Вести:
Приказивање постова са ознаком Празник. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Празник. Прикажи све постове

недеља, 02. мај 2021.

Свети Јустин Ћелијски, Беседа на Васкрс (ВИДЕО)

"Не једна, него све смрти нека јуришају на Христовог човека, не могу ништа"

Свети Јустин Ћелијски, Беседа на Васкрс (ВИДЕО)  #Свети #Јустин#Ћелијски #Васкрс #Беседа #Господ #Исус #Христос #Васкрсење #Победа

"Ево дана који створи Господ! Тако се пева данас у једној дивној црквеној песми. А ко је до данас стварао дане људске? Ко је то стварао дане живота твог и мог, свакога човека, ко? Смрт! Смрт је створила твоје дане и моје дане и кроз грех, баца нас у загрљај ђаволу! А ђаво нас баца у пакао. Ето ко је стварао дане рода људског и дане живота људског. Грех! Смрт! Ђаво! Ето твораца наших дана! Ето црних сунаца у страшној ноћи греха и смрти у којој је живео род људски до Господа Христа."

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: 




* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Васкршња посланица 2021. године (ВИДЕО) - КМ Новине

Заиста, то: „ Радуј се!", и то: „Радујте се!" одзвања читавом Васељеном од оних дана до дана данашњег. Трепери та радост и на лицима свих вас и свих нас, који у ово васкршње јутро прослављамо и једним устима и једним срцем свету објављујемо ту велику и највећу радост за уморнога, осиротелога, уплашенога и усамљеног, умртвљеног и грехом обремењеног човека, дивним и сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!"



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Епископ Артемије - Васкрсна посланица 2016. (ВИДЕО) - КМ Новине

Свој духовној деци - монаштву, свештенству и верном народу Епархије рашко-призренске У ЕГЗИЛУ, сверадосни васкрсни поздрав ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! На овај сверадосни и свесветли Празник васкрсења Христовога, драга децо духовна, света Црква позива и призива на радост и весеље сву Божију творевину, небо и земљу и преисподњу, сав свет видљиви и невидљиви, све небеске силе и сав род људски.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Чудо у Љуљацима на Васкрс! - КМ Новине

Током Богослужења у Љуљацима, манастиру Епархије рашко - призренске у Егзилу, десило се чудо слично силаску Благодатног огња. Благодатни огањ представља пламен који се чудесно појављује на Светом Гробу, у Јерусалиму на богослужењу Велике суботе, увек и једино уочи православног Васкрса.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

субота, 01. мај 2021.

Васкршња посланица 2021. године (ВИДЕО)

"О, има ли за човека лепше вести него да и иза гроба има живота, да и после Крста има Васкрсења? „Устаде, није овде!“ моћним гласом објављују Ангели са гроба."

"О, има ли за човека лепше вести него да и иза гроба има живота, да и после Крста има Васкрсења? „Устаде, није овде!“ моћним гласом објављују Ангели са гроба." #Eparhija #ERP #Egzil #Vladika #Kesnofont #Artemije #Poslanica #Vaskrs #KMnovine #Kosovo #Metohija #Srbija #Pravoslavlje #Косово #Метохија #КМновине #Вести #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti


К С Е Н О Ф О Н Т
по милости Божјој православни епископ
Епархије рашко-призренске
у егзилу
Свој духовној деци, монаштву, свештенству и верном народу
Епархије рашко-призренске
У ЕГЗИЛУ
сверадосни васкршњи поздрав


ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!



Анђео клицаше Благодатној: Чиста Дјево, радуј се, и опет велим: радуј се;

Твој Син васкрсе трећега дана из гроба, и подиже мртве; народи веселите се!



Блистај се, блистај, нови Јерусалиме, јер слава Господња тебе обасја.

Ликуј сада и весели се, Сионе, а Ти се радуј, Богородице Чиста,

због васкрсења Сина Твога.

(Ирмос IX песме канона Пасхе)


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Овим речима, драга браћо и сестре, децо Наша духовна, обрадова Архангел Гаврило Пресвету Богородицу, када јој у Назарету, на празник Благовести, објави ту велику и дубоку тајну: да Син Вишњег постаје Син Дјеве, да Дух Свети силази на Девојку, да Сила Вишњега долази на Благодатну; да Бог постаје човек, да се проклетство Адама разрешава, да започиње спасење рода људскога, да је то, како и певамо у тропару празника Благовести: „почетак, темељ, нашег спасења и откривање вечне тајне…“ . И ето, радост, благовештена у Назарету, из гроба се излива, Ангели је објављују уплаканим Мироносицама и устрашеним Апостолима. Јављају ту радост и свима нама, браћо и сестре, који данас, у ову свештену и свепразновану и свеспаситељну ноћ празнујемо Светло и Преславно Васкрсење Христово.

Заиста, то: „ Радуј се!“, и то: „Радујте се!“ одзвања читавом Васељеном од оних дана до дана данашњег. Трепери та радост и на лицима свих вас и свих нас, који у ово васкршње јутро прослављамо и једним устима и једним срцем свету објављујемо ту велику и највећу радост за уморнога, осиротелога, уплашенога и усамљеног, умртвљеног и грехом обремењеног човека, дивним и сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!“

О, има ли за човека лепше вести него да и иза гроба има живота, да и после Крста има Васкрсења? „Устаде, није овде!“ моћним гласом објављују Ангели са гроба. И нема већег и славнијег имена под Сунцем од имена Христовог, и нема радоснијег поздрава од овог васкршњег, нема лепше и победоносније песме од тропара Васкрсења Христовог: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!“. О како кратка хришћанска химна, а у њој садржана сва суштина хришћанске победе кроз Васкрсење Онога који нам рече: „Не бојте се, јер ја победих свет!“; победе над ђаволом Онога који сатре преворнице адове и сломи његове капије, пробадајући само срце Ада дрвеним копљем крста и силазећи у Ад пречистом душом својом као Бог; победе над грехом онога који Телом Својим осуди грех; победе над смрћу Онога што из гроба као Богочовек васкрсе, да узнесе обожено Тело на престо Небески, где са Оцем и Духом царује у векове.

Диван је, заиста, овај дан који створи Господ, радујмо се и узвеселимо се у њему! У тај дивни дан покајани разбојник задобија на крсту рај, Адам уместо проклете због њега Земље, хвата се за десницу Господњу и оправдан из Ада исходи, Ева уместо проклетства многих мука, Бога сишавшег у Ад гледа, а женски род први слуша радосну вест да је празан гроб и платна сложена, а Учитељ из гроба устао и ка Оцу треба да узиђе.

Каквим дивним речима, дивним химнама и песмама, дивним поукама преиспуњен је овај дан, дан осми, дан непролазни, дан једини, дан у којем се радујемо истинском и непролазним радошћу духовном!

Јасно нам је, браћо и сестре, данас можда као никад, да наш непријатељ и исконски ненавидник покушава да затре у роду људском, у роду хришћанском, у роду православном, оно што нам је највеће, најважније и најспасоносније, а то је, реч и свест о Васкрсењу, кога без Крст,а који је Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост, не бива; јер је реч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо, како нас поучава Апостол народа, Павле, у првој глави своје Прве посланице Коринћанима.

Човек, данас, умањен до недостојности живинчета и скота, и поред свих повика за одбрану његових права и достојанства, усамљен и одбачен, изолован и посрамљен, лежи у јами у коју га изранављена бацише разбојници, слуге кнеза овога света, где полусвестан грца и јеца. А милостиви Самарјанин, чијом се раном ми исцелисмо, јер Он болести наше и немоћи наће узе на се, како нам пророкује велики пророк Исаија, вида нам те ране својим ранама, лечи нас својим страдањем, саваскрсава нас Својим Васкрсењем, како и певамо у канону Пасхе: „Јуче се сапогребох са Тобом Христе, данас устајем са Тобом, јуче се сараспех, мене самог прослави Спасе у Царству Твоме! “

Зато не смемо икоме, икада, дозволити да нас одвоји од те Свесвештене Тајне Крста и Васкрсења, јер само Христом и Васкрсењем Његовим бивамо ово што јесмо, опстајемо и остајемо на овој ветрометини тужне земаљске долине суза и на овој нападнутој и раскопаној и обогаљеној раскрсници српских земаља. И док, по речима светог Владике Николаја, за сав род наш на коленима пред Престолом Владичним клечи свети Сава Српски, моли се за нас, док свето лице његово обузима стид због грехова наших, трудимо се, драга децо духовна, да останемо на путу Светога Саве и осталих светих предака наших.

Ево, први Васкрс који прослављамо без нашег Свеосвештаног Старца, Епископа и духовника, свагда помињаног Епископа Артемија, који нас је оставио, верујемо, не сироте, овде на земљи, и прешао из ове Долине Суза у Земљу Живих. Присутство блажене успомене нашег Старца и даље молитвено осећамо и уздамо се у његово и даље над нама бдење и руковођење, ако је Богу, а верујемо да јесте, угодно. Трудићемо се да његово свештено завештање о чувању вере православне употпунимо и испунимо, како нас је делатно својом речју и животом учио и поучавао, ревнујући за Цркву Божију и Истину Божију, чувајући међусобну хришћанску љубав, братољубље и гостољубље по коме ће познати да смо Христови ученици и мала браћа Христа и Његових Апостола. И нашег светог Старца у овај свечани дан поздрављамо и духовно целивамо сверадосним Васкршњим поздравом: „Христос Васкрсе!“

Чувајмо се, децо Наша духовна, у ова времена у којима нас застрашују болестима, смрћу и страдањима, да бисмо могли сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предати, не дајмо се уплашити и поробити ни од какве силе овога света, да не робујемо људима, јер смо купљени скупо, крвљу Христовом, како нас, свагда, Апостол Павле поучава у Првој посланици Коринћанима. Зато, нека нам и света Тајна Причешћа Тела и Крви Христове, којом се данас причешћујемо, освећујемо и оживљавамо, буде залог да нећемо, како обећасмо: одати Тајну Христову непријатељима Његовим, нити му дати издајнички цјелив као Јуда. Не упрежимо се у исти јарам са безбожницима, не општимо са предатељима и јеретицима Тајне Христове, не умачимо са Јудом залогај, немајмо удела са силама таме овога света и са онима који чисто учење Христово кривотворе, кваре и новотаре, него једни друге неустрашиво поздрављајмо поздравом од кога дрхти и небо и земља, поздрав пред којим сваки ђаво и свака смрт узмиче: „Христос васкрсе!“

Сећамо се у ове благе и дивне дане и све наше браће страдалне и намучене у свим српским земљама, који чувају пламен кандила и иконе славске у својим домовима па све њих, а посебно нашу страдалну браћу и сестре на Светом Косову и Метохији, поздрављамо сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!“ Нека Светло Васкрсење Христово донесе радост и мир свакој души вашој, растуженој и намученој и брзо ослобођење свима, и вама и нама, од сваке тиранске и безбожне власти, која не тражи само царево и људско, него и оно што је Божје.

Поздрављамо поздравом духовним и сву нашу браћу и сестре православне, широм васељене, који су се одвојили и прекинули општење са екуменистичким јеретичким, новотарским Архијерејима који застранише и одвојише се од Цркве и Истине предане једном Свима Светима. И све њих, који се, исповедајући Истину Православља, ставише под свештени омофор нашег светог Старца, а сада и под Наш Омофор, у Русији, Украјини, Грчкој, Аустрији, Великој Британији, па све до далеке Америке, поздрављамо радосно и честитамо им Празник над Празницима, желећи им да свагда трезвено пребивају у свештном окриљу Светог Православља, ревнујући и даље по разуму за Цркву Божију. Свима вама, од краја до краја Васељене радосно кличемо: „Христос Васкрсе!“

Уз ове срдачне и молитвене, радосне поздраве свима вама, још једном вас поздрављамо и подсећамо, у ову дивну и свештену ноћ Васкрса, да свака овоземаљска сила траје за свог времена и земана, а само Сила и Правда Божија остају у век века. Са таквим мислима радујмо се и веселимо се у овај Дан сви, целивајући једни друге, радујући се једни другима, поздрављајући једни друге овим дивним поздравом:


Христос Васкрсе! – Ваистину Васкрсе!

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом Христом:

+ Епископ рашко-призренски у егзилу – КСЕНОФОНТ

+ Хорепископ старорашки и лознички – НИКОЛАЈ

+ Хорепископ новобрдски и панонски – МАКСИМ

+ Хорепископ хвостански и барајевски – НАУМ





О Васкрсу 2021. године,

У манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама
 
* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу - КМ Новине

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу Званична интронизација новоизабраног Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта обавиће се у недељу 17. јануара 2021. године у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.Досадашњи Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт, изабран је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Божић на Косову и Метохији прослављен по светоотачком православном предању (ВИДЕО) - КМ Новине

Божић на Косову и Метохији прослављен по светоотачком православном предању (ВИДЕО) #Косово #Метохија #Божић #Православље #Епархија #Рашко_призренска #Егзил Готово да се више и не говори о томе какво је заиста стање у Српској православној Цркви на Косову и Метохији. А оно је већ деценију можда најгоре од свих епархија у српским земљама овог дела света.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца - КМ Новине

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца - новембар 27, 2020. Предлажемо богољубивој пажњи наших читалаца опроштајно слово Архимандрита Хризостома и његове братије, из манастира Преподобног Никодима Светогорца, метоха светогорског манастира Симонопетре код Пендалофоса, у северној Грчкој, којим су се опростили од блаженопочившег Епископа Артемија.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

среда, 07. април 2021.

Данас прослављамо Благовести

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.



 
Но како велико изненађења за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божијем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој.

И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник. У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду.

Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим.

Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, девојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14).

Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26-38). Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари.

Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! Да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар.

Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.


Tропар, глас 4.

Днес спасенија нашего главизнаи јеже от вјека тајинства јављеније: Син Божиј Син Дјеви бивајет и Гаврил благодат благовјетствујет. Тјемже и ми с њим Богородицје возопијим: Радујсја, Благодатнаја, Господ с Тобоју.

Тропар, глас 4.

Данас је почетак нашег спасења и објава вечне Тајне: Син Божији постаје Син Дјеве, а Гаврило јавља радосну благодатну вест. Због тога, заједно с њим, кличемо Богородици: Радуј се, Благодатна, Господ је с Тобом!

Кондак, глас 8.

Возбраној Војеводје Побједитељнаја, јако избавилшесја от злих, Благодарственаја, восписујем Ти раби Твоји Богородице, но јако имушчаја державу непобједимују, от всјаких нас бјед свободи да зовем Ти: Радујсја, Невјесто Неневјестнаја.

Кондак, глас 8.

Теби, Изабраној Војвоткињи, ми слуге Твоје, Богородице, узносимо победничке песме и захвалност за избављење од зала. А Ти, пошто имаш непобедиву моћ, ослободи нас од свих опасности, да Ти кличемо: Радуј се, Невесто Неудата!



Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 15. март 2021.

Данас почиње Васкршњи пост

Данас почиње Васкршњи пост
За православне вернике данас почиње вишенедељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Господа Исуса Христа - Васкрсом, који се ове године прославља 02. маја.

#Васкрс #Велики #пост #Косово #Метохија #КМновине #Вести #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev-

Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, којег православни верници славе увек у недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице.

Прва недеља поста зове се Чиста, а посљедња је Недеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смењују - Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цветна и Страшна или Страдална недеља.

Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вера у Васкрсење основ хришћанства.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Господ Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, после крштења на реци Јордан, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, након чега је изашао као победник из искушења која му је поставио нечастиви.

Верници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће након што су се претходно исповедили свом духовнику или свештенику.

Пост представља и уздизање духа над телом, победу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обележавање и прославу Васкрса.

Пост подразумева уздржавање од мрсне хране, али сам тај подвиг, није довољан ако га не прати и уздржавање од рђавих мисли, жеља и дела, праштање, покајање, молитве и чињење добрих дела.


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

О јереси у последњим временима и храбром исповедању вере - КМ Новине

О јереси у последњим временима и храбром исповедању вере #Вера #Православље #Јерес #Прогон #Црква "Ништа не описује ни једну садашњост тако верно као оно што је о њој речено у прошлости". Провели смо дане Васкрса под притисцима и претњама да ће верници сносити последице ако покушају да прославе Васкрсење Христово онако како је то чињено 2000 година уназад.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Васкрс на Косову и Метохији - КМ Новине

И ове године Васкрс на Косову и Метохији прослављен је како и доликује, по православним обичајима и старом црквеном предању. Погледајте кратке прилоге о томе како је прослављен празник над празницима на Косову и Метохији.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Васкршња честитка Српске листе Црне Горе владици Артемију - КМ Новине

Спска листа Црне Горе честитала Васкрс преосвећеном владики Рашко - призренском у егзилу, ГГ Артемију, верном монаштву и антиекуменистима. честитамо Васкршњепразнике вјерујући да ће у Саборуи Синоду Српске црквеконачно тријумфовати разум и да ће Вас - који сте пастирски и монашки најбољи дио данашњег српског Православља, вратити на Косово и Метохијуи формалнипастирски Трон .





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

среда, 27. јануар 2021.

Данас обележавамо највећег из рода српског, Светог Саву

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

#Свети_Сава #Србија #Светосавље #Православље


Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви. Његово рођење било је плод молитве његових родитеља. Крштено име Светога оца нашег Саве било је Растко.

Лепотом тела и душе мали Растко превазилазио је браћу своју Стефана и Вукана. Родитељи су га богобојажљиво васпитавали у сваком доброверју и чистоти и при томе се трудили да им љубимац од раног детињства буде поучаван небеском мудрошћу светих књига. Још као дете задивљавао је све својом памећу.
Већ у петнаестој години добија од оца на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Међутим, младога Растка је срце вукло на другу страну – у манастир. Млади Растко је био благ, кротак, љубазан према свима, волео је сиротињу, и веома је поштовао монашки чин.
Устремљен својом христочежњивом душом ка свему небеском, божанском, бесмртном, Растко се ревносно и упорно отимао и одвајао од свега световног, земаљског, пролазног. По навршеној шеснаестој години родитељи његови намеравали су да га ожене, а та намера је одлучно утицала на Растка да жељу душе своје претвори у одлуку и приведе у дело. Томе је много допринео долазак светогорских монаха баш у то време. Са једним руским светогорским монахом млади Растко успева да побегне од родитељског дома и дође до руског манастира Светог Пантелејмона где прима монашки постриг са именом Сава, по Светом Сави Освећеном.
После краћег времена монах Сава прелази у манастир Ватопед. Свако послушање млади монах Сава је вршио смерно, предано, свим срцем, свом душом, свом снагом.
О монашким подвизима овог светила Цркве његов животописац Теодосије казује: „Хлеба и воде окушаше, и то оскудно; вина и уља по мало кушаше, те изнураваше младићку снагу. У све часове дневне и ноћне непрестано се мољаше Богу, a y недељне ноћи никада не затвараше очи своје на сан, док не би свануло. Носио је само худу власену хаљину, тек да покрије наготу тела; и тако се мрзнуо од зиме. Ходио је увек бос, те му кожа на ногама тако очврсну, да се није бојао убоја од оштрог камења. Презрев овај привидни живот и славу и све сласти земаљске, он по све дане многим трудовима мучаше тело своје. Тако радећи, он биваше некакав немилостив и љут непријатељ своме телу, да су се игуман и сви остали дивили такој ревности његовој и благој промени. Но, иако непријатељ своме телу, он према свима беше предусретљив и кротак: у обитељи се дивљаху, како у тако младим годинама и за тако кратко време он могаде достићи такво духовно савршенство, какво је недоступно и многогодишњим подвижницима“.
Због своје велике помоћи у зидању цркава и конака у Ватопеду назван је и другим ктитором Ватопеда.
На његов подстицај Стефан Немања и сам оставља царски престо и прима, заједно са својом супругом Аном, монашки лик 1196. године у Студеници. Њихова монашка имена беху Симеон и Анастасија. Новембра месеца 1197. године и монах Симеон из Студенице одлази на Свету Гору у манастир Ватопед, где поред свога сина Саве наставља свој монашки подвиг. Ту су се подвизи сјајнога сина и уздаси смиренога оца к Богу, као и двострука молитва њихова, сливали у једно. Они су у Ватопеду многа порушена здања обновили а запустела насељавали, засадили многе винограде и обновили многе манастире.
Нешто касније од цара Алексија Комнена, свог пријатеља, Симеон и Сава добијају на дар запустели грчки манастир, звани Хилендар. За кратко време га обнављају и насељавају монасима. Хилендар је био довршен јуна 1199. године. Манастирску цркву ктитори су посветили Ваведењу Пресвете Богородице. Уз то измолили су од цара Алексија да манастир Хилендар буде ставропигијaлан. Хрисовуљом од јуна месеца 1198. године, цар Алексије III удостојио је потпуном слободом манастир Хилендар, дарује Симеону и Сави допуштење да их „украсе како год хоће, и да их васпоставе у манастир који ће служити као склониште људима из српског народа, што се одају монашком животу, и то у манастир ником неподложан, нити самом проту Горе Атонске, нити игуману манастира Ватопеда, него самосталан, својевластан и самоуправан, као год што се сами собом управљају манастир Иверски и Амалфитански, што постоје на тој Гори“.
Свој манастир Симеон и Сава предају под власт благочестивом самодршцу српском Стефану, зету грчкога цара Алексија, да се стара о њему као о своме отачаству. Христољубиви Стефан поклања Хилендару многа имања, покретна и непокретна, те је манастир Хилендар од тога времена постао стварно српски. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник српске духовности, просвете и културе.
Свети Симеон се после краћег монашког подвига упокојио у Господу 13. фебруара 1200. године.
Свети Сава је великодушно помагао многим манастирима на Светој Гори. Манастир Каракал откупљује и поново га предаје протераном игуману и братији. Манастир Ксиропотам излишно помаже – заложена манастирска имања откупљује, порушено обнавља, цркву живопише и украшава сваким благољепијем. Због тога је и назван ктитором ксиропотамским. Многим златом помаже и довршење светогорског манастира Филотеј. Уопште, милостивост његова била је неисказана, сва прожета самилосном молитвеношћу и плодотворном испошћеношћу. Заједно са оцем Стефаном, Свети Сава је изградио 14 манастира, постајући тако ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
По прослављењу свог оца Симеона, богомудри Сава му је и житије написао. У Хилендару је Сава, од стране тадашњег епископа града Јерисе Николаја, рукоположен за ђакона, а наредног дана и за презвитера. После неког времена добија и чин архимандрита.
1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, архимандрит Сава се враћа у Србију и у манастиру Студеници мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана.
На молбу брата Стефана том приликом Сава остаје у Србији где је постављен за игумана у манастиру Студеници. Примивши ову малу власт, богоносни Сава је апостолски проповедао Еванђеље, јереси искорењивао, цркве, школе и болнице подизао. У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности па је стога и заштитник просветних установа.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хиротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији је Свети Сава подигао многе цркве, манастире и школе. Приљежно ради на организацији Цркве (оснива епархије).
У својој личности Свети Савва је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. Својим богоугодним животом он је од Господа примио дар чудотворства. Тако је молитвама својим и помазивањем миром духове нечисте изгонио, болесне исцељивао, раслабљене подизао, и многа друга чудеса чинио.
Он је уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добро свију, због чега је и био поштован и вољен од свију Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу српске државе.
Свети Сава је у два наврата путовао у Свету Земљу. Пре другог поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца. Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.
Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је спалиo мошти Светог Саве. Међутим, није спалио спомен и дело Светога Саве, напротив, само је распламсао љубав Срба према свом највећем просветитељу, учитељу и ујединитељу, а себи потпалио огањ вечни.
У Цркви је служба Светоме Сави установљена убрзо после његове смрти, још у 13. веку.



shara4

Тропар, глас 3.
Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Пута који води у живот био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најпре дошавши, светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио, и породивши је Духом Светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
Тропар други, глас 8.
Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Ахијерејев Богодохновеноје удобреније, Саво премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Свети Саво премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Кондак, глас 8.
Јако первосвјатитеља великаго, и апостолов соопшчника, церков прослављајет тја људеј твојих преподобне; но јако имјеја дерзновеније ко Христу Богу, молитвами твоими от свјаких нас бјед избави, да зовем ти: радујсја, оче Саво, богомудре.
Као великог првојерарха и заједничара апостолскога, прославља те Црква народа твојега, преподобни. Но, имајући смелост пред Христом Богом, спасавај нас молитвама твојим од свих невоља, да ти кличемо: радуј се, оче Саво, богомудри!




* * *





Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Светосавска посланица - Савиндан 2018. - КМ Новине

Светосавска поланица Епархије рашко - призреснке у егзилу, о Савиндану 2016. годне. Свакако прочитати! Веома се радујемо, браћо и сестре, да смо данас на овај велики празник у овако великом броју окупљени овде, у овом Божијем храму да заједнички прославимо предивног угодника Божијег из рода нашега - Светитеља Саву.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Јединствена фотографија - Свети Сава благосиља српску децу! - КМ Новине

На фотографији се виде деца која се моле испред светог Саве, заштитника српских школа, народа и државе. Сигурно знате и видели сте репродукцију, а можда и оригиналан рад српског сликара Уроша Предића под називом "Свети Сава благосиља Српчад" из 1921., која се налази у Народном Музеју у Београду.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве - КМ Новине

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве #Kosovo, #Metohija, #Izbori, #Patrijarh, #Irinej, #Izdaja, #Vučić, #Laž, #Orden #Sveti #Sava #Separatisti, #kmnovine, октобар 13, 2019 И би вече и би јутро и тако три пута и Бог створи небо и земљу. И би вече и би јутро и тако три пута и обрука се Српска Православна Црква пред небом и земљом.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

петак, 04. децембар 2020.

Данас славимо ваведење Пресвете Богородице

Данас славимо ваведење пресвете Богородице

Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме.

#Ваведење #Пресвета #Богородица #Косово, #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благолепним одећама и украсима, како и приличи кћери Царевој, невести Божјој.

За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая Святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Свети Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет“ када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму.

И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата свети Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Хрисотвој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.

 




Тропар, 4. глас

Днес благовољенија Божија предображеније и человјеков спасенија проповједаније, в храмје Божиј јасно дјева јављајетсја и Христа всјем предвозвјешчајет. Тој и ми велегласно возопијим: Радуј сја смотренија зиждитељева исполњеније.

Тропар, 4. глас

Данас се у храму Божјем светло јавља Дјева и свима предсказује Господа Христа, праслику Божије милости и проповед људског спасења. Зато јој и ми громогласно ускликнимо: Радуј се, испуњење Божијег промисла!

Кондак, 4. глас

Пречистиј храм Спасов, Многоцјениј Чертог и Дјева, Свјашченоје Сокровишче слави Божија, днес водитсја в дом Господењ, благодат соводјашчи, јаже в Дусје Божественом, Јуже воспјевајут Ангели Божији: Сија јест Сељеније Небесноје.

Кондак, 4. глас

Најчистији храм Спаситељев, најскупљи Дворац и Дјева, Свештена Ризница Божије славе, данас се уводи у дом Господњи, Благодат Духа Божанственог је сауводи; Њу певају Анђели Божији; Она је обиталиште небесно.



ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

(Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија светих за новембар, Београд 1998, стр. 631-644.)


Када се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења, свети праведни родитељи њени Јоаким и Ана одлучише да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Стога они сазваше у Назарет, где живљаху, све своје сроднике из царског и архијерејског рода, – јер сам праведни Јоаким бејаше из царскога рода, a cyпруга његова света Ана бејаше из архијерејскога рода, – а исто тако и хор беспрекорних девица. Притом они спремише много свећа и украсише Пречисту Дјеву Марију царским благољепијем, као што о томе сведоче свети Оци.


Свети Јаков, архиепископ Јерусалимски, од лица светог Јоакима говори овако: Позовите беспрекорне кћери Јеврејске, да оне узму свеће упаљене. – Од лица пак праведне Ане свети Герман, патријарх Цариградски говори: Испуњавам пред Господом завет који изрекоше уста моја у тузи мојој, и ради тога сабрах хор девица са свећама, сазвах свештенике, сакупих сроднике, свима говорећи: Радујте се са миом сви, јер се данас показах и као мајка и као родитељка, приводећи своју кћер не цару земаљскоме него Богу, Цару Небескоме. – О царској пак украшености Богодевице свети Теофилакт, архиепископ Бугарски, говори: Требало је да ваведење Свебожанствене Девице буде достојно Ње, да се тако пресјајног и скупоценог Бисера не би дотакла убога одећа: било је потребно дакле обући Њу у царску одећу на славу и красоту највећу.

Уредивши на тај начин све што беше потребно за свечано и славно ваведење, они кренуше на тродневно путовање од Назарета до Јерусалима. А кад стигоше у град Јерусалим, они свечано уђоше у храм и уведоше у њега одуховљени храм Божји, трогодишњу девојчицу, Пречисту Дјеву Марију. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, као што сведочи свети Тарасије, патријарх Цариградски, који ставља у уста свете Ане овакве речи: Крените девице носећи свеће, и идите испред мене и испред Богородице. – Свети пак родитељи, отац с једне а мајка с друге стране, вођаху нежно и богобојажљиво своју Богом им даровану Кћер. За њима радосно последоваше мноштво сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама, окружујући Пресвету Дјеву, као звезде светлу луну, на удивљење свему Јерусалиму. To свети Теофилакт описује овако: Кћи заборавља дом оца и приводи се к Цару, жељном красоте њене; приводи се не без почасти и не без славе, већ са свечаном свитом. Изводи се дакле Она из родитељског дома при свеопштем рукопљескању; за родитељима њеним иђаху сродници, суседи и сви који их љубљаху: очеви се сарадоваху са оцем, мајке с мајком; a девице са свећама у рукама иђаху испред Богодевице, као неки венац од сјајних звезда. И слеже се сав Јерусалим да посматра овај небивали испраћај и види трогодишњу Девицу, окружену толиком славом и почаствовану таквом свитом. И не само грађани земаљског Јерусалима него и небеског Јерусалима, свети анђели, стекоше се да виде преславно ваведење Пречисте Дјеве Марије. И видевши дивљаху се. О томе Црква говори: „Анђели, гледајући улажење Пречисте, удивише се како Дјева уђе у Светињу над Светињама“.[1]

Спојивши се с видљивим хором чедних дјева, невидљиви хор Бестелесних Умова невидљиво иђаше сауводећи Пречисту Дјеву Марију у Светињу над Светињама и, по наређењу Господњем, окружујући је као изабрани сасуд Божји. О томе свети Григорије, архиепископ Никомидијски, говори овако: Родитељи већ вођаху к дверима храма Дјеву, окружену Анђелима, уз заједничко радовање свих Небеских Сила. Јер Анђели, иако не знађаху силу тајне, ипак као слуге по наређењу Господњем служаху при њеном улажењу у храм. Они се дакле, прво, дивљаху видећи да је Она скупоцени сасуд врлина, и да Она носи знаке вечне чистоте и има такво тело, коме се никада неће приближити никаква греховна нечистота; а друго, испуњујући вољу Господњу, они обављаху наложену им службу.

Тако, са чашћу и славом Свебеспрекорна Девица би уведена у храм Господњи не само од људи него и од Анђела. И то с пуним правом: јер када старозаветни Ковчег који је у себи носио ману, и био само праобраз Пресвете Дјеве, би са великом чашћу унесен у храм Господњи у присуству свега Израиља, утолико пре са највећом чашћу, уз учешће Анђела и људи, требало је обавити увођење у храм оног истинског одуховљеног ковчега[2] који је имао носити у себи ману – Христа, Преблагословену Дјеву, унапред изабрану за Матер Богу.

При уношењу старозаветног Ковчега у храм Господњи испред њега иђаше земаљски цар који тада цароваше над Израиљем, Богоотац Давид; а при увођењу у храм Божји овог одуховљеног ковчега, Пречисте Дјеве, испред њега иђаше не земаљски већ Небески Цар, коме се ми сваки дан молимо: „Царе Небесни, Утешитељу, Душе истине“… Да је управо тај Цар предводио ову Царску кћер, о томе сведочи света Црква у данашњим песмама говорећи: У Светињу над Светињама уводи се Светим Духом Света и Беспрекорна.[3] При уношењу Ковчега беху музика и певање, јер Давид нареди старешинама левитским да одреде певаче да свирају у органе,[4] псалтире,[5] кимвале[6] и гусле,[7] и певају радосне песме. При увођењу пак Пресвете Дјеве весеље ствараху не земаљска музика и певање већ певање Анђела који невидљиво присуствоваху овоме. Јер они, при уласку њеном у Светињу над светињама на служење Господу, певаху небеским гласовима, нашта Црква данас и подсећа певајући у кондаку:[8] „Благодат Духа Божанственог је сауводи; Њу певају Анђели Божји; Она је обиталиште небесно“. – Уосталом, увођење Пречисте у храм бива не без људских песама. Јер праведна Ана (у Речи светога Тарасија) говори девама које иду напред: „Опевајте Њу похвалном песмом; певајте јој уз звуке гусала; ускликните Јој песму духовну; прославите је на десетоструном Псалтиру“. – To исто спомиње Црква говорећи: Јоаким и Ана радују се духом, и хорови девојачки певају Господу, псаламски припевајући и почитујући Матер Његову.[9] – To показује да је хор девица које су ишле тада испред Пречисте Дјеве певао неке песме из псалама Давидових. У том духу и саставитељ садашњег канона говори тим девицама: Почињите, девојке, и певајте песме држећи у рукама свеће.[10] – Сами пак свети праведни родитељи Јоаким и Ана, по сведочанству светог Тарасија, имађаху у устима својим ову песму праоца Давида: Чуј, кћери, и погледај, и обрати к мени ухо своје, и заборави народ свој и дом оца свога, и цару ће омилети лепота твоја (Псал. 44, 11-12). У сусрет овом славном ваведењу Богодевице, по казивању светог Теофилакта изађоше свештеници који служаху у храму, и са песмама сретоше Пресвету Дјеву, која је имала постати.

Мати Великога Архијереја који је прошао небеса.[11] Приводећи је к црквеним вратима света Ана, као што пише свети Тарасије, говораше овако: Хајде, кћери моја, к Ономе који је тебе даровао мени! Хајде, Кивоте освећења, к милостивоме Владици! Хајде, Врата Живота, к милосрдноме Дароваоцу! Хајде, Ковчеже Логоса, к храму Господњем! Уђи у цркву Господњу, Радости и Весеље света! – А Захарији, као пророку, архијереју и сроднику своме, она са Јоакимом рече: Прими, Захарија, чисту сеницу; прими, свештениче, беспрекорни Ковчег; прими. пророче, Кадионицу невештаственог жара; прими, праведниче, Духовни тамјан! – И још праведна Ана, како казује свети Герман, рече архијереју: Прими, пророче, моју Богом ми даровану кћер; прими, и увевши је посади на гори светиње, у припремљеном обиталишту Божјем, ништа не испитујући док Бог који Ју је позвао овамо не открије Своју коначну намеру о Њој.

Пред храмом беше, пише блажени Јероним, степениште са петнаест степеница према броју петнаест степеника псалмова, јер се на свакој од тих степеница певао од стране свештеника и левита по један посебан псалам.[12] Праведни родитељи дигоше Дјеву на прву степеницу, а она онда сама убрзо узађе до врха, окрепљена невидљивом силом Божијом. И сви се удивише угледавши трогодишњу девојчицу како по степеништу тако брзо узиђе сама. Нарочито се удиви томе велики првосвештеник Захарија, и као пророк, по откривењу Божјем, унапред провиђаше будућност ове Дјеве, јер он, као што каже Теофилакт, би обузет Духом. Исто тако и свети Тарасије говори о томе да Захарија, испунивши се Светога Духа, ускликну: О, Девице чиста! О, Дјево несаблажљива! О, Девице прекрасна! О, женама украсе! О, кћерима красото! Ти си благословена међу женама! Ти си свеирослављена чистотом! Ти си запечаћена девственошћу! Ти си разрешење Адамова проклетства!

Захарија, узевши Девицу за руку, вели свети Герман, радостан душом уведе је у Светињу над Светињама,[13] говорећи јој овако: Ходи, мога пророштва испуњење! Ходи, обећања Господњих извршење! Ходи, завета Господњег печате! Ходи, савета Господњег обелодањење! Ходи, тајни Господњих пуноћо! Ходи, свих пророка огледало! Ходи, овешталих гресима обновљење! Ходи, оних што у тами седе светлости! Ходи, најбожанственији и најновији даре! Уђи у радост, у храм Господа твога: у доњи део храма, доступан људима, а кроз кратко време и у недоступан за њих!

И Девица, веселећи се и веома радујући се, уђе у дом Господњи као у двор: јер иако беше мала по узрасту, имађаше само три године, ипак Она беше савршена благодаћу Божјом, као унапред позната и унапред изабрана Богом пре стварања света.

Тако Пречиста и Преблагословена Дјева Марија би уведена у храм Господњи. При томе првосвештеник Захарија учини необичну и за све чудновату ствар: он уведе Девицу у саму скинију, звану „Светиња над Светињама“, која се налазила иза друге завесе и у којој беше Ковчег завета, окован одасвуд златом, и херувими славе који осењаваху олтар,[14] куда није било допуштено улазити не само женама него чак и свештеницима, a куда је могао улазити једино првосвештеник, и то једном у години. Тамо првосвештеник Захарија додели Пречистој Дјеви место за молитву. Свима пак осталим девицама, које живљаху у храму до одређеног доба, додељивао је, по сведочанству светог Кирила Александријског и светог Григорија Ниског, место за молитву између цркве и олтара,[15] где касније и би Захарија убијен. Ниједна од тих девица није нипошто могла приступити к олтару, јер им је то било најстрожије забрањено од стране првосвештеника. Пречистој пак Дјеви, од времена њеног ваведења, ниједног тренутка Јој не беше забрањено. улазити у унутарњи олтар иза друге завесе и молити се тамо. To учини првосвештеник по тајанственом научењу од Бога, о чему свети Теофилакт говори овако: Првосвештеник, поставши тада ван себе, обузет Духом Божјим, схвати да је ова Девица обиталиште Божанске благодати и да је она достојнија од њега да свагда стоји пред лицем Божјим. Опоменувши се онога што је речено у закону одмах би јасно да се тај пропис односи на ову Девицу: стога без икаквог двоумљења и одлагања он се усуди, насупрот закону, да је уведе у Светињу над Светињама.

Како казује блажени Јероним, праведни родитељи Јоаким и Ана принесоше Богу са преблагословеном ћерком својом и дарове, жртве и паљенице, и добивши благослов од првосвештеника и светога сабора свештеничког, вратише се са својим сродницима дома и приредише велико угошћење, веселећи се и благодарећи Бога.

Преблагословена пак Дјева у почетку свога живљења у дому Господњем би смештена у дом за девице: јер храм јерусалимски, подигнут Соломоном, a no разрушењу обновљен Зоровавељем,[16] имађаше многе домове за становање, као што пише Јосиф, древни историчар јеврејски.[17] Изван, према зидовима храма беху унаоколо сазидане тридесет камених грађевина, одвојене једна од друге, простране и веома лепе; на њима беху друге грађевине, и на другима треће, тако да их беше деведесет на броју, снабдевене свим удобностима за живљење у њима. Висина њихова беше равна висини храма; и беху оне као куле које споља подупиру зидове храма. У тим дакле здањима беху станови за разна лица: одвојено становаху удовице које су дале завет Богу да до смрти своје чувају чистоту своју, као пророчица Ана, кћи Фануилова; одвојено становаху људи, звани назореји,[18] који слично монасима живљаху безбрачно. Сва та лица служаху Господу при храму и добијаху издржавање из прихода храма. А остала здања беху одређена за боравак путницима и гостима који су долазили издалека у Јерусалим на поклоњење.

Трогодишња девојчица, Пречиста Дјева Марија, као што је речено, би смештена у дом за девојчице при чему Њој беху додељене девојчице, старије по годинама од Ње и искусне у писању и ручном раду, да би се Богородица одмалена научила и писању и ручном раду заједно. А свети родитељи њени Јоаким и Ана посећиваху је често. Нарочито Ана, као мајка, долажаше врло често да види своју кћер и да је поучи. По сведочанству светог Амвросија и историчара Георгија, Дјева брзо изучи одлично Јеврејско старозаветно Писмо. И не само Писмо него одлично изучи и ручни рад, као што о томе говори свети Епифаније: „Беше Дјева оштроумна и пуна љубави према учењу; она се не само поучаваше у Светоме Писму, него се вежбаше и у предењу вуне и лана и у шивењу свилом. Благоразумношћу својом Она задивљаваше све; она се бављаше првенствено таквим пословима, који су били потребни свештеницима за њихово служење у храму; а споменуте ручне радове Она изучаваше, да би доцније, при Сину свом, могла издржавати себе: Она својим рукама начини Господу Исусу хитон, не шивен него изаткан сав с врха до дна“.

Пречистој Дјеви, каже свети Епифаније, као и другим девицама, давана је од храма обична храна, али њу су јели просјаци и путници, јер Она, као што пева Црква, беше храњена небеским хлебом. Свети Герман говори о Њој, да Она обично борављаше у Светињи над Светињама, примајући слатку храну од анђела. А свети Андреј Критски каже: „У Светињи над Светињама, као у палати, Она примаше необичну и бесмртну храну“.

Предање казује још и ово: Пречиста Дјева највише борављаше у унутрашњој скинији, која се налазила иза друге завесе и називала се „Светиња над Светињама“, а не у обичном дому за девице при храму, јер, мада јој место за становање беше одређено у том здању, њој не беше забрањено да на молитву одлази у Светињу над Светињама. А пошто Она порасте и изучи Свето Писмо и ручни рад, Она се још више бављаше молитвом, и обично по читаве ноћи и највећи део дана провођаше у молитви. На молитву Она одлажаше у Светињу над Светињама, а за ручни рад враћаше се у свој стан, јер, по закону, не беше допуштено ма шта радити у Светињи над Светињама или ма шта унети тамо. И Она време живота свога највише провођаше у храму иза друге завесе у унутрашњој скинији на молитви, а не у додељеном јој стану за ручним радом. Због тога сви учитељи Цркве сложно говоре да Пречиста Дјева до дванаесте године своје сав живот свој проведе у Светињи над Светињама, пошто отуда ретко излажаше у свој стан.

Какво беше живљење Пречисте Дјеве у детињству њеном, то блажени Јероним описује овако: „Блажена Дјева још у детињству свом, када беше при храму са осталим девицама, вршњакињама својим, живот свој провођаше по строгом поретку: од раног јутра па све до девет сати Она стајаше на молитви; од девет па до три сата после подне Она се бављаше ручним радом или читањем књига; а од три сата после подне Она опет отпочињаше своју молитву, и не престајаше молити се док Јој се не јави анђео, из чијих руку Она навикну примати храну. И тако Она све више и више непрестано растијаше у љубави к Богу“. Такав беше начин живота Пречисте Дјеве у детињству њеном, када Она још живљаше са девицама, вршњакињама својим. У то време када Она из дана у дан растијаше и јачаше духом, Она се и у подвизима усавршаваше, а кроз трудољубље њено увећаваше се и молитва њена, јер узлажаше из силе у силу, док је не осени сила Свевишњега. А да Јој се јављао анђео и доносио Јој храну, то је својим очима видео првосвештеник Захарија, о чему саопштава свети Григорије Никомидијски говорећи: „У то време када Она из дана у дан растијаше, растијаху у Њој и дарови Светога Духа, и Она борављаше с анђелима. To и Захарија дознаде: јер када он, по обичају свештеничком, беше у олтару, он виде да неко необичног изгледа разговара са Дјевом и даје Јој храну. To беше јавивши се анђео. И удиви се Захарија, и размишљаше у себи: Каква је ово нова и необична појава? Наизглед анђео, и говори са светом Девицом; Бестелесан по обличју доноси храну која храни тело; невештаствен по природи даје Дјеви вештаствену котарицу. Јављање анђела овде бива само свештеницима, и то не често; а женскоме полу, па још тако младој Девици, долазак анђела, очигледан сада, представља нешто сасвим необично. Да је Она удата, па притом нероткиња, и молила се Богу да јој да порода, као што се некад молила Ана, ја се не бих чудио овом призору који видим. Али Девица се не моли за такво нешто; међутим анђео се свагда, као што и сада видим, јавља Њој. Због тога мене обузима још веће чуђење, и ужас. и недоумица: шта ће бити из овога? Какву ће благовест објавити анђео? И каква је храна коју он доноси? Из каквог се хранилишта она узима? И ко је уготови? Каква рука умеси овај хлеб? Јер анђелима није својствено бринути се о телесним потребама; и мада су многи храњени од њих, ипак ту је храну спремала људска рука. Анђео који је служио пророку Данилу, мада је и могао силом Свевишњега да сам а не преко другога изврши оно што му је било наређено, ипак посла за ово Авакума са зделама, да необична појава анђела и необична храна не би уплашили храњеног Данила. Овде пак Девици долази сам анђео: ствар пуна тајанствености и изазива у мени недоумицу: Она се у детињству удостоји таквих дарова, да Јој служе Бестелесни. Шта је то? Да се неће на Њој збити предсказивања пророка? Да није Она циљ нашег очекивања? Да неће од Ње примити природу Онај што ће добровољно доћи да спасе род наш? Јер је тајна ова предсказана још раније, и Логос иште Ону која би могла послужити тајни. И зар није друга предизабрана да послужи овој тајни, него управо ова Девица коју гледам? Како си блажен доме Израиљев, из кога је изникло такво семе! Како си блажен, корену Јесејев, из кога је израсла ова шибљика која ће произвести свету цвет спасења! Како је славан спомен оних који су ову родили! Како сам блажен и ја који се наслађујем оваквим виђењем и такву Девицу припремам за невесту Логосу!“

To je реч Григорија Никомидијског. Но и блажени Јероним говори слично: Сваки дан Њу посећиваху анђели. И ако би ме ко упитао, како је Пречиста Дјева проводила тамо време младости своје, ја бих одговорио: To je познато једино Богу, и недоступном чувару њеном, светом Архангелу Гаврилу, који је са другим анђелима често долазио к Њој и с љубављу разговарао с њом. Боравећи тако са анђелима у Светињи над Светињама, Пречиста Дјева зажеле да вечито живи у ангелској чистоти и чедној девствености. По сведочанству светих учитеља: Григорија Ниског, Јеронима и других, ова Дјева заветова своју девственост Богу, јер у Старом Завету беше необично да девојке не ступају у брак, пошто брак беше у већем поштовању него девственост.[19] Међутим Пречиста Дјева прва у свету претпостави девственост браку, и заручивши себе Богу служаше My дан и ноћ у чистој Својој девствености; а Пресвети Дух, по благовољењу Бога Оца, припремаше у Њој обиталиште Богу Логосу. Стога нека је Пресветој, Једносушној и Нераздељивој Тројици слава и благодарност, а Пречистој Владичици нашој Богородици, Приснодјеви Марији част и хвала од свих нараштаја вавек. Амин.

———————————————————————-

[1] Стихира празника на великом Вечерњу.

[2] Ковчег, кивот – дрвени сандук, споља окован златом. У њему се налажаху: таблице завета, мана и жезал Аронов. Он био праобраз Божје Матере, због чега се Света Дјева и назива Кивотом или Ковчегом.

[3] Стихира празника на великом Вечерњу.

[4] Орган – свештени инструмент, вероватно налик на свиралу.

[5] Псалтир – гудачки инструмент, попут харфе. Првенствено, свирањем на њему праћено је певање свештених песама.

[6] Кимвал – музички инструмент; састоји се из два широка метална крута, који када се ударају један о други производе громки звук.

[7]
Гусле – инструмент са жицама, имао облик троугаоника.

[8] Кондак – свештена песма која укратко изражава суштину празника.

[9] Стихира на великом Вечерњу.

[10] Канон, песма 4.

[11] Под Великим Архијерејем који је прошао небеса подразумева се Господ Исус Христос (Јевр. 4, 14).

[12] Тих петнаест степеница налазило се при улазу у светилиште, куда нико није могао улазити осим свештеника и првосвештеника. При узлажењу, свештеници су на свакој степеници певали по псалам; и то петнаест псалмова: од 119 до 133 псалма. Зато се ови псалмови називају „степенишни псалмови“.

[13] Светиња над Светињама – најважнији и најсветији део храма. У њега могао улазити једино првосвештеник, и то само једанпут у години.

[14] Јевр. 9, 3-5.

[15] Тојест између притвора, где су свештеници приносили жртве и унаоколо кога су биле одаје за становање свештеника, и светилишта.

[16] Храм Соломонов је разрушио Навуходоносор, цар Вавилонски; нови храм подигао је Зоровавељ, 52 године после разрушења.

[17]
Живео у првом веку после Христа.

[18] Назореји: давали завет Богу не ступати у брак, уздржавати се од употребе вина и свих осталих алкохолних напитака, и не шишати косу. Обично је назорејски завет даван на извесно време, и то добровољно, са разних разлога: понекад су родитељи давали завет назорејски за своју децу: и управо у таквим случајевима када они нису имали деце а желели су да их добију од Бога.

[19] У то време сваки је желео да има потомство, да би се спомен о њему што дуже очувао на земљи, и да би, ако не он сам, онда његови потомци могли постати учесници у царству очекиваног Месије – Избавитеља.




Ако сте стигли довде, онда треба да знате и ово:

КМ новине су једини потпуно независни медиј са Косова и Метохије
и то са поносом истичемо. Али... слобода ипак кошта, као и борба.

Да би смо могли и даље реално да извештавамо о ономе што други искривљено представљају или прећуткују, потребна нам је ваша
подршка јер све што ради у корист истине о Србији и њеном народу, данас је препуштено себи. Тако је и са нама.

Кликом на поље испод, износом који сами одређујете, помажете да наставимо да трајемо!



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Колера и света икона - Богородица Пећка

Колера и света икона - Богородица Пећка #Kosovo #Metohija #STaraSrbija #Srbija #Ikona #Bogorodica #Vera #Pravoslavlje #Kolera #Virus #Korona #Covid19 Између Глободера и Бабиног Моста на Косову логоровао је један батаљон анадолске војске 1911.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

За кога Мајка Божија каже реч, душа тога човека неће пропасти ни у овоме веку ни у вечности!

Анђео се тада јавио праведноме Јосифу у сну и рекао да узме Богомајку и Христа- детенце, и да бежи у Египат са њима.Знате ли оно из Светога Предања, када је света Породица бежала. Упамтите ту причу добро, да видите колико је велики и свет благослов Мајке Божије, да га и ви добијете.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Чудотворна икона Богородица Кикоска из Мушутишта

Чудотворна икона Богородица Кикоска из Мушутишта је копија чудотворне иконе Богородице из манастира Кикос на Кипру, коју је насликао Свети Лука у I веку наше ере. По узору на ову икону у 19. веку је насликана икона Мајке Божије која се по кипарској, такође, назива „Кикоска" или Кикотуса.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању