https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Светосавље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Светосавље. Прикажи све постове

субота, 01. мај 2021.

Васкршња посланица 2021. године (ВИДЕО)

"О, има ли за човека лепше вести него да и иза гроба има живота, да и после Крста има Васкрсења? „Устаде, није овде!“ моћним гласом објављују Ангели са гроба."

"О, има ли за човека лепше вести него да и иза гроба има живота, да и после Крста има Васкрсења? „Устаде, није овде!“ моћним гласом објављују Ангели са гроба." #Eparhija #ERP #Egzil #Vladika #Kesnofont #Artemije #Poslanica #Vaskrs #KMnovine #Kosovo #Metohija #Srbija #Pravoslavlje #Косово #Метохија #КМновине #Вести #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti


К С Е Н О Ф О Н Т
по милости Божјој православни епископ
Епархије рашко-призренске
у егзилу
Свој духовној деци, монаштву, свештенству и верном народу
Епархије рашко-призренске
У ЕГЗИЛУ
сверадосни васкршњи поздрав


ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!



Анђео клицаше Благодатној: Чиста Дјево, радуј се, и опет велим: радуј се;

Твој Син васкрсе трећега дана из гроба, и подиже мртве; народи веселите се!



Блистај се, блистај, нови Јерусалиме, јер слава Господња тебе обасја.

Ликуј сада и весели се, Сионе, а Ти се радуј, Богородице Чиста,

због васкрсења Сина Твога.

(Ирмос IX песме канона Пасхе)


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Овим речима, драга браћо и сестре, децо Наша духовна, обрадова Архангел Гаврило Пресвету Богородицу, када јој у Назарету, на празник Благовести, објави ту велику и дубоку тајну: да Син Вишњег постаје Син Дјеве, да Дух Свети силази на Девојку, да Сила Вишњега долази на Благодатну; да Бог постаје човек, да се проклетство Адама разрешава, да започиње спасење рода људскога, да је то, како и певамо у тропару празника Благовести: „почетак, темељ, нашег спасења и откривање вечне тајне…“ . И ето, радост, благовештена у Назарету, из гроба се излива, Ангели је објављују уплаканим Мироносицама и устрашеним Апостолима. Јављају ту радост и свима нама, браћо и сестре, који данас, у ову свештену и свепразновану и свеспаситељну ноћ празнујемо Светло и Преславно Васкрсење Христово.

Заиста, то: „ Радуј се!“, и то: „Радујте се!“ одзвања читавом Васељеном од оних дана до дана данашњег. Трепери та радост и на лицима свих вас и свих нас, који у ово васкршње јутро прослављамо и једним устима и једним срцем свету објављујемо ту велику и највећу радост за уморнога, осиротелога, уплашенога и усамљеног, умртвљеног и грехом обремењеног човека, дивним и сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!“

О, има ли за човека лепше вести него да и иза гроба има живота, да и после Крста има Васкрсења? „Устаде, није овде!“ моћним гласом објављују Ангели са гроба. И нема већег и славнијег имена под Сунцем од имена Христовог, и нема радоснијег поздрава од овог васкршњег, нема лепше и победоносније песме од тропара Васкрсења Христовог: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!“. О како кратка хришћанска химна, а у њој садржана сва суштина хришћанске победе кроз Васкрсење Онога који нам рече: „Не бојте се, јер ја победих свет!“; победе над ђаволом Онога који сатре преворнице адове и сломи његове капије, пробадајући само срце Ада дрвеним копљем крста и силазећи у Ад пречистом душом својом као Бог; победе над грехом онога који Телом Својим осуди грех; победе над смрћу Онога што из гроба као Богочовек васкрсе, да узнесе обожено Тело на престо Небески, где са Оцем и Духом царује у векове.

Диван је, заиста, овај дан који створи Господ, радујмо се и узвеселимо се у њему! У тај дивни дан покајани разбојник задобија на крсту рај, Адам уместо проклете због њега Земље, хвата се за десницу Господњу и оправдан из Ада исходи, Ева уместо проклетства многих мука, Бога сишавшег у Ад гледа, а женски род први слуша радосну вест да је празан гроб и платна сложена, а Учитељ из гроба устао и ка Оцу треба да узиђе.

Каквим дивним речима, дивним химнама и песмама, дивним поукама преиспуњен је овај дан, дан осми, дан непролазни, дан једини, дан у којем се радујемо истинском и непролазним радошћу духовном!

Јасно нам је, браћо и сестре, данас можда као никад, да наш непријатељ и исконски ненавидник покушава да затре у роду људском, у роду хришћанском, у роду православном, оно што нам је највеће, најважније и најспасоносније, а то је, реч и свест о Васкрсењу, кога без Крст,а који је Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост, не бива; јер је реч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо, како нас поучава Апостол народа, Павле, у првој глави своје Прве посланице Коринћанима.

Човек, данас, умањен до недостојности живинчета и скота, и поред свих повика за одбрану његових права и достојанства, усамљен и одбачен, изолован и посрамљен, лежи у јами у коју га изранављена бацише разбојници, слуге кнеза овога света, где полусвестан грца и јеца. А милостиви Самарјанин, чијом се раном ми исцелисмо, јер Он болести наше и немоћи наће узе на се, како нам пророкује велики пророк Исаија, вида нам те ране својим ранама, лечи нас својим страдањем, саваскрсава нас Својим Васкрсењем, како и певамо у канону Пасхе: „Јуче се сапогребох са Тобом Христе, данас устајем са Тобом, јуче се сараспех, мене самог прослави Спасе у Царству Твоме! “

Зато не смемо икоме, икада, дозволити да нас одвоји од те Свесвештене Тајне Крста и Васкрсења, јер само Христом и Васкрсењем Његовим бивамо ово што јесмо, опстајемо и остајемо на овој ветрометини тужне земаљске долине суза и на овој нападнутој и раскопаној и обогаљеној раскрсници српских земаља. И док, по речима светог Владике Николаја, за сав род наш на коленима пред Престолом Владичним клечи свети Сава Српски, моли се за нас, док свето лице његово обузима стид због грехова наших, трудимо се, драга децо духовна, да останемо на путу Светога Саве и осталих светих предака наших.

Ево, први Васкрс који прослављамо без нашег Свеосвештаног Старца, Епископа и духовника, свагда помињаног Епископа Артемија, који нас је оставио, верујемо, не сироте, овде на земљи, и прешао из ове Долине Суза у Земљу Живих. Присутство блажене успомене нашег Старца и даље молитвено осећамо и уздамо се у његово и даље над нама бдење и руковођење, ако је Богу, а верујемо да јесте, угодно. Трудићемо се да његово свештено завештање о чувању вере православне употпунимо и испунимо, како нас је делатно својом речју и животом учио и поучавао, ревнујући за Цркву Божију и Истину Божију, чувајући међусобну хришћанску љубав, братољубље и гостољубље по коме ће познати да смо Христови ученици и мала браћа Христа и Његових Апостола. И нашег светог Старца у овај свечани дан поздрављамо и духовно целивамо сверадосним Васкршњим поздравом: „Христос Васкрсе!“

Чувајмо се, децо Наша духовна, у ова времена у којима нас застрашују болестима, смрћу и страдањима, да бисмо могли сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предати, не дајмо се уплашити и поробити ни од какве силе овога света, да не робујемо људима, јер смо купљени скупо, крвљу Христовом, како нас, свагда, Апостол Павле поучава у Првој посланици Коринћанима. Зато, нека нам и света Тајна Причешћа Тела и Крви Христове, којом се данас причешћујемо, освећујемо и оживљавамо, буде залог да нећемо, како обећасмо: одати Тајну Христову непријатељима Његовим, нити му дати издајнички цјелив као Јуда. Не упрежимо се у исти јарам са безбожницима, не општимо са предатељима и јеретицима Тајне Христове, не умачимо са Јудом залогај, немајмо удела са силама таме овога света и са онима који чисто учење Христово кривотворе, кваре и новотаре, него једни друге неустрашиво поздрављајмо поздравом од кога дрхти и небо и земља, поздрав пред којим сваки ђаво и свака смрт узмиче: „Христос васкрсе!“

Сећамо се у ове благе и дивне дане и све наше браће страдалне и намучене у свим српским земљама, који чувају пламен кандила и иконе славске у својим домовима па све њих, а посебно нашу страдалну браћу и сестре на Светом Косову и Метохији, поздрављамо сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!“ Нека Светло Васкрсење Христово донесе радост и мир свакој души вашој, растуженој и намученој и брзо ослобођење свима, и вама и нама, од сваке тиранске и безбожне власти, која не тражи само царево и људско, него и оно што је Божје.

Поздрављамо поздравом духовним и сву нашу браћу и сестре православне, широм васељене, који су се одвојили и прекинули општење са екуменистичким јеретичким, новотарским Архијерејима који застранише и одвојише се од Цркве и Истине предане једном Свима Светима. И све њих, који се, исповедајући Истину Православља, ставише под свештени омофор нашег светог Старца, а сада и под Наш Омофор, у Русији, Украјини, Грчкој, Аустрији, Великој Британији, па све до далеке Америке, поздрављамо радосно и честитамо им Празник над Празницима, желећи им да свагда трезвено пребивају у свештном окриљу Светог Православља, ревнујући и даље по разуму за Цркву Божију. Свима вама, од краја до краја Васељене радосно кличемо: „Христос Васкрсе!“

Уз ове срдачне и молитвене, радосне поздраве свима вама, још једном вас поздрављамо и подсећамо, у ову дивну и свештену ноћ Васкрса, да свака овоземаљска сила траје за свог времена и земана, а само Сила и Правда Божија остају у век века. Са таквим мислима радујмо се и веселимо се у овај Дан сви, целивајући једни друге, радујући се једни другима, поздрављајући једни друге овим дивним поздравом:


Христос Васкрсе! – Ваистину Васкрсе!

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом Христом:

+ Епископ рашко-призренски у егзилу – КСЕНОФОНТ

+ Хорепископ старорашки и лознички – НИКОЛАЈ

+ Хорепископ новобрдски и панонски – МАКСИМ

+ Хорепископ хвостански и барајевски – НАУМ





О Васкрсу 2021. године,

У манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама
 
* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу - КМ Новине

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу Званична интронизација новоизабраног Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта обавиће се у недељу 17. јануара 2021. године у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.Досадашњи Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт, изабран је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Божић на Косову и Метохији прослављен по светоотачком православном предању (ВИДЕО) - КМ Новине

Божић на Косову и Метохији прослављен по светоотачком православном предању (ВИДЕО) #Косово #Метохија #Божић #Православље #Епархија #Рашко_призренска #Егзил Готово да се више и не говори о томе какво је заиста стање у Српској православној Цркви на Косову и Метохији. А оно је већ деценију можда најгоре од свих епархија у српским земљама овог дела света.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца - КМ Новине

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца - новембар 27, 2020. Предлажемо богољубивој пажњи наших читалаца опроштајно слово Архимандрита Хризостома и његове братије, из манастира Преподобног Никодима Светогорца, метоха светогорског манастира Симонопетре код Пендалофоса, у северној Грчкој, којим су се опростили од блаженопочившег Епископа Артемија.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

среда, 07. април 2021.

Данас прослављамо Благовести

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.



 
Но како велико изненађења за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божијем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој.

И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник. У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду.

Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим.

Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, девојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14).

Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26-38). Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари.

Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! Да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар.

Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.


Tропар, глас 4.

Днес спасенија нашего главизнаи јеже от вјека тајинства јављеније: Син Божиј Син Дјеви бивајет и Гаврил благодат благовјетствујет. Тјемже и ми с њим Богородицје возопијим: Радујсја, Благодатнаја, Господ с Тобоју.

Тропар, глас 4.

Данас је почетак нашег спасења и објава вечне Тајне: Син Божији постаје Син Дјеве, а Гаврило јавља радосну благодатну вест. Због тога, заједно с њим, кличемо Богородици: Радуј се, Благодатна, Господ је с Тобом!

Кондак, глас 8.

Возбраној Војеводје Побједитељнаја, јако избавилшесја от злих, Благодарственаја, восписујем Ти раби Твоји Богородице, но јако имушчаја державу непобједимују, от всјаких нас бјед свободи да зовем Ти: Радујсја, Невјесто Неневјестнаја.

Кондак, глас 8.

Теби, Изабраној Војвоткињи, ми слуге Твоје, Богородице, узносимо победничке песме и захвалност за избављење од зала. А Ти, пошто имаш непобедиву моћ, ослободи нас од свих опасности, да Ти кличемо: Радуј се, Невесто Неудата!



Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

среда, 27. јануар 2021.

Данас обележавамо највећег из рода српског, Светог Саву

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

#Свети_Сава #Србија #Светосавље #Православље


Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви. Његово рођење било је плод молитве његових родитеља. Крштено име Светога оца нашег Саве било је Растко.

Лепотом тела и душе мали Растко превазилазио је браћу своју Стефана и Вукана. Родитељи су га богобојажљиво васпитавали у сваком доброверју и чистоти и при томе се трудили да им љубимац од раног детињства буде поучаван небеском мудрошћу светих књига. Још као дете задивљавао је све својом памећу.
Већ у петнаестој години добија од оца на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Међутим, младога Растка је срце вукло на другу страну – у манастир. Млади Растко је био благ, кротак, љубазан према свима, волео је сиротињу, и веома је поштовао монашки чин.
Устремљен својом христочежњивом душом ка свему небеском, божанском, бесмртном, Растко се ревносно и упорно отимао и одвајао од свега световног, земаљског, пролазног. По навршеној шеснаестој години родитељи његови намеравали су да га ожене, а та намера је одлучно утицала на Растка да жељу душе своје претвори у одлуку и приведе у дело. Томе је много допринео долазак светогорских монаха баш у то време. Са једним руским светогорским монахом млади Растко успева да побегне од родитељског дома и дође до руског манастира Светог Пантелејмона где прима монашки постриг са именом Сава, по Светом Сави Освећеном.
После краћег времена монах Сава прелази у манастир Ватопед. Свако послушање млади монах Сава је вршио смерно, предано, свим срцем, свом душом, свом снагом.
О монашким подвизима овог светила Цркве његов животописац Теодосије казује: „Хлеба и воде окушаше, и то оскудно; вина и уља по мало кушаше, те изнураваше младићку снагу. У све часове дневне и ноћне непрестано се мољаше Богу, a y недељне ноћи никада не затвараше очи своје на сан, док не би свануло. Носио је само худу власену хаљину, тек да покрије наготу тела; и тако се мрзнуо од зиме. Ходио је увек бос, те му кожа на ногама тако очврсну, да се није бојао убоја од оштрог камења. Презрев овај привидни живот и славу и све сласти земаљске, он по све дане многим трудовима мучаше тело своје. Тако радећи, он биваше некакав немилостив и љут непријатељ своме телу, да су се игуман и сви остали дивили такој ревности његовој и благој промени. Но, иако непријатељ своме телу, он према свима беше предусретљив и кротак: у обитељи се дивљаху, како у тако младим годинама и за тако кратко време он могаде достићи такво духовно савршенство, какво је недоступно и многогодишњим подвижницима“.
Због своје велике помоћи у зидању цркава и конака у Ватопеду назван је и другим ктитором Ватопеда.
На његов подстицај Стефан Немања и сам оставља царски престо и прима, заједно са својом супругом Аном, монашки лик 1196. године у Студеници. Њихова монашка имена беху Симеон и Анастасија. Новембра месеца 1197. године и монах Симеон из Студенице одлази на Свету Гору у манастир Ватопед, где поред свога сина Саве наставља свој монашки подвиг. Ту су се подвизи сјајнога сина и уздаси смиренога оца к Богу, као и двострука молитва њихова, сливали у једно. Они су у Ватопеду многа порушена здања обновили а запустела насељавали, засадили многе винограде и обновили многе манастире.
Нешто касније од цара Алексија Комнена, свог пријатеља, Симеон и Сава добијају на дар запустели грчки манастир, звани Хилендар. За кратко време га обнављају и насељавају монасима. Хилендар је био довршен јуна 1199. године. Манастирску цркву ктитори су посветили Ваведењу Пресвете Богородице. Уз то измолили су од цара Алексија да манастир Хилендар буде ставропигијaлан. Хрисовуљом од јуна месеца 1198. године, цар Алексије III удостојио је потпуном слободом манастир Хилендар, дарује Симеону и Сави допуштење да их „украсе како год хоће, и да их васпоставе у манастир који ће служити као склониште људима из српског народа, што се одају монашком животу, и то у манастир ником неподложан, нити самом проту Горе Атонске, нити игуману манастира Ватопеда, него самосталан, својевластан и самоуправан, као год што се сами собом управљају манастир Иверски и Амалфитански, што постоје на тој Гори“.
Свој манастир Симеон и Сава предају под власт благочестивом самодршцу српском Стефану, зету грчкога цара Алексија, да се стара о њему као о своме отачаству. Христољубиви Стефан поклања Хилендару многа имања, покретна и непокретна, те је манастир Хилендар од тога времена постао стварно српски. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник српске духовности, просвете и културе.
Свети Симеон се после краћег монашког подвига упокојио у Господу 13. фебруара 1200. године.
Свети Сава је великодушно помагао многим манастирима на Светој Гори. Манастир Каракал откупљује и поново га предаје протераном игуману и братији. Манастир Ксиропотам излишно помаже – заложена манастирска имања откупљује, порушено обнавља, цркву живопише и украшава сваким благољепијем. Због тога је и назван ктитором ксиропотамским. Многим златом помаже и довршење светогорског манастира Филотеј. Уопште, милостивост његова била је неисказана, сва прожета самилосном молитвеношћу и плодотворном испошћеношћу. Заједно са оцем Стефаном, Свети Сава је изградио 14 манастира, постајући тако ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
По прослављењу свог оца Симеона, богомудри Сава му је и житије написао. У Хилендару је Сава, од стране тадашњег епископа града Јерисе Николаја, рукоположен за ђакона, а наредног дана и за презвитера. После неког времена добија и чин архимандрита.
1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, архимандрит Сава се враћа у Србију и у манастиру Студеници мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана.
На молбу брата Стефана том приликом Сава остаје у Србији где је постављен за игумана у манастиру Студеници. Примивши ову малу власт, богоносни Сава је апостолски проповедао Еванђеље, јереси искорењивао, цркве, школе и болнице подизао. У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности па је стога и заштитник просветних установа.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хиротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији је Свети Сава подигао многе цркве, манастире и школе. Приљежно ради на организацији Цркве (оснива епархије).
У својој личности Свети Савва је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. Својим богоугодним животом он је од Господа примио дар чудотворства. Тако је молитвама својим и помазивањем миром духове нечисте изгонио, болесне исцељивао, раслабљене подизао, и многа друга чудеса чинио.
Он је уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добро свију, због чега је и био поштован и вољен од свију Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу српске државе.
Свети Сава је у два наврата путовао у Свету Земљу. Пре другог поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца. Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.
Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је спалиo мошти Светог Саве. Међутим, није спалио спомен и дело Светога Саве, напротив, само је распламсао љубав Срба према свом највећем просветитељу, учитељу и ујединитељу, а себи потпалио огањ вечни.
У Цркви је служба Светоме Сави установљена убрзо после његове смрти, још у 13. веку.



shara4

Тропар, глас 3.
Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Пута који води у живот био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најпре дошавши, светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио, и породивши је Духом Светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
Тропар други, глас 8.
Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Ахијерејев Богодохновеноје удобреније, Саво премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Свети Саво премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Кондак, глас 8.
Јако первосвјатитеља великаго, и апостолов соопшчника, церков прослављајет тја људеј твојих преподобне; но јако имјеја дерзновеније ко Христу Богу, молитвами твоими от свјаких нас бјед избави, да зовем ти: радујсја, оче Саво, богомудре.
Као великог првојерарха и заједничара апостолскога, прославља те Црква народа твојега, преподобни. Но, имајући смелост пред Христом Богом, спасавај нас молитвама твојим од свих невоља, да ти кличемо: радуј се, оче Саво, богомудри!




* * *





Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Светосавска посланица - Савиндан 2018. - КМ Новине

Светосавска поланица Епархије рашко - призреснке у егзилу, о Савиндану 2016. годне. Свакако прочитати! Веома се радујемо, браћо и сестре, да смо данас на овај велики празник у овако великом броју окупљени овде, у овом Божијем храму да заједнички прославимо предивног угодника Божијег из рода нашега - Светитеља Саву.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Јединствена фотографија - Свети Сава благосиља српску децу! - КМ Новине

На фотографији се виде деца која се моле испред светог Саве, заштитника српских школа, народа и државе. Сигурно знате и видели сте репродукцију, а можда и оригиналан рад српског сликара Уроша Предића под називом "Свети Сава благосиља Српчад" из 1921., која се налази у Народном Музеју у Београду.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве - КМ Новине

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве #Kosovo, #Metohija, #Izbori, #Patrijarh, #Irinej, #Izdaja, #Vučić, #Laž, #Orden #Sveti #Sava #Separatisti, #kmnovine, октобар 13, 2019 И би вече и би јутро и тако три пута и Бог створи небо и земљу. И би вече и би јутро и тако три пута и обрука се Српска Православна Црква пред небом и земљом.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

петак, 22. јануар 2021.

Матеја Матејић: Владика Артемја је немирна савест заблуделих епископа СПЦ

Матеја Матејић: Владика Артемја је немирна савест заблуделих епископа СПЦ

"Они који нас воде, у држави, па и у цркви, нису слепи као вођа у приповеци Радоја Домановића, већ су заслепљени својом гордошћу и похлепом. А и неколико челних епископа Српске Православне Цркве нису бољи."

"Они који нас воде, у држави, па и у цркви, нису слепи као вођа у приповеци Радоја Домановића, већ су заслепљени својом гордошћу и похлепом. А и неколико челних епископа Српске Православне Цркве нису бољи."
Протојереј ставрофор др Матеја Матејић (1924. - 2018.)








 

O. Матеја Матејић*

Извор: ”Људи говоре”, бр. 37/38.

Напомена Редакције

У 11-12. двоброју часописа Људи говоре, из 2010 године, у рубрици Са доајеном српске дијаспоре, на страницама 153-159, објавили смо разговор са др Матејом Матејићем. Поставили смо му десет питања. На сва питања одговорио је отворено, искрено, надасве умно, како и приличи духовнику и професору престижног универзитета у Америци, са ауторизацијом да његове одговоре објавимо у том броју, сем одговора на 10. питање.

У писму које нам је упутио 5. октобра 2010, уз одговоре на свих десет питања, дословно нам је написао следеће:

“Колумбус, 5. октобра 2010.

Драги и поштовани др Батуран,
Шаљем Вам одговоре на сва Ваша питања које сам данас написао. Молим Вас да одговор на 10. питање не буде објављен док сам жив. А после моје смрти Вама дајем одобрење и право да га објавите где хоћете.

С пуним поверењем, срдачно Вас поздрављам,
О. Матеја Матејић”

Пошто сам и сам у подмаклим годинама, и мој живот и даље излажење овог часописа, под свакодневним запрашивањем отровима, неизвесни су, Редакција часописа Људи говоре одлучила је да, после две и по године од упокојења др Матеје Матејића, а десет година откако смо објавили разговор са њим, објавимо и овај завештани одговор на десето питање. Доносимо у оригиналу и наше постављено питање и одговор др Матејића:

”Љ. Г: Све националне институције у Србији су нападнуте и једва егзистирају (СКЗ, Матица српска, Народни музеј, Удружење књижевника Србије..., Војска Србије, национални листови, часописи, издавачи, радио и телевизијске националне куће...). Сада се разара и установа од највећег поверења српског народа – Српска Православна Црква! Ко су извршиоци и с којим мотивима, разлозима и последицама то чине?

М. М: Аврам је молио Бога да поштеди грехом испуњене градове Содому и Гомору ако се у њима нађу макар три праведника. Када Господ није у Содоми и Гомори нашао ни три праведника, та два града су осуђена на опустошење. Аврам Га је молио да поштеди макар његовог синовца Лота и његову породицу. Господ му је рекао да ће поштедети Лота и његову породицу, али када напусте град да се нико не осврће, јер ако се неко осврне, претвориће се у стуб од соли. Лот је с породицом кренуо да напусти град. Његова супруга се сећала шта све оставља за собом и било јој је тешко па се осврнула и тог момента постала стуб од соли.

Ви, драги др Батуране, тражите од мене да се осврнем, не ради тога да видим богатства и лепоте које иза себе нисам оставио, већ да разгледам рушевине и да Вам кажем ко је за њих крив. Испунићу Вам жељу и чепркаћу по болним местима.

Империје које су до сада постојале, нису срушене споља, већ изнутра. Наша држава Србија се од памтивека руши и споља и изнутра. Нема потребе да Вам дајем примере јер сте добро упознати с историјом па знате за наше и династијске и народне сукобе.

Нећу се задржавати ни на времену Другог светског рата, ни на грађанском рату у троје и на свим страдањима и пустошењима тога доба.

За време рата, у који смо улетели без стварне потребе и за рачун других, ко нас све није клао и убијао: Немци, Бугари, Мађари, Усташе (да не кажем Хрвати, јер нису сви Хрвати чинили зла), а убијали су нас и савезници Енглези и Американци бомбардовањем. На захтев Тита и његове “ослободилачке војске” чак су нас и на празник васкрсења Христова бомбардовали.
И данас нас и растурају и сами се растурамо. У свету смо, захваљујући подлој (плаћеној и добровољној) пропаганди, постали предмет поруге и мржње. Мрзе нас непрјатељи, али нас ни пријатељи не воле. Раде нам о глави непријатељи, али им помажу и пријатељи и наши сународници, а нарочито неке наше даме које су у служби наших непријатеља. Они који нас воде, у држави, па и у цркви, нису слепи као вођа у приповеци Радоја Домановића, већ су заслепљени својом гордошћу и похлепом. А и неколико челних епископа Српске Православне Цркве нису бољи. Ради се о заиста интелигентним особама које су се погордиле и сматрају да су паметније од свих других. Углавном се ради о епископима који су се школовали у Грчкој, па зато за њих кажем да су се погрчили. Нису им извор вере и знања свети оци, већ Зизјулис (Зизиоулас). Њима није ништа што је српско довољно добро. Нашу иконографију замењују накарадним сликама (не могу да кажем иконама), опет Грка, од којих су неке порнографија (имам примерке сачуване у комјутеру). Није им добра света литургија како се код Срба служила од Светога Саве па до појаве ових мудраца са Запада. Православна Црква је Саборна и у њој су се, до појаве ових премудрих, одлуке доносиле саборно. Сада иде по оном – свака вашка обашка.

Атаман ових обновљаша је епископ Атанасије Јефтић. Некада је он био истинско светило цркве. Многи се питају како је дошло до те промене код њега да од светлоноше постане сејач помрчине. Ја имам једно објашњење. Када ми је, доста одавно, рекао да је његов Риста (Амфилохије) изабран за епископа, замолио сам га да му, у моје име, честита, и да му каже да митру носи НА глави а не У глави. Одговорио ми је бесно да му то неће рећи. Рекао сам му да и он, када постане епсикоп, треба митру да носи НА глави. А како можете видети на сликама, он не носи митру на глави, него неку капу. Значи да му је митра ушла у главу! Митру не носи на глави него неку капу и један од његових следбеника, Максим, а можда их има још.

Атанасије се понаша као римски папа. Само не верујем да се римски папа служи речником који Атанасије употребљава. Некада се говорило да су се таквим речником служили кочијаши. Не знам да ли је и римски папа тако осион и дрзак као наш Атанасије. Знам да је ових дана Атанасије опет дошао у бербу. На дан 31. октобра био је у Сан Маркосу у Западној епархији. Долази доста често, убере по неколико хиљада долара и враћа се у Тврдош. Недавно је служио и у Чикагу у Цркви Васкрсења Христовог. У беседи је рекао да треба укинути хорове. И то му смета, и ту он одлучује, а не Црква. И он, и неколико других епископа, сматрају да су они црква, сваки од њих посебно. Тако имамо ко зна колико цркава које се састоје само од по једног епископа. За народ нема места у таквој цркви, сем када је берба у питању! Рекао је у беседи и то да жене у Србији пате од болести рака зато што не доје децу. А заборавио је да су Американци, а можда и Енглези и сви који су нас у најновије време бомбардовали, бацили тоне уранијума на Србију од кога страдају, не само жене, него и мушкарци и деца.

Други разарач је епископ браничевски Игњатије. Он је јеретик који би, да у Цркви има реда и закона, био уклоњен, не само са Теолошког факултета, где трује будуће свештенослужитеље својим јересима, него и из Цркве. Имам три тома његових предавања, а и звучне записе, и могао бих да набројим његова јеретичка учења, али доста је да кажем да тврди да душа није бесмртна. Ако је он у праву, онда нема смисла ни потребе имати цркве, епископе и свештенике. Наш Синод није устао против тог јеретеика, већ противу владике Артемја који је немирна савест наших заблуделих епископа. Игњатије уклања иконостасе из раније подигнутих богомља у његовој епархији. Богомоље које се сада граде, немају иконостаса. Понаша се као слон у стакларској радњи, али му нико ништа и не покушава да уради, а камоли да му уради.

Иринеј бачки је врло присан са садашњим папом, а био је и са његовим претходником. Од папе је добио и прстен који се даје римкатоличким кардиналима. Има више фотографија са папом и римокатоличким бискупима и свештеницима него са својом браћом у Христу. Он толико отворено заступа пријатељство са папом и римкатолицима да то виде и слепи. Њему не смета што се Борис Тадић извињава у име Срба и лево и десно, а ниједан папа се још није извинио за стотине хиљада покланих Срба, Српкиња и Српчића за време Другог светског рата. Нико из братске римокатоличке цркве се није извинио за покоље и рушења у најновије доба. Не мислим да би ико од нас био противу истинског једнства, али не можемо и нећемо да прихватимо унијаћење. У Америци се прихватају многе неприхватљиве ствари због “political correctness” (политичке исправности); владика Иринеј би хтео да, по сваку цену, будемо са папом, макар се поклани Срби у гробу превртали.

Онај који је видео снимк са богослужења коме је началстввао епископ Јован шумадијски, зна у чему је његово одступање од Православне Светосавске Цркве. Света литургија је служена напољу. На богослужењу су одгварали прости мирјани, појци који су годинама вршили ту дужност. И управо на почетку канона евхаристије, најсветијем делу богослужња, владика хоће да се служи по Атанасијевом типику, а појци терају своје јер не знају другчије и немају штампане књиге са текстом Атанасијевог типика и текста свете литургије. Владика, сав бесан обраћа се појцима дречећи: “Марш напоље!”

Григорије, епископ захумско-херцеговачки, који је наследио Атанасија (који му је идеал), познатији је као фудбалер него као епископ. Фудбал игра са калуђерицом која је у мантији, а он је у фудбалком дресу. А познат је и као изврстан трговац. И у његовој парохији се иконостаси избацују из цркава и служи се по Атанасијевом, а не по Српском православном типику.

И нас у Америци, у Западној епархији, усрећили су што су нам за епископа послали Максима. И његов идеал је Атанасије па служи по његовом типику (незваничном, нештампаном и од црквених власти неодбреном). Народ причешћује не само са деловима агнеца на којима је НИ КА (како је правилно!), већ и са частицама извађеним за Богородицу, девет чинова светих, за живе и за преминуле. Омиљени иконограф који у његовој епархији одржва курсеве за иконогафију, е онај Грк који за његову иконографију користи и порнографију. Када је тек дошао у Америку и присуствовао Црквеном Сабору, који је одржаван у Детроиту, проговорио је и саветовао нас да се “оставимо национализма”! Другим речима, да заборавимо Светога Саву и све остале српске светитеље, да забравимо српске мученике и да “одемо под омофор” помесне цркве која се допада Атанасију и његовим следбеницима.

У ту групу одбацивача свега што је досад била вера наших отаца, спада и Иринеј, епископ Аустралијски и Ново-Зеландски. А морам поменути и мени иначе веома драгог епископа жичког Хризостома.

Поменуо сам коловође разарања Православне Светосавске Цркве. Отпор дају монаси и многи мирјани. Народ брани Цркву, како је често био случај у цркеној историји! Епископи који се не слажу са радом и учењем поменутих епсикопа - шуте!


На питање зашто рушиоци руше, није лако одговорити. Постоји мудра изрека: Гордиња же начало всјакаго грјеха! (Гордост је почетак сваког греха.) То свакако објашњава проблем Атанасија, Григорја, и Иринеја. Ово је неоспорно један од узрока њихове тираније и рушења. Једнога дана сазнаће се и други разлози јер: заклела се земља рају да се тајне све сазнају.

Др Матеја Матејић, протојереј-ставрофор”


O. др Матеја Матејић*, био је Професор емеритус, песник, приповедач, есејиста и преводиоц, пуна биографија ОВДЕ


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Посланица са петог црквено - народног сабора у Лозници код Чачка - КМ Новине

Саборска посланица са петог Молитвеног црквено-народног сабора одржаног у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка 11. јуна 2017. године. Верујем у једну свету, саборну и апостолску Цркву...



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Екуменисти су одговорни за злоупотребу Јеванђеља и пропаст инославних - КМ Новине

"Папизам, одвојивши се од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, подлегао је кушањима Сатане, претворивши се у светску силу са економским, династичким, освајачким и политичким циљевима, са догмама и начином живота који немају ничег заједничког са учењима Јеванђеља." 1.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

ОКТОБАРФЕСТ У БЕОГРАДУ И ГЕЈ-„ЦРКВА" БУДУЋНОСТИ - КМ Новине

И поред мучнине која се догодила око одржавања тзв. геј-параде, овом бљутавом темом се и даље бави патријарх (ако је још увек патријарх) Иринеј. Он је управо, са својом сабраћом, завршио посету, између осталог, и својој колегиници архиепископици Шведске Антје Јакелен, оној која је прва жена-„архиепископ", тј. поглавар „цркве" у Шведској.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

петак, 01. јануар 2021.

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу

Досадашњи Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт, изабран је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу.

#Епископ #Рашко_призренски #Ксенофонт #Косово #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Дана 31. 12. 2020. године на седници Епархијског Савета Епархије рашко-призренске у егзилу, одржаној у манастиру Нова Никеја у Лелићу, по препоруци и завештању блаженопочившег Епископа Артемија, једногласно је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу изабран Његово Преосвештенство Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт.

Image-1(5)(1)

Званична интронизација новоизабраног Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта обавиће се у недељу 17. јануара 2021. године у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

Screenshot_20201231-182125_Video Player(1)

 

Животопис Епископа Ксенофонта

Његово Преосвештенство Хорепископ Ксенофонт (Томашевић) рођен је 25. децембра 1975. године у Сиску, Р. Хрватска, од оца пок. Неђељка и мајке Душанке, у породици крајишких Срба. Основну школу и гимназију завршио је у Петрињи, где је, у тешка ратна времена, 1994. године уписао и студије Енглеског језика и књижевности на тадашњем Филозофском факултету у Петрињи.

Вихор ратних дешавања и тешко страдање крајишких Срба у злочиначком подухвату званом “Олуја“ доводе студента Ненада и његову породицу у Србију, где он наставља студије Енглеског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Приштини.

20. априла 1997. године, као апсолвент ступа у манастир Високи Дечани за искушеника и предаје са на духовно руковођење свом духовном оцу, Епископу Артемију. На бденију, уочи Св. Краља Стефана Дечанског, у новом ратном вихору и страдању Срба на Косову и Метохији, искушеник Ненад прима завете мале схиме и на монашењу добија монашко име Ксенофонт, по преподобном Ксенофонту Цариградском.

21. децембра 2004. Епископ Артемије рукополаже монаха Ксенофонта за јерођакона у манастиру Високи Дечани, а 19. децембра 2006. године за јеромонаха у манастиру Грачаница.

На Петровдан, 12. јула 2012. године, рукопроизведен је у чин протосинђела у манастиру Св. Јована Крститеља у Љуљацима и постављен за настојатеља манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

15. aвгуста 2020. године у манастиру Св. Првомученика и Архиђакона Стефана у
Грдовићима, владика Артемије га рукопроизводи у чин Архимандрита.

На седници Епархијског савета, одржаној 22. августа 2020. године у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, једногласно је изабран за Хорепископа липљанског и ужичког.

Хиротонисан је за Хорепископа липљанског и ужичког 20. септембра 2020. у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

На седници Епархијског савета, одржаној 31. децембра 2020. године у манастиру Нова Никеја у Лелићу, једногласно је изабран за Епископа рашко-призренског у егзилу.

Говори течно шест страних језика и са шест језика се служи.


Долгоденствуј Преосвјашчењејши Владико, на многаја и благаја љета!


* * *



Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Протосинђел Ксенофонт: Умјесто запаљене воштанице на гробу оца Јована - КМ Новине

Отац Јован се родио у Нишу од честитих родитеља Милорада и Биљане и на рођењу добио име Иван, које је његова благочестива бака, при крштењу код свештеника промијенила, вјероватно из милоште у Вања па је са тим именом и крштен.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Приступна беседа Хорепископа липљанског и ужичког, г. Ксенофонта (Томашевића) - ВИДЕО - КМ Новине

Архимандрита Ксенофонт (Томашевић), настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама једногласном одлуком Епархијског савета Епархије рашко-призренске у егзилу, а на предлог Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Г. Артемија, изабран је за хорепископа, са титулом липљански и ужички. Eпископска хиротонија богољубезњејшег архимандрита Ксенофонта, изабраног хорепископа липљанског и ужичког, обављена је у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, у недељу, 20.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Награђене мајке за одгајање деце у православном духу! (видео) - КМ Новине

На сабору младости и родитељства удружење "Срби на Окуп" је уручило поклоне за 145 мајки. Уручено је 27 златних ордена мајкама са петоро и више деце, 22 сребрна ордена мајкама са четворо деце и 96 плакета са књигама уручено је мајкама са троје деце.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању