Вести:
Приказивање постова са ознаком Светосавље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Светосавље. Прикажи све постове

петак, 01. јануар 2021.

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу

Досадашњи Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт, изабран је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу.

#Епископ #Рашко_призренски #Ксенофонт #Косово #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Дана 31. 12. 2020. године на седници Епархијског Савета Епархије рашко-призренске у егзилу, одржаној у манастиру Нова Никеја у Лелићу, по препоруци и завештању блаженопочившег Епископа Артемија, једногласно је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу изабран Његово Преосвештенство Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт.

Image-1(5)(1)

Званична интронизација новоизабраног Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта обавиће се у недељу 17. јануара 2021. године у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

Screenshot_20201231-182125_Video Player(1)

 

Животопис Епископа Ксенофонта

Његово Преосвештенство Хорепископ Ксенофонт (Томашевић) рођен је 25. децембра 1975. године у Сиску, Р. Хрватска, од оца пок. Неђељка и мајке Душанке, у породици крајишких Срба. Основну школу и гимназију завршио је у Петрињи, где је, у тешка ратна времена, 1994. године уписао и студије Енглеског језика и књижевности на тадашњем Филозофском факултету у Петрињи.

Вихор ратних дешавања и тешко страдање крајишких Срба у злочиначком подухвату званом “Олуја“ доводе студента Ненада и његову породицу у Србију, где он наставља студије Енглеског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Приштини.

20. априла 1997. године, као апсолвент ступа у манастир Високи Дечани за искушеника и предаје са на духовно руковођење свом духовном оцу, Епископу Артемију. На бденију, уочи Св. Краља Стефана Дечанског, у новом ратном вихору и страдању Срба на Косову и Метохији, искушеник Ненад прима завете мале схиме и на монашењу добија монашко име Ксенофонт, по преподобном Ксенофонту Цариградском.

21. децембра 2004. Епископ Артемије рукополаже монаха Ксенофонта за јерођакона у манастиру Високи Дечани, а 19. децембра 2006. године за јеромонаха у манастиру Грачаница.

На Петровдан, 12. јула 2012. године, рукопроизведен је у чин протосинђела у манастиру Св. Јована Крститеља у Љуљацима и постављен за настојатеља манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

15. aвгуста 2020. године у манастиру Св. Првомученика и Архиђакона Стефана у
Грдовићима, владика Артемије га рукопроизводи у чин Архимандрита.

На седници Епархијског савета, одржаној 22. августа 2020. године у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, једногласно је изабран за Хорепископа липљанског и ужичког.

Хиротонисан је за Хорепископа липљанског и ужичког 20. септембра 2020. у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

На седници Епархијског савета, одржаној 31. децембра 2020. године у манастиру Нова Никеја у Лелићу, једногласно је изабран за Епископа рашко-призренског у егзилу.

Говори течно шест страних језика и са шест језика се служи.


Долгоденствуј Преосвјашчењејши Владико, на многаја и благаја љета!


* * *



Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Протосинђел Ксенофонт: Умјесто запаљене воштанице на гробу оца Јована - КМ Новине

Отац Јован се родио у Нишу од честитих родитеља Милорада и Биљане и на рођењу добио име Иван, које је његова благочестива бака, при крштењу код свештеника промијенила, вјероватно из милоште у Вања па је са тим именом и крштен.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Приступна беседа Хорепископа липљанског и ужичког, г. Ксенофонта (Томашевића) - ВИДЕО - КМ Новине

Архимандрита Ксенофонт (Томашевић), настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама једногласном одлуком Епархијског савета Епархије рашко-призренске у егзилу, а на предлог Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Г. Артемија, изабран је за хорепископа, са титулом липљански и ужички. Eпископска хиротонија богољубезњејшег архимандрита Ксенофонта, изабраног хорепископа липљанског и ужичког, обављена је у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, у недељу, 20.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Награђене мајке за одгајање деце у православном духу! (видео) - КМ Новине

На сабору младости и родитељства удружење "Срби на Окуп" је уручило поклоне за 145 мајки. Уручено је 27 златних ордена мајкама са петоро и више деце, 22 сребрна ордена мајкама са четворо деце и 96 плакета са књигама уручено је мајкама са троје деце.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

Предраг Јакшић: Срушени звоници

Предраг Јакшић: Срушени звоници

Све ми изузетно тешко пада. Сигуран сам да се много људи осећа исто тако. Гледам оне разрушене куће, оштећене цркве, срушене звонике и, пре свега, мртве људе, и чини ми се да опет ништа нећемо научити и ништа нећемо променити.

#Предраг_Јакшић #Вера #Православље #Причешће #Пост #Косово #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev
Црква Вазнесења Господњег у Мајским Пољанама на Банији



















Пише: Предраг Јакшић



А и како да променимо. Владика Порфирије, Митрополит загребачко-љубљански, 26. децембра изрекао је на једном сајту који се бави црквеним темама ту страшну јерес да пост и исповест нису услови за Свето Причешће, и то је дан касније пренето и на званичном сајту Епархије зворничко-тузланске. Тачније, не знам да ли је то први пут да је ово изрекао, но тренутак када је објављено (или поново објављено) додатно је погоршао и овако језиву ствар коју је рекао. У том је тексту рекао и да је „догматски говорећи“ присуство Светој Литургији бесмислена без причешћивања. Као да заборавља да су чак и некрштени (чак и незнабошци) присуствовали Литургији, да чак у Светој Литургији и данас постоји део који се односи на оглашене (Литургија Оглашених), који у она времена нису још били приступили Цркви него су се припремали да буду примљени. Не да се нису причешћивали, већ су морали отићи са Литургије пре дела који се зове Литургија Верних. Значи, чак су и некрштени могли да присуствују том делу Литургије и било су обавезни да присуствују да би уопште могли касније да приступе Цркви, а владика 2020. године изговара да је бесмислено присуствовати Литургији без причешћивања, као да је бесмислено чути Реч Божију која се на Литургији чита, као да је бесмиселно бити на Литургији у присуству Духа Светог који се ту, са нама на свакој Литургији.

Никада није бесмислено молити се Богу, славити Бога и певати Богу, заједничарити са другим хришћанима, „јер где су два и три сабрана у моје име , ондје сам и ја међу њима“ (Мт. 18, 20), плакати гласно или у себи због грехова својих, преиспитивати себе, а посебно није бесмислено то чинити на Литургији. Није причешћивање чаша кока-коле да можеш да је попијеш било да си љут, хистеричан, пијан или дрогиран, причешћују се кротки, смирени, покајани, радосни због сједињења с Христом Богом. Наравно, да нисмо достојни крви и тела Христа Бога, да нико од нас није достојан шта год да уради, како год да се покаје, али не значи то да приступамо путиру раскалашни, безобзирни, да му приступамо олако, без припреме и без стварне унутрашње потребе већ само због тога што је присуство Литургији бесмислено ако се не причестимо. Ужас! Каже владика да се не може некоме наређивати кад да пости или када да се исповеда, јер га можемо отерати од Цркве ако је раслабљен или нема духовну потребу за исповешћу, али да се Свето Причешће даје само на Литургији и да стога не можете неког условљавати постом и исповешћу. Какве су то изјаве, какво је то безумље! Нико од нас не зна шта ће бити сутра, и баш због тог незнања и речено нам је да стално „бдимо“, но оно што знамо је да се све догађа по благослову или по допуштењу Божјем.

Након што су објављене (или поново објављене) те страшне, језиве изјаве владике, у његовој Митрополији и у суседној Епархији горњо-карловачкој, неколико је цркава и црквених конака срушено и тешко оштећено у земљотресу, а свештеници и њихове породице, као и многи верници, расељени су из својих оштећених кућа.



Можда то нема никакве везе, можда је све случајно ко у случај верује. Као што је познато, а требало би то стално понављати, Патријарх Павле је током тешких периода за наш народ наређивао увођење ванредних постова, да би се свештенство, монаштво и народ још више подвизавали, да бисмо били барем мало достојнији него што јесмо, не бисмо ли прегурали страшна искушења и таму поднебесја, а данас владика, и то пред крај Божићног поста, неколико дана пред световну Нову годину, када они који посте имају толико искушења да прекрше пост, а они који не посте толико разлога да кажу себи како су у праву због те одлуке, владика изговара то што изговара. Ваљда да и они који посте прекоре себе што су тако беспотребно постили.

Док нам владика Хризостом благосиља вакцине као да га не занима што оне садрже ћелије абортираних беба, наглашавајући да вакцине нису противне посту, владика Григорије, након штриховане Литургије, Причест даје одвојено и на папирном салвету коју ће после да спали као да је у питању медицински отпад или да је Света Причест, Боже сачувај, губава, владика Порфирије изговара нешто што сам заиста мислио да никада у свом животу нећу чути – пост и исповест нису услов за примање Светог Причешћа. Ужас.

Видевши тај наслов помислих прво да се мисли на неког умирућег човека, коме су у болници или кући док беспомоћан лежи у постељи, принели Свето Причешће иако због болести није постио, али и њега би чак свештеник исповедио пред смрт, но није ни то. Редовно је стање не постити и не исповедати се пре причешћивања, како ко хоће и може, тако испада из ове нове теологије коју нам владика
Порфирије шири.

Жарко Видовић је својевремено, када су га питали ко је он да суди свештенству, рекао да он прави разлику између Свете Тајне свештенства и клерикализма, тј. свештеника који су се огрешили о Свету Тајну свештенства и тиме починили грех раван Прародитељском. Наводи Видовић да је највећи грех грех који почини свештеник, јер као што је Адам наш духовни отац, грех је страшан кад га почини наш духовни отац, свештеник, те да је то далеко страшније него кад га почини обичан верник, јер грехом почињеним за Часном Трпезом, грехом који помисли свештеник, он вређа Свету Тајну. По Видовићу је то страхота, наглашавајући да такав свештеников грех може да кошта један народ његовог опстанка. Јадан смо ми народ јер нам је Црква раслабљена, неодговорна Богу и поганих мисли и изјава. Какви ми да будемо онда? Демони су свуда. Не пуштају.

Да Бог да да себи дођемо, Црква да нам се усправи, безумници да се покају, ми пали да се дигнемо, а пут знамо у овој борби против демона, јер „овај род се не изгони осим молитвом и постом“ (Мт. 27,21).



* * *



Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

У сред поста - Теодосије испија пиво на Бир Фесту! (ВИДЕО) - КМ Новине

У сред поста - Теодосије испија пиво на Бир Фесту! (ВИДЕО) Бир-фест, који се одржава у току Богородичиног поста, посетио је и узурпатор трона Епаргхије рашко - призренске Тедосије Шибалић, преносе српски медији.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Тихе годишњице насиља над ЕРП у егзилу и њена победа над светом - КМ Новине

Међу свим оним силним годишњицама и датумима "на данашњи дан", нигде нећете моћи да нађете податак о некој од годишњици насиља над најобесправљенијим делом српског народа, оном који је остао веран Епархији рашко - призренској у егзилу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

На гробљу у Косовској Митровици ''више нема шта да се поруши'' - КМ Новине

Више стотина Срба обишло је, на Духовске задушнице, гробље у јужном делу Косовске Митровице, где су Шиптари уништили више од 90 одсто надгробних споменика. Прилику која се Србима пружа само за Задушнице, искористила је данас и Зденка Живковић, да обиђе гроб свог гроб свог сина.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

уторак, 29. септембар 2020.

Владика Атанасије Ракита против подизања крста у селу Седобро

"О томе да ли је село духовно спремно или не, Атанасије Ракита најмање има право да говори. Човек који је нон-стоп под дејством алкохола и који има жену и децу, где је прекршио основне монашке завете, он се нашао да прича о нашем духовном стању."

#Владика #Атанасије #Ракита #против #подизања #крста #село #Седобро
 Атанасије Ракита
Данас када наша Света Српска Црква прославља претпразништво Рођења Пресвете Богородице у селу Седобро код Пријепоља било је планирано освећење Часног крста. Овај Часни крст верни народ овог и околних места подигоше на славу Господа и рода српског, те да штити и чува овај крај од сваковрсног зла.

Прво да се осврнемо на место Седобро. По предању датира прича од давнина да је Свети Сава дао име овом месту "јер у њему је све добро". Тако је ово место и добило име све_добро = Седобро. У овом месту постоји камен у народу познат као Савин камен. Ту многу долазе на то место где узносе своје молитве и пале свеће за болесне. Чак и велики број муслимана долази на ово место, јер и они верују и знају ко је био Свети Сава.

Као што смо навели, група мештана је одлучила да подигне Крст у овом селу, како би Крст чувао и штитио село од многих искушења. Овде живе вредни и поштени људи, који воле своје, а поштују туђе. Као прави домаћини, вредни и побожни одлучили су да подигну Часни крст у свом селу. Сакупили су новац, нашли парцелу, организовали се у овом послу и подигли Крст. Обавестили свог свештеника да тај Крст и освешта како налаже наша Света црква. Освећење је било заказано за данас. Ови вредни и честити мештани припремили су и ручак и народно весеље, јер ред је да се и прослави што је на корист и отаџбини и цркви.

Али једино Епископ милешевски Атанасије Ракита није желео да се овај Крст подигне. Синоћ је преко надлежног свештеника послао допис у коме забрањује свештенику и осталим свештенослужитељима да се одазову овом чину и да изврше чин освећења. У допису стоји: село није духовно спремно да освећење Крста. Тако да се нико од свештеника није појавио на данашњем скупу. Свештеници нису смели да се појаве, јер би Атанасије Ракита одмах казнио те свештенике или како он то воли да каже "дао би укор".

Ово је још један примера где Атанасије Ракита показује своје право лице. Лице ђавола. Велики љутњу и саблазан је изазвао према овом честитом народу. Револтирани поступком овог "архијереја" верни народ је хтео да се окупи испред Владичанског двора у Пријепољу и да га питају због чега није дао свој благослов да свештеник обави освећење Крста, али на молбу пар угледних мештана до овога није дошло.

О томе да ли је село духовно спремно или не, Атанасије Ракита најмање има право да говори. Човек који је нон-стоп под дејством алкохола и који има жену и децу, где је прекршио основне монашке завете, он се нашао да прича о нашем духовном стању. Да му није свештеника Николе Перковића он би се понашао као неки пропали улични свирач, али хвала Богу што то отац Никола Перковић држи под контролом. Велика је брука и срамота Атанасије Ракита за Српску цркву. Да су његови пријатељи из Америчке амбасаде наредили да се подигне звезда петокрака и да је "освешта" Атанасије Ракита би већ похитао да испуни сваки задатак својих ментора. Овако зло какво је задесило епархији Милешевску се не памти од турског царства.

Огорчени мештани



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Др Деса Крстић: На помолу велики скандали у СПЦ

Поводом физичког обрачуна епископа милешевског Атанасија Раките и умировљеног епископа Филарета Љубомир Ранковић, протосинђел и уредник ''Гласа Цркве'': „Уколико сабор остане глув и нем поводом ових скандала биће страшније, јер је ћутање знак одобравања. Институција епископа неће бити оно што је била.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ударна вест: Српска Православна Црква у Америци и Канади званично више не постоји

" Епископски Савет (Мирко, Максим и Лонгин) поднео "Св. Арх.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Митрополиту Црногорско-приморском Амфилохију: Владико – не црногорчите српску Спарту!

" Ако је неко данас промотер црногорштине, а и Ви сте нажалост Високопреосвећени Митрополите постали њен отворени промотер, тада се питам: Да ли је такав човјек пријатељ српског народа Црне Горе или нови саучесник у његовом расрбљавању" Владико Амфилохије, Нећу Вам много околишити и празне приче каживат.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 24. септембар 2020.

Приступна беседа Хорепископа липљанског и ужичког, г. Ксенофонта (Томашевића) - ВИДЕО

Архимандрита Ксенофонт (Томашевић), настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама једногласном одлуком Епархијског савета Епархије  рашко-призренске у егзилу, а на предлог Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Г. Артемија, изабран је за хорепископа, са титулом липљански и ужички.

#Хорепископ #Кеснофонт #Дечанац #Липљан #Ужице #Мушвете #Златибор #ЕРП #Егзил
Хорепископ Ксенофонт





 

Eпископска хиротонија богољубезњејшег архимандрита Ксенофонта, изабраног хорепископа липљанског и ужичког, обављена је у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, у недељу, 20. септембра 2020. године, након што је претходног дана обављен чин наречења новоизабраног Хорепископа.

У наставку објављујемо приступну беседа хорепископа липљанског и ужичког Ксенофонта (Томашевића).

Преосвећени Владико и Аво,
Преосвећена браћо Архијереји,
Браћо свештеници, свештеномонаси, свештенођакони, монаси,
Сестре игуманије и монахиње,
Драга браћо и сестре,
Драга дјецо духовна,

Чесни и честити, христољубиви и истинољубиви саборе светосавски,

Обичај је и ред вазда био да српски архијереји у својој приступној бесједи обрате се онима који су их хиротонисали и присутном народу Божјем и изложе програм по коме ће у повјереном им стаду и пастви дјеловати и радити као архипастири. Свакако, шта може Архијереј да прогласи као свој програм и намјеру осим оног вјечноживог и непролазног програма хришћанског који се назива Свето Јеванђеље, програма у коме је дат сваки одговор на свако питање које жеравично мучи сву твар, свако биће и сваку хришћанску душу, а понајвише онај најважнији одговор страшно питање смрти и живота, живота вјечнога и Царства Небескога.

И зато нам громко Свето Јеванђеље, проповиједано најприје Светим Претечом са Јордана, а касније и свесветим устима самог Господа Христа говори и објављује: ''Покајте се, јер се приближило Царство Небеско.'' (Мт, 3:2; Мт, 4:17). И још громко говори Господ: ''Покајте се и вјерујте у Јеванђеље!''(Мк, 1:15) па још свима говораше: ''Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде.''; и још: ''И ко не носи крста свога и за мном не иде, не може бити мој ученик.'' И Онај Који Јесте казује ученицима својим и свима нама: ''Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих.''

Ево свевјечног јеванђелског програма изложеног! О великих ријечи, о страшне тајне, о залога свештеног, о тврде бесједе, и ко је може слушати!? (Јн, 6:60) Ко ли је тек извршавати?

Сусревши се са Тајном Свете Тројице, и са Богом живим разговарајући, старозавјетни пророци, свјесни своје слабости, немоћи и  нечистоте, у страху и трепету вапили су и ридали. Тако Псалмпојац Давид говори: ''Страх и трепет дође на ме и гроза подузе ме'' (Пс, 54:6). И велики пророк и боговидац Мојсије на гори Божијој заклони лице своје, јер га страх бјеше гледати у Бога. (2. Мој, 3:6), а Јов многострадални говори нам: ''Страх подузе ме и дрхтај, од ког устрепташе све кости моје''(Јов, 4:14), па још додаје: ''Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.''(Јов, 9:28).

Позван да проповиједа Израиљу, уплашен велики пророк Јеремија говори: ''О, Господе, Господе, ево не знам говорити јер сам дијете!''; а пророк Исаија пред Господом над војскама говори: ''Јао мени, погибох, јер сам човјек нечистих усана...јер Цара Господа над војскама видјех својим очима.'' (Ис, 6:5).

И сами Апостоли, уплашише се и од страха повикаше (Мт, 14:26), Апостол Петар на кољенима завапи: ''Изиђи од мене, Господе, јер сам човјек грешан!'' (Лк, 5:8), а велики проповједник и учитељ народа, Апостол Павле, бивши гонитељ Христа и хришћана, дрхтећи од страха рече: ''Господе, шта ћу да чиним?(ДАп, 9:6)

Ако су велики угодници, пророци, Апостоли и проповједници овако туговали и плашили се, дрхтећи при сусрету са Богом живим, знајући, како нас Апостол Павле и поучава да: ''Бог наш је огањ који спаљује'' (Јевр, 12:29), шта да кажем и како да приступим, како да се се оправдам ја, који, као кад се Давид сам бораше против Голијата, говорим: ''Мали бијах међу браћом својом и најмлађи у дому оца мога!'' (Пс. 151:1)

Ипак, свјестан својих људских немоћи и слабости, а уздајући се у Бога крепкога и силнога, и у свемоћ благодати његове која немоћи исцјељује и недостатке допуњује, приклањам, Свети Владико, главу своју пред Вашим благословом и избором, а само се у благодат Божију, којом бивам оно што бивам, и којом јесам оно што јесам (1. Кор. 15:10),  троструке епископске благодати поучавања, свештенослужења и управљања у Цркви Божијој. Помолите се и помозите, Владико свети и свештени скупе, да та благодат, да опет парафразирам Апостола Павла, у мени не остане празна.

Љубљени, пак, ученик Христов, св. Еванђелист Јован Богослов, учи нас самим блаженим устима Христовим, који у првосвештеничкој молитви својој поучава нас: ''...иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена. (Јн. 16:24), па још додаје: ''...и ово говорим на свијету, да имају радост моју испуњену у себи'' (Јн. 17:13)

Апостолом народа, опет, Павле, преко Солуњана и нас поучава ријечима: На свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу (1. Сол, 5:18), повињавам се великом Апостолу па и ја у овај велики и свети дан кад сам, незаслужено, удостојен велике благодати узвишеног служења у епископском чину благодарим на обиљу дарова и благодати преко Вашег Архијерејства нашој смјерности.

А на самом почетку благодари устрептала душа моја свеблагом Господу, који сам за себе посвједочи да је Алфа и Омега, почетак и крај. Њему прије свега и врх свега благодарност срца мога узноси се, све до Престола Свете, Једносушне  Животворне и Нераздјељиве Тројице, беспочетног Оца нерођеног, Сина, кроз Кога је све постало, а  који постаде један од нас, да бисмо и ми, мала браћа Христова и пријатељи Његови, постали богови по благодати;  и Светога и Животворнога Духа Истине и Утјешитеља, који од Оца исходи,  Којим се точе благодатне и животне струје и којим свака душа живи.

Благоволи Бог у Промислу своме да и смјерност моју сатвори и сатка те 1975. године, 12. децембра по отачком календару на празник Св. Оца Спиридона, тримитунтског чудотворца, што је и престолни празник мога родног града Петриње. На његов празник сам и убројан у број хришћана идуће године, и благодаћу и призивом његовим сам и започео свој активни хришћански живот у петрињској парохији предратне 1990. године, чинећи прве хришћанске кораке, трудећи се да помажем при светој Литургији и парохијским дужностима и мом тадашњем пароху и првом учитељу хришћанских корака, протојереју Драгану Глумцу, коме и благодарим на свему што ме је тада, у тим тешким годинама ратног вихора у Крајини, научио. Често је бивало да на светој Литургији будемо само он и ја, и по жари и по зими, служећи Господу и приносећи бескрвну жртву Свете Евхаристије.

Благодарна душа моја и мислене очи срца мога, заблагодаривши Богу,  Једноме у Тројици, и Тројици у Јединици, спуштају се сада, умно и невидљиво, од Свевишњег Престола небеског до дивног земаљског храма и дома Спасовог, и Светог Краља Стефана Дечанског, гдје сам започео свој монашки живот, служећи Богу и Светом Краљу крај чудесног и чудотворног кивота његовог, гдје сам оставио власи своје косе, примивши монашки постриг 1999. из руку нашег Аве и Старца, владике Артемија, давши завјете мале схиме. Надао сам се да ћу, по старом монашком правилу:  ''гдје власи, ту и кости''; да и оставим своје кости једног дана крај кивота Светог Краља, али, промисао Божији друкчије је одредио.

Благодаран сам Светом Краљу на обиљу благодати и милости које су у тих десет година мога монашког живота у манастиру Високи Дечани пројавио како на мени, тако на цјелокупном монашком братству које је нашим Старцем неуморно било поучавано оним бесмртним постулатима монашког живота утемељеног прије свега и више од свега на светој послушности Старцу и ревновању за вјеру православну, на чувању гостољубља и негашењу Духа. Нека би дао Бог да се и они данас, кад су неким кривим путем пошли, сјете како их је и чему поучавао Старац и Отац, како нас је водио, како нас је руководио, како нам је униле и учмале душе подизао и васкрсавао.

Данас, далеко од кивота Светог Краља и чудотворних моштију његових, осјећам чудотворну и заштитничку силу његову, а са оном истом љубављу, надом и вјером, очекујем дан када ће се наша смјерност  опет удостојити да се у светом храму, чији је ктитор и заштитник, опет поклоним светим моштима његовим и са љубављу их цјеливам.

Благодарим и захваљујем од све душе своје и братији бившој у  манастиру Св. Архангела код Призрена, прије свега оцима Бенедикту, Варсануфију и Прохору, када сам братски примљен у њихово богољубино монашко братство на Усековање 2006. године, и који све до данас дијеле са нама све радости и жалости као саборци, сапутници и сапатници на узбурканом мору овога живота. Присјећам се и благодарим и нашим упокојеним оцима, протосинђелу Јовану и монаху Мелхиседеку за које се искрено надам да се данас са свима нама радују, гледајући лицем у лице оно што око не видје и ухо не чу и у ум човјеку не дође, а за чим жуди свако срце хришћанско.

Благодарим од свега срца и мојим родитељима, мојој мајци Душанки, која је овдје данас са нама и дијели радост овога свечаног дана и чина, као и оцу моме, покојном Неђељку, за кога се уздам и вјерујем да у наручју Авраамовом саучествује у овом побожном торжеству. Родитељи моји, вриједни и радни крајишки Срби, трудили су се да у душу моју и мога брата Душка, који исто тако са нама данас дијели ову радост духовну,  од раног дјетињства усаде осјећај за рад, труд и поштење, за образ српски, који ни по коју цијену није и не смије бити на продају, а који се данас, у намученој и напаћеној, распроданој и окупираној, униженој, изолованој, дистанцираној и замаскираној Србији врло често лако и јефтино продаје.

Молим се и сјећам и свих крајишких Срба, растужених и намучених, расијаних по читавом свијету наког злочиначке и геноцидне хрватске војне акције Олуја 1995. године. Браћо моја, као и Јерусалиму некада, и нама свима говори Христос да много пута хтједе да сабере чеда крајишка како што кокош скупља пилиће под своја крила, а не хтједосмо! Све за Христа, а Христа ни за шта нека буде наша лозинка, еда би Господ расијано сабрао, распуђено прикупио, разрушено подигао, отјерано повратио, да би се славило свето и славно име Његово у Крајини и у свим српским земљама!

Тугује душа моја и сјећа се и свих невино пострадалих и прогнаних косовско-метохијских Срба, са којима сам толико и дивних и тужних тренутака подијелио, јер нас је након крајишке Голготе и страдања дочекала и она косовска, коју смо сви заједно проживјели и одболовали болом срца свога. И онима прогнанима и избјеглима, као и онима који до данас истрајавају на мученичком Косову и Метохији, а од којих су и данас неки са нама, од срца шаљем свој поздрав и благослов, са надом да се удостојимо сви заједно испуњења оног српског поздрава: Догодине у Призрену!

Благодарим и мојој сабраћи, чији сам од данас саслужитељ у свештеном хорепископском чину, и у чије сам сословије примљен, хорепископима Николају, Максиму и Науму, дивним и честитим борцима Христовим, у чије се молитве и подршку и надаље уздам при ношењу овог жртвеног и крстоносног чина, да и мене науче и поуче како служити свима и благодарно бити слуга свих, како се сараспињати Христу, да са њим и васкрснемо. Благодарим и браћи мојој, настојатељима катакомби, свештеномонасима, свештенођаконима и монасима, које молим да се и даље за мене Богу моле да достојно понесем на плећима својим овај не мали крст који ми је повјерен. И матере игуманије и сестре њихове, дивне и чесне монахиње српске, храбре исповједнице вјере православне молим да помињу и надаље смјерност нашу у својим топлим молитвама Богу.

Благодарим и братији мојој, чији сам настојатељ у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице и надам се да ће ми бити подршка и потпора у ношењу овог новог крста, који сви заједно треба да понесемо, јер: Брат потпомаган братом је као утврђен град! Молим и вас овом приликом да пренебрегнете све моје слабости и пропусте, а да се сви заједно потрудимо да будемо сарадници Божји на њиви Господњој и грађевини Његовој у овој великој Светињи и Дому Пресвете Богородице Тројеручице, Која нас је чудесно призвала да јој служимо, клањајући се светој тројеручној, чудотворној икони Њеној.

Благодарим и вама, браћо и сестре, дјецо моја духовна, Ужичани, Чајетинци, Златиборци, и сви ви, са свих страна,  који сте се све ове године са толиком љубављу трудили да светињу мушветску помогнете и изградите, несебично помажући нашем монашком братству и нашој страдалној и исповједничкој Епархији. Без свих вас и ова данашња духовна радост не би била могућа. Хвала вам свима!

И на крају. Владико, Аво, са Господом почех, а да своју благодарност завршим ријечима упућеним Вама, јер сва благодарност недостојног срца мога Вама је и упућена. Хвала Вам на свему, од оног дана кад сам удостојен да, сада већ давне 1996. године, као студент енглеског језика и књижевности постанем Ваш духовни син, па до дана данашњег. Вама поучаван и руковођен, Вама све и дугујем, све до овог чина и епископске благодати које сте ме удостојили,  и поред моје слабости, моје немоћи и моје недостојности, да Вам се нађем као помоћник и хорепископ. Особито је драга срцу мом епископска титула липљански,  старе липљанске епископије која своју древност вуче још од епископије Улпијане-Јустинијане Секунде и светих ранохришћански мученика Флора и Лавра који у Улпијани и пострадаше па све до липљанских епископа који се помињу чак и послије сеобе Срба, све до 18. вијека. Ужичка, пак, титула, ево, у вријеме егзила и нашег прогонства са територије рашко-призренске епархије, обавезује нас и да народу ужичког краја и Златиборског округа благовијестимо Христа, распетога и васкрслога.

Молите се, Аво, Животодавцу Богу да не буде смјерност наша сува грана на плодном дрвету Вашем, које тако пожртвовано обдјелавате од Црне Ријеке до данас, поготово сада када Црква Божија страда под насртајима маловјерја, полувјерја и кривовјерја, отјелотворених у страшној стоглавој аждају, свејереси екуменизма. Благословом светог Старца Вашег, и нас сте удостојили да будемо саборци у овој свештеној поворци и благочестивој литији борбе под светосавским барјаком, који тако чврсто држите.

Поучите и мене и надаље,  и настојте, у вријеме и невријеме, запријетите, покарајте, али и утјешавајте, као и досад, са сваком стрпљившћу и поуком, како и учи Апостол Павле. Вашим поукама, руковођењем и Вашим молитвама надам се и ја достићи до пуноте мјере раста Христовог, да бих могао некада одушевљен узвикнути са Апостолом Павлом: ''Не живим више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у тијелу, живим вјером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.''

Амин. Боже дај!

Хвала вам још једном свима!

О епископској хиротонији,
20./7. септембра 2020. године
У манастиру Пресвете Богородице Тројеручице,

Хорепископ липљански и ужички,
+ Ксенофонт



ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: 



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Монашење и прослава празника Цвети у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама

Празник Цвети свечано је прослављен у свим катакомбама епархије у егзилу. У манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, празничну радост је Господ увећао за радост првих монашења у манастиру од његовог оснивања. На бденију, уочи празника, 26/8. априла, Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Протосинђел Ксенофонт: Умјесто запаљене воштанице на гробу оца Јована

Осим такве опште намене од старина постоје и посебне суботе у којима се Света Црква моли за све оне који су побожно живели и умрли са вером у Христа и у нади на васкрсење, а зову се Задушнице. Једна таква субота је Субота месопусна са службом у Посном триоду.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Судски процес потив владике Артемија крцат неправилностима, недостају и докази (ВИДЕО)

Маратонски процес у случају против владике Артемија и његових сарадника настављен је прошлог месеца пред Вишим Судом у Београду. Оно што овај случај од почетка каратерише јесте недопустив ниво неправилности, нелогичнсти и правних пропуста који га прате од самог почетка.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

среда, 19. август 2020.

Данас славимо Преображење Господње

У богочовечанском подвигу спасења рода људског палог и отпалог од Бога, а у Христу не само подигнутог из греха и палости већ и обоженог, Свето Преображење заузима посебно место у низу чудесне богочовечанске и свеспасоносне еванђелске историје.




Треће године Своје усрдне и спасоносне проповеди Своје благе вести паломе човечанству Господ је учинио једно чудесно дело, показао је својим светим ученицима и апостолима један мали зрак своје божанске природе. То велико чудо има своју малу историју, свој увод и образложење. Наиме, како се време спасоносног страдања Господњег приближавало, то је Господ са намером да утврди Своје ученике све чешће њима и говорио о предстојећем страдању.

Како би своје ученике, још увек духовно слабашне и неуке рибаре, који ће се тек обући у „силу с висине“ (Лк. 24, 49), по обећању Христовом, Господ утврдио у уверењу у Његове речи и Његову проповед, Он и поведе Своја три верна ученика Петра, Јакова и Јована на гору Тавор. На овој гори Господ се у ноћном часу преобразио пројавивши кроз Своју савршену људску природу своје Божанство, своје нестворене божанске енергије, божанску лепоту, сијање и силу. Зато се ова светлост, којом је Господ на гори Тавор заблистао јаче од сунца и назива Таворска светлост, и представља пројаву нестворених божанских енергија. О томе Јеванђеље сведочи овако: „И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег.“ (Мт. 17, 2)

Покрај Господа се као чудесни сведоци овог чуда, поред поменута три апостола, појавише Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци.

Даље о томе Јеванђеље вели: „И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се.“ (Мт. 17).

Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све?





Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство.


Зашто се преобрази на гори а не у долини?

Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, тј. богомислије.
Зашто се преобрази ноћу?

Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба.


Зашто се појавише Мојсеј и Илија?

Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове.


Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слушање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.


shara03


Тропар, глас 7.

Преобразилсја јеси на горје, Христе Боже,показавиј учеником твојим славу твоју, јакоже можаху: да возсијајет и нам грјешним свјет твој присносушчниј, молитвами Богородици, Свјетодавче, слава тебје.


Тропар, глас 7.

Преобразио се јеси на гори, Христе Боже, показавши ученицима Твојим славу Твоју, колико могаху. Нека обасја и нас грешне вечна светлост Твоја, молитвама Богородице, Светлодавче слава теби.


Кондак, глас 7.

На горје преобразилсја јеси, и јакоже вмјешчаху ученици Твоји, славу Твоју, Христе Боже, видјеша: да јегда Тја узрјат распињајема, страданије убо уразмјејут вољноје, мирови же проповједjат, јако ти јеси во истину Очеје сијаније.


Кондак, глас 7.

На гори преобразио се јеси, и колико могаху, ученици Твоји, Христе Боже, славу Твоју видеше, да би, када те виде распета, разумели вољно страдање Твоје, и свету проповедали: да си Ти заиста Очева светлост.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 09. април 2020.

Списак свих погинулих јунака са Кошара

Битка на Кошарама – најхеројскија борба на Косову 1999. године, кажу. Можда је то тачно, али истина је само једна:

#Košare #Rat99 #NATO #Agresija #Kosovo #Metohija #Srbija
Мурал у Косовској Митровици




хероји су сви који су те године дали животе за Србију. А зашто се онда Кошаре посебно спомињу?

Караула Кошаре била је најтежа тачка за одбрану Косова и Метохије од продора Ослободилачке војске Косова (ОВК). А на њу су послати младићи који су те године служили редован војни рок. Послати су на Кошаре са својих 19, 20, 21 годином. Млади, срчани и, најстрашније од свега, без икаквог искуства у борбама и ратовању.

Слева на десно, почев од горе: Томашевић Стојадин, Филиповић Зоран, Поповић Стојан, Поповић Никола, Петковић Драган, Станковић Новица, Стошић Роберт, Тарицић Оливер.

Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Њима су дали војничку униформу и одвели их на најтеже одбрањиву тачку, пред вишеструко бројнијег непријатеља.

Слева на десно, почев од горе: Јосић Никола, Маринков Мирослав, Маринковић Драган, Милановић Предраг, Милић Срђан, Јовановић Бојан, Јовановић Станоје, Јокић Милан.

Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Тако су настали ови никад истинитији и никад болнији стихови:

„С’ овог боја мајко Повратка ми нема,
Ко Кошаре чува
Зна да зло се спрема.“

Слева на десно, почев од горе: Радојковић Бојан, Спасојевић Срђан, Иванковић Саша, Коматовић Саша, Костић Дејан, Митић Дејан, Станојевић Владан, Несторовић Владимир.


Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

„Ја ти мајко жив се Вратит’ кући нећу,
И сад већ у цркви
Запали ми свећу.“

Слева на десно, почев од горе: Божић Миленко, Бојовић Предраг, Јошовић Милосав, Васиљевић Саша, Васојевић Иван, Војводић Данило, Кисин Александар, Голубовић Ненад.
Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Одбранили су Кошаре. Погинуло је њих 108, а подаци о некима тек се прикупљају и коначан списак биће објављен у наредној публикацији Министарства одбране.
Слева на десно, почев од горе: Радоичић Владимир, Гобељић Миладин, Димов Далибор, Душанић Драган, Јоцић Мирослав, Михајловић Синиша, Павловић Илија, Станчевић Срђан.


Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Слева на десно, почев од горе: Булатовић Владислав, Васиљевић Саша, Церовић Радош, Бјелобрк Дарко, Богојевић Бојан, Богосављевић Иван, Богосављевић Предраг, Божилов Љубиша.

Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране


Хвала вам, нећемо вас заборавити.

Слева на десно, почев од горе: Ивановић Ивица, Иванковић Крунослав, Илић Радиша, Милићевић Драган, Милојевић Зоран, Милошевић Дарко, Михајловић Иван, Негић Бранислав.


Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Слева на десно, почев од горе: Тибор Церна, Шкиљевић Саша, Комарица Драган, Костић Томислав, Кошанин Срђан, Крунић Славко, Лалић Драги, Леовац Предраг.
Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Слева на десно, почев од горе: Јевтовић Милан, Вучељ Насер, Гредељевић Ђуро, Ђорђевиж Владимир, Јовановић Бојан, Јовановић Станоје, Павловић Милош, Јокић Милан.
Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Слева на десно, почев одозго: Митић Дејан, Мијатовић Зоран, Чолаковић Изет, Ромић Љубомир, Сич Јосип, Стајић Зоран, Мисирлић Дејан, Стојановић Мирослав.
Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Хероји са Кошара питали "ко нас мења?" - КМ Новине

Када се сутра на истоку зажути сунце, биће то само почетак једног деветог априла, дана који ће мамити на излет, на шетњу, необавезне разговоре у испуњеним летњим баштама... Пролеће шири добро расположење, а ипак, нека ће уста сутра занемети, неке ће мисли притиснути успомене, нека ће срца задрхтати.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

КОШАРЕ 30.09.1998. године - КМ Новине

уторак, 26. јануар 2016. | КМ новине Кажу, „Време лечи сваку рану". Да, ако се та рана лечи мелемом. Ране родитеља чији су синови заувек остали на Косову и Метохији су све веће и болније јер уместо мелема чемером се заливају. Тридесетог септембарa 2015.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Зоран Влашковић: У четири града Србије - Косовској Митровици, Београду, Нишу и Неготину, мурали у част херојима са Кошара - КМ Новине

Погинули војници на караули Кошаре, на српскоалбанској граници у 78 дневном НАТО бомбардовању Југославије 1999. године, и годину дана раније, још увек немају заједнички споменик, који заслужују поодавно. Мурали признање од народа и сабораца Ипак, поједини градови се херојима са Кошара одужују давањем улица у неким општинама али, оно што је посебно заслужно, хероји са Кошара су добили мурале у Косовској Митровици, Београду, Неготину и Нишу.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању