https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Празник. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Празник. Прикажи све постове

уторак, 15. фебруар 2022.

Сретење Господње

Сретење Господње, хришћански празник посвећен сусрету праведног старца Симеона с новорођеним Исусом Христом, Српска православна црква светкује 15. фебруара.

Сретење Господње
-
Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова.

Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој...“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду.

Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.




http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Беседа владике Артемија на Сретење (ВИДЕО) - КМ Новине

На празник Сретења Господњег, 2/15. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици код Лазаревца, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протојереја Жељка (Марића) и јерођакона Паладија (Матића). #владика #дудовица #епархија #рашко-призренска, #егзил, #сретење,




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Србија се данас присећа државности - КМ Новине

Сретење - Дан државности Србије је државни празник који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије - Сретењски устав.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Скупштина АП КИМ одржаће Свечану седницу на Сретње - КМ Новине

Поводом дана државности републике Србије, а на Сретење 15.фебруара, Скупштина АП Косовo и Метохијa одржаће Свечану седницу амфитеатру Техничке школе у Косовској Митровици. На дневном реду ће се наћи Дан државнoсти Републике Србије и актуелно политичко - безбедносна ситуација. Седница ће почети у 11.00 ч., и биће јавна.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

петак, 4. фебруар 2022.

Манастир Светог Саве у Жеровници свечано прославио своју храмовну славу

Манастир Светог Саве у Жеровници свечано прославио своју храмовну славу

Светом Сави, првом српском архиепископу, посвећен је мушки манастир Епархије рашко-призренске у егзилу у Жеровници на северу Косова и Метохије.

Манастир Светог Саве у Жеровници свечано прославио своју храмовну славу

И ове године манастир је свечано прославио своју храмовну славу Светом Архијерејском Литургијом. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење протосинђела Евтимија (Милентијевића), протосинђела Дамјана (Ковачевића), протосинђела Игњатија (Станића), јереја Игора (Данчетовића) и јерођакона Георгија (Радојичића). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 150 верника из разних крајева наше отаџбине. Многи од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.





После Литургије владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Светог Саве принело манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Саша и Мирјана Милетић из Лепосавића, Милан и Весна Јездић из Лепосавића и Станика, Драгана и Мирјана Радосављевић из Лепосавића.





За наредну годину пријавили су се Владета и Мирјана Вуловић из Звечана и Филип Миладиновић са породицом из Косовске Митровице.

Својом архипастирском беседом Владика Ксенофонт је охрабрио и поучио присутни народ:

„Ево, браћо и сестре, ова наша тешка времена када многи отпадоше од Бога, када многи отпадоше од вјере Христове православне, када многи отпадоше од исправног, истинског вјеровања, када многи отпадоше од Светога Саве, позива нас Свети Сава да се Богу вратимо, позива нас Свети Сава да у једну саборну и католичанску Цркву, у једну саборну и апостолску католичанску Цркву вјерујемо, да вјеру правилно држимо, да се Богу молимо, да чувамо Цркву православну јер са многих страна, као што рече Св. Козма Етолски, алала и балала ударила на Цркву Божију па гледа како да је разбије, а ми држимо се Светога оца нашега Саве, држимо се апостолскога учења, држимо се живота побожнога у Христу, јер како кажем, уз све те дивне плодове које је тај највећи Србин остави нам до дана данашњега највише је и најпретежније чувати вјеру православну. Томе нас учи Свети наш отац Сава, зато се у нашим светим храмовима и у нашим светим катакомбама окупљамо да ту вјеру исповједамо, да ту вјеру печатимо животом својим, па ако је потребно смрћу својом да запечатимо и да посвједочимо.

Нека би дао Бог да нас се не стиди Свети Сава пред престолом Божијим. Оно блиједо лице његово нека се радошћу обасја, јер Срби који у невољи кукају живога се Бога не сјетише. Зато чувајмо се и трудимо се, браћо и сестре, у невољама које проживљавамо и које свакако још имају на нас да надолазе поготово на вас Србе на распетом Косову и Метохији, који живите и опстајете и остајете и трудите се да се име светосавско, да се име хришћанско да се име православно и српско не угаси на овим светим просторима. Нека вам Бог да снаге да и даље издржавате, да остајете и да опстајете и са ове и са оне стране Ибра и не само на светом Косову и Метохији него у свим српским земљама, гдје год се српско име исповједа, гдје год се Свети Сава слави, гдје год се данас пјева Светосавска химна да ускликнемо с љубављу светитељу Сави, да се њему помолимо, да сачува Господ, да поштеди остатак овога народа који остаде, који се Богу моли, који Светога Саву молитвама призива било гдје да је на Земљи овој, на шару овоме земаљском у свим српским земљама, па и по читавој Земљи, кажем, да се око Светога Саве окупљамо, око дивних наших празника, око дивних наших светиња, да ту име Божије исповједамо, да Светога Саву прослављамо и да само тако Србима можемо да се називамо до онога крајњега дана и часа нашега живота. Амин. Боже дај.“


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:



Владика Ксенофонт је потом доделио захвалнице добротворима манастира. Захвалницу су добили Јустин и Данијела Величковић из Лепосавића. Захвалница је додељена за испољену делатну љубав у борби за очување чистоте светог православља и за ревност према храму Божијем и његовом благољепију.





Славски ручак и пригодан програм приређени су у прелепом амбијенту етно ресторана Завичај у Жеровници. Програм је обухватио презентацију житија Св. Саве у слици и речи преко кино пројектора и традиционалним рецитацијама најмлађих светосаваца.

Инфо служба




Фотографије:






















 

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com

четвртак, 27. јануар 2022.

Данас обележавамо највећег из рода српског, Светог Саву

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

#Свети_Сава #Србија #Светосавље #Православље


Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви. Његово рођење било је плод молитве његових родитеља. Крштено име Светога оца нашег Саве било је Растко.

Лепотом тела и душе мали Растко превазилазио је браћу своју Стефана и Вукана. Родитељи су га богобојажљиво васпитавали у сваком доброверју и чистоти и при томе се трудили да им љубимац од раног детињства буде поучаван небеском мудрошћу светих књига. Још као дете задивљавао је све својом памећу.
Већ у петнаестој години добија од оца на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Међутим, младога Растка је срце вукло на другу страну – у манастир. Млади Растко је био благ, кротак, љубазан према свима, волео је сиротињу, и веома је поштовао монашки чин.
Устремљен својом христочежњивом душом ка свему небеском, божанском, бесмртном, Растко се ревносно и упорно отимао и одвајао од свега световног, земаљског, пролазног. По навршеној шеснаестој години родитељи његови намеравали су да га ожене, а та намера је одлучно утицала на Растка да жељу душе своје претвори у одлуку и приведе у дело. Томе је много допринео долазак светогорских монаха баш у то време. Са једним руским светогорским монахом млади Растко успева да побегне од родитељског дома и дође до руског манастира Светог Пантелејмона где прима монашки постриг са именом Сава, по Светом Сави Освећеном.
После краћег времена монах Сава прелази у манастир Ватопед. Свако послушање млади монах Сава је вршио смерно, предано, свим срцем, свом душом, свом снагом.
О монашким подвизима овог светила Цркве његов животописац Теодосије казује: „Хлеба и воде окушаше, и то оскудно; вина и уља по мало кушаше, те изнураваше младићку снагу. У све часове дневне и ноћне непрестано се мољаше Богу, a y недељне ноћи никада не затвараше очи своје на сан, док не би свануло. Носио је само худу власену хаљину, тек да покрије наготу тела; и тако се мрзнуо од зиме. Ходио је увек бос, те му кожа на ногама тако очврсну, да се није бојао убоја од оштрог камења. Презрев овај привидни живот и славу и све сласти земаљске, он по све дане многим трудовима мучаше тело своје. Тако радећи, он биваше некакав немилостив и љут непријатељ своме телу, да су се игуман и сви остали дивили такој ревности његовој и благој промени. Но, иако непријатељ своме телу, он према свима беше предусретљив и кротак: у обитељи се дивљаху, како у тако младим годинама и за тако кратко време он могаде достићи такво духовно савршенство, какво је недоступно и многогодишњим подвижницима“.
Због своје велике помоћи у зидању цркава и конака у Ватопеду назван је и другим ктитором Ватопеда.
На његов подстицај Стефан Немања и сам оставља царски престо и прима, заједно са својом супругом Аном, монашки лик 1196. године у Студеници. Њихова монашка имена беху Симеон и Анастасија. Новембра месеца 1197. године и монах Симеон из Студенице одлази на Свету Гору у манастир Ватопед, где поред свога сина Саве наставља свој монашки подвиг. Ту су се подвизи сјајнога сина и уздаси смиренога оца к Богу, као и двострука молитва њихова, сливали у једно. Они су у Ватопеду многа порушена здања обновили а запустела насељавали, засадили многе винограде и обновили многе манастире.
Нешто касније од цара Алексија Комнена, свог пријатеља, Симеон и Сава добијају на дар запустели грчки манастир, звани Хилендар. За кратко време га обнављају и насељавају монасима. Хилендар је био довршен јуна 1199. године. Манастирску цркву ктитори су посветили Ваведењу Пресвете Богородице. Уз то измолили су од цара Алексија да манастир Хилендар буде ставропигијaлан. Хрисовуљом од јуна месеца 1198. године, цар Алексије III удостојио је потпуном слободом манастир Хилендар, дарује Симеону и Сави допуштење да их „украсе како год хоће, и да их васпоставе у манастир који ће служити као склониште људима из српског народа, што се одају монашком животу, и то у манастир ником неподложан, нити самом проту Горе Атонске, нити игуману манастира Ватопеда, него самосталан, својевластан и самоуправан, као год што се сами собом управљају манастир Иверски и Амалфитански, што постоје на тој Гори“.
Свој манастир Симеон и Сава предају под власт благочестивом самодршцу српском Стефану, зету грчкога цара Алексија, да се стара о њему као о своме отачаству. Христољубиви Стефан поклања Хилендару многа имања, покретна и непокретна, те је манастир Хилендар од тога времена постао стварно српски. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник српске духовности, просвете и културе.
Свети Симеон се после краћег монашког подвига упокојио у Господу 13. фебруара 1200. године.
Свети Сава је великодушно помагао многим манастирима на Светој Гори. Манастир Каракал откупљује и поново га предаје протераном игуману и братији. Манастир Ксиропотам излишно помаже – заложена манастирска имања откупљује, порушено обнавља, цркву живопише и украшава сваким благољепијем. Због тога је и назван ктитором ксиропотамским. Многим златом помаже и довршење светогорског манастира Филотеј. Уопште, милостивост његова била је неисказана, сва прожета самилосном молитвеношћу и плодотворном испошћеношћу. Заједно са оцем Стефаном, Свети Сава је изградио 14 манастира, постајући тако ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
По прослављењу свог оца Симеона, богомудри Сава му је и житије написао. У Хилендару је Сава, од стране тадашњег епископа града Јерисе Николаја, рукоположен за ђакона, а наредног дана и за презвитера. После неког времена добија и чин архимандрита.
1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, архимандрит Сава се враћа у Србију и у манастиру Студеници мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана.
На молбу брата Стефана том приликом Сава остаје у Србији где је постављен за игумана у манастиру Студеници. Примивши ову малу власт, богоносни Сава је апостолски проповедао Еванђеље, јереси искорењивао, цркве, школе и болнице подизао. У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности па је стога и заштитник просветних установа.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хиротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији је Свети Сава подигао многе цркве, манастире и школе. Приљежно ради на организацији Цркве (оснива епархије).
У својој личности Свети Савва је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. Својим богоугодним животом он је од Господа примио дар чудотворства. Тако је молитвама својим и помазивањем миром духове нечисте изгонио, болесне исцељивао, раслабљене подизао, и многа друга чудеса чинио.
Он је уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добро свију, због чега је и био поштован и вољен од свију Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу српске државе.
Свети Сава је у два наврата путовао у Свету Земљу. Пре другог поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца. Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.
Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је спалиo мошти Светог Саве. Међутим, није спалио спомен и дело Светога Саве, напротив, само је распламсао љубав Срба према свом највећем просветитељу, учитељу и ујединитељу, а себи потпалио огањ вечни.
У Цркви је служба Светоме Сави установљена убрзо после његове смрти, још у 13. веку.




Тропар, глас 3.
Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Пута који води у живот био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најпре дошавши, светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио, и породивши је Духом Светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
Тропар други, глас 8.
Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Ахијерејев Богодохновеноје удобреније, Саво премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Свети Саво премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Кондак, глас 8.
Јако первосвјатитеља великаго, и апостолов соопшчника, церков прослављајет тја људеј твојих преподобне; но јако имјеја дерзновеније ко Христу Богу, молитвами твоими от свјаких нас бјед избави, да зовем ти: радујсја, оче Саво, богомудре.
Као великог првојерарха и заједничара апостолскога, прославља те Црква народа твојега, преподобни. Но, имајући смелост пред Христом Богом, спасавај нас молитвама твојим од свих невоља, да ти кличемо: радуј се, оче Саво, богомудри!




* * *





Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

недеља, 19. децембар 2021.

Свети Николај архиепископ мирликијски чудотворац

Међу превеликим светилима Цркве Христове, као најсјајнија звезда, несумљиво стоји многопоштовано и преузвишено име и по животу и по вери и по делима, светог Николаја мирликијског архиепископа, великог пастира и чудотворца.




Овај угодник Божији представља прави дар Божији целом роду хришћанском и васцелој Цркви Христовој. У овом служитељу Божаснких тајни као на многоплодном дрвету благодат Божија је прорасла многе хришанке и еванђелске врлине. Тачније речено, на светом Николају заблистале су све хришћанске врлине и пунота благодати Божије у највећој мери која је човеку у Христу и Цркви Његовој могуће примити.

Ако говоримо о ревности у проповеди немогуће је не поменути светог Николаја, ако похвалимо преподобне испоснике и молитвенике, похвалићемо и њега, ако узвеличамо часне и ревносне свештенослужитеље Божијег олтара, узвеличаћемо и њега, ако се задивимо серафимској ревности свештених исповедника и мученика вере Христове, дивићемо се и њему, јер је својим преподобним и побожним животом овај човек Божији уселио у себе зраке благодати свих ових, као и многих других христоликих врлина.

Стуб Цркве, по милости познат и по дубини вере хваљен, свети Николај, родио се у малоазијској области Ликији у граду Патари око 270. године. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега. При крштењу је добио име Николај (грч. Νικόλαος — Николаос), што у преводу значи победитељ народа. Духовном животу поучавао га је стриц Николај, епископ патарски. Они су се заједно замонашили у манастиру Нови Сион. Након смрти својих родитеља, продао је цело имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем и многи су сматрали, да ће наследити свог стрица као епископ. Пошто је био скроман, повукао се у самоћу и безмолвије да тако сачека своју кончину. У његовом житију се вели да му се потом јавио глас Господњи и рекавши му: „Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од Мене увенчан“. Тада је напустио пустињачки живот и отишао у народ. Изабран је за архиепископа града Мира у Ликији (тада Римско царство, данас област данашње Турске).





Током владавине царева Диоклецијана и Максимијана у време гоњења и мучења хришћана био је затворен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири хришћанство.

Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, али због тога што је ударио александријског свештеника и кривоверца Арија, оптуженог за јерес, удаљен је са Сабора и забрањено му је даље присуство. Предање Цркве бележи да су му одобрили поновно присуство на Сабору тек када им се у сну преко изабраних архијереја јавио глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према светом Николају, који је бранио праву веру.

Још за време његовог живота сматран је светитељем. Молитвено се призива у помоћ при болестима, некој несрећи или немоћи. Предање сведочи да се он свима одазивао и да је свима помагао, а да је из његовог лица сијала светлост. У старости се разболео и преминуо 6. децембра 343. године. Свети Никола се и слави тога дана, што је уствари 19. децембар по новом календару.



shara03


Тропар, глас 4.

Правило вјери и образ кротости воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина, сего ради стјажал јеси смиренијем вискокаја, нишчетоју богатајао, оче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
 
Тропар, глас 4.

Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче свештеноначлниче Николаје, моли Христа Бога да спасе душе наше.


Кондак, глас 3.

В Мирјех свјате свјашченодјејствитељ показалсја јеси, Христово бо преподобне Евангелије исполнив, положол јеси душу твоју о људех твојих, сего ради освјатилсја јеси, јако великиј тајник Божија благодати. 


Кондак, глас 3.

Показао си се у граду миру као вршилац свете службе, светитељу Николаје, јер испунивши Еванђеље Христово, положио си душу своју за народ твој и спасао си невине од смрти. Због тога си се посветио као велики познавалац тајни благодати Божије.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

субота, 28. август 2021.

Успење Пресвете Богородице

„Ево, данас празнујемо први Празник, браћо и сестре, празнујемо други Ускрс. О првом Ускрсу васкрсао је Христос. А данас је други Ускрс, ускрс Пресвете Богомајке, Која је са телом узнесена на Небо.“
Преподобни Јустин Ћелијски

#Успење, #Пресвете, #Богородице




Овим речима преподобни Јустин Ћелијски почиње своју беседу на велики празника Велике Госпоине, како је у народу познат, тј празник Успења – уснућа – упокојења Пресвете Богородице или Велике Госпође, како је у народу називана.


Поред чудесне Личности Христове која је својим домостројем спасења рода нашег вечном радошћу обрадовала читав космос и сву творевину, на небу Цркве Божје, у Царству Небеском блиста и чудесни лик и личност Пресвете Богомајке. Она је најнепосредније учесница у чудесном очовечењу Христа Исуса и још чудеснијем делу обожења људи, тј људске природе.

Чудесни лик Пресвете Богомајке особито блиста и својим лучезарним зрацима орадошћује душе хришћанске на овај велики и славни празник њеног упокојења и вазнесења на Небо.

Будући да је савршено угодила Богу, Пренепорочна Дјева Богородица, осим што се удостијила најавеће части назвања Мајком Божјом, удостијила се и васкрсења телом и узнесења на Небо у Царство Небеско код њеног љубљеног Сина и Господа Христа Исуса. Управо је то оно славно чудо које се на данашњи празник слави, дакле, не само свето упокојење Богородице, које је неколико дана пре њој самој најавио свети архангел Божји Гаврило, већ и њено чудесно узнесење на небо, које се догодило три дана након њеног погребења.

Будући да је Архангелом најављено упокојење Пресвете, то су силом Божјом свети апостоли пре њеног уснућа били донешени са свих крајева света, где су вршили свету проповед, у град Јерусалим у коме је чувана и пажена од светога Јована Богослова боравила Мати Божја. Сви апостоли су дошли да се поздраве са Пресветом Богомајком осим светог апостола Томе, који је особитим Божјим промислом каснио. Он је дошао тек трећег дана након престављења Мајке Божје, те су му апостоли отворили њен гроб како би јој се поклонио и одао поштовање. Но, тада је постало очигледно свима да се Мајка Божја вазнела, јер њеног тела није било у гробу у коме је положено.

У стихирама посвећеним овом радосном празнику особито се наглашава чињеница и велика истина Цркве, коју она молитвено сведоча, а то је да Пресвета Богородица својим уснућем у вазнесењем на Небо није оставила род људски, већ је остала најусрднија молитвеница за њега и најнепосреднија учесница у Богочовековом делу спасења рода људскога. Та велика истина осведочена небројеним чудесима и милостима Божјим изливаним на род наш, а измољеним Пресветом Богомајком јесте највећа радост коју Црква у овом празнику прославља.

Зато, по речима оца Јустина: „Нека би Она посредовала између нас и Божанског Сина Свог, и даровала Божанске силе које су потребне за побожан живот у овоме свету (2 Петр. 1,23), и за Вечни Живот у ономе свету. А наш живот почиње овде на земљи да се продужи кроза све векове. Нека би нас Пресвета Богомајка водила и руководила целог живота нашег, и извела из овога света, и увела у онај свет, у Царство, у Вечно Царство Сина Свог, да бисмо и ми недостојни могли славити Чудесног Сина Њеног Господа и Бога и Спаса нашег Христа, и Њу увек имати за свога Вођу у свима световима и животима. Амин.“



Тропар глас 1.

В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице: преставиласја јеси к животу, мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.


Тропар глас 1.

У рођењу си девство сачувала, у смрти свет ниси оставила, Богородице. Прешла си у живот, будући Мати Живота, и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше.


Кондак глас 2.

В молитвах неусипајушчују Богородицу и в престатељствах непреложноје упованије, гроб и умершчвљеније не удержаста: јакоже бо Живота Матер, к животу представи, бо утроби Вселивисја приснодевственују.


Кондак глас 2.

Богородицу, кја молити се не престаје, и непроменљиву наду у заступањима, гроб и смрт не могаху задржати: јер, као Матер Живота, ка животи пресели, Онај који се усели у утробу увекдевстену.



Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 19. август 2021.

Данас славимо Преображење Господње

У богочовечанском подвигу спасења рода људског палог и отпалог од Бога, а у Христу не само подигнутог из греха и палости већ и обоженог, Свето Преображење заузима посебно место у низу чудесне богочовечанске и свеспасоносне еванђелске историје.

У богочовечанском подвигу спасења рода људског палог и отпалог од Бога, а у Христу не само подигнутог из греха и палости већ и обоженог, Свето Преображење заузима посебно место у низу чудесне богочовечанске и свеспасоносне еванђелске историје. #Преображење #Господ #Празник


Треће године Своје усрдне и спасоносне проповеди Своје благе вести паломе човечанству Господ је учинио једно чудесно дело, показао је својим светим ученицима и апостолима један мали зрак своје божанске природе. То велико чудо има своју малу историју, свој увод и образложење. Наиме, како се време спасоносног страдања Господњег приближавало, то је Господ са намером да утврди Своје ученике све чешће њима и говорио о предстојећем страдању.

Како би своје ученике, још увек духовно слабашне и неуке рибаре, који ће се тек обући у „силу с висине“ (Лк. 24, 49), по обећању Христовом, Господ утврдио у уверењу у Његове речи и Његову проповед, Он и поведе Своја три верна ученика Петра, Јакова и Јована на гору Тавор. На овој гори Господ се у ноћном часу преобразио пројавивши кроз Своју савршену људску природу своје Божанство, своје нестворене божанске енергије, божанску лепоту, сијање и силу. Зато се ова светлост, којом је Господ на гори Тавор заблистао јаче од сунца и назива Таворска светлост, и представља пројаву нестворених божанских енергија. О томе Јеванђеље сведочи овако: „И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег.“ (Мт. 17, 2)

Покрај Господа се као чудесни сведоци овог чуда, поред поменута три апостола, појавише Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци.

Даље о томе Јеванђеље вели: „И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се.“ (Мт. 17).

Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све?

Гора Тавор

Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство.


Зашто се преобрази на гори а не у долини?

Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, тј. богомислије.
Зашто се преобрази ноћу?

Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба.


Зашто се појавише Мојсеј и Илија?

Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове.


Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слушање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.


shara03


Тропар, глас 7.

Преобразилсја јеси на горје, Христе Боже,показавиј учеником твојим славу твоју, јакоже можаху: да возсијајет и нам грјешним свјет твој присносушчниј, молитвами Богородици, Свјетодавче, слава тебје.


Тропар, глас 7.

Преобразио се јеси на гори, Христе Боже, показавши ученицима Твојим славу Твоју, колико могаху. Нека обасја и нас грешне вечна светлост Твоја, молитвама Богородице, Светлодавче слава теби.


Кондак, глас 7.

На горје преобразилсја јеси, и јакоже вмјешчаху ученици Твоји, славу Твоју, Христе Боже, видјеша: да јегда Тја узрјат распињајема, страданије убо уразмјејут вољноје, мирови же проповједjат, јако ти јеси во истину Очеје сијаније.


Кондак, глас 7.

На гори преобразио се јеси, и колико могаху, ученици Твоји, Христе Боже, славу Твоју видеше, да би, када те виде распета, разумели вољно страдање Твоје, и свету проповедали: да си Ти заиста Очева светлост.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 28. јун 2021.

Видовдан постао празник града Чикага

Видовдан – празник града Чикага

Градоначелник Чикага Лори Лајтфут прогласила је Видовдан празником града Чикага.

Градоначелница Чикага Лори Лајтфут прогласила је Видовдан празником града Чикага. #Vidovdan #Čikago #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti  #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Такву одлуку је донела с озбиром на чињеницу да град Чикаго има једну од највећих српско-америчких заједница у Сједињеним Државама, наводи се у званичном указу градоначелнка Лори Лајтфут објављеном на порталу „Сербиан мирор”.

Градоначелница Чикага Лори Лајтфут прогласила је Видовдан празником града Чикага. #Vidovdan #Čikago #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti  #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev
Лори Лајтфут

Таква одлука је донета и јер су се српски емигранти насељавали у Чикагу од 1880-их година, доприносећи јачању града у областима уметности и музике, бизниса и финансија, правосуђа и државне управе, образовања и социјалних услуге, као и науке и медицине, каже се између осталог у прокламацији.

Градоначелница Чикага Лори Лајтфут прогласила је Видовдан празником града Чикага. #Vidovdan #Čikago #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti  #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Подсећа се да су Београд и Чикаго побратимљени градови од 7. јуна 2005. године, чиме су формализовани културни, историјски и економски односи који постоје између Београда и Чикага деценијама. 





* * *


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Видовдан, дан Светог Вида а не паганског 'бога' - КМ Новине

Свети Вит, са Сицилије, је један од најзначајнијих ранохришћанских светитеља кроз кога "свемогући Бог узажеле да устима и делима овога дечка начини себи хвалу, на посрамљење идолопоклоничке заблуде". Рођен је на Сицилији, а погубљен у Риму 303. године у време прогона хришћана под царевима Диоклецијаном и Максимијаном. Црква га прославља 15.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Видовдан, огледало сваког Србина - КМ Новине

Видовдан, огледало сваког Србина #Kosovo #Metohija #Srbija #Vidovdan За нас Србе Видовдан је чудотворно огледало, од Бога нам дато, у којем се наша душа огледа или како нам је поручио владика Артемије: "Видовдан је зенит над нашим главама, али и темељ под нашим ногама.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Акција: Српске заставе за Видовдан - у инат режиму! - КМ Новине

Видовдан је свакако дан за акцију, наравно, родољубиве природе. Од оног првог значајног 1389. године, па до данас, то је тако. СНП НАШИ су дошли на идеју да Видовдан ове године обележе - истицањем српских застава на сваку кућу у Србији. " Акцију је предложио један од активиста СНП НАШИ.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању