавали Црногорци, у доба албанског управљања Косовом и Метохијом, био у ствари њихов, шиптарски човек. Било да се налазио у локалној самоуправи, полицији или судству, изузетака није могло да буде. Управо данас имамо идентичну ситуацију где Срби представљају декор шиптарских власти, судства и лице те лажне "државе" а где сви до једног управо раде у корист албанских интереса и такође нема изузетака. И догађаји се понављају...

Заборавили смо тај, као и ко зна колико још других злочина нарочито силовања девојака и деце јер је била велика срамота говорити о томе. Срби су се, незаштићени, увелико селили. Срби се и данас, после деценија албанског терора, непрестано исељавају са Косова и Метохије услед незаштићености и тоталне препуштености албанској локалној власти. Оно што је заборављено опет се понавља. Таква су правла историје. Рецепт који је успешан нико не мења.

Чак и према овом злочину, на који сам после свих тих година подсетио српски народ, однос је помало чудан. Њиме се баве искључиво алтернативни медији, подсећајући из године у годину, без жеље да траже правду, разјашњење, да га истакну и да он добије заслужено место у сећању српског народа. Сви се задовољавају тиме да напишу по коју реч о томе.

То наше "зна се" и "сви видимо" шта се дешава, је једна од наших најотровнијих рана. Задовољавајући се оним "што знамо" ми себе устројавамо на пут заборава чвршће него што би то било к одруги могао. И то на најпростији могући начин - тиме што "знамо" себи сугеришемо да о томе не размишљамо, да се њиме не бавимо - да га не памтимо!

А у ствари, злочин је тек до пола откривен. Документарни филм чије сам снимање започео тада, са јаком жељом и намером да српској и светској јавности укажем на ужас и предочим праву слику догађаја о тадашњем тренутку који  за свет представља време "репресије над Албанцима", никада није завршен. Ни портал, чији сам дописник тада био, ни било ко други није показао интересовање за расветљавање тог догађаја. За то време снимано је неколико филмова о измишљеним злочинима над Албанци које су спровели "неидентификовани" али увек Срби.


Остаје питање, да ли још увек није тренутак да се за истину о српском страдању говори или смо сами криви што се о томе ћути и са великом сигурношћу гура у заборав? Мислим да ће нас најдубље сахранити баш то што "сви видимо" и што "сви знамо" шта се дешавало... Па макар нико ни 25 година или дуже, најчешће никада, не обишао страдалнике да истину забележи управо од њих.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  📽



*Након што се немоћ Д. М. доказала и кроз претње смрћу, које су остале неостварене, и путем чак илегалног судског покушаја да се повуче истина, мислим да нема сврхе инсистирати на даљем објављивању јер је он само део система који је одлично знао шта се дешава. Тај систем не само да је дозволио да починиоци и они који су их заштитили прођу некажњено, већ им је омогућио да напредују до изузетно високих положаја у друштву. Но, ипак, у документарном филму за који се надам да ће средства бити пронађена и на крају ипак завршен, све ће битио белодањено онако како се и дешавало.

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram




https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::  Хвала на интересовању