https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове

недеља, 23. мај 2021.

Свети Евгеније Рoдиoнов – симбол мучeништва нашег времена (ВИДЕО)

Свети Евгеније Рoдиoнов – симбол мучeништва нашег времена (ВИДЕО)

Свети Евгениј Родионов се родио 23. маја 1977. године, растао је у јаког, али прилично мирног дечака. Са нешто више од годину дана је крштен.




Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима (Јеванђеље по Матеју 10, 32-33).


Крстић око врата

Од својих вршњака се разликовао по томе да је, према мајчином сведочењу, од малих ногу поседовао нарочиту моћ запажања. Обраћао је своју пажњу на оно поред чега су многи пролазили не примећујући ништа посебно. Са 11 или 12 година се вратио с летњег распуста са крстићем око врата. Од тада га више никад није скидао, било да је у питању купање у реци или сауни, или тренинзи на које је одлазио, похађајући спортску секцију, или код куће. На свим фотографијама са друштвом он је једини имао крстић, и то на доста дебелом концу.

После завршеног деветог разреда запошљава се у фабрици намештаја. 25. јуна 1995. године Евгениј је последњи пут изашао из своје куће, из свог села – у војску. Веома се поносио тиме да је добио да служи војни рок у граничарским јединицама.


Заробљеништво

У фебруару 1996. године су га заробили Чечени који су се сакрили у аутомобил Црвеног крста. Према наређењу команде које је забрањивало стражарима да пуцају чак и кад се налазе на бојној позицији, младић није могао да пружи отпор. То су лукаво искористили чеченски терористи. Заробили су стражара Родионова заједно с тројицом другова – војника Александром, Андрејем и Игором. Током три месеца заробљеништва присиљавали су их да приме ислам. Момци су одбили. Једино је на Евгенију био крстић око врата од кога се он никада није растајао. Терористи су тражили да га скине, Евгениј је одбио. То је код њих изазвало нарочит бес. Због коначног и бесповратног одбијања да скине са себе крстић терористи су почели Евгенија да страшно муче.



И даље око врата

23. маја 1996. године у насељу Бамут, на свој рођендан, на православни празник Вазнесења Господњег, Евгенију су одрубили главу. Чак ни са мртвог војника терористи нису смели да скину крстић. По њему је мученикова мајка касније и препознала синовљево тело.

Евгениј је показао своју оданост Спаситељу Исусу Христу и није примио другу веру, одлучивши да боље прими мученички венац и, несумњиво, Господ је примио његову светлу Руску душу међу велике светитеље Своје.


Тело његово је лежало несахрањено две недеље… Заједно с Евгенијем су убијени, због одбијања да прихвате ислам, и тројица његових другова: војници Игор Јаковљев, Андреј Трусов и Александар Железнов. Очигледно да су они, иако неоцрквењени, разумевали прихватање ислама као издају својих блиских, пријатеља, породице, као издају своје Отаџбине.


Мајка

Евгенијева мајка, Љубов Васиљевна, кренувши из Подољска, десет месеци је тражила гроб свог сина, чудом успевајући да прође крај наоружаних до зуба Чечена. Најзад, њена потрага је уродила плодом, али терористи су јој затражили новац за откуп. Продавши своју кућу, предала им је новац. Терористи су јој дали обезглављено тело, а за синовљеву главу су тражили да посебно плати. Љубов Васиљевна је позајмила новац и поново им платила.

Евгенијево тело је мајка довезла у Отаџбину 20. новембра 1996. године на дан мученика Мелитинских, који су били војници-хришћани Римске армије. Због одбијања да се одрекну Христа претрпели су мученичку смрт – биле су им одсечене главе. Војника је било 33, а један од њих је носио име Евгениј.


У развраћено време сачувао веру

20. априла (по новом календару) на гробљу села Курилово Подољског рејона, на празник Радонице – васкршњег помињања умрлих – на гробу Руског војника Евгенија Родионова је одслужен парастос. Почасна стража је испалила почасну паљбу, постављен је и крст од храстовог дрвета висине 4 метра.

Данас је гроб војника-мученика постао место народног поштовања – а пре свега оних мајки чије је синове задесила иста судбина.

Евгениј Родионов је примио мученичку смрт за Христа, за Веру Православну. То је веома редак подвиг. С једне стране, његова смрт изазива жалост, а са друге – доноси радост. Константин Велики је видео крст и рекао: овим побеђуј, тако и ми, видећи оно што се догодило кажемо: само ћемо Вером победити. Јер ако погледамо око себе – ништа нас друго неће спасити. Заиста, човек је живео међу нама у веома тешко доба, можда чак и теже од совјетског, када је било безбожништво. Безбожништво је лакше поднети, а развраћеност – теже. А он је у развраћено време сачувао Веру. Чини се да од њега нису много тражили – да скине крстић. Да се пред свима одрекне Христа. Његова смрт побуђује на многа размишљања. Ако постоје овакви људи у нашој земљи, значи да Русија није пропала и не спава, већ се у одређени тренутак буди. Ми можемо да живимо и побеђујемо само Вером.

Свети мучениче Евгеније, моли Бога за нас!


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: 


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: 

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Зоран Влашковић: навршило се 113 година од убиства руског конзула Шчербина у Косовској Митровици - КМ Новине

Овог 10. априла навршило се 113 година од убиства руског конзула у Косовској Митровици Григорија Степановича Шчербина. Штитио Србе и Србију - Без насиља не могу да прођу ни српске погребне поворке а Срби се стално убијају, пљачкају, отима им се имовина, застрашују се...



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Одлазак витеза - упокојио се руски добровољац Алберт Андиев - КМ Новине

Одлазак витеза - упокојио се руски добровољац Алберт Андиев Представио се у Господу руски добровољац Алберт Ахсарбекович Андијев који је на српској страни ратовао за Косову и Метохији и био учесник чувене Битке за Паштрик али и много других битака и акција против шиптарских терориста.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Чувени Фјодор Јемељаненко са српском заставом отишао у легенду - КМ Новине

Чувени Фјодор Јемељаненко са српском заставом отишао у легенду #Чувени #Фјодор #Јемељаненко #Србија #застава #легенда #ММА #Русија Чувени руски ММА борац Фјодор Владимирович Јемељаненко завршио је каријеру побједом над противником из САД, а тријумф након меча у Јапану прославио је носећи заставу своје земље, али и Србије.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

уторак, 18. мај 2021.

Архијерејска Литургија и полугодишњи парастос блаженопочившем Епископу Артемију

Архијерејска Литургија и полугодишњи парастос блаженопочившем Епископу Артемију

Света Архијерејска Литургија и полугодишњи парастос блаженопочившем Епископу рашко-призренском у егзилу Артемију служиће се 21. маја 2021. године у манастиру Нова Никеја у Лелићу.

Света Архијерејска Литургија и полугодишњи парастос блаженопочившем Епископу рашко-призренском у егзилу Артемију служиће се 21. маја 2021. године у манастиру Нова Никеја у Лелићу.  #Косово #Метохија #КМновине #Вести #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti  #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Свету Архијерејску Литургију ће служити Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт са почетком у 9:00 часова.

Парастос ће почети у 11.30 часова.

Инфо служба
Епархије рашко-призренске у егзилу

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Упокојење, опело и биографија Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић) - КМ Новине

Упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић) У суботу, на Аранђеловдан, 21. новембра 2020. године у 14:10 часова у Ваљеву, после краће болести, упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић), наш духовни отац и епископ.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Владика Артемије: Портрет, биографија - духовни вођа Срба с краја 20. и почетка 21. века - КМ Новине

Владика Артемије: Портрет, биографија - духовни вођа Срба с краја 20. и почетка 21. века Његово Преосвештенство Епископ Артемије Радосављевић рођен је 15. јануара 1935. године у селу Лелић код Ваљева, родном селу Св. Владике Николаја жичког и охридског. КМ Новине доносе текст из 2007.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Заупокојена Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Епископу Артемију - КМ Новине

Заупокојена Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Епископу Артемију Заупокојена Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Епископу рашко-призренском Артемију служиће се 30. децембра 2020. године у манастиру Нова Никеја у Лелићу. Заупокојену Литургију ће служити Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај са почетком у 9:00 часова. Парастос ће почети у 11.30 часова.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

недеља, 02. мај 2021.

Свети Јустин Ћелијски, Беседа на Васкрс (ВИДЕО)

"Не једна, него све смрти нека јуришају на Христовог човека, не могу ништа"

Свети Јустин Ћелијски, Беседа на Васкрс (ВИДЕО)  #Свети #Јустин#Ћелијски #Васкрс #Беседа #Господ #Исус #Христос #Васкрсење #Победа

"Ево дана који створи Господ! Тако се пева данас у једној дивној црквеној песми. А ко је до данас стварао дане људске? Ко је то стварао дане живота твог и мог, свакога човека, ко? Смрт! Смрт је створила твоје дане и моје дане и кроз грех, баца нас у загрљај ђаволу! А ђаво нас баца у пакао. Ето ко је стварао дане рода људског и дане живота људског. Грех! Смрт! Ђаво! Ето твораца наших дана! Ето црних сунаца у страшној ноћи греха и смрти у којој је живео род људски до Господа Христа."

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: 




* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Васкршња посланица 2021. године (ВИДЕО) - КМ Новине

Заиста, то: „ Радуј се!", и то: „Радујте се!" одзвања читавом Васељеном од оних дана до дана данашњег. Трепери та радост и на лицима свих вас и свих нас, који у ово васкршње јутро прослављамо и једним устима и једним срцем свету објављујемо ту велику и највећу радост за уморнога, осиротелога, уплашенога и усамљеног, умртвљеног и грехом обремењеног човека, дивним и сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!"



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Епископ Артемије - Васкрсна посланица 2016. (ВИДЕО) - КМ Новине

Свој духовној деци - монаштву, свештенству и верном народу Епархије рашко-призренске У ЕГЗИЛУ, сверадосни васкрсни поздрав ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! На овај сверадосни и свесветли Празник васкрсења Христовога, драга децо духовна, света Црква позива и призива на радост и весеље сву Божију творевину, небо и земљу и преисподњу, сав свет видљиви и невидљиви, све небеске силе и сав род људски.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Чудо у Љуљацима на Васкрс! - КМ Новине

Током Богослужења у Љуљацима, манастиру Епархије рашко - призренске у Егзилу, десило се чудо слично силаску Благодатног огња. Благодатни огањ представља пламен који се чудесно појављује на Светом Гробу, у Јерусалиму на богослужењу Велике суботе, увек и једино уочи православног Васкрса.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

субота, 01. мај 2021.

Васкршња посланица 2021. године (ВИДЕО)

"О, има ли за човека лепше вести него да и иза гроба има живота, да и после Крста има Васкрсења? „Устаде, није овде!“ моћним гласом објављују Ангели са гроба."

"О, има ли за човека лепше вести него да и иза гроба има живота, да и после Крста има Васкрсења? „Устаде, није овде!“ моћним гласом објављују Ангели са гроба." #Eparhija #ERP #Egzil #Vladika #Kesnofont #Artemije #Poslanica #Vaskrs #KMnovine #Kosovo #Metohija #Srbija #Pravoslavlje #Косово #Метохија #КМновине #Вести #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti


К С Е Н О Ф О Н Т
по милости Божјој православни епископ
Епархије рашко-призренске
у егзилу
Свој духовној деци, монаштву, свештенству и верном народу
Епархије рашко-призренске
У ЕГЗИЛУ
сверадосни васкршњи поздрав


ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!



Анђео клицаше Благодатној: Чиста Дјево, радуј се, и опет велим: радуј се;

Твој Син васкрсе трећега дана из гроба, и подиже мртве; народи веселите се!



Блистај се, блистај, нови Јерусалиме, јер слава Господња тебе обасја.

Ликуј сада и весели се, Сионе, а Ти се радуј, Богородице Чиста,

због васкрсења Сина Твога.

(Ирмос IX песме канона Пасхе)


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Овим речима, драга браћо и сестре, децо Наша духовна, обрадова Архангел Гаврило Пресвету Богородицу, када јој у Назарету, на празник Благовести, објави ту велику и дубоку тајну: да Син Вишњег постаје Син Дјеве, да Дух Свети силази на Девојку, да Сила Вишњега долази на Благодатну; да Бог постаје човек, да се проклетство Адама разрешава, да започиње спасење рода људскога, да је то, како и певамо у тропару празника Благовести: „почетак, темељ, нашег спасења и откривање вечне тајне…“ . И ето, радост, благовештена у Назарету, из гроба се излива, Ангели је објављују уплаканим Мироносицама и устрашеним Апостолима. Јављају ту радост и свима нама, браћо и сестре, који данас, у ову свештену и свепразновану и свеспаситељну ноћ празнујемо Светло и Преславно Васкрсење Христово.

Заиста, то: „ Радуј се!“, и то: „Радујте се!“ одзвања читавом Васељеном од оних дана до дана данашњег. Трепери та радост и на лицима свих вас и свих нас, који у ово васкршње јутро прослављамо и једним устима и једним срцем свету објављујемо ту велику и највећу радост за уморнога, осиротелога, уплашенога и усамљеног, умртвљеног и грехом обремењеног човека, дивним и сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!“

О, има ли за човека лепше вести него да и иза гроба има живота, да и после Крста има Васкрсења? „Устаде, није овде!“ моћним гласом објављују Ангели са гроба. И нема већег и славнијег имена под Сунцем од имена Христовог, и нема радоснијег поздрава од овог васкршњег, нема лепше и победоносније песме од тропара Васкрсења Христовог: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!“. О како кратка хришћанска химна, а у њој садржана сва суштина хришћанске победе кроз Васкрсење Онога који нам рече: „Не бојте се, јер ја победих свет!“; победе над ђаволом Онога који сатре преворнице адове и сломи његове капије, пробадајући само срце Ада дрвеним копљем крста и силазећи у Ад пречистом душом својом као Бог; победе над грехом онога који Телом Својим осуди грех; победе над смрћу Онога што из гроба као Богочовек васкрсе, да узнесе обожено Тело на престо Небески, где са Оцем и Духом царује у векове.

Диван је, заиста, овај дан који створи Господ, радујмо се и узвеселимо се у њему! У тај дивни дан покајани разбојник задобија на крсту рај, Адам уместо проклете због њега Земље, хвата се за десницу Господњу и оправдан из Ада исходи, Ева уместо проклетства многих мука, Бога сишавшег у Ад гледа, а женски род први слуша радосну вест да је празан гроб и платна сложена, а Учитељ из гроба устао и ка Оцу треба да узиђе.

Каквим дивним речима, дивним химнама и песмама, дивним поукама преиспуњен је овај дан, дан осми, дан непролазни, дан једини, дан у којем се радујемо истинском и непролазним радошћу духовном!

Јасно нам је, браћо и сестре, данас можда као никад, да наш непријатељ и исконски ненавидник покушава да затре у роду људском, у роду хришћанском, у роду православном, оно што нам је највеће, најважније и најспасоносније, а то је, реч и свест о Васкрсењу, кога без Крст,а који је Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост, не бива; јер је реч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо, како нас поучава Апостол народа, Павле, у првој глави своје Прве посланице Коринћанима.

Човек, данас, умањен до недостојности живинчета и скота, и поред свих повика за одбрану његових права и достојанства, усамљен и одбачен, изолован и посрамљен, лежи у јами у коју га изранављена бацише разбојници, слуге кнеза овога света, где полусвестан грца и јеца. А милостиви Самарјанин, чијом се раном ми исцелисмо, јер Он болести наше и немоћи наће узе на се, како нам пророкује велики пророк Исаија, вида нам те ране својим ранама, лечи нас својим страдањем, саваскрсава нас Својим Васкрсењем, како и певамо у канону Пасхе: „Јуче се сапогребох са Тобом Христе, данас устајем са Тобом, јуче се сараспех, мене самог прослави Спасе у Царству Твоме! “

Зато не смемо икоме, икада, дозволити да нас одвоји од те Свесвештене Тајне Крста и Васкрсења, јер само Христом и Васкрсењем Његовим бивамо ово што јесмо, опстајемо и остајемо на овој ветрометини тужне земаљске долине суза и на овој нападнутој и раскопаној и обогаљеној раскрсници српских земаља. И док, по речима светог Владике Николаја, за сав род наш на коленима пред Престолом Владичним клечи свети Сава Српски, моли се за нас, док свето лице његово обузима стид због грехова наших, трудимо се, драга децо духовна, да останемо на путу Светога Саве и осталих светих предака наших.

Ево, први Васкрс који прослављамо без нашег Свеосвештаног Старца, Епископа и духовника, свагда помињаног Епископа Артемија, који нас је оставио, верујемо, не сироте, овде на земљи, и прешао из ове Долине Суза у Земљу Живих. Присутство блажене успомене нашег Старца и даље молитвено осећамо и уздамо се у његово и даље над нама бдење и руковођење, ако је Богу, а верујемо да јесте, угодно. Трудићемо се да његово свештено завештање о чувању вере православне употпунимо и испунимо, како нас је делатно својом речју и животом учио и поучавао, ревнујући за Цркву Божију и Истину Божију, чувајући међусобну хришћанску љубав, братољубље и гостољубље по коме ће познати да смо Христови ученици и мала браћа Христа и Његових Апостола. И нашег светог Старца у овај свечани дан поздрављамо и духовно целивамо сверадосним Васкршњим поздравом: „Христос Васкрсе!“

Чувајмо се, децо Наша духовна, у ова времена у којима нас застрашују болестима, смрћу и страдањима, да бисмо могли сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предати, не дајмо се уплашити и поробити ни од какве силе овога света, да не робујемо људима, јер смо купљени скупо, крвљу Христовом, како нас, свагда, Апостол Павле поучава у Првој посланици Коринћанима. Зато, нека нам и света Тајна Причешћа Тела и Крви Христове, којом се данас причешћујемо, освећујемо и оживљавамо, буде залог да нећемо, како обећасмо: одати Тајну Христову непријатељима Његовим, нити му дати издајнички цјелив као Јуда. Не упрежимо се у исти јарам са безбожницима, не општимо са предатељима и јеретицима Тајне Христове, не умачимо са Јудом залогај, немајмо удела са силама таме овога света и са онима који чисто учење Христово кривотворе, кваре и новотаре, него једни друге неустрашиво поздрављајмо поздравом од кога дрхти и небо и земља, поздрав пред којим сваки ђаво и свака смрт узмиче: „Христос васкрсе!“

Сећамо се у ове благе и дивне дане и све наше браће страдалне и намучене у свим српским земљама, који чувају пламен кандила и иконе славске у својим домовима па све њих, а посебно нашу страдалну браћу и сестре на Светом Косову и Метохији, поздрављамо сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!“ Нека Светло Васкрсење Христово донесе радост и мир свакој души вашој, растуженој и намученој и брзо ослобођење свима, и вама и нама, од сваке тиранске и безбожне власти, која не тражи само царево и људско, него и оно што је Божје.

Поздрављамо поздравом духовним и сву нашу браћу и сестре православне, широм васељене, који су се одвојили и прекинули општење са екуменистичким јеретичким, новотарским Архијерејима који застранише и одвојише се од Цркве и Истине предане једном Свима Светима. И све њих, који се, исповедајући Истину Православља, ставише под свештени омофор нашег светог Старца, а сада и под Наш Омофор, у Русији, Украјини, Грчкој, Аустрији, Великој Британији, па све до далеке Америке, поздрављамо радосно и честитамо им Празник над Празницима, желећи им да свагда трезвено пребивају у свештном окриљу Светог Православља, ревнујући и даље по разуму за Цркву Божију. Свима вама, од краја до краја Васељене радосно кличемо: „Христос Васкрсе!“

Уз ове срдачне и молитвене, радосне поздраве свима вама, још једном вас поздрављамо и подсећамо, у ову дивну и свештену ноћ Васкрса, да свака овоземаљска сила траје за свог времена и земана, а само Сила и Правда Божија остају у век века. Са таквим мислима радујмо се и веселимо се у овај Дан сви, целивајући једни друге, радујући се једни другима, поздрављајући једни друге овим дивним поздравом:


Христос Васкрсе! – Ваистину Васкрсе!

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом Христом:

+ Епископ рашко-призренски у егзилу – КСЕНОФОНТ

+ Хорепископ старорашки и лознички – НИКОЛАЈ

+ Хорепископ новобрдски и панонски – МАКСИМ

+ Хорепископ хвостански и барајевски – НАУМ





О Васкрсу 2021. године,

У манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама
 
* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу - КМ Новине

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу Званична интронизација новоизабраног Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта обавиће се у недељу 17. јануара 2021. године у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.Досадашњи Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт, изабран је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Божић на Косову и Метохији прослављен по светоотачком православном предању (ВИДЕО) - КМ Новине

Божић на Косову и Метохији прослављен по светоотачком православном предању (ВИДЕО) #Косово #Метохија #Божић #Православље #Епархија #Рашко_призренска #Егзил Готово да се више и не говори о томе какво је заиста стање у Српској православној Цркви на Косову и Метохији. А оно је већ деценију можда најгоре од свих епархија у српским земљама овог дела света.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца - КМ Новине

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца - новембар 27, 2020. Предлажемо богољубивој пажњи наших читалаца опроштајно слово Архимандрита Хризостома и његове братије, из манастира Преподобног Никодима Светогорца, метоха светогорског манастира Симонопетре код Пендалофоса, у северној Грчкој, којим су се опростили од блаженопочившег Епископа Артемија.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

уторак, 20. април 2021.

Предраг Јакшић: Ut Unum Sint

Врло је тешко слушати и читати изјаве и беседе Порфирија Перића, а повезати то са чињеницом да се ради о патирјарху СПЦ.

Врло је тешко слушати и читати изјаве и беседе Порфирија Перића, а повезати то са чињеницом да се ради о патирјарху СПЦ. #ПредрагЈакшић #Екуменизам #Порфирије #јерес #Усташе #Степинац  #Косово #Метохија #КМновине #Вести #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti


Пише: Предраг Јакшић



Сама чињеница да особа која све то што изговара седи на трону Светог Саве, поражавајућа је. Говор, одржан 24. марта 2021. године (клик на везу), још је један од таквих који настављају његову стазу поплочану „добрим намерама“, на коју је отворено кренуо још пре него што је постављен ту где је сад. Пун је овај говор флоскула, „хришћанско" ово, „хришћанско" оно, а готово нигде Христа. „Хришћанско“, шта год, ништа је без Христа.

Као да је говорник врло добро знао да је дошао на световну скуп и да ту нема превише места за Христа и да се, стога, треба прилагодити, а он се показао управо такав - прилагодљив. И још када говор почне контекстуалним фалсификовањем једне од најпознатијих реченица из Јеванђеља, заиста преостаје само да се прекрстимо и да кажемо - „избави нас от лукаваго". И то чини још тако површно, лажнодидактички - „баш сам вечерас пошао ка овом месту, отворио сам Нови завет и нашао се на почетку седме главе Јеванђеља по Матеју где стоји...“(?!) А ако би га, пак, схватили озбиљно јер се на таквој функцији налази, онда бисмо тек били у проблему. Да ли је патријарх српски морао пре овог говора да отвори Нови Завет да би се сетио (или, не дај боже, сазнао) да постоји тај стих: „не судите да вам се не суди“? Неко ће рећи да је мислио на то како се баш задесило да се ту прецепила Књига и да је то можда Знак, но ако му је то била намера да каже, онда ништа сем тешке речи безумље није адекватно. Но, углавном, суштина оваквог почетка и јесте била у томе да „не судимо“ злотворима из НАТО пакта, државницима земаља који су нас бомбардовали и који и данас уништавају наше друштво, те да не судимо разулареној безумној маси тих истих земаља која је сиктала страхоте против српског народа током читавог тог периода и још увек није ућутала, а што за последицу има да се свакодневно ко зна колики број наших суграђана „преломи“ и прихвати тај „лакши пут“, пут Запада, пут „на

Порфиријев чин због кога би и обичан верник морао
да буде одлучен од Цркве - узимање благослова од
римокатоличког јеретика.
ком те неће мрзети и вређати“. Зна очигледно патријарх Порфирије на чијој је страни. Јер, у реду, хајде да не судимо, па макар то било на овај очигледно фалсификовани Порфиријев начин, али где је ту позив грешницима на покајање? Хајде што не треба да им судимо, али барем да их позовемо на покајање. Није ли то заправо хришћански? Није ли то оно што нам свима треба? Има ли храбрости наш патријарх да на покајање позове убице и злотворе? Има ли храбрости да их назове убицама, или барем грешницима? И то не да би им судио, већ да би им спасио душу? У реду је да се молимо за њих, наравно, али то им душе неће спасити, а није ли спасење душе своје и душе ближњих својих управо оно што је збиља Христово у „хришћанском“?

С друге стране, о „страдању од епидемије", како то патријарх Порфирије формулише у овом говору, готово да је сувишно и причати, а камоли то упоређивати са стварним страдањем у Првом и Другом светском рату или са страдањем од НАТО пакта 1999. године. А управо је такво поређење направио патријарх. Злоупотреба помињањем погинулих војника под НАТО бомбама и поређење њих са касиркама у самопослугама (?!) у данашњем „страдању од епидемије“ (?!), језиво је и веома јадно у исто време. Запитамо се да ли се овај патријарх сетио да, тада као владика, посети или пободри у „хришћанском духу“ ратне ветеране (неке од њих и на просјачком штапу) који су не тако давно месецима протестовали у центру Београда, у парку, спавајући у шаторима, испред палате онога коме је касније додељен орден Светог Саве од стране СПЦ, а који је тим ветеранима чак заврнуо и воду за пиће на чесми у парку? Иако је било владика које су се оштро противиле додељивању ордена овом несумњивом велеиздајнику, владика Профирије није био међу њима. И уколико посматрамо шта је све рекао до сада као патријарх, није то ништа изненађујуће. У првом је говору (беседи) Србе „са Косова“ одвојио од Срба „из Србије“, у другом је усташе (чак их ни не именујући) „исписао из народа“ (ког такође није изменовао) без обзира што се „тај народ“ не ограђује и готово ништа не замера тим истим усташама, негирајући њихове злочине (или обим тих злочина), у трећем, ево „не осуђује“ никога (ни случајно не рекавши да је тај „нико“ у ствари Запад, али (само)обмаћујући нас и себе „како је данас јасно широм света“ да смо се ми бранили од агресије, иако би требало да зна врло добро како тај Запад коме не смемо „судити“, и који влада добрим делом овог палог света, све ово време, и јуче, и данас, а тако ће причати и сутра, јавно говори управо супротно – да смо „сами криви“ и да је њихова „интервенција“ била оправдана, законита и правдена. Због те непромењене доктрине Запада, наш народ је под страшним патњама и данас, посебно на Косову и Метохији, али и свуда где се помене српско име и православље. Но, не треба судити, рече, али чак не рече ни да ће им Бог судити. Не чуди, стога, што је само неколико дана након овог говора, 28. марта, у беседи након Литургије у храму у Загребу прекорио присутне (и све нас јер је тај део беседе доцније емитован на ТВ Храму) што кад нам наиђу „невоље“ неке називамо „непријатељима“


Ма, да, нема непријатеља. Кад већ у претходном говору нема довољно Христа, логично је у овом другом нема уопште ђавола, ни демона, ни нечастивог. Зашто би. Да ли је наш патријарх поменуо ђавола и у једној својој беседи у последње време? Изгледа као да се плаши помињања таквих „архаичних“ термина, као да ће због „архаичности“ да изгуби симпатије  другосрбијанске, антитеистичке и екуменистичке пастве која је одушевљена његовим избором за патријарха? Јер када нема ђавола, нема ни непријатеља. Логично. Цитирајмо само на тренутак једног савременог духовника наше Цркве који каже ово: „демони нису никакве психозе, апстракције и теорије, него биће које заиста постоји (...) Зло није апстрактно, мада је данас модерно да кажемо „избаи нас од зла“. Ми се у Молитиви Господњој молим да нас Господ избави „од злога“, тј. конкрено од ђавола и злих људи, а не од апстрактног зла“. Непријатељи, наравно, да постоје, а онај највећи, непријатељ људског рода највише воли када се правимо да он не постоји и када контексутално фалсификујемо Јеванђеље. Па, не моле ли се свештеници, и не позивају ли и нас да се молимо, на почетку сваке Литургији Богу баш да нам помогне да одолимо сваком непријатељу и противнику? Но, патријарх више воли да каже „зло“ него „зли“, због чега (поводом НАТО бомбардовања) и каже да је на нас насрнуло „невиђено зло“. Не, насрнули су злочинци, непријатељи, служитељи злог, на челу са злим.

Читав тај патријархов говор из Загреба (клик на везу) омаловажавање је историјског сећања сопственог народа. Чињеница да се патријарх српски чак делимичо ограђује од Светог Саве, посредно од његовог православља и српства, јер рече да постоје различите перспективе („Свети Сава, којег многи неће разумети, јер га тумаче из своје перспективе, био је сав Христов“) и основано се поставља питање због чега није нагласио то православље човека који је био сав Христов зато што је одбацио латинску јерес и све што је могао кроз ту латинску јерес да добије од овог света и што му је и нуђено. И њему и његовом оцу Светом Симеону, тада још световном владару Србије. У крајњој линији релативизација и позивање на „перспективе“ није ништа друго него почетак пута у отпадништво. Том логиком патријарха Порфирија могао би се извући закључак да и ми Срби „не можемо разумети“ Степинца јер га тумачимо из „своје перспективе“, а он је по Хрватима „сав Христов“ и зато по њима јесте светац. Знамо да се, по патријарху Порфирију, о томе може разговарати у „мешовитој комисији“.




У овом говору, који је јасно екуменистичко предавање, патријарх посебно наглашава реченицу: „Да сви једно буду“. Ово је реченица коју изговара Исус Христос у молитви Оцу пре него што ће бити ухапшен, а након Јудине издаје. Но, зашто је патријарх у овом екуменистичком предавању нагласио баш ову реченицу и око ње изградио своју беседу, и то баш у Загребу? Да ли је „случајно“ што се тако зове најзначајнији савремени ватикански екуменистички документ - енциклика папе Јована Павла Другог издата 25. маја 1995. године у Риму („Ut Unum Sint“) којим се поново потврђују одредбе злокобног II Ватиканског концила? Позивам вас све да прочитате ову енциклику (клик на везу), у којој папа позива све хришћане да преиспитају своју „несрећну прошлост“ и позива на екуменско јединство под патронатом Католичке цркве (све ће нам по овој енциклики Католичка црква дозволити, ништа не морамо мењати, можемо Богу служити како хоћемо, имати догмате какве имамо, али само да се поклонимо папи), и да је упореде са говором и ставовима српског патријарха и да пронађу има ли сличности.

Но, ако неко мисли да је све то само „пуста догматика од које се не живи“, јер „људи смо“, питам се због чега патријарх прича о љубави коју је научио од оних који су протерали и убијали његов народа (иако се не кају ни данас због тога, већ славе тај злочин из године у годину), а да је до тада, док га та љубав није разоружала, живео „у предрасудама“? Иначе, то су ти људи који и данас негирају стотине хиљада поубијаних Срба, човека који је био „духовна потпора“ геноцида над српским народом проглашавају свецем, људи који испред железничке станице, у центру своје престонице, Загреба града са којим се наш патријарх „воли јавно“ (како сам каже насловом своје световњачке књиге), држе изложену локомотиву звану Црна Катица, којом су у логор смрти у Другом светском рату одвозили Србе и Јевреје. Јасно је да пред том локомотивом нема навода о овим историјским догађајима, и зашто би их било кад је Загреб по овој беседи очигледно испуњен љубављу према Србима. Стога је патријарх у овом говору стигао и да подсети на „љубав“ коју је доживео од људи „на високим положајима“ у Хрватској, а што су исти они којима је ова локомотива само експонат који представља „најстарију хрватску локомотиву“. Због чега су овог владику, сада патријарха, људи „на високим положајима“ обасипали љубављу? Где можемо пронаћи одговор на ово питање? Да ли се као митрополит загребачко-љубљански бунио када је практично забрањена и када је чак као тема „испарила“ ћирилица у Хрватској? Да ли му је сметало што ти политичари на високим положајима воле Србе у Хрватској као што амерички председници воле Индијанаце по резерватима (као страни фолклор у изумирању) и на исти тај начин о Србима говори и својим грађанима? Да ли му је сметало што се у Хрватској свакодневно фалсификује историја и системски краде српско културно и уметничко наслеђе и да ли је јавно (или икако) реаговао и то покушао да спречи? Да ли му ту љубав пружају можда управо због оваквих „беседа“ какву је одржао у сада у Загребу или недавно у Јасеновцу? О патријарховим наводима из овог говора како је, сада покојни, Милан Бандић био „пријатељ Срба“, просто је страшно и говорити. Човек који је био градоначелник града у коме је, како рекосмо, током свих 20 година његове владавине стојала (и још стоји) као један од симбола престонице управо та Црна Катица?! Но, руку на срце, није то можда само до градоначелника Бандића. Да ли је ову Црну Катицу икада обишао и окадио владика-патријарх Порфирије, јер она је од седишта Митрополије загребачко-љубљанске (која му је била кућа годинама), удаљена не више од 10 минута пешке? Ако јесте, било би лепо да и то покаже јавно, као што је „јавна“ та његова љубав са Загребом. Но, делује врло очигледно да због те љубави коју добија са „високих положаја“, патријарх Порфирије увек и нагласи да он о политици ништа не зна и да га то не интересује. Ипак, кад је у Загребу, ето га Бандић и слични, кад је у Београду, ето га Вучић и његови (одмах након повратка из Загреба састао се јавно са потпредседником Владе Србије), кад даје први интервју као патријарх за Јавни сервис, па, ето га и покојни Ђинђић. Иако нема разлога да се помиње, ипак је поменут, неће шкодити.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Но, све ово заједно неважно је. Језиво је пре свега то што је патријарх изјавио „забринуто“ да „Црква Христова постоји не да би делила, не да би стварала конфронтације, него да би сабирала у Христу“. Црква Христова не може да „дели“ јер  Црква Христова не може бити подељена, као што ни Истина Христова не може да буде „подељена“. Једина „подела“ је та да Христов мач сече Истину од лажи. Од Цркве Христове може само да се отпадне. Но, прича о могућности „подељене“ Истини, о „деловима“ Истине у „другим црквама" говори управо поменута папина енциклика (и слична ватиканска документа), а што и јесте један од главних савремених догмата Католичке цркве. Наравно, Католичка црква „пуну Истину“ приписује сопственој цркви, док „делове“ могу поседовати и други, па и „браћа православци“. Не чуди стога што патријарх Порфирије и помиње, не само католике, већ и некатолике који трагају за Смислом (?!), Жидове (како каже), муслимане и друге „са којима смо се заједно окупљали у овом храму и молили се Богу” (?!) Да, баш тако, рече патријарх. Ut unum sint.

Зашто би, међутим, било ко од верника који је слушао ову беседу српског патријарха сутра поново дошао у свој правослани храм кад је свеједно, може и у катедралу да оде (можда му је ближа?), или у џамију, у синагогу да се тамо „заједно моли“, или чак у супермаркет код хероја касирке да тражи Смисао? Нема Смисла без Христоса. Христос је глава Цркве и то Правослане Цркве, за разлику од Католичке чија је глава, како сами кажу „намесник Христов“, по догмату, „непогрешиви човек“ – папа, а што је богохуљењe и најгори облик отпадништва. О чему онда прича патријарх српски? Зна ли он ишта од овога? Наравно да зна јер је учен човек, али због чега онда све ово?

Између осталог, Порфирије Перић ће остати упамћен као први представник СПЦ који је јавно пружио подршку ЛГБТ особама. На фотографији, тада епископ, Порфирије изјављује подршку у име СПЦ(!) Ани Брнабић, лезбејки и Хрватици која је мимо воље народа на место премијера постављена на Видовдан.

Могу се делити људи, и увек ће се делити и ићи тамо где пожеле и на вољу им, но не може се делити Истина, не може се делити Црква Христова. Није то ствар људи и њихових жеља. Могу они желети колико год хоће да деле Цркву, али не може то, није то на њима. Није спорно право људи да верују у шта год хоће, да иду у своје храмове да се моле коме год желе, но није ли наша обавеза (а тиме и обавеза патријарха пре свих) да их у њиховој илузији не подржавамо, ма барем када причамо о Богу, јер ће због тога душу своју изгубити? Ако, наравно, знамо да они верују у неку лаж или илузију, што значи и ако знамо да ми верујемо у оно што је Истина. Да ли онда патријарх Порфирије верује да је наша православна вера истинита? Ако верује, како може да подржава људе у њиховој самозабулуди и још ту заблуду и лаж да уводи у православни храм? То није у складу са хришћанском љубављу. Није то никаква мржња према другима, не, то је упрвао права љубав, љубав за њихову душу и вера у вечни живот којим можемо живети сви ако спознамо Истину.


Та реченица „да сви буду једно“, значи да сви буду једно у Истини, у Оцу, Сину и Духу Светом, а то је у Православној цркви чија је глава Христос. А ако патријарх српски сматра другачије, нека му драги Бог опрости. Не знам само због чега онда и жели да буде на челу ове Цркве, кад може и неке „друге“ и када може и са неким другима да се окупља и „моли се Богу“.   

И шта је следеће? Да ли ће српски патријарх када се врати из града с којим се воли јавно, отићи и до књижаре Српске Православне Цркве и поизбацивати све оне књиге Светих Отаца наше Цркве који причају о латинској јереси? Да ли ће исто учинити и када оде до архива наше СПЦ и погледа шта су све писали Свети Оци, или до манастира Хиландара, или до Пећке Патријаршије где би уистину требало да столује? Јер испада после патријархових беседа да нам ништа од тога више не треба. Ut unum sint, Порфирије.

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Предраг Јакшић: Срушени звоници - КМ Новине

Предраг Јакшић: Срушени звоници Све ми изузетно тешко пада. Сигуран сам да се много људи осећа исто тако. Гледам оне разрушене куће, оштећене цркве, срушене звонике и, пре свега, мртве људе, и чини ми се да опет ништа нећемо научити и ништа нећемо променити. А и како да променимо.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Предраг Јакшић: Срби и златно теле - КМ Новине

И ето, „ако то смета аутошовинистима и другосрбијанцима, онда мора да је добро". Погубна је то логика, јер мера људи Божјих нису безбожници, већ Богочовек Христос.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Предраг Јакшић: Борба против зла, о злочинцима и злотворима - КМ Новине

Предраг Јакшић: Борба против зла, о злочинцима и злотворима Иза сваког зла стоји зли. Ниједно зло није случајно, нити ствар тренутка ког човек није свестан, зли који стоји иза свега зна врло добро шта твори. И зато је свако релативизовање зла изузетно опасно.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању