https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове

четвртак, 13. јануар 2022.

Божићна посланица 2021. владике Ксенофонта, епископа рашко-призренског у егзилу

Божићна посланица 2021. владике Ксенофонта, епископа рашко-призренског у егзилу

"Поздрављамо на овај дивни празник и све вас, дјецо наша духовна, који се налазите и ван Србије и српских земаља, не само српскога рода, него и све из других народа,  хришћанског православног имена и закона, с краја на крај васељене"

Божићна посланица 2021. владике Ксенофонта, епископа рашко-призренског у егзилу
Владика Ксенофонт


КСЕНОФОНТ

По милости Божијој

Православни Епископ

Епархије рашко-призренске

у ЕГЗИЛУ

Свему свештенству, монаштву и свим правовјерним
синовима и кћерима Српске православне цркве
сверадосни хришћански поздрав:

 

МИР БОЖЈИ!  ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Христос се рађа – прослављајте Га!

Христос с неба – сусрећите Га!

Христос на земљи – узвисите се!

Певај Господу, сва земљо!

И у весељу запевајте, људи,

јер се прослави!

(ирмос прве песме божићног канона)

Хладна је витлејемска ноћ и чудан је пар који тражи коначиште. Старац и Дјевојка, уморни од пута, дођоше да цару принесу царево и да се попишу, како је прописано. А смјештаја за њих нема, осим хладне витлејемске пећине. И управо ту, драга дjецо духовна, збива се овај чудесни догађај, овај сусрет Неба са Земљом овај чудесни сусрет и сједињење Бога и Човјека, долазак у свијет Богочовјека. С Неба Христос, срећемо га! На Земљи Христос, и ми се узвишавамо! Весело пјевамо и ми, на овај радосни празник, ове Свете Ноћи, како се у многим језицима Божић назива.

А како се све то чудесно збива, јављају нам свети Еванђелисти у својој Благој Вијести. Дјевојка рађа, а нема мјеста за њено обиталиште. У Дому Хљеба, Витлејему, једино се пећина као красна палата царице показује, да Хранитеља и Умножитеља хљеба прими. Хљеб небески силази нам с Неба, Христос се рађа у убогом обиталишту да би васкрсао онога кога је по лику и подобију Своме створио, а који паде због гријеха свога.

У убоге јасле полаже се Бог и гледамо га као човјека, Богомладенца повијеног у пелене. Јосиф се смућује и не зна шта да мисли, и заборавља на пророштво Михејево које каже: И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чему ниси најмањи међу кнезовима Јудиним, јер ће из тебе изаћи Вођа који ће напасати народ мој, Израиљ.

А на посрамљење једнобожним Јеврејима, синовима истинитог Закона, долазе да се Јединоме поклоне мудраци са Истока, благочестиви звјездочатци, до тада незнабожни, приносе дарове: злато, тамјан и смирну; и траже Онога чију звијезду видјеше на истоку. Клањају му се прости и неуки пастири, славослове га Ангели. Чудесно и предивно сједињење Неба и Земље у овом скромном обиталишту.Безумни Ирод бјесни и тражи да погуби дјетенце, побојавши се за своју власт овоземаљску и убија хиљаде невиних младенаца витлејемских. А све му бива узалуд.

Како нас поучава богонадахнути српски Златоуст, свети Владика Николај Жички и Свесрпски, Христу су се поклонили најмудрији и најпростији свога времена, учени мудраци са Истока и прости пастири који чуваху у пољу своје стадо, а да су полуучена мудрост и искварена простота вазда били највећи непријатељи Христа, тј. Његове Истине, Његовог Јеванђеља, Његове Цркве. Запамтимо, драга дјецо духовна ове ријечи, јер, како онда, тако је и данас. Умни и прости једнако су Христа примали и примају у своје срце, а они који се само градише мудрима, полудјеше, како нас учи св. Апостол Павле.

И данас се свијет дијели на двије стране: они који се Христу клањају, који га истински прослављају и у смирењу, трпљењу и чистоме срцу плод доносе, по тридесет, по шездесет и по сто; и они који, са Иродом заједништво творе па би Христов спомен да униште, Његову благовијест и Његово учење, или макар да га умање до сићушне човјекоцентричне величине и да га поставе у срамни пантеон својих лажних богова.

Није ли и наше вријеме, браћо и сестре, мрачни и тужни свједок тога, кад, гледајући и распознајући знаке времена видимо да се свијет напунио оних који градећи се мудрима полудјеше, како је и пророковало велико пустињско свјетило, преподобни Антоније Велики: Вријеме долази када ће људи полудјети, и када виде некога ко није полудио напашће га говорећи: «Ти си луд, ти ниси као ми!»

Не говори ли ова свевремена поука управо о нашем времену, времену:»права, слобода, демократије, једнакости…», а уствари времена у којем у једном магновењу нестаде све оно чиме су се, расхристовљени Запад и обезбожена Европа, човјекоцентрични и богомрзећи, толико гордили и хвалили, до неба се подизали, градећи нову вавилонску кулу, а ето, већ се до ада сурвавају? Гдје је данас сва европска «слободарска» философија и умовање; гдје су тековине те многоопјеване културе и цивилизације, гдје је тај ничеовски «натчовјек», који је у својој «жељи за моћи» умјесто да у богочовјека узрасте, спустио се у потчовјека и из луднице виче: «Бог је мртав!», као што и пророкује Цар Давид: «Рече безумник у срцу своме: Нема Бога!» Јер управо, човјек и човјечанство који жеђ своје душе не утољава Богом, Богом Живим, како нас и учи цар Давид, осуђено је на пропаст и пропадање, на вјечиту смрт и умирање, такво човјечанство нема ни «циља, ни идеје ни плана» како и пише Шпенглер у «Пропасти Запада»!

А говорећи о Европи и Западу, Богом умудрени преподобни Јустин Ћелијски учи нас да: «Све мале и велике тајне европског духа састале су се и слиле у једну огромну и неизменљиву догму: догму о непогрешивости човека. Тиме су остварене главне тежње свеколиког европског хуманизма: и световног и религиозног. Човек је проглашен за човекобога. У самој ствари, догма о непогрешивости човека открила је главну тајну европског човека. Кроз њу, европски се човек јавно и искрено исповедио и земаљском и небеском свету, и казао шта је, шта хоће, чему стреми. Том догмом, он је одлучно и потпуно протерао из Европе Богочовека а зацарио човекобога. Тиме је заувек предодредио будућност Европе: она се неминовно мора кретати по начелима и смерницама непогрешивог човека – европског човекобога».

А отац Јустин ово богоодступништво и богоотпадништво Европе види, заједно са великим Достојевским,  управо у оном страшном паду папе и римокатолицизма који су продали Христа за земаљско господство и тиме били зачетници и узрочници европског материјализма и атеизма. Нека би Бог умудрио и просвијетлио све оне који, често и на епископским и патријаршијским катедрама, јересју екуменизма прљају свештену и урешену, богоукрашену одјећу божанске невјесте, Цркве православне, пристајући на молитвена општења са онима који су од Цркве отпали, јеретицима римокатолицима, као и свима онима које је касније та јерес породила.

Плодове, пак,  тог и таквог материјализма и атеизма видимо, даље, пред нашим очима, оличене у одузимању људских права, закључавањима, присиљавањима на вакцинацију од болести која није довољно испитана и од узрочника још мање доказаног, вакцинама које су су све само не медицински сигурне и испитане. Ово планско поробљавање човјека и човјечанства изискује да се свака хришћанска, макар мравља, али жеравична, савјест, успротиви и каже: не у моје име!

Зато, драга Наша дјецо духовна, пазимо како читамо, дакле, како разумијемо и како живимо науку и благовијест Христову. Данас, када многи божићне и новогодишње празнике проводе и прослављају, попут јеванђелског богаташа, сјајно се проводећи, обучени у скерлет и свилу фирмиране одјеће, по богатим домовима, па чак и ресторанима, хотелима и  зимовалиштима, уз вриску и необуздану музику и игру, треба се запитати прослављају ли на такав начин од Дјеве рођенога Богомладенца или, пак,  прослављају себе и своје страсти? Није ли и данас Христос у некој хладној уџерици и колибици, као некада у хладној пећини, са онима који су у тузи и немаштини, са неким сиромашком који се мрзне и гладује на децембарском мразу, јер су често у богатим и топлим домовима хладна срца, а у њима за Христа нема мјеста?

Загријмо и ми, браћо и сестре, срца своја љубављу према Господу и према ближњем, љубављу према вјери и Цркви православној, који данас тако страшно страдају и тугују. Сјетимо се своје мале и заборављене браће и нађимо им се у невољи, патњи и тузи, јер који помогне једном од те мале браће Христове, самом се Христу нашао и послужио, како нам у Своме Еванђељу Христос и обећава.

Сјетимо се, у ове благе дане, дјецо Наша духовна, и свих прогнаника, страдалника, избјеглица, расељених, који већ годинама, па и деценијама, не могу наћи правду на Земљи овој. Сјетимо се и своје браће и сестара на страдалном Косову и Метохији, који вијековима опстају и одстојавају, а посебно посљедњих двадесет и двије године од НАТО окупације Косова и Метохије и каснијег проглашења лажне државе Косово. Нека Господ и свима вама, који чувате свето Косово и свештену Метохију Богомладенац витлејемски да снаге да останете, да опстанете и да се радујете, јер, гле, обећао је Господ, велика је плата Ваша на небесима!

И сви ми, колико је до нас, да уложимо себе у борбу за очување Косова и Метохије и да истинска борба данас у Србији, поред очувања вјере православне, може бити само за очување светог Косова и Метохије, као и борба за очување људског и хришћанског достојанства и слобода, без наметања недоказаних и недоказивих присилних псевдомедицинских мјера у циљу контроле и експериментисања над људима, над читавим човјечанством. Само такву борбу можемо водити и подржавати, јер је Косово и борба за Косово увијек било Христоцентрично српско мјерило, од Кнеза Лазара до дана данашњег. Свака друга борба безуспјешна је и бескорисна, врло често инструментализовано и манипулативно завођење за Голеш планину, да се Власи не досјете!

Будемо ли се као слободни и храбри људи борили, чувајући чојство и јунаштво, благословиће нас Господ, као што и каже свети Владика Николај у пјесми:

Буди храбар и слободан,

Бог ти збори, Србине,

Ја ћу за те војевати,

Само држ’ се истине!

Поздрављамо на овај дивни празник и све вас, дјецо наша духовна, који се налазите и ван Србије и српских земаља, не само српскога рода, него и све из других народа,  хришћанског православног имена и закона, с краја на крај васељене, који сте, борећи се за свету Цркву и вјеру православну препознали у нашем блаженопочившем Старцу стјегоношу, барјактара, који високо држи развијен барјак Христов, а у исповједничкој Епархији рашко-призренској стуб и тврђаву Истине и Цркве Христове. Све вас, са краја на крај васељене поздрављамо и молимо Богомладенца Христа да вам да хришћанске снаге и крепости да издржите искушења кроз која пролазите и која све нас, заједно, очекују, да се не одрекнемо имена Христова и печата Духа Светога и слободе у Христу нам дароване, јер смо плаћени скупо.

Држимо се, дакле, Истине и Правде, Вјере, Наде и Љубави, драга браћо и сестре, дјецо Наша духовна, чувајмо свете врлине у души својој и приступајмо светој Цркви, молећи се и богослужећи у нашим храмовима-катакомбама, исповиједајући гријехе своје, причешћујући се светим Тајнама, и не плашећи се никакве силе вражије која по попуштењу Божијем, наилази на овај свијет, који, по ријечима Апостола Павла, …у гријеху лежи.

Јер, како и пјевамо на овај дивни и велики Празник, понављајући ријечи пророка Исаије: «јер нам се роди дијете и Син нам се даде…јер је с нама Бог». И то нам се роди Христос, за кога богослужбена пјесма каже: «Царство Твоје, Христе Боже, царство је свих вијекова, и владавина је Твоја у сваком нараштају»!

Такву вјеру исповиједамо, у таквог Бога вјерујемо, Богочовјека који постаде један од нас да би нас усинио и учинио Боговима по благодати. Зато сви заједно радосно запјевајмо: Поклањамо се Рођењу Твоме, Христе! Поклањамо се рођењу Твоме, Христе! Поклањамо се рођењу Твоме, Христе! Покажи нам и божанско Твоје Богојављење!

 

МИР БОЖЈИ! – XРИСТОС СЕ РОДИ!

О Рођењу Христовом, 2021. године,

Ваши молитвеници пред витлејемским Богомладенцем:

+Епископ Ксенофонт, предстојатељ ЕРП у Егзилу

+Хорепископ Николај, старорашки и лознички

+Хорепископ Максим, новобрдски и панонски

+Хорепископ Наум, хвостански и барајевски

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу - КМ Новине

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу Званична интронизација новоизабраног Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта обавиће се у недељу 17. јануара 2021. године у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.Досадашњи Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт, изабран је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Приступна беседа Хорепископа липљанског и ужичког, г. Ксенофонта (Томашевића) - ВИДЕО - КМ Новине

Архимандрита Ксенофонт (Томашевић), настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама једногласном одлуком Епархијског савета Епархије рашко-призренске у егзилу, а на предлог Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Г. Артемија, изабран је за хорепископа, са титулом липљански и ужички. Eпископска хиротонија богољубезњејшег архимандрита Ксенофонта, изабраног хорепископа липљанског и ужичког, обављена је у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, у недељу, 20.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Васкршња посланица 2021. године (ВИДЕО) - КМ Новине

Заиста, то: „ Радуј се!", и то: „Радујте се!" одзвања читавом Васељеном од оних дана до дана данашњег. Трепери та радост и на лицима свих вас и свих нас, који у ово васкршње јутро прослављамо и једним устима и једним срцем свету објављујемо ту велику и највећу радост за уморнога, осиротелога, уплашенога и усамљеног, умртвљеног и грехом обремењеног човека, дивним и сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!"





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

уторак, 28. децембар 2021.

Монашење у велику схиму у манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши (КиМ)

Монашење у велику схиму у манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши (КиМ)

Настављајући дело свог духовног оца, епископа Артемија, духовног руковођења монаштва, епископ Ксенофонт је био у канонској посети манастиру Светих Архангела у Готовуши 25. и 26. децембра.

Монашење у велику схиму у манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши (КиМ)



После исповести братије овог манастира епископ Ксенофонт, уз саслуживање протосинђела Дамјана и јерођакона Георгија, служио је велико вечерње а потом извршио монашење у чин велике схиме протосинђела Кирила давши му име Урило.

Протосинђел Кирило је најстарији клирик наше епархије. Рођен је 1935 године а замонашен је у манастиру Високи Дечани 1995. године од стране епископа Артемија. У јануару 1999. године рукоположен је за јерођакона (8. јануара) а убрзо и за јеромонаха (17. јануара). Потом по послушању прелази у манастир Драганац у Косовском Поморављу где неуморно ради на обнови ове древне светиње. За десетак година рада отац Кирило је успео да изгради конаке и помоћне зграде око манастирског храма Светог Архангела Гаврила. Поред труда на обнови светиње отац Кирило је велики труд уложио и на обнову побожности у овом крају Косова. Када је народ кренуо да напуста ове крајеве после бомбардовања 1999 године, отац Кирило је легао на пут испред колоне и тако спречио одлазак Срба. После смене епсикопа Артемија отац Кирило је остао у манастиру Драганцу, иако је убрзо био смењен од стране ново неканонског епископа. Ипак, због свих новотарија и притисака које је трпео од стране нове манастирске управе отац Кирило прелази у манастир Светих Архангела на Брезовици, који је основан по благослову епископа Артемија. Већ у дубокој старости отац Кирило је изразио жељу да прими велику схиму, најузвишенији и духовно најзахтевнији вид монашкога живљења. Излазећи у сусрет овој његовој благочестивој жељи епископ Ксенофонт га је замонашио у чин велике схиме и давши му име Урило (што значи светлост Божја). У својој беседи епископ Ксенофонт је подсетио великосхимника Урила да му је ово треће заветовање Господу, прво је било на крштењу, друго на монашењу у малу схиму и треће ово сад када прима велику схиму, и пожелео му успеха на новом попришту духовне борбе.

У недељу Праотаца, епископ Ксенофонт је служио свету архијерејску литургију уз саслужење протосинђела Бенедикта и Дамјана, јеромонаха Исидора и јерођакона Георгија уз присуство педесетак верника. У својој беседи на крају литургије владика је поучио вернике како да се духовно припреме за долазак у телу Господа нашега Исуса Христа, како би на прави начин прославили Божић и све божићне празнике.

Протосинђел Дамјан



26.12.2021. Епископ Ксенофонт: Пандемија је ствар демонска (Недеља Светих Праотаца у Готовуши)
 


26.12.2021. Беседа Владике Ксенофонта у трпезарији манастира Св. Архангела Гаврила у Готовуши


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Владика Артемије, први епископ у историји СПЦ који је лишен монаштва и изопштен из Цркве: Отпадник на правди Бога - КМ Новине

Владика Артемије, први епископ у историји СПЦ који је лишен монаштва и изопштен из Цркве: Отпадник на правди Бога #Интервју #Владика #Артемије #Амфилохије #Епархија #Егзил #Косово #Метохија #Србија #Православље #Вера #Екуменизам У наредном прилогу доносимо интервју Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија за недељник „Београдски глас".



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Песма ''у прогонству'' - обележје једног времена и једне борбе - КМ Новине

субота, 25. јул 2015. | КМ новине едавно је у манастиру Св. Јустина Ћелијског у Барајеву, у кутији за прилоге, пронађен листић са руком исписаном песмом под називом „У прогонству". Аутор се није потписао, али је на месту потписа написао: „Из главе цијела народа". На крају је и молитвено додао:



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Сабор Св. Архангела Гаврила на Брезовици (ВИДЕО) - КМ Новине

Задња недеља јула је дан када се прославља празник Сабора светог Архангела Гаврила. Широм православног света, овај дан је помен на јављање овога Архангела и његово исписивање песме Богородици Достојно јест прстом по каменој плочи али и на сва чуда која је до сада чинио јављајући небеске тајне људском роду.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

недеља, 19. децембар 2021.

Свети Николај архиепископ мирликијски чудотворац

Међу превеликим светилима Цркве Христове, као најсјајнија звезда, несумљиво стоји многопоштовано и преузвишено име и по животу и по вери и по делима, светог Николаја мирликијског архиепископа, великог пастира и чудотворца.




Овај угодник Божији представља прави дар Божији целом роду хришћанском и васцелој Цркви Христовој. У овом служитељу Божаснких тајни као на многоплодном дрвету благодат Божија је прорасла многе хришанке и еванђелске врлине. Тачније речено, на светом Николају заблистале су све хришћанске врлине и пунота благодати Божије у највећој мери која је човеку у Христу и Цркви Његовој могуће примити.

Ако говоримо о ревности у проповеди немогуће је не поменути светог Николаја, ако похвалимо преподобне испоснике и молитвенике, похвалићемо и њега, ако узвеличамо часне и ревносне свештенослужитеље Божијег олтара, узвеличаћемо и њега, ако се задивимо серафимској ревности свештених исповедника и мученика вере Христове, дивићемо се и њему, јер је својим преподобним и побожним животом овај човек Божији уселио у себе зраке благодати свих ових, као и многих других христоликих врлина.

Стуб Цркве, по милости познат и по дубини вере хваљен, свети Николај, родио се у малоазијској области Ликији у граду Патари око 270. године. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега. При крштењу је добио име Николај (грч. Νικόλαος — Николаос), што у преводу значи победитељ народа. Духовном животу поучавао га је стриц Николај, епископ патарски. Они су се заједно замонашили у манастиру Нови Сион. Након смрти својих родитеља, продао је цело имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем и многи су сматрали, да ће наследити свог стрица као епископ. Пошто је био скроман, повукао се у самоћу и безмолвије да тако сачека своју кончину. У његовом житију се вели да му се потом јавио глас Господњи и рекавши му: „Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од Мене увенчан“. Тада је напустио пустињачки живот и отишао у народ. Изабран је за архиепископа града Мира у Ликији (тада Римско царство, данас област данашње Турске).





Током владавине царева Диоклецијана и Максимијана у време гоњења и мучења хришћана био је затворен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири хришћанство.

Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, али због тога што је ударио александријског свештеника и кривоверца Арија, оптуженог за јерес, удаљен је са Сабора и забрањено му је даље присуство. Предање Цркве бележи да су му одобрили поновно присуство на Сабору тек када им се у сну преко изабраних архијереја јавио глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према светом Николају, који је бранио праву веру.

Још за време његовог живота сматран је светитељем. Молитвено се призива у помоћ при болестима, некој несрећи или немоћи. Предање сведочи да се он свима одазивао и да је свима помагао, а да је из његовог лица сијала светлост. У старости се разболео и преминуо 6. децембра 343. године. Свети Никола се и слави тога дана, што је уствари 19. децембар по новом календару.



shara03


Тропар, глас 4.

Правило вјери и образ кротости воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина, сего ради стјажал јеси смиренијем вискокаја, нишчетоју богатајао, оче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
 
Тропар, глас 4.

Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче свештеноначлниче Николаје, моли Христа Бога да спасе душе наше.


Кондак, глас 3.

В Мирјех свјате свјашченодјејствитељ показалсја јеси, Христово бо преподобне Евангелије исполнив, положол јеси душу твоју о људех твојих, сего ради освјатилсја јеси, јако великиј тајник Божија благодати. 


Кондак, глас 3.

Показао си се у граду миру као вршилац свете службе, светитељу Николаје, јер испунивши Еванђеље Христово, положио си душу своју за народ твој и спасао си невине од смрти. Због тога си се посветио као велики познавалац тајни благодати Божије.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

Непознати Господин

Непознати Господин

Испричаћу један доживљај који се догодио у Приштини нашем тадшњем кућевласнику, који је у дугим зимским ноћима седео са мојим оцем и причао о свему и свачему.

Непознати Господин



Ја сам као дете први пут дошао у варош са села 1925, и уписао се у први разред Гимназије у Приштини. Као дете, слушао сам сваки њихов разговор па и ову исповест нашег газде, деда Димитрија кројача:

„... После рата, годину, две, беше добро. Посао је ишао. Зарада прилична. Али једне јесени код мене поче нешто назад. Нема посла. Код других и некако, код мене никако. Слава за славом, иде свети Никола, Божић се приближава, а муштерија слабо. Ниоткуд динар да дође. На два дана пре светог Николе враћам се из вароши кући. Уз пут размишљам 'Шта да радим? Како ћу славу, светог Николу да дочекам?' Дођем кући, отворим врата од собе и видим своју жену са децом око менгела са распаљеним ћумуром, греју се и кувају нешто. Некако ми сви тмурни, невесели. Викнем мало у збиљи, мало у шали:
-'Ајде, шта чекате? Што не чистите? Слава иде. Ајде, одмах сви на посао. Поњаве, јастуке, рогоз напоље – и истресите пашину. Собу опајајте, изветрите. Да буде чисто до довече. Имало-немало, слава мора да се слави.'


Жена ме погледа мало чудно и нареди шта ће које дете да ради, а ја изађох на степениште и седох. Размишљм 'Шта сад? Где новац да нађем?' Касније уђох у собу. Деца као деца – дигла прашину. Све изнели у предсобље, које је прилично велико. Само икону светог Николе нису изнели. Рекох им:

-'А што ову икону не изнесосте?' Узмем је ја, прекрстим се и кажем: -'Свети Никола, буди задовољан ако те са сољу и хлебом дочекам.'
Пољубих је и изнесох и оставих на сигурно место. Опет изађем напоље, али куда? У том, трже ме лупање звекира на капији. Приближим се и назрем кроз разређене даске, неког непознатог, лепо обученог човека. Отворим и видим: непознат човек! Питам га


-'Кога тражите господине?'

-'Димитрија, шнајдера тражим! Да ли си то ти Димитрије?'

-'Ја сам', одговорих му с поштовањем.

-'Дошао сам код тебе, да ми сашијеш пар одела. Можеш ли? То ће ми требати за идућу суботу.'

-'Како да не могу, господине. Одмах ћемо отићи у чаршију, у мој дућан да узмем меру и да изаберете штоф какав желите.'

Пођох кући да узмем капут, кад ће он мени:

-'Знаш Димитрије, ја немам времена да идем у варош. Журим неким послом. Узми ти овде меру, а штоф узми црн, јер ми је потребан за празничне дане.'

-'Добро господине, како ви желите!'

Узмем му меру и кажем да дође на пробу, не ове већ идуће суботе. Он се сложи и изађох са њим да га испратим, и да му напоменем да да нешто пара унапред, јер немам ни динара за хлеб, а камоли за цео пар одела. Одлучих се најзад и рекох:

-'Молим вас, немојте се љутити, али ја немам пара. Ако је могуће...'

Он ме ту пресече и рече:

-'Колико ти треба?'

-'Па колико дате' рекох ја молећиво.

Непознати извади кесу од коже и даде ми пет златних лира. По ондашњем кретању, лира се могла купити за 400-500 динара. Узех ја лире, а оне ми упита:

-'Је ли довољно Димитрије?'

-'Уха! Бин берићет врсн', што у преводу значи: 'Хиљаду пута да ти се врати'.

Испратих непознатог доброг човека и вратих се у собу, дозивајући децу по имену:

-'Видо, Слободане, узмите зембил и хајдете са мном у варош!'
Деца се спремише овлаш, и са зембилом у руци, једно са једне, друго с друге стране мене, пођосмо. Купио сам шећера, бомбона, зејтина, брашна, тамјана, свећу и др. Деци ципелице, жени шамију. Сваком по нешто. Сутрадан повечерје. Гости полазе. Дан славе свечан. Другог дана већином старе жене и деца долазе.


Слава прође лепо. Сада на посао, Димитрије! Узмем штоф, скројем, сашијем, па чекам на пробу. Дође субота, господина нема... Недеље, нема га. Са сином наизменично дежурамо тако недељу дана, две три недеље. Бринемо се: 'Сигурно му се нешто догодило.' Најзад, престадосмо да дежурамо у радњи. Прођоше два месеца, три, пола године. Њега нема, па нема. Најзад се одлучих и одох у наш еснаф и све испричах и затражих да ме они саветују шта да радим са оделом.

Најстарији еснафлија, знајући моје стање, рече:

- 'Слушај Димитрије, продај то одело, а ако он дође, ти реци да си га нама дао и надокнадићемо му све, а ако жели и ново да му сашијемо.'

Тако и учиних. До дана данашњега тај се непознати добри човек не јави, а многе моје еснафлије, кад су чуле све ово, говорили су ми:

- 'Е, Диме, Диме, то ти се јавио свети Никола, нико други.'

Заиста Бог долази у помоћ кад изгубимо сваку наду, а од куда долази, непознато нам је.

Вој. Јоцић (1968)
Одломак из књиге ‘Огњиште’


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Молитва Светом Првомученику и Архиђакону Стефану - КМ Новине

Данас прослављамо проналажење и пренос моштију овог Божијег угодника, многа исцелења болесника догодише се од моштију св. Стефана. О, Свети Великомучениче Христов Стефане, који си Бога прославио својим страдалним моштима, не заборави нас, који кроз многе невоље и искушења пролазимо, већ се моли Многомилостивом Богу да подари мир свету, да удаљи непријатеља који је устао због Божијег гнева, грехова наших ради.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Свети великомученик Кнез Лазар - КМ Новине

Свети великомученик Кнез Лазар Житије Светог великомученика Лазара , ц ара српског Светосавски свенародни идеал и програм: „Све за Христа - Христа ни за шта", нико није у такој потпуности остварио као свети Великомученик Цар Лазар. Он је то свенародно остварио определивши се за Царство Небеско и приневши себе на Косовску жртву, и са собом сав народ Српски.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Светом Прокопију Срби су даровали један од својих најважнијих градова - Прокупље - КМ Новине

Светом Прокопију Срби су даровали један од својих најважнијих градова - Прокопоље (Прокупље) #Свети #Прокопије #Прокупље #Град #Вера #Православље #Срби #Србија #kmnovine "Године 1386. у Саборни храм Топлице, града властелина Југ Богдана и племића Топлице Милана и Косанчић Ивана, пренесене су мошти свеца са ратничком хаздејом и дарован му је српски кнежевски град."





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

петак, 15. октобар 2021.

Хрватска: Пресушило језеро – изронила православна светиња

Хрватска: Пресушило језеро – изронила православна светиња Површина језера Перућа у Хрватској све се више спушта, а ових дана из воде је извирио део старог православног манастира Драговић из 1395. године, који је 1958, због градње акумулацијског језера и хидроелектране – потопљен.

Хрватска: Пресушило језеро – изронила православна светиња
Потопљени манастир Драговић, архивска фотографија


Перућко језеро је ових дана на озбиљно ниском водостају, а из воде израњају камени зидови.

Тада је расељено 1500 људи, језеро је прогутало куће и плодна земљишта, али они који су живи и њихови потомци добро се сећају својих села и прича родитеља.


„Моја свекрва је цели живот причала о тим пољима, ливадама, овцама, дружењима. До смрти је причала о томе“, присећа се Марија Цвитковић за Дневник.хр.

Перућко језеро је вештачко језеро на реци Цетини, између планина Динаре и Свилаје у Хрватској. Пре почетка јесењих киша водостај досеже најнижи годишњи ниво и није реткост да се вода повлачи све до некадашњег природног корита реке Цетине, остављајући необичне призоре и подсећајући на тајне које леже испод површине воде.



Манастир Драговић са својим кућама у Кољанима, Врлика, пре потапања 1958. године

Прича о манастиру Драговић има посебан значај. Наиме, у питању је један од три историјска српска манастира у Далмацији, подигнут шест година после легендарне Косовске битке, у периоду тешком за српски народ.


На основу ”Повијести о Светорождественском манастиру Драговићу у Православној епархији далматинској” из 1859, манастир је понео име по Драгу који је са браћом прешао из Босне у Цетинску крајину, а по народном предању по речици која је извирала у близини. Манастир је до 1995. године чувао у својој библиотеци право благо – октоих из 14. века, минеј за месец мај из 1531. године, писан у Студеници, кратке записе Доситеја Обрадовића, који је на својим путовањима ту свраћао, као и Лаза Костић, Симо Матавуљ… У ризници се чувао антиминс патријарха Арсенија Чарнојевића из 1692. (први барокни антимис у Срба) и многе друге драгоцености.

Манастир Драговић спада у ред три најзначајнија далматинска манастира. Поред Крупе и Крке, који су саграђени нешто раније.


Након потапања, изграђен је нови манастир, на узвишењу изнад језера, који је 1995. опустошен и до реновирања почетком двехиљадитих, његове просторије су наводно служиле као штала.






* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Хрватска формира војни кaмп на Кoсoву и Метoхији - КМ Новине

Министар спољних послова Хрватске Гордан Грлић Радман најавио да ће Хрватска на Kосову и Метохији формирати војни камп, ради, како је рекао, "веће безбедности". Грлић је данас у Приштини рекао и да Хрватска подржава дијалог Београда са албанским сепаратистима и да се противи "било каквој промени граница" у источној Европи што збуњује јер ако то важи дословно, онда значи да Хрватска више не подржава шиптарске сепаратисте јер су Косово и Метохија саставни део Србије.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Хрватима благо и српске цркве - КМ Новине

На врху листе потраживања према Србији, званични Загреб ставио је повратак културних добара која су склоњена у време рата 90-их и похрањена у неким од културних институција у Србији.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Геноцид - константа хрватског односа према Србима - КМ Новине

Геноцид - константа хрватског односа према Србима " И тако смо ми, Ватикан и бечки двор, 1836. године,почели да стварамо хрватски народ". Лајош Талоци (1857-1916) "Хрватска енциклопедија" казује да је хрватска бановина из августа 1939. године "имала велико значење, јер је њоме обновље­на хрватска државност, изгубљена 1918., консолидиран је на­ци­онални простор, а...





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

петак, 8. октобар 2021.

Патријарх одликовао Вучелића, Слобиног комунисту, због ''новинарског професионализма и афирмације хришћанских вредности и врлина''

Патријарх одликовао Вучелића, Слобиног комунисту, због ''новинарског професионализма и афирмације хришћанских вредности и врлина''

"Патријарх српски Порфирије на великом је испиту у свом мандату на врху Српске православне цркве."

Патријарх одликовао Вучелића, Слобиног комунисту, због ''новинарског професионализма и афирмације хришћанских вредности и врлина''


Пише: Антоније Косановић



Патријарх српски Порфирије на великом је испиту у свом мандату на врху Српске православне цркве. Српски народ се налази пред изазовом званим ’литијумска грозница’, пред насртајима Рио Тинта, али и константне политичке нестабилности и неизвесности на Kосову и Метохији, у Црној Гори, Републици Српској, али и самој Србији.

Народ је дубоко разједињен и кохезиони фактор, као у најцрњим временима, ваљало би потражити у СПЦ-у и нарочито у њеном поглаварству.


Новоизабрани патријарх се супротно неопходним уједињавајућим тенденцијама, определио да настави путем свог претходника Иринеја који се прославио између осталог уручивањем одликовања Синиши Малом, Драгану Ј. Вучићевићу, Драгану Марковићу Палми или самом Александру Вучићу.

Поглавар СПЦ-а патријарх Порфирије одлучио је да уручи орден Светог Саве главном и одговорном уреднику Вечерњих новости, дугогодишњем председнику ФK Партизан и председнику Југословенског спортског друштва Партизан Милораду Вучелићу, који је свима познат пре свега као део “црвене банде” Слободана Милошевића.

Вучелић је „високо одликовање СПЦ, орден Светог Саве другог реда, за вишегодишњу успешну сарадњу, новинарски професионализам и афирмацију хришћанских вредности и врлина” добио захваљујући одлуци Светог Архијерејског Синода, а на предлог патријарха Порфирија.



Неке ствари су сада, нажалост, ипак много јасније… Питање је само једно. Зашто се црква одриче историјске улоге кохезионог фактора и народне саборности српског народа зарад партијских интереса и добре сарадње са актуелним режимом? Срамота ће наџивети и све нас, и партију, али и овакву цркву.

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com
div style="text-align: center;">* * *


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Митрополит Порфирије признао јеретика за светитеља - КМ Новине

петак, 22. април 2016. | КМ новине "Био сам одушевљен што је дошло толико људи, с толиким поштовањем, с вјером у Бога", рекао је митрополит загребачко-љубљански Порфирије у разговору за Вечерњи лист.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Предраг Јакшић: Ut Unum Sint - КМ Новине

Врло је тешко слушати и читати изјаве и беседе Порфирија Перића, а повезати то са чињеницом да се ради о патирјарху СПЦ. Сама чињеница да особа која све то што изговара седи на трону Светог Саве, поражавајућа је. Говор, одржан 24. марта 2021.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Митрополит Порфирије исповедио јерес - КМ Новине

Као што се и очекивало, после тријумфалног Сабора за екуменисте, наставило се пуним замахом ка организовању једне религије - „јединства у различитости". Стари, и „истрошени за пацифистичке хепенинге" епископи су послани у заборав, а на даљем спровођењу екуменизма активно је ангажована „млада гарда" екумениста.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Луфтика    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању