Вести:
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове

петак, 01. јануар 2021.

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу

Досадашњи Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт, изабран је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу.

#Епископ #Рашко_призренски #Ксенофонт #Косово #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Дана 31. 12. 2020. године на седници Епархијског Савета Епархије рашко-призренске у егзилу, одржаној у манастиру Нова Никеја у Лелићу, по препоруци и завештању блаженопочившег Епископа Артемија, једногласно је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу изабран Његово Преосвештенство Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт.

Image-1(5)(1)

Званична интронизација новоизабраног Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта обавиће се у недељу 17. јануара 2021. године у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

Screenshot_20201231-182125_Video Player(1)

 

Животопис Епископа Ксенофонта

Његово Преосвештенство Хорепископ Ксенофонт (Томашевић) рођен је 25. децембра 1975. године у Сиску, Р. Хрватска, од оца пок. Неђељка и мајке Душанке, у породици крајишких Срба. Основну школу и гимназију завршио је у Петрињи, где је, у тешка ратна времена, 1994. године уписао и студије Енглеског језика и књижевности на тадашњем Филозофском факултету у Петрињи.

Вихор ратних дешавања и тешко страдање крајишких Срба у злочиначком подухвату званом “Олуја“ доводе студента Ненада и његову породицу у Србију, где он наставља студије Енглеског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Приштини.

20. априла 1997. године, као апсолвент ступа у манастир Високи Дечани за искушеника и предаје са на духовно руковођење свом духовном оцу, Епископу Артемију. На бденију, уочи Св. Краља Стефана Дечанског, у новом ратном вихору и страдању Срба на Косову и Метохији, искушеник Ненад прима завете мале схиме и на монашењу добија монашко име Ксенофонт, по преподобном Ксенофонту Цариградском.

21. децембра 2004. Епископ Артемије рукополаже монаха Ксенофонта за јерођакона у манастиру Високи Дечани, а 19. децембра 2006. године за јеромонаха у манастиру Грачаница.

На Петровдан, 12. јула 2012. године, рукопроизведен је у чин протосинђела у манастиру Св. Јована Крститеља у Љуљацима и постављен за настојатеља манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

15. aвгуста 2020. године у манастиру Св. Првомученика и Архиђакона Стефана у
Грдовићима, владика Артемије га рукопроизводи у чин Архимандрита.

На седници Епархијског савета, одржаној 22. августа 2020. године у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, једногласно је изабран за Хорепископа липљанског и ужичког.

Хиротонисан је за Хорепископа липљанског и ужичког 20. септембра 2020. у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

На седници Епархијског савета, одржаној 31. децембра 2020. године у манастиру Нова Никеја у Лелићу, једногласно је изабран за Епископа рашко-призренског у егзилу.

Говори течно шест страних језика и са шест језика се служи.


Долгоденствуј Преосвјашчењејши Владико, на многаја и благаја љета!


* * *



Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Протосинђел Ксенофонт: Умјесто запаљене воштанице на гробу оца Јована - КМ Новине

Отац Јован се родио у Нишу од честитих родитеља Милорада и Биљане и на рођењу добио име Иван, које је његова благочестива бака, при крштењу код свештеника промијенила, вјероватно из милоште у Вања па је са тим именом и крштен.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Приступна беседа Хорепископа липљанског и ужичког, г. Ксенофонта (Томашевића) - ВИДЕО - КМ Новине

Архимандрита Ксенофонт (Томашевић), настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама једногласном одлуком Епархијског савета Епархије рашко-призренске у егзилу, а на предлог Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Г. Артемија, изабран је за хорепископа, са титулом липљански и ужички. Eпископска хиротонија богољубезњејшег архимандрита Ксенофонта, изабраног хорепископа липљанског и ужичког, обављена је у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, у недељу, 20.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Награђене мајке за одгајање деце у православном духу! (видео) - КМ Новине

На сабору младости и родитељства удружење "Срби на Окуп" је уручило поклоне за 145 мајки. Уручено је 27 златних ордена мајкама са петоро и више деце, 22 сребрна ордена мајкама са четворо деце и 96 плакета са књигама уручено је мајкама са троје деце.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

недеља, 27. децембар 2020.

Заупокојена Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Епископу Артемију

Заупокојена Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Епископу Артемију

Заупокојена Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Епископу рашко-призренском Артемију служиће се 30. децембра 2020. године у манастиру Нова Никеја у Лелићу.

#Заупокојена #Литургија #Епископ #Артемије #Косово, #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Заупокојену Литургију ће служити Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај са почетком у 9:00 часова. Парастос ће почети у 11.30 часова.


* * *



Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Упокојење, опело и биографија Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић) - КМ Новине

Упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић) У суботу, на Аранђеловдан, 21. новембра 2020. године у 14:10 часова у Ваљеву, после краће болести, упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић), наш духовни отац и епископ.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца - КМ Новине

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца - новембар 27, 2020. Предлажемо богољубивој пажњи наших читалаца опроштајно слово Архимандрита Хризостома и његове братије, из манастира Преподобног Никодима Светогорца, метоха светогорског манастира Симонопетре код Пендалофоса, у северној Грчкој, којим су се опростили од блаженопочившег Епископа Артемија.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Владика Артемије: Портрет, биографија - духовни вођа Срба с краја 20. и почетка 21. века - КМ Новине

Владика Артемије: Портрет, биографија - духовни вођа Срба с краја 20. и почетка 21. века Његово Преосвештенство Епископ Артемије Радосављевић рођен је 15. јануара 1935. године у селу Лелић код Ваљева, родном селу Св. Владике Николаја жичког и охридског. КМ Новине доносе текст из 2007.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

петак, 04. децембар 2020.

Данас славимо ваведење Пресвете Богородице

Данас славимо ваведење пресвете Богородице

Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме.

#Ваведење #Пресвета #Богородица #Косово, #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благолепним одећама и украсима, како и приличи кћери Царевој, невести Божјој.

За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая Святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Свети Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет“ када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму.

И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата свети Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Хрисотвој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.

 




Тропар, 4. глас

Днес благовољенија Божија предображеније и человјеков спасенија проповједаније, в храмје Божиј јасно дјева јављајетсја и Христа всјем предвозвјешчајет. Тој и ми велегласно возопијим: Радуј сја смотренија зиждитељева исполњеније.

Тропар, 4. глас

Данас се у храму Божјем светло јавља Дјева и свима предсказује Господа Христа, праслику Божије милости и проповед људског спасења. Зато јој и ми громогласно ускликнимо: Радуј се, испуњење Божијег промисла!

Кондак, 4. глас

Пречистиј храм Спасов, Многоцјениј Чертог и Дјева, Свјашченоје Сокровишче слави Божија, днес водитсја в дом Господењ, благодат соводјашчи, јаже в Дусје Божественом, Јуже воспјевајут Ангели Божији: Сија јест Сељеније Небесноје.

Кондак, 4. глас

Најчистији храм Спаситељев, најскупљи Дворац и Дјева, Свештена Ризница Божије славе, данас се уводи у дом Господњи, Благодат Духа Божанственог је сауводи; Њу певају Анђели Божији; Она је обиталиште небесно.



ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

(Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија светих за новембар, Београд 1998, стр. 631-644.)


Када се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења, свети праведни родитељи њени Јоаким и Ана одлучише да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Стога они сазваше у Назарет, где живљаху, све своје сроднике из царског и архијерејског рода, – јер сам праведни Јоаким бејаше из царскога рода, a cyпруга његова света Ана бејаше из архијерејскога рода, – а исто тако и хор беспрекорних девица. Притом они спремише много свећа и украсише Пречисту Дјеву Марију царским благољепијем, као што о томе сведоче свети Оци.


Свети Јаков, архиепископ Јерусалимски, од лица светог Јоакима говори овако: Позовите беспрекорне кћери Јеврејске, да оне узму свеће упаљене. – Од лица пак праведне Ане свети Герман, патријарх Цариградски говори: Испуњавам пред Господом завет који изрекоше уста моја у тузи мојој, и ради тога сабрах хор девица са свећама, сазвах свештенике, сакупих сроднике, свима говорећи: Радујте се са миом сви, јер се данас показах и као мајка и као родитељка, приводећи своју кћер не цару земаљскоме него Богу, Цару Небескоме. – О царској пак украшености Богодевице свети Теофилакт, архиепископ Бугарски, говори: Требало је да ваведење Свебожанствене Девице буде достојно Ње, да се тако пресјајног и скупоценог Бисера не би дотакла убога одећа: било је потребно дакле обући Њу у царску одећу на славу и красоту највећу.

Уредивши на тај начин све што беше потребно за свечано и славно ваведење, они кренуше на тродневно путовање од Назарета до Јерусалима. А кад стигоше у град Јерусалим, они свечано уђоше у храм и уведоше у њега одуховљени храм Божји, трогодишњу девојчицу, Пречисту Дјеву Марију. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, као што сведочи свети Тарасије, патријарх Цариградски, који ставља у уста свете Ане овакве речи: Крените девице носећи свеће, и идите испред мене и испред Богородице. – Свети пак родитељи, отац с једне а мајка с друге стране, вођаху нежно и богобојажљиво своју Богом им даровану Кћер. За њима радосно последоваше мноштво сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама, окружујући Пресвету Дјеву, као звезде светлу луну, на удивљење свему Јерусалиму. To свети Теофилакт описује овако: Кћи заборавља дом оца и приводи се к Цару, жељном красоте њене; приводи се не без почасти и не без славе, већ са свечаном свитом. Изводи се дакле Она из родитељског дома при свеопштем рукопљескању; за родитељима њеним иђаху сродници, суседи и сви који их љубљаху: очеви се сарадоваху са оцем, мајке с мајком; a девице са свећама у рукама иђаху испред Богодевице, као неки венац од сјајних звезда. И слеже се сав Јерусалим да посматра овај небивали испраћај и види трогодишњу Девицу, окружену толиком славом и почаствовану таквом свитом. И не само грађани земаљског Јерусалима него и небеског Јерусалима, свети анђели, стекоше се да виде преславно ваведење Пречисте Дјеве Марије. И видевши дивљаху се. О томе Црква говори: „Анђели, гледајући улажење Пречисте, удивише се како Дјева уђе у Светињу над Светињама“.[1]

Спојивши се с видљивим хором чедних дјева, невидљиви хор Бестелесних Умова невидљиво иђаше сауводећи Пречисту Дјеву Марију у Светињу над Светињама и, по наређењу Господњем, окружујући је као изабрани сасуд Божји. О томе свети Григорије, архиепископ Никомидијски, говори овако: Родитељи већ вођаху к дверима храма Дјеву, окружену Анђелима, уз заједничко радовање свих Небеских Сила. Јер Анђели, иако не знађаху силу тајне, ипак као слуге по наређењу Господњем служаху при њеном улажењу у храм. Они се дакле, прво, дивљаху видећи да је Она скупоцени сасуд врлина, и да Она носи знаке вечне чистоте и има такво тело, коме се никада неће приближити никаква греховна нечистота; а друго, испуњујући вољу Господњу, они обављаху наложену им службу.

Тако, са чашћу и славом Свебеспрекорна Девица би уведена у храм Господњи не само од људи него и од Анђела. И то с пуним правом: јер када старозаветни Ковчег који је у себи носио ману, и био само праобраз Пресвете Дјеве, би са великом чашћу унесен у храм Господњи у присуству свега Израиља, утолико пре са највећом чашћу, уз учешће Анђела и људи, требало је обавити увођење у храм оног истинског одуховљеног ковчега[2] који је имао носити у себи ману – Христа, Преблагословену Дјеву, унапред изабрану за Матер Богу.

При уношењу старозаветног Ковчега у храм Господњи испред њега иђаше земаљски цар који тада цароваше над Израиљем, Богоотац Давид; а при увођењу у храм Божји овог одуховљеног ковчега, Пречисте Дјеве, испред њега иђаше не земаљски већ Небески Цар, коме се ми сваки дан молимо: „Царе Небесни, Утешитељу, Душе истине“… Да је управо тај Цар предводио ову Царску кћер, о томе сведочи света Црква у данашњим песмама говорећи: У Светињу над Светињама уводи се Светим Духом Света и Беспрекорна.[3] При уношењу Ковчега беху музика и певање, јер Давид нареди старешинама левитским да одреде певаче да свирају у органе,[4] псалтире,[5] кимвале[6] и гусле,[7] и певају радосне песме. При увођењу пак Пресвете Дјеве весеље ствараху не земаљска музика и певање већ певање Анђела који невидљиво присуствоваху овоме. Јер они, при уласку њеном у Светињу над светињама на служење Господу, певаху небеским гласовима, нашта Црква данас и подсећа певајући у кондаку:[8] „Благодат Духа Божанственог је сауводи; Њу певају Анђели Божји; Она је обиталиште небесно“. – Уосталом, увођење Пречисте у храм бива не без људских песама. Јер праведна Ана (у Речи светога Тарасија) говори девама које иду напред: „Опевајте Њу похвалном песмом; певајте јој уз звуке гусала; ускликните Јој песму духовну; прославите је на десетоструном Псалтиру“. – To исто спомиње Црква говорећи: Јоаким и Ана радују се духом, и хорови девојачки певају Господу, псаламски припевајући и почитујући Матер Његову.[9] – To показује да је хор девица које су ишле тада испред Пречисте Дјеве певао неке песме из псалама Давидових. У том духу и саставитељ садашњег канона говори тим девицама: Почињите, девојке, и певајте песме држећи у рукама свеће.[10] – Сами пак свети праведни родитељи Јоаким и Ана, по сведочанству светог Тарасија, имађаху у устима својим ову песму праоца Давида: Чуј, кћери, и погледај, и обрати к мени ухо своје, и заборави народ свој и дом оца свога, и цару ће омилети лепота твоја (Псал. 44, 11-12). У сусрет овом славном ваведењу Богодевице, по казивању светог Теофилакта изађоше свештеници који служаху у храму, и са песмама сретоше Пресвету Дјеву, која је имала постати.

Мати Великога Архијереја који је прошао небеса.[11] Приводећи је к црквеним вратима света Ана, као што пише свети Тарасије, говораше овако: Хајде, кћери моја, к Ономе који је тебе даровао мени! Хајде, Кивоте освећења, к милостивоме Владици! Хајде, Врата Живота, к милосрдноме Дароваоцу! Хајде, Ковчеже Логоса, к храму Господњем! Уђи у цркву Господњу, Радости и Весеље света! – А Захарији, као пророку, архијереју и сроднику своме, она са Јоакимом рече: Прими, Захарија, чисту сеницу; прими, свештениче, беспрекорни Ковчег; прими. пророче, Кадионицу невештаственог жара; прими, праведниче, Духовни тамјан! – И још праведна Ана, како казује свети Герман, рече архијереју: Прими, пророче, моју Богом ми даровану кћер; прими, и увевши је посади на гори светиње, у припремљеном обиталишту Божјем, ништа не испитујући док Бог који Ју је позвао овамо не открије Своју коначну намеру о Њој.

Пред храмом беше, пише блажени Јероним, степениште са петнаест степеница према броју петнаест степеника псалмова, јер се на свакој од тих степеница певао од стране свештеника и левита по један посебан псалам.[12] Праведни родитељи дигоше Дјеву на прву степеницу, а она онда сама убрзо узађе до врха, окрепљена невидљивом силом Божијом. И сви се удивише угледавши трогодишњу девојчицу како по степеништу тако брзо узиђе сама. Нарочито се удиви томе велики првосвештеник Захарија, и као пророк, по откривењу Божјем, унапред провиђаше будућност ове Дјеве, јер он, као што каже Теофилакт, би обузет Духом. Исто тако и свети Тарасије говори о томе да Захарија, испунивши се Светога Духа, ускликну: О, Девице чиста! О, Дјево несаблажљива! О, Девице прекрасна! О, женама украсе! О, кћерима красото! Ти си благословена међу женама! Ти си свеирослављена чистотом! Ти си запечаћена девственошћу! Ти си разрешење Адамова проклетства!

Захарија, узевши Девицу за руку, вели свети Герман, радостан душом уведе је у Светињу над Светињама,[13] говорећи јој овако: Ходи, мога пророштва испуњење! Ходи, обећања Господњих извршење! Ходи, завета Господњег печате! Ходи, савета Господњег обелодањење! Ходи, тајни Господњих пуноћо! Ходи, свих пророка огледало! Ходи, овешталих гресима обновљење! Ходи, оних што у тами седе светлости! Ходи, најбожанственији и најновији даре! Уђи у радост, у храм Господа твога: у доњи део храма, доступан људима, а кроз кратко време и у недоступан за њих!

И Девица, веселећи се и веома радујући се, уђе у дом Господњи као у двор: јер иако беше мала по узрасту, имађаше само три године, ипак Она беше савршена благодаћу Божјом, као унапред позната и унапред изабрана Богом пре стварања света.

Тако Пречиста и Преблагословена Дјева Марија би уведена у храм Господњи. При томе првосвештеник Захарија учини необичну и за све чудновату ствар: он уведе Девицу у саму скинију, звану „Светиња над Светињама“, која се налазила иза друге завесе и у којој беше Ковчег завета, окован одасвуд златом, и херувими славе који осењаваху олтар,[14] куда није било допуштено улазити не само женама него чак и свештеницима, a куда је могао улазити једино првосвештеник, и то једном у години. Тамо првосвештеник Захарија додели Пречистој Дјеви место за молитву. Свима пак осталим девицама, које живљаху у храму до одређеног доба, додељивао је, по сведочанству светог Кирила Александријског и светог Григорија Ниског, место за молитву између цркве и олтара,[15] где касније и би Захарија убијен. Ниједна од тих девица није нипошто могла приступити к олтару, јер им је то било најстрожије забрањено од стране првосвештеника. Пречистој пак Дјеви, од времена њеног ваведења, ниједног тренутка Јој не беше забрањено. улазити у унутарњи олтар иза друге завесе и молити се тамо. To учини првосвештеник по тајанственом научењу од Бога, о чему свети Теофилакт говори овако: Првосвештеник, поставши тада ван себе, обузет Духом Божјим, схвати да је ова Девица обиталиште Божанске благодати и да је она достојнија од њега да свагда стоји пред лицем Божјим. Опоменувши се онога што је речено у закону одмах би јасно да се тај пропис односи на ову Девицу: стога без икаквог двоумљења и одлагања он се усуди, насупрот закону, да је уведе у Светињу над Светињама.

Како казује блажени Јероним, праведни родитељи Јоаким и Ана принесоше Богу са преблагословеном ћерком својом и дарове, жртве и паљенице, и добивши благослов од првосвештеника и светога сабора свештеничког, вратише се са својим сродницима дома и приредише велико угошћење, веселећи се и благодарећи Бога.

Преблагословена пак Дјева у почетку свога живљења у дому Господњем би смештена у дом за девице: јер храм јерусалимски, подигнут Соломоном, a no разрушењу обновљен Зоровавељем,[16] имађаше многе домове за становање, као што пише Јосиф, древни историчар јеврејски.[17] Изван, према зидовима храма беху унаоколо сазидане тридесет камених грађевина, одвојене једна од друге, простране и веома лепе; на њима беху друге грађевине, и на другима треће, тако да их беше деведесет на броју, снабдевене свим удобностима за живљење у њима. Висина њихова беше равна висини храма; и беху оне као куле које споља подупиру зидове храма. У тим дакле здањима беху станови за разна лица: одвојено становаху удовице које су дале завет Богу да до смрти своје чувају чистоту своју, као пророчица Ана, кћи Фануилова; одвојено становаху људи, звани назореји,[18] који слично монасима живљаху безбрачно. Сва та лица служаху Господу при храму и добијаху издржавање из прихода храма. А остала здања беху одређена за боравак путницима и гостима који су долазили издалека у Јерусалим на поклоњење.

Трогодишња девојчица, Пречиста Дјева Марија, као што је речено, би смештена у дом за девојчице при чему Њој беху додељене девојчице, старије по годинама од Ње и искусне у писању и ручном раду, да би се Богородица одмалена научила и писању и ручном раду заједно. А свети родитељи њени Јоаким и Ана посећиваху је често. Нарочито Ана, као мајка, долажаше врло често да види своју кћер и да је поучи. По сведочанству светог Амвросија и историчара Георгија, Дјева брзо изучи одлично Јеврејско старозаветно Писмо. И не само Писмо него одлично изучи и ручни рад, као што о томе говори свети Епифаније: „Беше Дјева оштроумна и пуна љубави према учењу; она се не само поучаваше у Светоме Писму, него се вежбаше и у предењу вуне и лана и у шивењу свилом. Благоразумношћу својом Она задивљаваше све; она се бављаше првенствено таквим пословима, који су били потребни свештеницима за њихово служење у храму; а споменуте ручне радове Она изучаваше, да би доцније, при Сину свом, могла издржавати себе: Она својим рукама начини Господу Исусу хитон, не шивен него изаткан сав с врха до дна“.

Пречистој Дјеви, каже свети Епифаније, као и другим девицама, давана је од храма обична храна, али њу су јели просјаци и путници, јер Она, као што пева Црква, беше храњена небеским хлебом. Свети Герман говори о Њој, да Она обично борављаше у Светињи над Светињама, примајући слатку храну од анђела. А свети Андреј Критски каже: „У Светињи над Светињама, као у палати, Она примаше необичну и бесмртну храну“.

Предање казује још и ово: Пречиста Дјева највише борављаше у унутрашњој скинији, која се налазила иза друге завесе и називала се „Светиња над Светињама“, а не у обичном дому за девице при храму, јер, мада јој место за становање беше одређено у том здању, њој не беше забрањено да на молитву одлази у Светињу над Светињама. А пошто Она порасте и изучи Свето Писмо и ручни рад, Она се још више бављаше молитвом, и обично по читаве ноћи и највећи део дана провођаше у молитви. На молитву Она одлажаше у Светињу над Светињама, а за ручни рад враћаше се у свој стан, јер, по закону, не беше допуштено ма шта радити у Светињи над Светињама или ма шта унети тамо. И Она време живота свога највише провођаше у храму иза друге завесе у унутрашњој скинији на молитви, а не у додељеном јој стану за ручним радом. Због тога сви учитељи Цркве сложно говоре да Пречиста Дјева до дванаесте године своје сав живот свој проведе у Светињи над Светињама, пошто отуда ретко излажаше у свој стан.

Какво беше живљење Пречисте Дјеве у детињству њеном, то блажени Јероним описује овако: „Блажена Дјева још у детињству свом, када беше при храму са осталим девицама, вршњакињама својим, живот свој провођаше по строгом поретку: од раног јутра па све до девет сати Она стајаше на молитви; од девет па до три сата после подне Она се бављаше ручним радом или читањем књига; а од три сата после подне Она опет отпочињаше своју молитву, и не престајаше молити се док Јој се не јави анђео, из чијих руку Она навикну примати храну. И тако Она све више и више непрестано растијаше у љубави к Богу“. Такав беше начин живота Пречисте Дјеве у детињству њеном, када Она још живљаше са девицама, вршњакињама својим. У то време када Она из дана у дан растијаше и јачаше духом, Она се и у подвизима усавршаваше, а кроз трудољубље њено увећаваше се и молитва њена, јер узлажаше из силе у силу, док је не осени сила Свевишњега. А да Јој се јављао анђео и доносио Јој храну, то је својим очима видео првосвештеник Захарија, о чему саопштава свети Григорије Никомидијски говорећи: „У то време када Она из дана у дан растијаше, растијаху у Њој и дарови Светога Духа, и Она борављаше с анђелима. To и Захарија дознаде: јер када он, по обичају свештеничком, беше у олтару, он виде да неко необичног изгледа разговара са Дјевом и даје Јој храну. To беше јавивши се анђео. И удиви се Захарија, и размишљаше у себи: Каква је ово нова и необична појава? Наизглед анђео, и говори са светом Девицом; Бестелесан по обличју доноси храну која храни тело; невештаствен по природи даје Дјеви вештаствену котарицу. Јављање анђела овде бива само свештеницима, и то не често; а женскоме полу, па још тако младој Девици, долазак анђела, очигледан сада, представља нешто сасвим необично. Да је Она удата, па притом нероткиња, и молила се Богу да јој да порода, као што се некад молила Ана, ја се не бих чудио овом призору који видим. Али Девица се не моли за такво нешто; међутим анђео се свагда, као што и сада видим, јавља Њој. Због тога мене обузима још веће чуђење, и ужас. и недоумица: шта ће бити из овога? Какву ће благовест објавити анђео? И каква је храна коју он доноси? Из каквог се хранилишта она узима? И ко је уготови? Каква рука умеси овај хлеб? Јер анђелима није својствено бринути се о телесним потребама; и мада су многи храњени од њих, ипак ту је храну спремала људска рука. Анђео који је служио пророку Данилу, мада је и могао силом Свевишњега да сам а не преко другога изврши оно што му је било наређено, ипак посла за ово Авакума са зделама, да необична појава анђела и необична храна не би уплашили храњеног Данила. Овде пак Девици долази сам анђео: ствар пуна тајанствености и изазива у мени недоумицу: Она се у детињству удостоји таквих дарова, да Јој служе Бестелесни. Шта је то? Да се неће на Њој збити предсказивања пророка? Да није Она циљ нашег очекивања? Да неће од Ње примити природу Онај што ће добровољно доћи да спасе род наш? Јер је тајна ова предсказана још раније, и Логос иште Ону која би могла послужити тајни. И зар није друга предизабрана да послужи овој тајни, него управо ова Девица коју гледам? Како си блажен доме Израиљев, из кога је изникло такво семе! Како си блажен, корену Јесејев, из кога је израсла ова шибљика која ће произвести свету цвет спасења! Како је славан спомен оних који су ову родили! Како сам блажен и ја који се наслађујем оваквим виђењем и такву Девицу припремам за невесту Логосу!“

To je реч Григорија Никомидијског. Но и блажени Јероним говори слично: Сваки дан Њу посећиваху анђели. И ако би ме ко упитао, како је Пречиста Дјева проводила тамо време младости своје, ја бих одговорио: To je познато једино Богу, и недоступном чувару њеном, светом Архангелу Гаврилу, који је са другим анђелима често долазио к Њој и с љубављу разговарао с њом. Боравећи тако са анђелима у Светињи над Светињама, Пречиста Дјева зажеле да вечито живи у ангелској чистоти и чедној девствености. По сведочанству светих учитеља: Григорија Ниског, Јеронима и других, ова Дјева заветова своју девственост Богу, јер у Старом Завету беше необично да девојке не ступају у брак, пошто брак беше у већем поштовању него девственост.[19] Међутим Пречиста Дјева прва у свету претпостави девственост браку, и заручивши себе Богу служаше My дан и ноћ у чистој Својој девствености; а Пресвети Дух, по благовољењу Бога Оца, припремаше у Њој обиталиште Богу Логосу. Стога нека је Пресветој, Једносушној и Нераздељивој Тројици слава и благодарност, а Пречистој Владичици нашој Богородици, Приснодјеви Марији част и хвала од свих нараштаја вавек. Амин.

———————————————————————-

[1] Стихира празника на великом Вечерњу.

[2] Ковчег, кивот – дрвени сандук, споља окован златом. У њему се налажаху: таблице завета, мана и жезал Аронов. Он био праобраз Божје Матере, због чега се Света Дјева и назива Кивотом или Ковчегом.

[3] Стихира празника на великом Вечерњу.

[4] Орган – свештени инструмент, вероватно налик на свиралу.

[5] Псалтир – гудачки инструмент, попут харфе. Првенствено, свирањем на њему праћено је певање свештених песама.

[6] Кимвал – музички инструмент; састоји се из два широка метална крута, који када се ударају један о други производе громки звук.

[7]
Гусле – инструмент са жицама, имао облик троугаоника.

[8] Кондак – свештена песма која укратко изражава суштину празника.

[9] Стихира на великом Вечерњу.

[10] Канон, песма 4.

[11] Под Великим Архијерејем који је прошао небеса подразумева се Господ Исус Христос (Јевр. 4, 14).

[12] Тих петнаест степеница налазило се при улазу у светилиште, куда нико није могао улазити осим свештеника и првосвештеника. При узлажењу, свештеници су на свакој степеници певали по псалам; и то петнаест псалмова: од 119 до 133 псалма. Зато се ови псалмови називају „степенишни псалмови“.

[13] Светиња над Светињама – најважнији и најсветији део храма. У њега могао улазити једино првосвештеник, и то само једанпут у години.

[14] Јевр. 9, 3-5.

[15] Тојест између притвора, где су свештеници приносили жртве и унаоколо кога су биле одаје за становање свештеника, и светилишта.

[16] Храм Соломонов је разрушио Навуходоносор, цар Вавилонски; нови храм подигао је Зоровавељ, 52 године после разрушења.

[17]
Живео у првом веку после Христа.

[18] Назореји: давали завет Богу не ступати у брак, уздржавати се од употребе вина и свих осталих алкохолних напитака, и не шишати косу. Обично је назорејски завет даван на извесно време, и то добровољно, са разних разлога: понекад су родитељи давали завет назорејски за своју децу: и управо у таквим случајевима када они нису имали деце а желели су да их добију од Бога.

[19] У то време сваки је желео да има потомство, да би се спомен о њему што дуже очувао на земљи, и да би, ако не он сам, онда његови потомци могли постати учесници у царству очекиваног Месије – Избавитеља.




Ако сте стигли довде, онда треба да знате и ово:

КМ новине су једини потпуно независни медиј са Косова и Метохије
и то са поносом истичемо. Али... слобода ипак кошта, као и борба.

Да би смо могли и даље реално да извештавамо о ономе што други искривљено представљају или прећуткују, потребна нам је ваша
подршка јер све што ради у корист истине о Србији и њеном народу, данас је препуштено себи. Тако је и са нама.

Кликом на поље испод, износом који сами одређујете, помажете да наставимо да трајемо!



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Колера и света икона - Богородица Пећка

Колера и света икона - Богородица Пећка #Kosovo #Metohija #STaraSrbija #Srbija #Ikona #Bogorodica #Vera #Pravoslavlje #Kolera #Virus #Korona #Covid19 Између Глободера и Бабиног Моста на Косову логоровао је један батаљон анадолске војске 1911.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

За кога Мајка Божија каже реч, душа тога човека неће пропасти ни у овоме веку ни у вечности!

Анђео се тада јавио праведноме Јосифу у сну и рекао да узме Богомајку и Христа- детенце, и да бежи у Египат са њима.Знате ли оно из Светога Предања, када је света Породица бежала. Упамтите ту причу добро, да видите колико је велики и свет благослов Мајке Божије, да га и ви добијете.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Чудотворна икона Богородица Кикоска из Мушутишта

Чудотворна икона Богородица Кикоска из Мушутишта је копија чудотворне иконе Богородице из манастира Кикос на Кипру, коју је насликао Свети Лука у I веку наше ере. По узору на ову икону у 19. веку је насликана икона Мајке Божије која се по кипарској, такође, назива „Кикоска" или Кикотуса.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 30. новембар 2020.

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца - новембар 27, 2020.

#Kosovska #Mitrovica #Грачаница #Епископ #владика #Артемије #Косово; #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTV




 

Предлажемо богољубивој пажњи наших читалаца опроштајно слово Архимандрита Хризостома и његове братије, из манастира Преподобног Никодима Светогорца, метоха светогорског манастира Симонопетре код Пендалофоса, у северној Грчкој, којим су се опростили од блаженопочившег Епископа Артемија.

Братство Преподобног Никодима Светогорца у блаженопочившем Епископу Артемију, препознало је старца и духовника, борца за истиниту веру и чистоту православља још пре много година и трудило се све ово време да састрадава са прогоном, болом, патњом нападаног, клеветаног, осуђеног Старца-Исповедника и прогнаника, радо га примало у свој манастир, слушало његове беседе и напајало се његовим отачким и пастирским поукама, дивило се његовом неустрашивом подвигу смиреног ношења крста исповедања вере православне.

Благодаримо о. Хризостому и његовом братству на овим дивним, искреним и храбрим речима.

Уредништво портала ЕРП у егзилу



На данашњи дан, прије 60 година… (21./8. 11. 1960.)

(у спомен Преосвећеног Г. Артемија, Митрополита рашко-призренског и косовско-метохијског у изгнанству)

На данашњи дан, прије 60 година, свети Јустин Поповић чекаше пред Царским дверима храма манастира Светог Архангела Михајла у Ћелијама. И док се пјевао тропар: „Похитај да ми отвориш очинско наручје…“, са великом жељом, узбуђено и емоционално, тада још младић Артемије, преклонио је кољена пред стопама Светога и примио из његових чесних руку ангелску схиму. Ангели радошћу отворише небеске двери и узнесоше монашке завјете тадашњег младића Артемија пред престо Божји. А нови монах живљаше окружен љубављу и брижношћу свога Светог Старца, Преподобног Јустина…

Након 60 година, Ангели су поново отворили небеске двери и узнијели душу, сада већ старца Артемија, у славу Божију. Свети Јустин духовно је породио светог Артемија, а свети Артемије духовно је породио светог Харитона, Новомученика и Исповједника.

А ми данас умно приклањамо кољена пред тијелом светог Артемија, кога Бог обдари трпљењем, благошћу, милостивошћу, радошћу и трезвеношћу.

Преосвећени Старче и нови Светитељу Цркве Православне, био си од своје браће прогоњен, оклеветан, рашчињен и изопштен („Ничега се толико не плашим као Епископа, осим малобројних“, рече св. Јован Златоуст). Читав је твој живот био преиспуњен траговима мучеништва, љубави и правде ради. Твоја дјеца, монаси и монахиње и мноштво народа, остали су уз тебе, и сами прогнани, „процвјеташе“ у пустињи и дадоше живот безводним и необдјеланим душама свих оних који препознаше твој лик.

Немамо шта да ти принесемо, чесни Оче. Клањамо се твојим страдањима, стављајући у твоје дланове само једну сузу и један цвијет узбран од твојих врлина. Цјеливамо твоје чесне мошти и надамо се да ћеш као свети Златоуст, једног дана да се вратиш на престо историјске Митрополије рашко-призренске и косовско-метохијске. Тамо ћеш се срести са блаженим Харитоном, твојим духовним сином, који је спреман да те сусретне у слави Божијој.

Наше свештено братство, сви као један, умно се налазимо пред твојим светим моштима, цјеливајући побожно твоју чесну руку. И смирено просимо твој благослов, надајући се на твоје молитве пред свемилосрдним Богом.

Настојатељ
Свештене обитељи преподобног Никодима,
Архимандрит Хризостом
и са мном све у Христу братство

Свети Јерарше и Исповједниче Артемије, моли Бога за нас!


Са јелинског изворника: 
ОВДЕ

посрбио
+Хорепископ липљански и ужички, Ксенофонт




Ако сте стигли довде, онда треба да знате и ово:

КМ новине су једини потпуно независни медиј са Косова и Метохије
и то са поносом истичемо. Али... слобода ипак кошта, као и борба.

Да би смо могли и даље реално да извештавамо о ономе што други искривљено представљају или прећуткују, потребна нам је ваша
подршка јер све што ради у корист истине о Србији и њеном народу, данас је препуштено себи. Тако је и са нама.

Кликом на поље испод, износом који сами одређујете, помажете да наставимо да трајемо!



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Упокојење, опело и биографија Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић) - КМ Новине

Упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић) У суботу, на Аранђеловдан, 21. новембра 2020. године у 14:10 часова у Ваљеву, после краће болести, упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић), наш духовни отац и епископ.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Џејмс Џатрас: Српска Црква је победила америчку агенду у Украјини али не и у Србији - још увек - КМ Новине

Џејмс Џатрас: Српска Црква је победила америчку агенду у Украјини али не и у Србији - још увек #Ukrajina #Srbija #Kosovo #Metohija #NATO #Vladika #Artemije #uegzilu Дакле, неуспех пројекта Порошенка, Стејт департмента и Патријарха Вартоломеја у Украјини је победа не само за православну цркву у целини, већ и за Српску цркву.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Барајевски синаксис виђен очима срца - КМ Новине

Недељу Мироносица, 9/22. априла, свети Јустин Ћелијски је својим молитвама пред престолом Господњим, сабрао чисто Православље на једном месту. Тог дана радовали су се и веселили сви свети мученици и исповедници вере Православне! Православна браћа Грци, Румуни, Руси и Срби ставили су Христа испред себе, и тако показали да су спремни и да страдају за Њега, као што је и Он страдао за нас.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 22. новембар 2020.

Упокојење, опело и биографија Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић)

Упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић)

У суботу, на Аранђеловдан, 21. новембра 2020. године у 14:10 часова у Ваљеву, после краће болести, упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић), наш духовни отац и епископ.

#Владика #Артемије #Косово, #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev



У јутарњим часовима преосвећени владика се причестио пресветим Тајнама Христовим.

Света заупокојена Литургија поводом упокојења блаженопочившег Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија бити служена у понедељак, 23. новембра 2020. године, у манастиру Нова Никеја у Лелићу, са почетком у 9 часова, а опело ће почети у 12 часова.

Тело блаженопочившег Епископа Артемија биће изложено у капели манастира Нова Никеја све време до опела.


Биографија његовог преосвештенства, епископа рашко - призренског у егзилу, ГГ Артемија


Његово преосвештенство епископ Артемије Радосављевић рођен је 15. јануара 1935. године у селу Лелићу код Ваљева. Шестом (од седморо) рођене деце његови благочестиви родитељи Веселин и Косана дали су име Марко. Одрастајући у Лелићу поред породице Велимировића која је дала нашој светој Цркви два епископа – светог владику Николаја охридског и жичког и Јована шабачко-ваљевског а будући и сам син црквењака Веселина заволео је храм Божији и богослужења. Благословено село Лелић поред храма Светог Николаја Мирликијског који је подигао свети владика Николај има још једну велику светињу а то је средњевековни манастир Ћелије, задужбину краља Драгутина – светог Теоктиста. У том манастиру је даровити Марко упознао архимандрита Јустина Поповића који ће му касније постати и духовни отац а чији живот ће му бити вечито укрепљење на ревност за чистоту вере. Основну школу Марко је завршио у Лелићу у време Другог светског рата, имајући велику наклоност ка епским и родољубивим песмама од којих је многе научио напамет, једном за цео живот. То родољубље и верност Косовском завету који су усађени у њега још од малих ногу доћи ће до изражаја много касније када га промисао Божији доведе у трон епископа рашко-призренског.

Нижу Гимназију са малом матуром Марко је завршио у Ваљеву а по жељи својих родитеља и благослову свог старца, аве Јустина, уписао је Православну богословију Светог Саве у Београду, која се тада налазила у манастиру Раковици. Као добар ђак а још више добар друг остаће у срцима својих школских другова заувек. И деценијама касније, на годишњим сусретима са својим школским друговима из богословије, од којих су многи постали свештеници а неки су изабрали неке друге животне путеве, сви ће они показивати велико поштовање с љубављу се сећајући школских дана и његове доброте.

По одслужењу војног рока Марко уписује Православни богословски факултет у Београду 1960 године.

Исте године, 20. новембра, уочи Аранђеловдана, храмовне славе манастира Ћелије, бива замонашен и добија име по светом великомученику Артемију. На првој години факултета епископ шабачко-ваљевски Јован рукоположио га је за јерођакона. На Аранђеловдан 1964. године рукоположен је у чин јеромонаха у манастиру Крка од стране епископа далматинског г. Стефана. По одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ, постављен је за наставника новоустановљене богословије у овом манастиру.

Желећи да се даље богословски усавршава 1968. преко Париза стиже у Атину на постдипломске студије које су крунисане докторском дисертацијом на тему Тајна спасења по светом Максиму исповеднику. Задивљујућа борба светог Максима за чистоту православља и његово страдање због тога били су кључни за одабир теме докторске дисертације.

По завршетку постдипломских студија враћа се у домовину 1977. год. где бива постављен за професора у Призренској богословији светих Кирила и Методија. Не желећи да своје знање сведе само на академско већ да га претвори у опитно, обраћа се свом светом духовнику за благослов да напусти професорску катедру. Пошто за то није добио благослов наставља своје послушање професора. Међутим, годину дана касније, сам ава Јустин увиђа исправност става свог духовног сина и даје му благослов за одлазак у манастир. Тадашњи епископ рашко-призренски Павле, потоњи патријарх, имао је разумевања, како је говорио: Потребни су нам монаси лако ћемо ми наћи професоре. Добивши благослов свог Синода и епископа са својим једнодушним братом јеромонахом Андрејем одлази у манастир Црну Реку који је тада био пред затварањем.

Ту почиње ново животно поглавље које ће трајати од 1978 – 1991 године а које ће имати не само последице по овај манастир него и за читаву СПЦ.

Управо у овом трошном и запуштеном манастиру нићи ће једна нова школа и расадник монаштва које ће трајно изменити слику српског монаштва.


Врло брзо по доласку у манастир Артемије остаје сам, али са решеношћу да не оде. И Бог му шаље једног по једног искушеника, где ће се убзо формирати, за српске прилике, једно веће братство које ће постати магнет за многе младе душе жељне Бога. На месту игумана црноречког дочекаће га и избор за епископа рашко-призренске епархије на мајском СА Сабору 1991. године. Те године епископ рашко-призренски Павле бива изабран за патријарха српског и он сам предлаже за свог наследника игумана црноречког Артемија. Хиротонија је обављена 23. јуна у Пећкој патријаршији.

Новоизабрани епископ је одмах почео да ради на свеукупној духовној и материјалној обнови епархије. Једна од првих мера било је бесплатно, сабороно крштавање и сабороно црквено венчавање на читавој територији епархије, без обзира на године старости. Истовремено је уведена обавезна исповест пред причешће, као и забрана причешћа свим црквено невенчаним лицима. Иако ће се ове мере некима учинити као наметање, за кратко време ће многи епархиоти увидети благотворност исповести и интезивнијег хришћанског живота. Исповест ће врло брзо од обавезе прерасти у духовну потребу епархиота који су до тада веру доживљавали више као обичај и део традиције.

Упоредо са овим препородом збива се и препород монашког живота. Манастир Црна Река постаје источник монаштва које ће попуњавати наше древне косовско-метохијске светиње а истовремено по милости Божијој број монаха у манастиру неће се смањивати. Тако је из Црне Реке потекло монаштво у манастирима Дечани, Сопоћани, Зочиште, Дубоки поток, одакле се прелило у манастире Свети Архангели код Призрена, Бинач, Драганац, Ђурђеви ступови, Врачево, Светог Вазнесења у Тушимљу, Светог Јована Крститеља у Сочаници. После 500 година обновиће се монаштво у манастиру Бањска. А Црна Река ће давати још и монахе за обитељи у Девиним водама, Пресвете Богородице у Браини. У Великој Хочи биће отворен манастир Светог Јована Крститеља. На молбу тада епископа нишког Иринеја, неколико монаха из манастира Сопоћани ће прећи у манастир Светог Јована Богослова у Поганову. Неки од монаха ће напустати епархију тако да су и друге светиње широм СПЦ бити обновљене. Тачан попис се не зна. Бог зна.

Поред набројаних мушких манастира и женско монаштво ће процветати. Умножиће се сестринство у манастиру Грачаница одакле ће неке отићи у манастир Гориоч, обновиће се манастир Свете Тројице у Мушутишту, одакле ће сестре после јуна 1999 прећи у манастир светог Николе у Кончулу, Рашка, где ће се скупити преко 20 сестара. По благослову, сада блаженопочившег, епископа Данила Крстића у епархију ће доћи, у монахољубиве руке (како је говорио епископ Данило) епископа Артемија, монахиња Макарија која ће обновити манастир Соколицу код Звечана. Умножиће се сестринство у Девичу. Изнад Лепосавића ће оживети манастир Свете Петке, Улије. Епископ Артемије је замонашио 20-25% од укупног броја монаха у читавој СПЦ.




Неки од ових манастира ће пострадати током рата 1999. када ће бити порушено и око 120 цркава од којих су многе средњевековне. Епархија ће после завршетка рата изгубити око 250.000 верника који ће у избегличким конвојима заједно са војском напустити територију Косова и Метохије. Услед нових околности седиште епархије се привремено измешта из Призрена у манастир Грачаницу. Многе светиње су обезбеђивале снаге КФОР-а. Епископ Артемије постаје представник једине српске институције која је остала на Косову и Метохији тако да сада његова улога није више само пастирска већ и дипломатска. Чврсто бранећи инетересе СПЦ и српског народа учествовао је на многим конференцијама, сведочећи о страдању нашег народа и проблемима с којима се свакодневно суочавају.

Борећи се за права народа који је остао на својим огњиштима али и за права оних који су протерани, владика је постао глас свих угњетених и његови доследни ставови које је јавно износио и по којима је и живео полако су учинили да и се и сам народ управља по речима свог пастира. Своју дипломатску активност владика није водио само на територији своје епархије већ и у многобројним сусретима у иностранству, у светским центрима моћи.


17. марта 2004 године, организовани су велики немири од стране Албанаца што је за последицу имало рушење или оштећење још 35 црквава. Тада су страдали и обновљени Свети Архангели код Призрена и манастир Девич. Уништене су и многе српске куће а Косово и Метохију је напустило још неколико хиљада Срба. Мартовским погромом обесмишљене су многе конференције на којима се говорило о миру. Постало је јасно да Албанци потпомогнути својим менторима са запада желе етнички, од Срба, чисто Косово и Метохију. После мартовског погрома почело је да се прича о обнови цркава и манастира али само оних које су оштећене у мартовском погрому. О обнови цркава и манастира који су уништени или девастирани 1999. године нико из међународних институција није хтео да говори. Владика је у међувремену подигао и тужбу против КФОР-а који су били задужени да сачувају цркве и манастире. У тренутку покретања тужбе епископ Артемије је имао и подршку СА Синода и СА Сабора. 2004. године епископ Артемије добија свог викарног епископа у лику дотадашњег игумана манастира Дечана – Теодосија, који ће врло брзо постати узрок великих сукоба.

Стојећи чврсто на ставовима светих отаца да са неправославнима не може бити никаквог молитвеног општења епископ Артемије је све више постајао камен спотицања нарастајућој екуменској струји у СПЦ. Тај сукоб је добио нову димензију са обновом светиња на Косову и Метохији. Епископ Артемије је био става да они који су рушили светиње не могу их обнављати, док су други епископи имали другачије мишљење и снаге да га наметну. Обнову су ипак вршили албанци и то веома нестручно о чему се подробно говори у књизи „Неодржива обнова“.

У овом спору викарни епископ Теодосије није био покоран свом надлежном епископу већ је своје непослушање називао „послушањем Синоду“ истовремено ширећи неистине о владикиним блиским сарадницима.

Заступајући чврст став за очување Косова и Метохије, епископ Артемије је био против тихе предаје Косова и Метохије, која је вршена од стране српских власти кроз разна попуштања и кршења међународних права која су чињена под великим притиском водећих држава запада. Будући тако „некооперативан“ епископ Артемије је сметао и моћницима овога света који се залажу за отимање Косова и Метохије, српским властима које су изразиле спремност за предајом само да би се одржали на власти а такође и екуменистичкој струји епископа која је изражавала своју „кооперативност“ у свим овим догађајима.

Заједничким снагама ових трију фактора у фебруару 2010. епископ Артемије је смењен са трона епископа рашко-призренског. Без икаквог црквеносудског поступка на мајском сабору 2010. епископ Артемије је пензионисан без права да изабере један од манастира у епархији где би живео.

Протеран из епархије којом је управљао скоро 20 година смештен је у манастир Шишатовац више по нужди него по избору. За својим духовником, не мирећи се са клеветама и не желећи да живи по правилима нове управе, из многих манастира кренуло је око стотину монаха и монахиња. Они су се сместили по приватним кућама а један број монаха се сместио у Љуљацима на имању почившег протојереја Томислава Марковића који је изградио цркву и конак.

Напади нису престали, а почетком септембра епископ Артемије је добио забрану свештенослужења. Повињавајући се овој неправедној одлуци епископ Артемије је Синоду дао до знања да се он више неће покоравати неканонским одлукама и тражи да се његов случај преиспита на јесењем заседању СА Сабора.

Игноришући молбу епископа Артемија Сабор бира новог епископа рашко-призренског 18. новембра 2010. Тог дана епископ Артемије одлази у манастир Дубоки Поток где ће 19. новембра служити литургију. Са епископом ће саслуживати и јеромонаси који су неправедно били под забраном свештенослужења од администратора епархије.



Исте вечери на седници Сабора је донета још једна неканонска одлука о рашчињењу епископа Артемија, враћен је у чин монаха. На молбу новоизабраног епископа рашко-призренског уз сарадњу полицијских служби Србије и тзв. Косова епископ Артемије је са својом пратњом депортован са територије Косова и Метохије а сви монаси и монахиње су избачени из манастира. Већ 28. новембра 2010. одслужена је прва литургија у Љуљацима, што се може узети као датум почетка егзила. Епископ Артемије је одбио да се покорава неканонским одлукама СА Сабора и Синода а и јеромонаси, монаси и монахиње нису више поштовали даље забране и рашчињења које су доносиле црквене власти.

Монаштво је спонтано, најчешће на имањима која су даровали верници, почело да оснива катакомбе чији се број непрестано умножава. Најпре је катакомби било само у Србији а касније су отваране катакомбе и у иностранству, Европи и Америци. За десет година егзила основано је преко 30 катакомби. Монаштву рашко-призренске епархије у егзилу придружио се и један мали број монаха и монахиња из других епархија, не пристајући на заједницу са екуменистички настројеним епископством. И у егзилу епископ Артемије је наставио да умножава монаштво, тако да је за 10 година егзила замонашио око 40 монаха и монахиња. Због великих потреба верника епископ Артемије је рукоположио више од десет мирских свештеника.


Напајајући се чистом водом православља од свог духовног оца, аве Јустина, епископ Артемије је свагда непоколебиво следовао светим оцима. То се види и из његових најранијих семинарских радова. Отуда и не чуди што је његов избор за докторску тезу било богословље светог Максима Исповедника. Борба светог Максима за чистоту православља и његово страдање због њега, били су главни подстрек за избор теме. Епископ Артемије се у својој докторској дисертацији бави проблемом неусловљености оваплоћења Бога Логоса. Овај рад не само да јасно доказује основну претпоставку већ је и одлично духовно штиво за духовну надоградњу сваког православног верника. Желећи да се и други у Србији упознају са богословљем овог светитеља епископ Артемије ће превести и неколико дела светог Максима. Епископ Артемије није богослов који се богословљем бави у неком кабинету. Сви његови радови су настали као одговор на савремене изазове вере и верника. Тако је настала и књига „Практична веронаука“ која је због своје једноставности и приступачности почетницима у вери доживела седам издања са укупним тиражом око 15 000 примерака. Епископ Артемије ће написати и животопис светог владике Николаја под називом „Нови Златоуст“. Као епископ рашко-призренски покренуће часопис „Свети Кнез Лазар“ у којем ће објавити још неколико превода светоотачких текстова. Часопис ће бити изразито антиекуменистичког карактера те је због тога био практично забрањен у другим епархијама СПЦ. На молбу СА Сабора епископ Артемије ће написати и представку Сабору о екуменизму на основу које ће Сабор донети одлуку о иступању СПЦ из Светског Савеза Цркава. Нажалост ова одлука је бесправно преиначена на Синоду тако да никада није спроведена у дело. Још једна књига чији назив сам по себи говори о садржају „Са Христом кроз живот“ је такође зборник радова епископа Артемија у којима се он бави различитим богословским проблемима. Зборник студентских радова „Истина – Пут – Живот“ нам јасно открива светоотачно утемељење богословских погледа епископа Артемија још у студентским данима.


Истински патриотизам епископа Артемија је скоро опипљив и он се види у свим његовим беседама о Косову и Метохији, у представкама међународним организацијама, на разним конференцијама. Неке од њих су штампане у часопису „Свети Кнез Лазар“ а изашла је и књига „Са Косовом у срцу“. Но све је што је записано до сада о борби за очување Косова и Метохије у Србији и Срба на Косову и Метохији, о тој дипломатској активности епископа Артемија, за коју је изостало разумевање и код црквених и код државних власти, недовољно илуструје величину жртве поднету на овом пољу.

Његова најважнија књига заправо никад није написана. То је књига о борби епископа Артемија за чистоту вере која никад није престајала а интезивирана је од 2010. године, после признавања патријарха Иринеја да је екумениста. Бранећи светоотачко православље богонадахнутим речима а још више делом епископ Артемије храбро сведочи истине православне вере, њену јединственост, њену светост, њену саборност у истини и љубави, показујући себе достојним апостолским прејемником.

Упокојио се у Господу на Аранђеловдан, 21. новембра 2020. године, на дан јубилеја 60 година од монашења, након причешћа Светим Тајнама Христовим.

Протосинђел Дамјан (Ковачевић)


Ако сте стигли довде, онда треба да знате и ово:

КМ новине су једини потпуно независни медиј са Косова и Метохије
и то са поносом истичемо. Али... слобода ипак кошта, као и борба.

Да би смо могли и даље реално да извештавамо о ономе што други искривљено представљају или прећуткују, потребна нам је ваша
подршка јер све што ради у корист истине о Србији и њеном народу, данас је препуштено себи. Тако је и са нама.

Кликом на поље испод, износом који сами одређујете, помажете да наставимо да трајемо!



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Владика Артемије: Прогоне ме јер сам забранио Бајдену да посети Дечане

После шест година започело суђење владики Артмију и сарадницима, у очигледно монтираном процесу. Прогнани епископ рашко-призренске епархије, владика Артемије, одбацио је на почетку суђења у Вишем суду у Београду оптужбе да је злоупотребом овлашћења оштетио фонд епархије намењен обнови манастира на Косову и Метохији у периоду од 2004. до 2009.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Судски процес потив владике Артемија крцат неправилностима, недостају и докази (ВИДЕО)

Маратонски процес у случају против владике Артемија и његових сарадника настављен је прошлог месеца пред Вишим Судом у Београду. Оно што овај случај од почетка каратерише јесте недопустив ниво неправилности, нелогичнсти и правних пропуста који га прате од самог почетка.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Поново успоставити канонски поредак

То је, како за 'Данас' каже владика Артемије, његов јавни одговор на саборску одлуку са образложењем о искључењу из СПЦ, која му је недавно званично достављена, али и на тврдње да је „у расколу". Он жели да Све што се догађало последњих година и још се догађа показује колико је црквени поредак уништен и искварен.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању