Вести:
Приказивање постова са ознаком Празник. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Празник. Прикажи све постове

недеља, 27. септембар 2020.

Крстовдан – Воздвижење Часнога Крста

У свом дубоко домостроитељном промишљању у делу спасења рода људскога Господ је од крста, који је некада био знак настрашније казне и понижења, начинио свепобедни симбол спасоносне вере хришћанске.

#Крстовдан #Косово #Метохија
Детаљ са фреске




 
Крст је, наиме, некада био симбол одмазде највећим злочинцима, јер је распеће на крсту била једна од најстрашнијих начина смртне одмазде заробљеницима и осуђеницима, на коме би они умирали полагано у најстрашнијим мукама. Од тог симбола понижења, Господ Христос, распевши се на Крсту, начини од њега симбол своје богочовечанске жртве, жртве у којој сав род људски има опроштај грехова, помирење са Богом и дар усиновљења нас од стране Бога.

Осим што су свака среда и петак у недељном богослужбеном циклусу посвећени Часноме Крсту, Црква је установила и дан особитог празновања Часнога Крста, а то је празник познат као Воздвижење Часнога Крста.

Воздвижење Часнога Крста се празнује 14. септембра по црквеном, а 27. септембра по „новом“, односно секуларном календару, и том приликом се у ствари празнује спомен на два велика догађаја у историји Хришћанства.

Први догађај је чудесно проналажење Часнога Крста на коме је био разапет Господ Исус Христос. Обретење (проналажење) Часнога Крста се везује за свету царицу Јелену, мајку римског цара Константина, који је пред битку са побуњеним Максенцијем 312. године имао виђење Крста од светлости са натписом: „Овим побеђуј!“. После победе цар Константин је у центру Рима подигао спомен-крст као нови знак Римског царства, да би Миланским едиктом 313. године прогласио Хришћанство званичном вером Римског царства, чиме је оно постало хришћанско царство. Цар Константин је, потом, подигао цркву Васкрсења на месту Христовога гроба у Јерусалиму. Црквено предање каже да је света царица Јелена пронашла Часни Крст приликом своје посете Јерусалиму. То је био велики догађај за Хришћанство, јер се до тада читава три века није знало где почива Крст на коме је разапет Господ Исус Христос.

Други догађај је везан за победу византијског цара Ираклија 628. године над персијским царем Хозројем, после чега је Часни Крст – који је претходно био отет из Јерусалима 614. године током освајања Персијанаца – враћен из Персије у Византију.

У народу се овај празник зове – Крстовдан, а „воздвижење“ значи – уздизање Крста и то у двоструком смислу. Прво – у смислу уздизања Крста над читавом васељеном као знака победе Хришћанства над светом. Друго – у смислу да на тај дан свештенослужитељи подижу крст на богослужењима у свим црквама хришћанског света и њиме благосиљају цео свет, како би га верни могли видети и поклонити му се. Са овим празником је повезано и подизање, постављање крстова на свим хришћанским храмовима и гробовима.





shara03

Тропар глас 1.

Спаси Господи људи Твоја и благослови достојаније Твоје, побједи всјем Православним Христијаном нашим, на сопротивнија даруја, и Твоје сохрањаја Крестом Твојим житељство.


Тропар глас 1.

Спаси, Господе, народ Свој, и благослови наслеђе Своје, православном и христољубивом роду нашем дарујући победу над противницима и Крстом Својим чувајући народ Твој.


Кондак глас 4.

Вознесисја на Крест вољеју тезоименитому Твојему новому житељству, шчедроти твоја даруј Христе Боже, возвесели силоју Твојеју благовјерниј и Христољубивиј род наш, побједи даја јему на сопостати: пособије имушчему Твоје оружије мира, непобједимују побједу.


Кондак глас 4.

  Христе Боже, који си се драговољно узнео на Крст, даруј милости Твоје истоименом Твоме новом народу. Развесели силом Твојом благоверни и христољубиви народ наш, дарујући ми победу над противницима, јер он за помоћ има Твоје оружје мира, непобедиву победу.
 

                       Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram                      


КМ Новинама је потребна ваша подршка - КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

среда, 19. август 2020.

Данас славимо Преображење Господње

У богочовечанском подвигу спасења рода људског палог и отпалог од Бога, а у Христу не само подигнутог из греха и палости већ и обоженог, Свето Преображење заузима посебно место у низу чудесне богочовечанске и свеспасоносне еванђелске историје.




Треће године Своје усрдне и спасоносне проповеди Своје благе вести паломе човечанству Господ је учинио једно чудесно дело, показао је својим светим ученицима и апостолима један мали зрак своје божанске природе. То велико чудо има своју малу историју, свој увод и образложење. Наиме, како се време спасоносног страдања Господњег приближавало, то је Господ са намером да утврди Своје ученике све чешће њима и говорио о предстојећем страдању.

Како би своје ученике, још увек духовно слабашне и неуке рибаре, који ће се тек обући у „силу с висине“ (Лк. 24, 49), по обећању Христовом, Господ утврдио у уверењу у Његове речи и Његову проповед, Он и поведе Своја три верна ученика Петра, Јакова и Јована на гору Тавор. На овој гори Господ се у ноћном часу преобразио пројавивши кроз Своју савршену људску природу своје Божанство, своје нестворене божанске енергије, божанску лепоту, сијање и силу. Зато се ова светлост, којом је Господ на гори Тавор заблистао јаче од сунца и назива Таворска светлост, и представља пројаву нестворених божанских енергија. О томе Јеванђеље сведочи овако: „И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег.“ (Мт. 17, 2)

Покрај Господа се као чудесни сведоци овог чуда, поред поменута три апостола, појавише Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци.

Даље о томе Јеванђеље вели: „И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се.“ (Мт. 17).

Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све?





Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство.


Зашто се преобрази на гори а не у долини?

Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, тј. богомислије.
Зашто се преобрази ноћу?

Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба.


Зашто се појавише Мојсеј и Илија?

Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове.


Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слушање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.


shara03


Тропар, глас 7.

Преобразилсја јеси на горје, Христе Боже,показавиј учеником твојим славу твоју, јакоже можаху: да возсијајет и нам грјешним свјет твој присносушчниј, молитвами Богородици, Свјетодавче, слава тебје.


Тропар, глас 7.

Преобразио се јеси на гори, Христе Боже, показавши ученицима Твојим славу Твоју, колико могаху. Нека обасја и нас грешне вечна светлост Твоја, молитвама Богородице, Светлодавче слава теби.


Кондак, глас 7.

На горје преобразилсја јеси, и јакоже вмјешчаху ученици Твоји, славу Твоју, Христе Боже, видјеша: да јегда Тја узрјат распињајема, страданије убо уразмјејут вољноје, мирови же проповједjат, јако ти јеси во истину Очеје сијаније.


Кондак, глас 7.

На гори преобразио се јеси, и колико могаху, ученици Твоји, Христе Боже, славу Твоју видеше, да би, када те виде распета, разумели вољно страдање Твоје, и свету проповедали: да си Ти заиста Очева светлост.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 07. јун 2020.

Беседа Владике Артемија на празник Педесетнице 2003.године у манастиру Сопоћани

„Али, као што је Црква победила све своје непријатеље у току дуге историје од две хиљаде година, сигурно је да ће она изаћи као победник и из ове садашње борбе и страдања. Ма ко да устане на Цркву биће побеђен…“



У име Оца и Сина и Светога Духа,

Благодат Светога Духа данас нас сабра у овој нашој обитељи светој сопоћанској, браћо и сестре. Сабра нас Свети Дух из близа и из далека да заједно овде данас са братијом овога светога манастира прославимо храмовни празник, Свете Духове, којима је овај Манастир посвећен од својих светих ктитора. Данас је Света Тројица, празник када се прославља Отац, Син и Свети Дух, Бог једини и истинити.

На данашњи дан, браћо и сестре, завршило се дело спасења рода људскога које је Господ Христос извршио својим доласком на Земљу, својим животом међу људима и својом проповеђу, својим страдањем и васкрсењем и својим узласком на Небо. Јер, одлазећи на Спасовдан, када смо славили Вазнесење Његово, одлазећи од својих ученика на Небо Он им је обећао: „Седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине.“ И, ученици Његови десет дана седели су у Јерусалиму у Сионској горници, проводили време у молитви и у сећању на свога Божанског Учитеља. И, гле, у десети дан, а у педесети дан од Васкрсења Христовога, десило се ово велико чудо пред тада великим бројем народа који се био сабрао у Јерусалиму, сишао је Дух Свети на апостоле у виду огњених језика. И, гле чуда! Они, прости људи, они галилејски рибари, они који нису никакве школе завршили, испунивши се Духа Светога почеше говорити на разним језицима величине Божије. А у граду Јерусалиму био је тада јеврејски празник Педесетнице, било се сабрало народа са свих крајева света и разних језика и сви су сада они чули да ови апостоли, ови обични људи говоре страним језицима, говоре њиховим језицима и беше им то чудо, а неки из оних који су гонили Господа Христа, који су га осудили на распеће, који су покушали да сакрију Његово Васкрсење и сада покушавају да ово чудо Божје објасне тиме што ће оптужити апостоле. „Напили су се вина, каже, а тек је девети час ујутру. Кад стигоше да се напију?“, а апостол Петар устаде пред свима и обрати се и каже: „Нису они, браћо, пијани од вина него од силе Духа Светога.“ И, почевши од пророка Јоиља, који је предвидео ово преславно чудо, поче им проповедати свети апостол, а сви они разумеваху на својим језицима. Проповедаше им о Господу Христу, о Његовоме страдању, о Његовоме Васкрсењу и о свему ономе чему их је Он учио и што им је говорио за четрдесет дана, од Васкрсења до Вазнесења. Тада, тада велики број народа, чувши и видевши ово што се пред очима њиховим догађа, поверовали су у Господа Христа, њих око три хиљаде.

Тога првога дана Педесетнице Црква Божија се родила и одмах почела да расте и да се умножава. Зато се данашњи празник рачуна, браћо и сестре, као завршетак дела спасења које је Господ извршио, али и као рођендан Цркве Божије у овоме свету, Цркве која је кроз векове, ево две хиљаде година Црква Божија живи у овоме свету основана на Господу Христу а вођена Духом Светим, она је прошла кроз многе невоље, кроз многа страдања, кроз многа гоњења, али је остала непобедива, онаква као што је Господ и рекао: „Основаћу Цркву своју и врата паклена неће је надвладати.“ И, заиста, Црква је после сваког гоњења, после свакога страдања излазила јача, излазила чистија, излазила светлија као што злато, кад прође кроз огањ, излази још светлије него што је било. Тако и данас, браћо и сестре, Црква Божија у овоме свету страда. Страда, не само овде код нас, у лицу нашега побожнога народа на Косову и Метохији и у свим местима у којима Срби живе, него страда и у свим осталим православним народима гоњена од спољних непријатеља и гоњена од унутрашњих непријатеља, од разних јереси, од раскола, од секташа, од свих оних који Христа нису примили као Сина Божијега и нису поверовали у Њега. Али, као што је Црква победила све своје непријатеље у току дуге историје од две хиљаде година, сигурно је да ће она изаћи као победник и из ове садашње борбе и страдања. Ма ко да устане на Цркву биће побеђен, биће поражен јер Господ Христос је тај камен, на кога падне сатрће га а ко на њега падне разбиће се, каже у Светоме писму.

Данашњи свети велики празник који нас је сабрао овде, браћо и сестре, у овако лепоме броју, он нас испуњује надом и радошћу, надом у истинитост речи Христових да ће Црква Његова одолети свим непријатељима, а и надом да ће Дух Свети, који је сишао на апостоле, сићи и на нас овде сабране, на цео наш побожни народ, да нас препороди, да нас очисти од наших грехова, да нам улије снаге и ревности да истрајемо на путу Божјем, да живимо онако као што су наши славни свети преци живели, да држимо веру као што су они држали, да преносимо нашу веру нашим млађим покољењима, деци и омладини, јер на млађима свет остаје, на њима треба да остану ове наше светиње и ови наши обичаји и наша Крсна слава свакога дома нашега, да би се име Божје славило у нашем народу кроз будуће векове као што се славило и кроз прошле векове, да бисмо сви, живећи у овој вери и овом вером, удостојили се када пођемо одавде да се и ми нађемо тамо где се сви светитељи Божији налазе, у Царству Христовоме, да и ми тамо са њима и са анђелима Божијим славимо Свету једносуштну Тројицу, Оца, Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Да ли сте се запитали шта значи кад честитате неки муслимански (иноверни) празник? - КМ Новине

Да ли сте се запитали шта значи кад честитате неки муслимански (иноверни) празник? #Vera #Praznik #ISlam #Pravoslavlje #Čestitanje #Saglasnost Пред Вама је текст Свештеномученика Данила Сисојева, који је један од оних који су животом платили што су и речима и животом проповедали Васкрслог Господа!



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Хорепископ Наум: Православље и информационе технологије - КМ Новине

Хорепископ Наум: Православље и информационе технологије #Pravoslavlje #Vera #Internet #Beseda #Duhovnost Тројични Бог је Творац свега видљивог и невидљивог. Све што је Бог створио добро је по самој природи својој. И Он сам је изрекао Своју оцену, да све што је створио „беше добро веома" (Пост. 1, 31).



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Објасните ђакону (Н. Илићу) да напуштање православног предања неће привући иноверне, већ супротно - КМ Новине

Објасните ђакону (Н. Илићу) да напуштање православног предања неће привући иноверне, већ супротно Ђакон Ненад Илић, нарочито популарна личност међу лаицима и неутврђеним верницима због своје лажне "умерености", објавио је текст у коме лукаво подмеће идеју о напуштању "застарелог календара".




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Пастир добри    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

субота, 06. јун 2020.

О празнику Задушница

Наша Црква је прописала посебне дане, Задушнице, и то четири пута годишње, када се посебно молимо за покој душа у Господу уснулих.

Задушнице су црквени празник када хришћани посећују гробове својих ближњих и узносе молитве Богу за њих. Увек падају у суботу.

На дан задушница се иде у цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове.

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.

Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.

 Приликом одласка на гробље треба знати да даће никако не смеју да буду гозбе са много скупоцених јела и пића. Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади.

На задушнице се дели милостиња. Како на гробљима тада има највише просјака, треба сваком уделити по неки прилог, јер је боље поћи са благословом, него да иза леђа просјаци проклињу.

Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.

Књига духовног садржаја се може, на спомен и за помињање у молитвама, дати неком ко не може да је купи, затим, такве књиге се могу поклањати библиотекама, где ће већи број људи моћи да дође до праве литературе, а то је право дело духовне милостиње, или духовну књигу поклонити црквеној библиотеци.

Начин обележавањa Задушница

Задушнице обележавају сећање дана одвајања душе од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. Кољиво или кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, читав обред се служи у храму.

Жито нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.

На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига или каквог другог душекорисног духовног добра. књиге се могу поклањати ближњима,. храму или црквеним и библиотекама у којима ће оне бити достуипне многима на читање.



Датуми обележавања

Задушнице могу бити:
• ускршње, пред почетак ускршњег поста,
• петровске, пред почетак петровског поста
• великогоспојинске, пред почетак великогоспојинског поста,
• божићне, пред почетак божићног поста,
• а негде и јесење – митровске или “велике” задушнице.


Овом треба додати и установу задужбина или разних доброчинстава која се чине за покој душа, односно да би се очувала успомена на умрле.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Задушнице на Косову и Метохији - КМ Новине

Електронско гласило Срба са севера Косова и Метохије




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

На Задушнице Срби обишли гробља на КиМ, стање катастрофално, прогон траје - КМ Новине

Срби са Косова и Метохији, расељени и они који још увек ту живе, на Задушнице обишли гробља. Стање на гробљима из године у годину, све лошије. Насловна фото: Задушнице - Гробље у Приштини, архива.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

На гробљу у Косовској Митровици ''више нема шта да се поруши'' - КМ Новине

Више стотина Срба обишло је, на Духовске задушнице, гробље у јужном делу Косовске Митровице, где су Шиптари уништили више од 90 одсто надгробних споменика. Прилику која се Србима пружа само за Задушнице, искористила је данас и Зденка Живковић, да обиђе гроб свог гроб свог сина.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

субота, 25. април 2020.

О јереси у последњим временима и храбром исповедању вере

"Ништа не описује ни једну садашњост тако верно као оно што је о њој речено у прошлости".

По први пут у хришћанској историји, свештенство је закључало храмове за Васкрс! / Илустрација: КМ Новине 2020.

Провели смо дане Васкрса под притисцима и претњама да ће верници сносити последице ако покушају да прославе Васкрсење Христово онако како је то чињено 2000 година уназад. Запрећене су казне, иако само новчане, за оне који покушају да до храмова стигну. И све се то дешавало у мањој мери од очекиване, али ипак се дешавало.

Али много већи проблем од тога јесте то што су те мере усвојили они који се народу приказују за представнике Цркве. Они су апеловали да се у светиње не иде, из светиња избацивали људе, први пут су показали да их присуство људи у храмовима плаши(!) и поврх свега, закључавали су капије манастира како народ не би могао да присуствује богослужењима, да не би могао да се причести чак ни њиховим добрано оскрнављеним методама вршења служби! Многи су се смутили, што је и за очекивати, али за бригу је то што су и пренебрегли оно што се у цркви десило! Издају Бога Христа, страх од вируса наспрам вере у Победитеља смрти! Клир се одлучио за јалову изолацију уместо Васкрсења!


У жељи да се разуме наступајућа јерес, њихови очигледни знаци пропасти и одсуства благодати, објављујемо поуку Светог Анатолија Оптинског (млађег) свом духовном чаду а истовремено и свима нама о времену у коме живимо и владавини јереси:

***

Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице у побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи, и као што су предсказали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и превариће многе. Непријатељ рода људскога дјеловаће лукаво да би, ако је могуће, у јерес увукао и изабране. Он неће одмах грубо одбацивати догмате о Светој Тројици, божанствености Исуса Христа, о Богородици, већ ће почети непримијетно да искривљује учење Цркве, које су нам предали Свети Оци од Духа Светога. Довијања непријатеља и његова лукавстава приметиће веома мали број њих, они који су најискуснији у духовном животу.

Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће постављати своје слуге, а побожност ће бити занемарена. Али Господ неће оставити слуге Своје без заштите. Он је рекао: „По плодовима ћете их познати“, тако и ти по плодовима, то јест по делеовању јеретика, настој да их разликујеш од правих (истинитих) пастира. Ти духовни лопови који разграбљују духовно стадо “не улазе на врата у тор овчији него прелазе на другом мјесту“, као што је рекао Господ, то јест, ући ће на незаконит начин, уништавајући насиљем Божје уставе. Зато их Господ назива разбојницима (Јн. 10,1).

Заиста, њихова прва дужност је прогањање истинских пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбити. Зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка, знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног вријемена скривати своје зловерје, или ће непримјетно искривљивати божанствену вјеру, да би боље успјели, обмањујући и варајући неискусне.

Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво који руководи јересју не трпи благочашће (побожност). Препознаћеш ове вукове у овчијој кожи по њиховој гордељивој нарави, властољубљу, слатољубљу. Биће клеветници, издајници који свуда сију мржњу и злобу, зато је и рекао Господ да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божје су – смирене, братољубиве и Цркви послушне.

Св.Анатолије Оптински (млађи)
Велике притиске од јеретика трпеће монаси, а монашки живот тада ће бити изругиван. Осуће се обитељи, смањиће се број монаха, а они који остану трпјеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, који имају само изглед побожности, настојаће да привуку иноке на своју страну, обећавајући им заштиту и световна добра, а претећи изгнањем онима који се не покоре. Од ових пријетњи малодушне ће захватити велико очајање. Ако доживиш то вријеме, сине мој, радуј се, јер ће тада вјерници, који не буду имали никаквих других врлина, вијенце добијати само због остајања у правој вјери, по ријечи Господњој: “Сваког, ко Ме призна пред људима, признаћу и Ја пред Оцем Својим Небеским“. (Мт. 10,3).

Бој се Господа, сине мој!, да не изгубиш припремљени ти вијенац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вјечну. Храбро стој у вјери и, а као је потребно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ… и свети Мученици и Исповједници са радошћу ће гледати твој подвиг.

Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имања и богатство, и који због љубави према комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савјест, говорећи: „Сачуваћемо и спасти обитељ (манастир) и Господ ће нам опростити.“ Несрећни и заслијепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити света обитељ (манастир) већ – голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.

Али Бог је већи од врага и никада неће оставити слуге Своје и истинских хришћана ће бити до краја времена, али ће они бирати усамљени и пуста мјеста. Не бој се невоља, већ се бој погубне јереси, јер она отклања благодат и одваја од Христа. Зато је Христос и заповиједио да јеретика сматрамо за незнабошца и цариника.

И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај у подвиг исповиједања и подношења страдања, као добар војник Исуса Христа ( 2. Тим. 11, 1-3), Који рече:“Буди вјеран до смрти и даћу ти вијенац живота“ (Откр. 2,10). Њему са Оцем и Светим Духом част и слава и сила у вијекове вијекова. Амин.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ђакон Генадиј Кирилу - Од сад сте за мене лажни епископ и лажни патријарх! - КМ Новине

Зовем се Генадије Кондрашов. Ја сам ђакон подворја Оптине пустиње у Москви храма Светих апостола Петра и Павла у Јасеневу.






ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Митрополит Нафпактоса Јеротеј : Зашто сам одбио да потпишем документ „Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света" - КМ Новине

Митроплолит је потврдио да „из теолошких разлога" није потписао текстове докумената „Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света", а да је документе „Мисија Православне Цркве у савременом свету" и „Света Тајна брака и њене препреке" потписао са извесном резервом. 1. По његовом мишљењу, Критски сабор је заправо одбацио све амандмане које је предложила делегација Грчке Православне Цркве.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ОКТОБАРФЕСТ У БЕОГРАДУ И ГЕЈ-„ЦРКВА" БУДУЋНОСТИ - КМ Новине

И поред мучнине која се догодила око одржавања тзв. геј-параде, овом бљутавом темом се и даље бави патријарх (ако је још увек патријарх) Иринеј. Он је управо, са својом сабраћом, завршио посету, између осталог, и својој колегиници архиепископици Шведске Антје Јакелен, оној која је прва жена-„архиепископ", тј. поглавар „цркве" у Шведској.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

субота, 15. фебруар 2020.

Сретење Господње

Сретење Господње, хришћански празник посвећен сусрету праведног старца Симеона с новорођеним Исусом Христом, Српска православна црква светкује 15. фебруара.

Сретење Господње
-
Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова.

Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој...“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду.

Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Беседа владике Артемија на Сретење (ВИДЕО) - КМ Новине

На празник Сретења Господњег, 2/15. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици код Лазаревца, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протојереја Жељка (Марића) и јерођакона Паладија (Матића). #владика #дудовица #епархија #рашко-призренска, #егзил, #сретење,




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Србија се данас присећа државности - КМ Новине

Сретење - Дан државности Србије је државни празник који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије - Сретењски устав.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Скупштина АП КИМ одржаће Свечану седницу на Сретње - КМ Новине

Поводом дана државности републике Србије, а на Сретење 15.фебруара, Скупштина АП Косовo и Метохијa одржаће Свечану седницу амфитеатру Техничке школе у Косовској Митровици. На дневном реду ће се наћи Дан државнoсти Републике Србије и актуелно политичко - безбедносна ситуација. Седница ће почети у 11.00 ч., и биће јавна.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

среда, 12. фебруар 2020.

Данас су Света три јерарха

Сабор три светитеља Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.

#Света_три_јерарха, #Вера, #Православље, #Косово, #Метохија, #Србија,


Света Три јерарха су крсна слава многих породица, цркава, манастира. Празник се, у црквеном светачнику, обележава црвеним словом.

Три јерарха су историјске личности Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти, а празник је, у њихову част, установљен 1076. године.

Свети Василије Велики је познат као велики световни и духовни учитељ цркве. Свети Григорије Богослов је и прозван као Богослов јер је ненадмашно тумачио догму, а свети Јован Златоусти је упамћен као недостижан проповедник Јеванђеља, због чега је тако и назван.

Тек што се младо хришћанство ослободило свог великог непријатеља - многобоштва и почело да се у миру и слободи развија, појавише се многе јереси и расколи, који су низ година раздирали и потресали Христову цркву. У то време, које је тражило храбре и одлучне браниоце православља, појавише се и три учена и знаменита човека: Василије Велики, Владика ћесарије Кападокијске, Григорије Назијанзин Богослов и Јован Златоусти, васељенски патријарси. Својим делом и речју, ова тројица, који су били савременици, остали су истрајни поборници за чистоћу Христове науке, не зазирући ни од самих царева.

За време цара Алексија Комнена, настаде велика расправа у Цариграду око тога ко је међу том тројицом светитеља најзнаменитији и највећи. Сваки светац имао је своје присталице, те се тако поделише на три табора: василијевце, григоријанце и јовановце.

Василијевци узношаху светог Василија Великог, називајући га високоглагољивим и по врлинама анђелима равним, који као да ничег људског није имао.

Григоријанци су хвалили светог Григорија, као великог познаваоца грчке науке и састављача многих богословских списа.

Присталице светог Јована истицали су га као слаткоречивог говорника и доброг учитеља.
Напослетку, Јовану, епископу града евхаитског, јавише се у сну сва три светитеља и рекоше да ни један од њих није већи а други мањи, већ да су равни и једнаки и да су сви послати ради људског спасења.

Као што су сва тројица на истом послу радили, требали би им и један празник одредити и заједно их прослављати. Зато им епископ Јован, пошто им се сваком понаособ помен чини у јануару месецу, одреди 30. јануар (12. фебруар по новом календару) као заједнички празник, саставивши им каноне и тропаре и тако установи нов празник Три Јерарха, који се и данас празнује.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Српске светиње на Косову уврштене на УНЕСКО-ву листу светске баштине - КМ Новине

Српске светиње на Косову уврштене на УНЕСКО-ву листу светске баштине #Косово #Метохија #Срби #Вера #Црква #Православље #Баштина #УНЕСКО Србија је земља која чува изузетно вредне средњовековне споменике у виду манастира и цркава, а оне најстарије су смештене управо на простору Косова и Метохије.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

БиБи-Си напао ''језиво'' православље у Грузији јер не трпи секте и Запад - КМ Новине

БиБиСи агресивно напао православну Цркву у Грузији као - језиву, јер се противи Западном утицају на омладину. Директно "указују" на Путинове инструкције свештенству да се бори против мужеложника јер су они највећи непријатељи његовог режима али и против других секти.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Мора ли СПЦ бити мирођија у свакој екуменистичкој чорби? - КМ Новине

среда, 02. март 2016. | КМ новине За који дан, тачније 5. марта , у част седамсто година од оснивања Базилике Свете куће у Лорету (Анкона, Италија). Представници православних цркава Албаније, Грчке, Грузије, Русије Румуније и Србије, „окупиће се у молитви" , заједно са делегацијом Понтификата и Православне епископске конференције Италије и Малте.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 27. јануар 2020.

Данас обележавамо највећег из рода српског, Светог Саву

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

#Свети_Сава #Србија #Светосавље #Православље


Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви. Његово рођење било је плод молитве његових родитеља. Крштено име Светога оца нашег Саве било је Растко.

Лепотом тела и душе мали Растко превазилазио је браћу своју Стефана и Вукана. Родитељи су га богобојажљиво васпитавали у сваком доброверју и чистоти и при томе се трудили да им љубимац од раног детињства буде поучаван небеском мудрошћу светих књига. Још као дете задивљавао је све својом памећу.
Већ у петнаестој години добија од оца на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Међутим, младога Растка је срце вукло на другу страну – у манастир. Млади Растко је био благ, кротак, љубазан према свима, волео је сиротињу, и веома је поштовао монашки чин.
Устремљен својом христочежњивом душом ка свему небеском, божанском, бесмртном, Растко се ревносно и упорно отимао и одвајао од свега световног, земаљског, пролазног. По навршеној шеснаестој години родитељи његови намеравали су да га ожене, а та намера је одлучно утицала на Растка да жељу душе своје претвори у одлуку и приведе у дело. Томе је много допринео долазак светогорских монаха баш у то време. Са једним руским светогорским монахом млади Растко успева да побегне од родитељског дома и дође до руског манастира Светог Пантелејмона где прима монашки постриг са именом Сава, по Светом Сави Освећеном.
После краћег времена монах Сава прелази у манастир Ватопед. Свако послушање млади монах Сава је вршио смерно, предано, свим срцем, свом душом, свом снагом.
О монашким подвизима овог светила Цркве његов животописац Теодосије казује: „Хлеба и воде окушаше, и то оскудно; вина и уља по мало кушаше, те изнураваше младићку снагу. У све часове дневне и ноћне непрестано се мољаше Богу, a y недељне ноћи никада не затвараше очи своје на сан, док не би свануло. Носио је само худу власену хаљину, тек да покрије наготу тела; и тако се мрзнуо од зиме. Ходио је увек бос, те му кожа на ногама тако очврсну, да се није бојао убоја од оштрог камења. Презрев овај привидни живот и славу и све сласти земаљске, он по све дане многим трудовима мучаше тело своје. Тако радећи, он биваше некакав немилостив и љут непријатељ своме телу, да су се игуман и сви остали дивили такој ревности његовој и благој промени. Но, иако непријатељ своме телу, он према свима беше предусретљив и кротак: у обитељи се дивљаху, како у тако младим годинама и за тако кратко време он могаде достићи такво духовно савршенство, какво је недоступно и многогодишњим подвижницима“.
Због своје велике помоћи у зидању цркава и конака у Ватопеду назван је и другим ктитором Ватопеда.
На његов подстицај Стефан Немања и сам оставља царски престо и прима, заједно са својом супругом Аном, монашки лик 1196. године у Студеници. Њихова монашка имена беху Симеон и Анастасија. Новембра месеца 1197. године и монах Симеон из Студенице одлази на Свету Гору у манастир Ватопед, где поред свога сина Саве наставља свој монашки подвиг. Ту су се подвизи сјајнога сина и уздаси смиренога оца к Богу, као и двострука молитва њихова, сливали у једно. Они су у Ватопеду многа порушена здања обновили а запустела насељавали, засадили многе винограде и обновили многе манастире.
Нешто касније од цара Алексија Комнена, свог пријатеља, Симеон и Сава добијају на дар запустели грчки манастир, звани Хилендар. За кратко време га обнављају и насељавају монасима. Хилендар је био довршен јуна 1199. године. Манастирску цркву ктитори су посветили Ваведењу Пресвете Богородице. Уз то измолили су од цара Алексија да манастир Хилендар буде ставропигијaлан. Хрисовуљом од јуна месеца 1198. године, цар Алексије III удостојио је потпуном слободом манастир Хилендар, дарује Симеону и Сави допуштење да их „украсе како год хоће, и да их васпоставе у манастир који ће служити као склониште људима из српског народа, што се одају монашком животу, и то у манастир ником неподложан, нити самом проту Горе Атонске, нити игуману манастира Ватопеда, него самосталан, својевластан и самоуправан, као год што се сами собом управљају манастир Иверски и Амалфитански, што постоје на тој Гори“.
Свој манастир Симеон и Сава предају под власт благочестивом самодршцу српском Стефану, зету грчкога цара Алексија, да се стара о њему као о своме отачаству. Христољубиви Стефан поклања Хилендару многа имања, покретна и непокретна, те је манастир Хилендар од тога времена постао стварно српски. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник српске духовности, просвете и културе.
Свети Симеон се после краћег монашког подвига упокојио у Господу 13. фебруара 1200. године.
Свети Сава је великодушно помагао многим манастирима на Светој Гори. Манастир Каракал откупљује и поново га предаје протераном игуману и братији. Манастир Ксиропотам излишно помаже – заложена манастирска имања откупљује, порушено обнавља, цркву живопише и украшава сваким благољепијем. Због тога је и назван ктитором ксиропотамским. Многим златом помаже и довршење светогорског манастира Филотеј. Уопште, милостивост његова била је неисказана, сва прожета самилосном молитвеношћу и плодотворном испошћеношћу. Заједно са оцем Стефаном, Свети Сава је изградио 14 манастира, постајући тако ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
По прослављењу свог оца Симеона, богомудри Сава му је и житије написао. У Хилендару је Сава, од стране тадашњег епископа града Јерисе Николаја, рукоположен за ђакона, а наредног дана и за презвитера. После неког времена добија и чин архимандрита.
1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, архимандрит Сава се враћа у Србију и у манастиру Студеници мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана.
На молбу брата Стефана том приликом Сава остаје у Србији где је постављен за игумана у манастиру Студеници. Примивши ову малу власт, богоносни Сава је апостолски проповедао Еванђеље, јереси искорењивао, цркве, школе и болнице подизао. У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности па је стога и заштитник просветних установа.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хиротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији је Свети Сава подигао многе цркве, манастире и школе. Приљежно ради на организацији Цркве (оснива епархије).
У својој личности Свети Савва је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. Својим богоугодним животом он је од Господа примио дар чудотворства. Тако је молитвама својим и помазивањем миром духове нечисте изгонио, болесне исцељивао, раслабљене подизао, и многа друга чудеса чинио.
Он је уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добро свију, због чега је и био поштован и вољен од свију Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу српске државе.
Свети Сава је у два наврата путовао у Свету Земљу. Пре другог поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца. Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.
Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је спалиo мошти Светог Саве. Међутим, није спалио спомен и дело Светога Саве, напротив, само је распламсао љубав Срба према свом највећем просветитељу, учитељу и ујединитељу, а себи потпалио огањ вечни.
У Цркви је служба Светоме Сави установљена убрзо после његове смрти, још у 13. веку.





shara4

Тропар, глас 3.
Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Пута који води у живот био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најпре дошавши, светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио, и породивши је Духом Светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
Тропар други, глас 8.
Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Ахијерејев Богодохновеноје удобреније, Саво премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Свети Саво премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Кондак, глас 8.
Јако первосвјатитеља великаго, и апостолов соопшчника, церков прослављајет тја људеј твојих преподобне; но јако имјеја дерзновеније ко Христу Богу, молитвами твоими от свјаких нас бјед избави, да зовем ти: радујсја, оче Саво, богомудре.
Као великог првојерарха и заједничара апостолскога, прославља те Црква народа твојега, преподобни. Но, имајући смелост пред Христом Богом, спасавај нас молитвама твојим од свих невоља, да ти кличемо: радуј се, оче Саво, богомудри!


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Светосавска посланица - Савиндан 2018. - КМ Новине

Светосавска поланица Епархије рашко - призреснке у егзилу, о Савиндану 2016. годне. Свакако прочитати! Веома се радујемо, браћо и сестре, да смо данас на овај велики празник у овако великом броју окупљени овде, у овом Божијем храму да заједнички прославимо предивног угодника Божијег из рода нашега - Светитеља Саву.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Јединствена фотографија - Свети Сава благосиља српску децу! - КМ Новине

На фотографији се виде деца која се моле испред светог Саве, заштитника српских школа, народа и државе. Сигурно знате и видели сте репродукцију, а можда и оригиналан рад српског сликара Уроша Предића под називом "Свети Сава благосиља Српчад" из 1921., која се налази у Народном Музеју у Београду.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве - КМ Новине

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве #Kosovo, #Metohija, #Izbori, #Patrijarh, #Irinej, #Izdaja, #Vučić, #Laž, #Orden #Sveti #Sava #Separatisti, #kmnovine, октобар 13, 2019 И би вече и би јутро и тако три пута и Бог створи небо и земљу. И би вече и би јутро и тако три пута и обрука се Српска Православна Црква пред небом и земљом.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању