https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Новорусија. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Новорусија. Прикажи све постове

субота, 6. август 2016.

„Пројекат Русија“ – књига која је претходила буђењу Русије (ПДФ)

„Пројекат Русија“ – књига која је претходила буђењу Русије (ПДФ) Поштовани читаоче, пред Вама је први део књиге анонимних аутора под насловом „Пројекат Русија“ за коју се несумњиво може рећи да је претходила буђењу Русије.






На превођење ове књиге подстакла ме је велика сличност са ситуацијом у Србији и жеља да она и код нас произведе сличне ефекте као и у братској Русији.


На СРБском ФБРепортеру ова књига је доступна и за бесплатно преузимање у пдф формату.

Као један од првих пројеката наше виртуелне издавачке куће, СРБски ФБРепортер Вам је учинио доступним и штампано издање књиге и то по најнижој могућој цени.

Напомена: У Србији је 2009. године Академија за дипломатију и безбедност из Београда издала превод прве три књиге „Пројекта Русија“ (касније је исти превод штампао и Службени гласник). Тај превод је штампан у малом тиражу и због својих мањкавости је слабо употребљив за српског читаоца (о чему је писао и Драган Бунарџић на сајту Видовдан). Књига која је пред Вама је потпуно нов превод који ће, надам се, бити на корист свим читаоцима.
 


Мирјана Радосављевић
преводилац књиге Пројекат Русија
и уредник СРБског ФБРепортера




.....

Пројекат Русија 1



Реч аутора


ПРВИ део. Идеја

Глава 1. Кључни појам

Глава 2. Добре намере

Глава 3. Идеја

Глава 4. Приказ ситуације

Глава 5. О заштити


ДРУГИ део. Схватање

Глава 1. Прапокретач

Глава 2. Велики смисао

Глава 3. Очеви и разбојници

Глава 4. Принцип пирамиде

Глава 5. Формулација првог закључка


ТРЕЋИ део. Ново време

Глава 1. Почетак краја

Глава 2. Логика као бомба

Глава 3. Слепа улица

Глава 4. Нови оријентири

Глава 5. Рaђaње капитала

Глава 6. Међународно тржиште

Глава 7. Обнова паганства


ЧЕТВРТИ део. Друштво новца

Глава 1. Нова форма државе

Глава 2. Суштина савременог система

Глава 3. Чудовишта

Глава 4. Култ глупости


ПЕТИ део. О Русији

Глава 1. Русија – посебна земља

Глава 2. Социјални раскол

Глава 3. Адаптација на нове услове

Глава 4. Речи – бомбе

Глава 5. Атак новог типа

Глава 6. Информациона агресија

Глава 7. Значај православља

Глава 8. Подлост


ШЕСТИ део. Завршни стадијум

Глава 1. Криза запада

Глава 2. Све се понавља

Глава 3. Тенденција распадања

Глава 4. Филозофско одступање

Глава 5. Тешко схватљиви моменти

Глава 6. Улога Русије

Глава 7. Резиме

Глава 8. Отворена игра

Глава 9. Суштина и видови државе

Глава 10. Одлике оптималног државног модела

Глава 11. Избор пута


СЕДМИ део. Алтернатива

Глава 1. Власт заснована на сили

Глава 2. О партији

Глава 3. Недостаци диктатуре

Глава 4. Власт заснована на ауторитету

Глава 5. Главна предност монархије

Глава 6. Теократија

Глава 7. Вариjанте оптималне монархије

Глава 8. Нови систем

Глава 9. Проблеми савремености

Глава 10. Проблеми разумевања

Глава 11. Стремљење ка идеалу


Поговор прве књиге

Упозорење

* * *

Реч аутора


Кад су Александру Македонском предложили да ноћу нападне на знатно јачу војску персијског цара Дарија, он је одговорио: «Ја не крадем победу». Неки су ово сматрали лакомисленошћу, али Александар је имао правилну процену. Тако моћан непријатељ, као што је Дарије, неће капитулирати због материјалних губитака и губитака људства. Поседујући огромне ресурсе, персијски цар би без тешкоће надокнадио сваки губитак. Дарија је било могуће победити само сламањем његовог борбеног духа, а то се могло постићи само отвореном борбом.


Ми се налазимо у сличној ситуацији. Наш противник, који располаже огромним материјалним и интелектуалним потенцијалом, води против нас невидљив рат. Праузроци тог рата су сакривени, видљиве су само негативне последице. Непријатељ се може победити, сломивши његов дух. Наша крајња исправност може га натерати да устукне. Треба скинути са вука овчју кожу и открити његово право лице.




Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

недеља, 31. јул 2016.

Српски новинар и режисер поново у Новорусији — Миодраг Зарковић о Донбасу, Украјини, Србији (Видео)

Српски новинар и режисер поново у Новорусији — Миодраг Зарковић о Донбасу, Украјини, Србији (Видео) Српски новинар и режисер Миодраг Зарковић поново је посетио Донбас. На путу до Доњецка, у Ростову на Дону, дао је ексклузивни интервју за Новински фронт — Србија (News Front).

Миодраг Зарковић


Господин Зарковић је говорио о томе шта је на њега оставило најјачи утисак у ДНР-у , и зашто су га људи у Новорусији подсетили на ситуацију у Србији деведесетих година или на Косову и Метохији — сада. Поента је у «посебној атмосфери», рекао је наш саговорник.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: ⏯

На питање о Украјини Зарковић је сагласан да је она — пример како не сме држава са се понаша у односима са ЕУ. Могла ли би она бити антипример за Србију? «Не знам шта би могло да отрезни Александра Вучића», рекао је Зарковић.

Он је такође говорио о свом новом филму, посвећеном серији «Игра престола» који ће ускоро бити преведен на руски. Становницима Новорусије који су преживели рат и патњу, биће занимљиво погледати овај филм, сигуран је Миодраг Зарковић.

24.7. 2016. News Front Србија / Фонд Стратешке Културе



Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

субота, 30. јул 2016.

На оделима америчких олимпијаца руска застава

На оделима америчких олимпијаца руска застава На свечаним оделима тима Поло репрезентације Америке, са фотографија које је њихов олмпијски комитет објавио, јасно се виде и руске заставе.

На свечаним оделима тима Поло репрезентације Америке, са фотографија које је њихов олмпијски комитет објавио, јасно се виде и руске заставе.
ПОЛО репрезантација америчког тима / Фото: ТЕАМУСА

У медијима и друштвеним мрежама повела се дискусија о свечаним оделима олимпијске репрезентације САД, у којој ће се спортисти појавити на церемонији свечаног отварања Олимпијаде у Рио де Жанеиру.

По мишљењу неких новинара и корисника друштвених мрежа, на оделима америчких спортиста се јасно види руска застава. На мајицама спортиста су беле, плаве и црвене пруге. Тако да се, када су сакои закопчани, стиче утисак да на себи имају боје руске заставе. Како сматра спортски новинар Кевин Кадук, иако руска и америчка застава имају исте боје, није јасно зашто су пруге распоређене баш на такав начин.

Како пише Кадук, сакои могу остати и раскопчани, али тешко да амерички спортисти желе да изгледају „неуредно” у очима међународне заједнице.

Корисници друштвених мрежа су са иронијом реаговали на одела америчких спортиста, преноси РИА „Новости”.

„Да нису прсте опет умешали руски хакери? Мајица америчке репрезентације за церемонију отварања изгледа као руска застава”, пише ‏@UniWatch.

„Изгледа као да су обукли плави сако преко руске заставе. Како сте уопште то дозволили?” – пита се ‏@purplecarnival.

„Јесу ли то грешком распоредили боје као на руској и српској застави, или је то комична случајност? Нека Бог чува RuS&USA ” – коментарише @absolutefriends.

Неки други корисници су оштрије реаговали.

„Баците та одела. И решите се тих белих панталона. Не треба нам руска застава на нашим спортистима”, пише @SpencerLeone.

Већина коментара које пренела руска агенција садрже поруке непријатељства и не подржавају овакав гест (не знамо какво је заиста расположење уопштено гледано јер је избор сведен) али он је високо изнад политичких догађаја, дубоко људски, храбар и достојанствен.


Иако у Србији с правом, због урушавања наше државе и других злочина према српској држави и народу Америка није омиљена држава и често је на мети критика српске јавности, овако храбар гест нећете видети код српских спортиста који ће упоредо са представницима шиптарских сепаратиста шетати на овој истој церемонији.




Извор: Агенције    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

уторак, 19. јул 2016.

(Подсећање, 2012.) Поклоници из Србије, заједно са руском браћом, на месту страдања Царске породице

Током јула месеца 2012. године, по благослову владике Артемија, организовано је поклоничко путовање у Русију где је група српских ходочасника учествовала на прослави „Царски Дани“ и обишла места страдања Свете Царске породице  Романових.





***

Поклоничко путовање је трајало од 14.07. – 28.07.2012.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: ⏯

Наиме, сваке године централна прослава „Царских Дана“ обележава се у Јекатеринбургу на месту страдања Царске породице, одакле Крсним  ходом велики број људи (око 50 000) у знак покајања за убиство Цара пролази стазом њиховог мучеништва дугом око 35 километара. Група поклоника из Србије је, заједно са руском браћом, учествовала на овом Крсном ходу.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: ⏯



  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: ⏯

Екатеринбург. Царский Крестный ход. 2012

Екатеринбург. Царский Крестный ход. 2012
Прилог на ТВ Сојуз

Ходочасници из Србије учествовали су и на Крсном ходу (литији) у Алпајевску у знак сећања на 18. јул 1917. када су у том месту убијене велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна и монахиња Варвара. Велика река људи прошла је путем њиховог страдања, дугим 18 километара од Алпајевска до храма Руских новомученика, где су њихова тела бачена у јаму.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: ⏯




Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

уторак, 5. јул 2016.

Спасимо Донбас!

Уколико се жели да макар Донбас опстане, а евентуално и Новорусија оживи, морају се под хитно смијенити Захарченко и Плотницки.

Њих двојица су уништили Новорусију. Сарађују са хунтом у окупираном Кијеву, раширили су криминал, полтронство и издају. Најгоре је што су обојица потписали издајнички Мински споразум, којим се обнавља монструм Украјина, а смијенили или побили праве народне вође.
Захарченко и Плотницки


















Пише: Игор Војиновић



Њих двојица су уништили Новорусију. Сарађују са хунтом у окупираном Кијеву, раширили су криминал, полтронство и издају. Најгоре је што су обојица потписали издајнички Мински споразум, којим се обнавља монструм Украјина, а смијенили или побили праве народне вође.


Најизвесније је, како и ондашњи житељи тврде, да Плотницки стоји иза убиства руских јунака Александра Беднова, Евгенија Ишћенка, Алексеја Мозговоја и Павела Дремова.

Својим поступцима уништавају морал народа и угасили су идеју Новорусије. Одржавају привремено ДНР и ЛНР, које се у Минском споразуму не спомињу. Уколико не буду уклоњени Захарченко и Плотницки руски народ у Новорусији ће доживјети огромна страдања а Руска Федерација ће бити жестоко уздрмана.

Вратити праве народне вође и јунаке Губарјева, Стрелкова и Безлера у ДНР а Болотова у ЛНР. Тако се може спасити руски народ о даљег страдања а Русија катастрофалних посљедица.




Нормално, то би значило и наду за нас и остатак поробљеног свијета. Не смије се допустити да Новорусија прође као Србска Крајина.

СЛАВА НОВОРУСИЈИ

5. 7. 2016.
Игор Војиновић


Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

субота, 2. јул 2016.

Снајпериста о томе како је убио неонацисту и украјинског хероја, Слипака (ВИДЕО)

Недавно је одјкенула вест о убиству неонацисте и "хероја" из редова "Десног сектора" са територије бивше Укрјаине.

  "Морнар" је руским медијима изјавио да су украјински војници напали положаје око Луганска, користећи артиљерију.  Војник је рекао да су украјински снаге безбедности напале положаје, користећи артиљерију. Како се зора приближавала артиљеријска дејства постојала су све интензивнија а непријатељ се све више приближавао позицијама про-руске војске око Луганска. #Слипак, #Василиј, #Снајпер, #Новорусија, #Луганск, #Акција, #дејство, #непријатељ,
Убијени Слипак. Боље се осећао убијајући цивиле него наступајући у Париској националној опери.


Познатог певача Париске националне опере, који је одбацио своју каријеру да би се придружио про-фашистичким снагама милитаната бивше Украјине, Слипака Василија, током борбених дејстава убио је снајпериста са надимком "Морнар", јавиоје "русдијалог.ру".

"Морнар" је руским медијима изјавио да су украјински војници напали положаје око Луганска, користећи артиљерију.
Војник је рекао да су украјински снаге безбедности напале положаје, користећи артиљерију. Како се зора приближавала артиљеријска дејства постојала су све интензивнија а непријатељ се све више приближавао позицијама про-руске војске око Луганска.

Снајпериста се налазио на "тајном" положају недалеко од пункта под контролом његовог вода. "Морнар" је нагласио да војници нису могли да подигну главу од жестине непријатељских дејстава. Због тога је он одлучио да уништи митраљеско гнездо.


Снајпериста је описао догађај: "Карактеристична ватра митраљеза постајала је све интензивнија и тако открила силуете непријатељских војника." То му је помогло да локализује мете и елиминише непријатеља.

Он је новинару скренуо пажњу на то да су се у ватри назирале само људске фигуре а да је тек из медија сазнао ко је у ствари био његова жртва.

 




Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 16. јун 2016.

Руске геополитичке позиције и стране реакције на њу

У недељу 19. јуна у 20 часова у Клубу Зрно, руски геополитичар Леонид Савин одржаће предавање "Руске геополитичке позиције и стране реакције на њу".

Биће обезбеђен симултани превод са руског на српски језик.  Леонид Савин је угледни руски геополитичар, политиколог и уредник часописа и интернет портала Информационно-аналитический портал „Геополитика“, Journal of Eurasian Affairs, Katehon magazine и Pluriversum.
Леонид Савин

Биће обезбеђен симултани превод са руског на српски језик.

Леонид Савин је угледни руски геополитичар, политиколог и уредник часописа и интернет портала Информационно-аналитический портал „Геополитика“, Journal of Eurasian Affairs, Katehon magazine и Pluriversum. 


Више о Клубу Зрно ОВДЕ



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 23. мај 2016.

Годишњица смрти команданта Алексеја Мозговоја

Прошло је годину дана од како је убијен легендарни командант бригаде „Призрак“ Алексеј Борисович Мозговој.


Да, а власти ЛНР нису пронашле ко је учинио то терористичко недјело. Зашто то нису урадили? Ради ли се можда о неспособности институција ЛНР или је нешто друго у питању?

Коме је сметао покојни Мозговој? Укрима? Да, тачно је, веома је сметао Укро хунти у окупираном Кијеву, али они нису имали шансе да дођу до њега, а и сам Мозговој би волио да је погинуо у борби са њима.

Сметао је народни вођа и један од покретача устанка у Луганску првенствено властима ЛНР и РФ. Поменуте власти нису хтјеле обнављање Новорусије, него обнову Украјине и шверцовале су и данас шверцују са Укрима све од нафте, преко угља до хуманитарне помоћи. Због свега тога су и потписани Мински споразуми, којим се не помињу ни Новорусија, ни ДНР и ЛНР, него “поједине општине Доњецке и Луганске области“ (Укр терминологија) и постепено обнављање Украјине уз разоружање народне војске и препуштање границе са Русијом бандама хунте.

Алексеј Мозговој је био против заживљавања „кнежевстава“ ДНР и ЛНР, а за обнову Новорусије. Што значи да је био против Минског споразума, који је потписао и спроводио од Путина постављени председник ЛНР Игор Плотницки. Против издајничке политике режима у Луганску и Москви бунили су се и Александар Беднов командант специјалног батаљона „Бетмен“ као и козачки командир Евгеније Ишћенко. Обојица су побијени у засједи прије Мозговоја. Против издаје је био и легендарни козачки командант Павел Дремов, који је заједно са Мозговојем упутио отврено писмо протеста властима Руске федерације. Плотницки се трудио да одвоји Дремова од Мозговоја и у томе је на кратко био успио. Што је било сасвим довољно. Прво је из засједе 23. маја 2015. убијен Мозговој, а потом неколико мјесеци касније 12. децембра 2015. и Павел Дремов.


Након мучког убиства команданта Мозговоја наговјештавао сам, да се бојим, да је по логици ствари следећи Дремов и то се обистинило. Многи су ме тада нападали, вјерујем да ће ме неки и сада нападати , јер једноставно неће да сагледају чињенице, слијепо вјерујући Путину ,као да је он Бог. Овдје се не ради о некој мојој великој памети ,него о једноставном и логичном увиђању ситуације. Србски народ је на жалост толико пута преварен и разочаран, да једину наду види у обновљеној Русији, тачније у Путину. Не примјећујући ниједан његов погрешан потез. Велика већина Срба воли Русију, што и треба и сам спадам међу њих , али једно је Русија , а друго је Путин. Нажалост та србска нада у Путина са самообмањивањем иде толико далеко, да његове очигледно погрешне потезе они објашњавају тако, као да је то нека много мудра тактика, коју ми не видимо. Значи, иде се до нивоа кретенизма, јер се дављеник за сламку хвата.

Зашто је Путинистички режим допустио да УКР хунта заузме Кијев и скоро пола Украјине? Зашто су допустили да наставе злочине широм бивше Украјине , што је кулминирало са погромом у Одеси 2. маја 2014. године ( када је престала да постоји Украјина)? Зашто допуштају нападе Укро банди на устанике Новорусије? Зашто су препустили Харков? Зашто су признали хунту ко власт Украјине? Зашто допуштају геноцид широм бивше Украјине (насиље и асимилацију)? Зашто су спутавали и дозирали отпор ополченија? Зашто су потписали Мински споразум и спроводе га? Има ту много зашто. Једини могући одговор је да Путинова власт није баш руска и да је под неким видом контроле Хазарије. Чему онда могу да се надају Срби, када Путин оставља преко 20 милиона Руса на милост и не милост Укрима и Западу ? Ми од њега као што се видјело и са подршком Путинистичке власти НАТО режимима у Србији и Црној Гори, не можемо да очекујемо ништа , али можемо да очекујемо обнову руске империје и повратак рускога цара након Путиновог одласка с власти.


Који су резултати годину дана након убиства Алексеја Мозговоја? Плотницки не сметано влада и сарађује са хунтом, док спроводи Мински споразум. Бригада „Призрак“ је обезглављена и минимизарана, те не може да утиче ни на шта. Морал устаника је осјетно опао, а заноса уопште нема. Идеја обнове Новорусије је УГАШЕНА! Просто, нема ко да се успротиви издаји. Могућности народа и устаника су све мање, а будућност све неизвјеснија. Волио бих да се варам.

Једна ствар стоји и сви ће је потврдити, да је морал устаника почетком устанка био такав да су као ополченије могли да ослободе сву Новорусију, а хунта је од њих дрхтала. Данас, када умјесто ополченија постоје некакве војске ДНР и ЛНР под вођством издајника , морал је толико опао, да су се Укри осили и не престају са нападима.

Било како било. Новорусија, Срби, Руси, сви хришћани и нормални људи су у Мозговоју имали оличење модерног витеза. Човјека из народа ,који је стао на чело устанка, када је требало имати храбрости и памети. Словенска православна душа је омогућила Алексеју Борисовичу да врло брзо постане командант најбољег одреда Луганшчине. Он је био прави народни вођа и командант ,који није био спреман на издају. Сањао је обнову Новорусије и уједињење руског народа. Његове идеје водиље су биле слобода, правда и истина. Никада се није одрекао крста Светог Андреја Првозваног и ленте Светог Ђорђа.



Због његовог непоколебљивог слободарског става је и убијен. Убили су његово тијело, али не знају изроди да су тако омогућили његовој мученичкој души Царство Небеско. Написаћу још једном, ЧОВЈЕК СНУЈЕ, А БОГ ОДЛУЧУЈЕ.


ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ ХЕРОЈУ

СЛАВА НОВОРУСИЈИ 


Пише: Игор Војиновић
маја 2016. год.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

Фотограф говори о томе како изгледа фотографисати Путина (ВИДЕО)

Председник Русије Владимир Путин проглашен је за личност године 2007. од стране магазина "Тајмс". Фотограф Платон је изабран да направи његов портрет за насловну страну.

"Наместио сам свој мали студио, врата су се отворила и Путин је умарширао са два своја преводиоца, четири или пет политичких саветника и бандом крупних момака. Обријаних, са ожицима на лицима, знате... опасни момци. Рекао сам: "господине Председниче, ово је дивна земља, част мије да сам овде  да ћу урадити ово". Затим сам додао: "Имам питање за Вас". Они су му шапнули на уво а онда се окренули ка мени и рекли: "шта желите да питате, господине Платоне?". Рекао сам: "Ја сам Енглез, волим Битлсе. Да ли их и Ви волите?". Он се окренуо ка преводиоцима, затим ка својим политичким саветницима и на руском наредио "Одмах!". Сви су пожурили да изађу из собе. Остали смо само ја, Путин и опасни момци. Окренуо се ка мени и тихо, на савршеном енглеском, рекао: "Волим Битлсе". Та поп-арт веза ми је омогућила да му се приближим и тако се однос опустио.   Истина је да је лице које сам фотографисао, лице хладне моћи и ауторитета Русије.     Онда је сео назад на столицу и приказао своју моћ за мене. Рекао бих да воли фотографисање. Добијао сам од њега честитке за Божић. Али, најневероватнија ствар за мене је била та да је његова опозиција користила баш ту фотографију да прикаже све оно лоше што мисли о њему. и о моћи и ауторитету у Русији. "Покрети за људска права", покрети мужеложника, на свим јавним демонстрацијама против њега, користили су моју фотографију. Постала је њихова застава. То је највећа част коју сваки фотограф може да доживи.   И... честитке за Божић су престале да стижу" испричао је за Хафингтон Пост фотограф који је направио најупечатљивију фотографију Владимира Путина.



Та фотографија је постала много више од фотографије за насловну страну часописа. Овде фотограф говори о свом искуству фотографисања једног од најмоћнијих људи на планети.

Владимир Путин је, по часопису који је објавио овај интервју, изузетно контраверзна личност, а како кажу посебно на Западу где се његова политика сматра конфронтирајућом у односу на америчку и "других земаља".

Фотограф Платон има огромно искуство јер је фотографисао много личности високог профила , укључујући Принца, Серену Вилијамс, Барака Обаму, Доналда Трампа, Клинтона, гадафија, Берлусконија... Његове фотографије објављиване су у бројним међународним публикацијама широм света, а само на насловној страни Тајмс Магазина преко 20 пута.

Када се састао са Путином како би фотографисао његов портрет, искуство је почело као што је и претпостављао, помало напето те је Платон потражио неку врсту заједничке основе на којој би изгради однос са руским председником.

Фотограф Платон са својом фотографијом Путина.    


"Наместио сам свој мали студио, врата су се отворила и Путин је умарширао са два своја преводиоца, четири или пет политичких саветника и бандом крупних момака. Обријаних, са ожицима на лицима, знате... опасни момци. Рекао сам: "господине Председниче, ово је дивна земља, част мије да сам овде  да ћу урадити ово". Затим сам додао: "Имам питање за Вас". Они су му шапнули на уво а онда се окренули ка мени и рекли: "шта желите да питате, господине Платоне?". Рекао сам: "Ја сам Енглез, волим Битлсе. Да ли их и Ви волите?". Он се окренуо ка преводиоцима, затим ка својим политичким саветницима и на руском наредио "Одмах!". Сви су пожурили да изађу из собе. Остали смо само ја, Путин и опасни момци. Окренуо се ка мени и тихо, на савршеном енглеском, рекао: "Волим Битлсе". Та поп-арт веза ми је омогућила да му се приближим и тако се однос опустио.

Истина је да је лице које сам фотографисао, лице хладне моћи и ауторитета Русије.

Онда је сео назад на столицу и приказао своју моћ за мене. Рекао бих да воли фотографисање. Добијао сам од њега честитке за Божић. Али, најневероватнија ствар за мене је била та да је његова опозиција користила баш ту фотографију да прикаже све оно лоше што мисли о њему. и о моћи и ауторитету у Русији. "Покрети за људска права", покрети мужеложника, на свим јавним демонстрацијама против њега, користили су моју фотографију. Постала је њихова застава. То је највећа част коју сваки фотограф може да доживи.

И... честитке за Божић су престале да стижу" испричао је за Хафингтон Пост фотограф који је направио најупечатљивију фотографију Владимира Путина.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: ⏯



Но, приметно је да се и овде умешала политика, више него што је то било неизоставно. Магазин који је овај интервју објавио, Хафингтон Пост, чврсто заступа ставове супротне онима које Русија и Путин заузимају. Од геополитичких, питања бише Украјине (мада... ), параде мужеложника и разне врсте прохтева које све гурају под параван људских права. Вероватно због тога је и овде Путин назван "најстрашнијим" човеком на свету. Сасвим сигурно да нису мерили по броју жртава које спољна политика Запада производи...

А доказ инструментализације је и то што је сам фотограф, неколико година раније а у два наврата, о фотографисању владимира Путина говорио са много више симпатија и прилично блаже него што се овде могло чути, па чак и доста другачије у неким моментима. Та друга два интервјуа, додуше на руском, можете наћи на сајтовима esquire и photographer.ru




Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

среда, 18. мај 2016.

Глупак се Еуросонгом богати

Реченица из наслова је заправо парафраза једне малоруске изреке, која у оригиналу гласи: „Глупак се глупошћу богати!” или прецизније, глупак не живи у стварности, не ради, већ живи од пусте маште („Дурак думкой богатеет!”).

Овом изреком је вицепремијер Крима, Д. Полонски, прокоментарисао изјаве Јулије Тимошенко и Арсенија Јацењука, да би Евросонг 2017. године Украјина требала да организује на Криму.1) Уз мало језичке маште у наведену изреку се може сместити и реч думка, која означава малоруску лирску народну песму. Тако би добили веродостојни опис кијевске хунте, која живи од патолошке русофобске маште и која је сву своју државничку памет проћердала на музику. Да се код кијевске разбраће памет свела на ниво изреке „глупак се глупошћу богати!”, потврдио је директор украјинског Института националног сећања, Владимир Ваторович, написавши како би НАТО требао да у Севастопољу припреми Евросонг 2017. године. 2) Тако је из најреферентније установе за лиценцирање новог малоруског анти-идентитет стигла потврда да се НАТО доживљава као једино везивно ткиво, почетак и крај укро-нације. Иза скаски нацистичко-паганске еугенике о укрима као народу најстаријем, крије се беда ренегатског идентитета идеолога укро-натоизма, чија је вера у древност снажна колико и утисак гозбе са трпеза НАТО пројеката.   Гладну укро-пешадију, која је по речима шаљивџије Порошенка (незаборавимо „глупак се глупошћу богати”) спремна да јуриша против најаче армије на свету бранећи границу „цивилизоване“ Европе, НАТО је у суботу додатно опио и осоколио победом на музичком фестивалу – Еуросонг. Опијени музичком подршком „цивилизованог” Запада, у духу народне – „дурак думкой богатеет!”, укри су по постмајдановском обичају заборавили на једну „ситницу”. Рачун за антируску музичку баханалију – Еуросонг 2017. године – платиће на крају становници Украјине. Примера ради, око педесет милиона евра коштала је организација Евросонга 2014. Укрима је промакла још једна крупна „ситница”, већину гласова телевизијских гледалаца из Украјине добио је кандидат из Москве, а не из Кијева. Један у низу доказа да постмајдановском Украјином, уз помоћ НАТО пакта, влада једна однарођена агресивна мањина.  У име укра, који су према суду њихове етногенезе најстарији словенски народ са најчистијим процентом плаве крви, ЕУ-музички трофеј примила је Татарка Џамала, пореклом са Крима. Наступајући у име земље чији су милиони становника били побијени од нациста, Џамала је стиховима јевтиног политичког памфлета „1944.“ ламентирала над судбином оних кримских Татара који су крајем Другог светског рата депортовани у Киргизију, јер је добар део њих током немачке окупације добровољно сарађивао са нацистима. Тако се по провереном принципу бандеровског „коца и конопца” формирала етнички шаролика мала музичка, источно-фронтовска НАТО банда, која је нишанила у Стаљина и 1944., да би посредством песничких метафора заправо пуцала у Путина, 2014. и чин враћања Крима матици Русији. Да је судбину Татара из 1944. злоупотребила, како би скривајући се иза песме о повести своје породице осудила припајање Крима Русији, признала је новинарима и сама Џамала; говорећи о тексту своје песме «1944.», Џамала је рекла да се „наравно ради и о 2014. години”.3) Да је реч о политичкој злоупотреби једног сложеног историјског проблема из историје кримских Татара у дневнополитичком интерсу режима из Кијева, потврдио је вицепремијер Крима из реда татарског народа, Руслан Балбек.4) По његовим речима манипулација са једним догађајем из прошлости има за циљ да код европских гледалаца вештачки створи предрасуду о вишевековном непрекинутом прогонству кримских Татара у руској држави. Ноторни политичко-манипулативни карактер песме «1944.» само је био недокучив члановима женевског одбора Еуросонга.5)  Уосталом, улога тзв. музичких, уметничких, научних и спортских фестивала који се организују под ЕУропским именом, а уз медијску, организациону и финансијску подршку белосветске плутократије, углавном се своди на то да буду информационо оружје у хибридном рату који се води против Русије. Зато је медијски инструмент америчке окупације Европе, Радио Слободна Европа, посебно издвојио речи Џамале: „била сам сигурна да, ако певате о истини, заиста можете да допрете до људи”.6)  Преко Џамалине песме-памфлета о прогону кримских Татара западна банкократија је по ко зна који пут оживела Енгелсову, Витфогелову и Тојнбијеву „истину” о тиранском, асимилаторском и великоруском карактеру као битијном својству руске државе као „тамнице народа”, а комунизму, вишестраначкој демократији или царизму, тек као њеној површинској маски. Тако би „истина” о окрутном руском империјализму, опевана упечатљивим женским гласом речима – When strangers are coming/They come to your house/They kill you all/and say/We̓re not guilty/Not guilty7) – требала да постане социјално-историјски аксиом у свести великог броја савремених Европљана, чија историјска свест и култура читања започиње и завршава се на насловима таблоида или рекламама са ознаком – sale! Стихови једне пропагандне песма треба да буду јачи од, примера ради, чињенице, да је током велике операције пресељења 180 000 кримских Татара у Киргизију, умро тек 191 човек; да је и поред тога В. В. Путин у Указу о рехабилитацији кримско-татарског народа осудио овај чин. При свему томе, нико не говори о концентрационим логорима у САД за време Другог светског рата у којима је била заточена целокупна јапанска популација од око 120 000 људи, одраслих, жена и деце.8) Јер, у свести просечног западњака, али и код накнадно вестернизованих народа (па и код Срба) треба створити представу да је руска владавина над огромним евроазијским пространством, као историјски неправична, трајно изгубила легитимитет. Другој великој сили, САД, која се кроз пропагандно ретуширану историју представља као либерална колевка права народа на самоопредељење (тачке програма председника В. Вилсона из Првог светског рата), преостаје да арбитрира код примене овог права, разбијајући или чувајући према сопственом интересу поједине државе света.  Да је Евросонг оружје у хибридном рату који западна псеудоимперија води против Русије, показује не само садржај победничке песме-памфлета, већ и чланови антируске музичко-ратне коалиције. Максималан број поена представници Кијева дали су Грузија, Молдавија, Естонија, Литванија, све саме чланице антируског НАТО лука на Источном фронту. Претходно је провреним каналима Кијев лобирао код министара за културу Молдавије и Грузије да њихови „независни музички” жирији дају максималан број бодова представници Кијева.9) Док НАТО недалеко од Букурешта активира свој противруски антиракетни штит, становници источноевропских НАТО колонија се подвргавају музичкој и свакој другој русофобској пропаганди. Зато се у Џамалиној песми осећа снажан мирис барута.


Овом изреком је вицепремијер Крима, Д. Полонски, прокоментарисао изјаве Јулије Тимошенко и Арсенија Јацењука, да би Евросонг 2017. године Украјина требала да организује на Криму.1) Уз мало језичке маште у наведену изреку се може сместити и реч думка, која означава малоруску лирску народну песму. Тако би добили веродостојни опис кијевске хунте, која живи од патолошке русофобске маште и која је сву своју државничку памет проћердала на музику. Да се код кијевске разбраће памет свела на ниво изреке „глупак се глупошћу богати!”, потврдио је директор украјинског Института националног сећања, Владимир Ваторович, написавши како би НАТО требао да у Севастопољу припреми Евросонг 2017. године. 2) Тако је из најреферентније установе за лиценцирање новог малоруског анти-идентитет стигла потврда да се НАТО доживљава као једино везивно ткиво, почетак и крај укро-нације. Иза скаски нацистичко-паганске еугенике о укрима као народу најстаријем, крије се беда ренегатског идентитета идеолога укро-натоизма, чија је вера у древност снажна колико и утисак гозбе са трпеза НАТО пројеката.

Гладну укро-пешадију, која је по речима шаљивџије Порошенка (незаборавимо „глупак се глупошћу богати”) спремна да јуриша против најаче армије на свету бранећи границу „цивилизоване“ Европе, НАТО је у суботу додатно опио и осоколио победом на музичком фестивалу – Еуросонг. Опијени музичком подршком „цивилизованог” Запада, у духу народне – „дурак думкой богатеет!”, укри су по постмајдановском обичају заборавили на једну „ситницу”. Рачун за антируску музичку баханалију – Еуросонг 2017. године – платиће на крају становници Украјине. Примера ради, око педесет милиона евра коштала је организација Евросонга 2014. Укрима је промакла још једна крупна „ситница”, већину гласова телевизијских гледалаца из Украјине добио је кандидат из Москве, а не из Кијева. Један у низу доказа да постмајдановском Украјином, уз помоћ НАТО пакта, влада једна однарођена агресивна мањина.

У име укра, који су према суду њихове етногенезе најстарији словенски народ са најчистијим процентом плаве крви, ЕУ-музички трофеј примила је Татарка Џамала, пореклом са Крима. Наступајући у име земље чији су милиони становника били побијени од нациста, Џамала је стиховима јевтиног политичког памфлета „1944.“ ламентирала над судбином оних кримских Татара који су крајем Другог светског рата депортовани у Киргизију, јер је добар део њих током немачке окупације добровољно сарађивао са нацистима. Тако се по провереном принципу бандеровског „коца и конопца” формирала етнички шаролика мала музичка, источно-фронтовска НАТО банда, која је нишанила у Стаљина и 1944., да би посредством песничких метафора заправо пуцала у Путина, 2014. и чин враћања Крима матици Русији. Да је судбину Татара из 1944. злоупотребила, како би скривајући се иза песме о повести своје породице осудила припајање Крима Русији, признала је новинарима и сама Џамала; говорећи о тексту своје песме «1944.», Џамала је рекла да се „наравно ради и о 2014. години”.3) Да је реч о политичкој злоупотреби једног сложеног историјског проблема из историје кримских Татара у дневнополитичком интерсу режима из Кијева, потврдио је вицепремијер Крима из реда татарског народа, Руслан Балбек.4) По његовим речима манипулација са једним догађајем из прошлости има за циљ да код европских гледалаца вештачки створи предрасуду о вишевековном непрекинутом прогонству кримских Татара у руској држави. Ноторни политичко-манипулативни карактер песме «1944.» само је био недокучив члановима женевског одбора Еуросонга.5)

Уосталом, улога тзв. музичких, уметничких, научних и спортских фестивала који се организују под ЕУропским именом, а уз медијску, организациону и финансијску подршку белосветске плутократије, углавном се своди на то да буду информационо оружје у хибридном рату који се води против Русије. Зато је медијски инструмент америчке окупације Европе, Радио Слободна Европа, посебно издвојио речи Џамале: „била сам сигурна да, ако певате о истини, заиста можете да допрете до људи”.6)

Преко Џамалине песме-памфлета о прогону кримских Татара западна банкократија је по ко зна који пут оживела Енгелсову, Витфогелову и Тојнбијеву „истину” о тиранском, асимилаторском и великоруском карактеру као битијном својству руске државе као „тамнице народа”, а комунизму, вишестраначкој демократији или царизму, тек као њеној површинској маски. Тако би „истина” о окрутном руском империјализму, опевана упечатљивим женским гласом речима – When strangers are coming/They come to your house/They kill you all/and say/We̓re not guilty/Not guilty7) – требала да постане социјално-историјски аксиом у свести великог броја савремених Европљана, чија историјска свест и култура читања започиње и завршава се на насловима таблоида или рекламама са ознаком – sale! Стихови једне пропагандне песма треба да буду јачи од, примера ради, чињенице, да је током велике операције пресељења 180 000 кримских Татара у Киргизију, умро тек 191 човек; да је и поред тога В. В. Путин у Указу о рехабилитацији кримско-татарског народа осудио овај чин. При свему томе, нико не говори о концентрационим логорима у САД за време Другог светског рата у којима је била заточена целокупна јапанска популација од око 120 000 људи, одраслих, жена и деце.8) Јер, у свести просечног западњака, али и код накнадно вестернизованих народа (па и код Срба) треба створити представу да је руска владавина над огромним евроазијским пространством, као историјски неправична, трајно изгубила легитимитет. Другој великој сили, САД, која се кроз пропагандно ретуширану историју представља као либерална колевка права народа на самоопредељење (тачке програма председника В. Вилсона из Првог светског рата), преостаје да арбитрира код примене овог права, разбијајући или чувајући према сопственом интересу поједине државе света.

Да је Евросонг оружје у хибридном рату који западна псеудоимперија води против Русије, показује не само садржај победничке песме-памфлета, већ и чланови антируске музичко-ратне коалиције. Максималан број поена представници Кијева дали су Грузија, Молдавија, Естонија, Литванија, све саме чланице антируског НАТО лука на Источном фронту. Претходно је провреним каналима Кијев лобирао код министара за културу Молдавије и Грузије да њихови „независни музички” жирији дају максималан број бодова представници Кијева.9) Док НАТО недалеко од Букурешта активира свој противруски антиракетни штит, становници источноевропских НАТО колонија се подвргавају музичкој и свакој другој русофобској пропаганди. Зато се у Џамалиној песми осећа снажан мирис барута.

Међу земљама чији су „независни музички” жирији дали максималан број бодова за Џамалину русофобску «1944.» нашла се и Србија. Преко гласова Слободана Марковић, Николе Чутурила Чутуре, Марије Марић Мари Мари, Ане Миленковић и Владимира Граића, који су у жири Еуросонга ушли на предлог РТС, петооктобарска музичка Србија је показала шта мисли о НАТО пакту и Русији. Гласови овог жирија показују ко господари медијима и културом у Вучићевој Србији. Кроз дванаест поена датих Украјини од стране Србијиног жирија, плаћени су свакако бројни рачуни за сласт лагодног живота у близини разних нивоа и фела власти чланова жирија. Ипак, неки од ових дванаест поена дати су из најдубљег другосрбијанског убеђења да Крим није руски, као што ни Косово и Метохија нису српски, да Украјинци нису Руси, као што Црногорци нису Срби и да је данашња Украјина онолико историјски аутентична држава колико је то и садашња Босна и Херцеговина. Зато је прича о русофобији међу Србима, увек била само увод у причу о другосрбијанском аутошовинизму.
И најзад, кључно питање, да ли је Русији место на таквој музичкој баханалији каква је Еуросонг? И то не само због тренутних политичких злоупотреба кијевског режима, већ превасходно због антивредности које се отворено и агресивно пропагирају на сваком новом Еуросонгу. Тако је ове године музичку „елиту” Европе представљала: у име Финске, кикбоксерка и лезбејка Санда, иначе ћерка једног Финца и Индијанке из Гвајане, која је прешла, као и њен отац у јудејство, Израел, отворени геј Ховав Секулец.


Француску, туниско-марокански Јевреј Амир Халиф Хадад, Шведску, један британско-нигеријски фудбалер, Сан-Марино, турски продуцент и стоматолог Ахмет Серхат Хаџипашалиоглу, Малту, једна од вођа логалног ЛГБТ покрета, Ива Лоско.10) Довљно је погледати фотографије наведених индивидуа, па схватити какву Европу и Евроазију по моделу расног, верског и вредносног melting pot-а популаришу творци Еуросонга. Орвелово пророчанство о анимализацији човека и људског друштва преко Еуроснга постаје стварност. Циљ је да се код млађих гледалаца убије богомдани осећај за лепо и узвишено, како би духовну изопаченост уједињене Европе, као плутократско краљевства Содоме и Гоморе, прихватили као нормалност.


Учешће Русије на манифестацијама каква је Еуросонг може се правдати мисијом популарисања другачијих вредности и очувањем комуникције са европском публиком. У прилог томе говори чињеница, да је у гласању милиона гледалаца прво место освојио руски певач, а представница Кијева тек треће. Тако су и српски гледаоци гласали сасвим обрнуто од београдског жирија. Међутим, када се зачују ратне трубе, а на делу је хибридни рат западне псеудоимперије против Русије, не важи правило да је глас народа глас Бога. У рату, демократске облике одлучивања потискују аутократски. Зато је од овог Еуросонга глас националних жирија, формираних из редова проверених поколоника западне поткултуре и америчког долара, јачи од гласа народа.11) Тако смо после сеобе миграната, француског ванредног стања и употребе од стране француског председника ванредних законодавних овлашћења ради сужавања социјално-економских права, добили и музчки аргумент да уједињена Европа мења свој плурални и демократски политички идентитет и да се преображава у опсадну тврђаву на атлантистичком походу ка Истоку. Како у тврђави нема места за плурализам, чак 22 национална жирија није дало ни један поен руском такмичару. И 22. јуна 1941. године о походу на Исток није одлучивала публика, већ врхушка Европе уједињене у Хитлеров Нови поредак.

Русија се нашла на удару белосветске плутократске елите, јер се супроставили светском господству Новог поретка анти-вредности, стајући истовремено у одбрану традиционалних вредности, које човека чине Божијим бићем које је усмерено ка вечности – ЧЕЛОВЕК. Следствено, учешће Русије на манифестацијама каква је Еуросонг отвара простор петоколонашкој либералној елити да кроз „бенигне” забавне и лако приступачне и примамљиве форме легално ради на духовном раслабљивању руског народа, популаришући западне анти-вредности. Изјава заменика председника комитета Савета федерације за одбрану и безбедност, Франца Клинцевича, да „Русија нема шта да тражи на Еуросонгу 2017. ако ствари у Украјини остану исте”, улива наду да ће Русија одустати од даљег учешћа на музичкој баханалији Евровизије.12) Уосталом, Путин и кинески председник су већ одавно разговарали о могућности да се организује евроазијска музичка алтернатива орвелијанском духовном лешу Еуросонга.13) Јер се у непрестаном сведочењу вредносно-цивилизацијске алтернативе и то по могућности ван окошталих и диригованих институционалних оквира западне цивилизације, састоји самоослободиачка и ослободиачка мисија, историјски призив нове-старе Русије. Или ће се поново наћи у стању духовне апорије, налик оној из Петровске епохе.

Зато када Срби и Руси поверују на час да им се преко разних «евросонгова» приближавају чари западног потршачког раја, нека се сете малоруске пословице: „Глупак се глупошћу богати!”
Пише: Зоран Чворовић


  • „Када странци долазе
       Они длазе у ваш дом
       Они вас убијају
       И говоре
       Ми нисмо криви
       Нисмо криви“.



Извор: ФСКСРБ    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању