https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Марко Пејковић. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Марко Пејковић. Прикажи све постове

понедељак, 05. август 2019.

Марко Пејковић: Наше страдање и наша кривица

"Док су Хрвати јурили на мисе као војска без прекида, Срби су на Велики Петак окретали јањад, опијали се, картали, потапали манастире и цркве претварали у стаје, чупали своје владике за браде..."

#Marko_Pejković #Srbi #Stradanje #Samoporicanje #Odricanje #Vera #Komunizam #Zločin #Žrtve #Srbija #kmnovine
Детаљ са антикомунистичког плаката - занимљиво да се такви у Србији  иданас сматрају "нацистичком пропагандом"!



















Пише: Марко Пејковић



Хрвати су чинили у Олуји заиста огромне злочине (а и пре тога) и то није спорно. Но, они су нам били политички непријатељи (па су били) и ми то нисмо могли да променимо. На крају крајева, саставни је део живота да те неко мрзи или не воли. И ваљало би да се тога подсетимо, тј. ослободимо Брозове заблуде из периода несврстаности да мора свако да нас воли или да му се свиђамо, а ако то није тако, па јаој леле, па то је страшно, шта смо ми толико згрешили па да некоме нисмо симпатични...

Писао сам пре неку годину да су за "Олују" у великој мери одговорни сами Срби који су је доживели (а исто се може рећи и за страдања/одговорност нас, у другим српским крајевима) не толико због злочина према другима (којих је у ратним добима сигурно било из освете, али као изузетак од општег тренда чојства), већ због злочина према самима себи, према нашој Вери, Цркви, идентитету. Наводио сам рефлексије неких Крајишника који су сами доживели "Олују" и који су скопчали да је српска пропаст тамо плод српског самопорицања након 1945. Док су Хрвати јурили на мисе као војска без прекида, Срби су на Велики Петак окретали јањад, опијали се, картали, потапали манастире и цркве претварали у стаје, чупали своје владике за браде...



Но, ипак то је само последица неких ранијих деценија. Интересантно је да су - чим је период масификације политике отпочео после Француске револуције - хрватски политички прваци током XIX века и касније ко пијани плота држали линију поштовања својих верских институција и поглавара и заједничког рада са њима на реализацији хрватског интереса, док су српски политичари листом кидисали на Српску Православну Цркву, на владике (и то правоверне владике које нису пропагирале јерес треба подвући), Каноне и Предање.

Када се читају преписке напада Светозара Милетића (Војводина) и његових ученика Саве Бјелановића (Далмација) и Јована Суботића (Хрватска и Славонија) на српске владике Никанора Грујића и Никодима Милаша - па то је просто да се човеку следи крв у жилама од њиховог излива мржње и беса према српској Цркви. Мислим да би они по свом екуменизму и модернизму постидели и најгорљивије данашње екуменисте! Уз то иде и југоманија код свих пречанских политичара (изузев код Јаше Томића, али не доследно и до краја како би требало да буде). Након тога су аномалије са Светозаром Прибићевићем и брозовцима само логични нуспроизвод те почетне трајекторије која нас је повела ка амбису. Ђујић је (1941-1944), нажалост, био краткотрајан изузетак који се није запатио.

Хтели ми то да признамо или не, највећи непријатељ Срба кроз историју смо ми - самима себи. Протећи ће још много, много времена док се не покајемо за све што смо учинили себи и док се не опасуљимо.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Marko_Pejković #Srbi #Stradanje #Samoporicanje #Odricanje #Vera #Komunizam #Zločin #Žrtve #Srbija #kmnovine

понедељак, 31. децембар 2018.

Објасните ђакону (Н. Илићу) да напуштање православног предања неће привући иноверне, већ супротно

Ђакон Ненад Илић, нарочито популарна личност међу лаицима и неутврђеним верницима због своје лажне "умерености", објавио је текст у коме лукаво подмеће идеју о напуштању "застарелог календара".

#Novi #Kalendar #Julijanski #Gregorijanski #Marko_Pejković #Đakon #Nenad_Ilić #pravoslavlje #Ekumenizam #kmnovine

 
На његово фарисејско и књижевничко лицемерје одговорио је Марко Пејковић чији текст редакција КМ новина у потпуности преноси:
~ * ~


Нека неко објасни ђакону следеће:

Увођење папског календара не би био догматски прекршај за анатему (чиме би нека помесна Црква изгубила благодат и престала да буде заиста помесна Црква) како то мисле старокалендарски расколници, јер је наводни Сигилион из 1583. који ''анатемише'' папски календар за фиксне празнике заправо фалсификат једног расколничког монаха Јакова Неоскитјотиса (видети овде на грчком - http://www.oodegr.com/…/paleoimerolog…/plasto_sygillio_1.htm). Али, папски календар не би требало уводити из следећих разлога:

1. Папски календар некада зна да сведе петровски пост на само три дана, чиме се на тај начин, посредно, обесмишљава један од четири постова.

Ђакон Ненад Илић
2. Формулација ''застарели календар'' је бесмислена. И Кинези и муслимани имају своје календаре, па им то не смета да буду из деценије у деценију више ''хај-тек'', ''ин'' или ''у тренду'' са глобалистичким токовима - ако је на ово циљао ђакон. Њима не пада на памет да се одричу тих календара, јер знају да технолошка модернизација не мора да иде нужно са вестернизацијом, вредносном унификацијом или чиме већ.

3. Западњаке неће ђакон привући у православље (евентуално) тако што ће правити компромисе са њиховим верским и обичајним наслеђем, већ управо супротно, стављањем акцента на разлику, њихово удаљавање од извора - али без фанатизма и насиља. Ко год је имао иоле контакта са Западњацима, зна да њих евентуално може да привуче нешто тотално различито од њихових пропалих папизама и протестантизама.


Марко Пејковић




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

субота, 20. октобар 2018.

Марко Пејковић: Пупина скинути са политичког пиједестала због залагања за Југославију

Не знам одакле толико одушевљење Срба за политички ангажман Михајла Пупина. На страну његов научни рад који не доводим у питање, наравно.

#Mihajlo_Pupin #Jugoslavija #Srbija #Politika #London #Vilson #Marko_Pejković
Михајло Пупин - научник српски а светског гласа, национални радник - југословенски


















Пише: Марко Пејковић



У домену политике, Пупин је - сасвим сигурно можемо рећи - права парадигма антисрпских (југословенских) заблуда и манија које су прелестиле наш народ током последња два века. Он није на Западу лобирао за проширење Србије, већ Југославије. И несумњиво је један од заслужнијих интелектуалаца што је та мутант-држава настала, односно што данас Словенци, Хрвати и остали имају државе са границама науштрб српског традиционалног простора.

Наш историчар и академик Драгољуб Живојиновић у својим књигама тврди на основу докумената и извора да је управо Пупин био тај који је минирао сваку идеју Лондонског споразума о проширеној Србији (1915) код америчког председника Вилсона, јер је Пупину било јако стало да ''Јужни Словени римокатоличке вере'' не остану ван заједнице са Србима, тј. тражио је код Вилсона да САД не заговарају проширену Србију на мировној конференцији у Версају. Врло је могуће да би Вилсон - такав какав је био, дакле сасвим настран - и сам, или уз помоћ неког другог саветника, дошао до истоветног закључка гледе Балкана као и Пупин, али сама чињеница да је наше горе лист нама пуцао у ногу нам даје за право да га гумицом избришемо из листе ПОЛИТИЧКИХ великана којима у том домену треба одавати почаст. Узгред, Вилсон је био најгори председник у америчкој историји, оно што данас многи народи на свету пребацују Вашингтону (као и сами поштени Американци уосталом), пребацују му због наслеђа Вудроа Вилсона - екстремно високи порези, инфлација и јавни дуг (Федералне резерве), светска влада и либерално-леви глобализам (Лига народа) и војни интервенционизам (Америка као светски полицајац).

Крајње је време да као народ макнемо Пупина и сличне Југословене са пиједестала националних хероја ХХ века и на њега - за почетак - поставимо Јашу Томића који је 1918. био жестоко против Југославије, а за уједињену и унитарну Србију, проширену на пречанске крајеве свуда тамо докле је допрла шумадијска чизма и пушка након Првог светског рата.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

 

петак, 10. август 2018.

Бојкот свих повезаних са СНС-ом све док истрајавају у издаји КиМ и остатка Србије

"Бојкот свих који директно учествују у напредњачкој политици као чланови, саветници, донатори, лажни аналитичари и академици које спинују за СНС и слично. И реците им да вам се не обраћају докле год учествују у издаји Србије и Косова и Метохије"

Бојкот свих повезаних са СНС-ом све док истрајавају у издаји КиМ и остатка Србије


Очигледно да Вучић и његова секта немају намеру да сачувају Косово и Метохију у правном оквиру Србије. Не само то, већ су и спремни да ову земљу сутра претворе у сабирни логор за мигранте из разних делова света, онда када Немачка врати део миграната овде (много их мање кошта да их кљукају овде него тамо) и када Ердоган пусти нових 4 милиона у Европу. Такође, спремни су да појачају и корупцију, криминал и гушење економије по свом ћефу. Једном речју, у свом каријеристичком и коруптивном слепилу су спремни да нас сахране до краја. Како се томе одупрети, а да није насиље или нека револуција?

Недавно ми је пала на памет стратегија коју су користили разни народи који су тежили да се ослободе неког колонијално-окупаторско-издајничког режима (Ирци, Индијци, па и Срби у крајњој линији...) - а то је лични бојкот оних који суделују у режиму (дакле не држави Србији као таквој, већ режиму, јер наша држава је наша, а режим је антисрпски). Бојкот свих оних који директно учествују у напредњачкој политици Вучића као чланови СНС, саветници СНС, јавне личности које пропагирају СНС, донатори СНС, лажни аналитичари и академици које спинују за СНС и слично. 


Такве не поздрављајте више на улици, не зовите на рођендане, славе, славља и венчања. Ако вас питају шта вам је, реците им да вам се не обраћају докле год учествују у уништавању, издаји и самопорицању Србије, односно у издаји Косова и Метохије на челу са њиховим гуруом Вучићем. Колико ко може, нека не пазари ништа у њиховим радњама и нека им ништа не продаје. Када буду осетили овакав бојкот и презир њихове издаје, можда се и призову памети па изврше притисак на свог гуруа да прикочи или прекине са издајом и лудилом. И то било да су у питању ваши чланови породице, комшије, пријатељи или површни познаници. Ако вам је син у СНС секти - реците му да га се одричете због издаје и да вас је стид што вам је он син док се не унормали. Као да је нарко-дилер за децу па и горе од тога. Остали део народа који пасивно подржава СНС третирати са дозом икономије - речима и упозорењима указати о чему се заправо ради.

Секта СНС је показала да је ништа друго неће зауставити. Изборе увек могу да покраду, као и референдум. Никакав бес на друштвеним мрежама такође. Никакве мирне шетње такође, све и да нас је милион. Можемо хиљаду пута да појачамо све то, њих баш брига за то. Можда ће тек када осете презир њихове издаје и бојкот од својих најближих рођака, пријатеља и суграђана успети да се дрмну из прелести у коју их је увео њихов гуру Вучић и окрену ћурак.

Можда ово звучи некоме прегрубо, али ово више није шала. Изгледа да је без насиља и у оквиру Устава њих једино могуће зауставити на овај начин. И ово треба применити на сваког ко има везе са СНС странком, ма колико ситан био - макар и вратар у њиховом месном одбору, таквих ''мање битних'' вучићеваца је највише и њих треба прво спопасти овом стратегијом.



Пише: Марко Пејковић, ФБ



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

среда, 11. јануар 2017.

Свастика није аријевски симбол


Најстарија нађена свастика је нађена као уклесана на фигури птице (којом командује богиња мајка) поред које су биле бројне фалусне фигурине.

#Свастика, #кукасти, #крст, #Аријевци, #Хитлер, #Марко, #Пејковић, #Окултизам, #Санскрит, #немачка, #Хитлер, #Индија, #Дивљаштво, #Ратници, #КМ, #Новине,
Печати са симболом свастике нађени на ископинама неолитског, неаријевског града Харапе (у данашњем Пакистану) који је био престоница неаријевске цивилизације Инда, претходнице ведске културе Аријеваца који су потом дошли са севера и уништили домородачку културу. Чувају се у Британском националном музеју.






















Пише: Марко Пејковић



Погрешно је мислити да је свастика (кукасти крст) древни симбол белих завојевача Аријеваца са севера који су покорили неолитску домородачку Индију, одакле је касније заиста преузет преко будизма од Кинеза и Јапанаца, и актуелизован у Европи у ХХ веку од стране Хитлера који га је узео за званични симбол нацистичке Немачке.

Заправо, ради се изворно о неолитском симболу староседелачких цивилизација од Европе до Индије са којима аријевски освајачи нису имали ништа. Ту спада свакако и Винча или Лепенски Вир у данашњој Србији.

Укратко, главне вредности и ритуали на којима су почивале те примордијалне неолитске културе су: 1) хтонизам (веровање у земљаска, водена божанства, доминантно женског пола, 2) матријархат, 3) сахрањивање мртвих, 4) материјализам, трговина, подилажење чулима кроз разузданост (епикурејство) и бежање од рата са спољним непријатељима, 5) фалус и наго тело нису табуи, 6) људска и дечија жртвовања (насиље над слабијима унутар властитог друштва). То су уједно и антиподи одлика аријевских друштава: 1) веровање у небеска божанства скоро сасвим мушког пола (и без уплитања фактора змије као што је у Египту сунце Ра обавијено змијом, змије су постојале само као негативна бића - нпр, Вртра у Рг Веди), 2) патријархат, 3) спаљивање мртвих, 4) рат са спољним непријатељима (праведни рат), строгоћа и аскетизам, 5) фалус и наго тело су строги табуи, 6) забрана људског и дечијег жртвовања (ненасиље над слабијима унутар властитог друштва).

Свастика је заправо скраћена представа лавиринта, који опет са своје стране представља утерус главног ''божанства'' тадашњих неолитиских људи - разголићене богиње мајке. Пошто је визуелно лако мислити о лавиринту као путањи змије, не треба чудити што су на археолошким артефактима нађене бројне фигурице те богиње на којима су осликани свастика, змија или још неке животињице над којима је она ''имала власт'' као птице и сл. Чак су и касније грчке или римске богиње које су преузеле неке одлике ове богиње мајке као Артемида и Керес често на себи имале свастику као знак. Заправо, најстарија нађена свастика је нађена као уклесана на фигури птице (којом командује богиња мајка) поред које су биле бројне фалусне фигурине.

На самом санскриту, реч свастикаха (स्वस्तिकः) значи знак који доноси срећу, тј. кукасти крст, али може означавати и особу која је разуздана или без контроле. Врло у духу вредности неолитске цивилизације. Касније је та реч и симбол у хиндуизму и будизму добио неке ритуалне карактеристике који асоцирају на духовно, али нема сумње да су изворно симбол и реч везани за материјално.

Зашто је онда Хилтер узео овај симбол за заставу своје наци-империје? Немци су имали одличне стручњаке за санскрит и Индију (и дан данас их имају) и искључујем да се ради о њиховом незнању. По свему судећи, његов Трећи Рајх је имао бити реинкаранција вредности неолитског друштва чији је свастика симбол. Рат, милитаризам и све што је ишло уз то су само били привремено средство да се до тога дође и да се нова идеологија наметне читавом свету као узор. Управо мистично друштво Тула које је инспирисало Хитлера симболом свастике и расе схваћене материјалистички (дакле не у категоријама духа) на челу са Рудолфом Себотендорфом је неговало као ултимативно пожељне баш ове неолитске вредности: феминизам, пацифизам (одсуство спољног рата, јер се тежи светској држави где нема спољних непријатеља), природне култове и жртвовање деце и слабијих (дарвинизам), нудизам, сексуалне слободе и слично.




Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

среда, 26. октобар 2016.

Турци веру примили од Арапа а културу и вредности од Византије

Турци веру примили од Арапа а културу и вредности од Византије Опште је познато колико су ствари Турци преузели из византијског / римског културног наслеђа - купатила, јела, музичке инструменте, технику...





Веру су примили од Арапа, а оно што вреди у њиховој култури (скоро све) су преузели од Византије.

Чак су и симболи на њиховој застави - полумесец са звездом, преузели из византијске традиције. На овим сликама можемо видети те симболе на византијским артефактима далеко пре доласка Турака у Малу Азију:

1) лево је новчић античког Византиона као колоније грчког полиса Мегаре са полумесецом и звездом из IV века пре Христа (на месту Византиона касније изникао Константинопољ)

2) у средини је бакарни новчић из периода Алексија I Комнина са полумесецом и крстом изнад (XI век)

3) десно је новчић из периода цара Теодора II Ласкариса са полумесецом и крстом изнад (XIII век)


Извор: Историја Византије

Превео и припремио:
Марко Пејковић


Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

уторак, 06. септембар 2016.

Пророчанство на грoбу Константина Великог

Пророчанство на грoбу Константина Великог На гробу првог византијског цара, св. Константина Великог (иначе нашег Нишлије по рођењу), су биле исклесане наизглед неразумљиве речи, које је тек 1440. године дешифровао Генадије Схоларије, први цариградски патријарх под Турцима, ученик св. Марка Ефеског и велики противник уније са папистима.




Пророчанство говори о паду Цариграда и Срба под Турке, али и о повратку Цариграда од стране православних народа. Иако су неки савремени Грци пад ''Далмата'' и ''дунавских народа'' у овом пророчанству протумачили као пад Аустријанаца и Мађара под Турке, када сам читао године које се помињу у пророчанству, закључио сам да се то мора односити на Србе у Деспотовини и Босни. Додатно, Далмати који се помињу у пророчанству су у времену св. цара Константина живели углавном у Босни и Рашкој и ужој Далмацији, тј. у крајевима где су у 15. веку, у периоду о којем пророчанство говори, углавном живели Срби. И каснији рат са Турцима и повратак Цариграда се јасно односе опет на Далмате, тј. Србе који су у балканским ратовима враћали отето. Схоларије је овако превео речи уклесане на гробу:

''Првог индикта (1453), царство Исмаила званог Мухамеда, уништиће род Палеолога, заузети Цариград (на седам брда) и владати изнутра (Византијом), многе народе уништити и опустошити острва до Црног мора. Народе уз Дунав ће сломити осмог индикта (1460. ако нови индикт почиње 1. септембра, то значи да је осми индикт од 29. маја 1453 управо 1460. година што се скоро поклапа са коначним падом српске Деспотовине 1459. чија је престоница Смедерево била на Дунаву), а десетог индикта (1462. што се скоро поклапа са падом Босне под Турке 1463.) на северу ће поразити Далмате, протеком времена опет ће бити рата са Далматима који ће довести до делимичног уништења (Турака), и многи народи западно (од Цариграда - Балкански савез) ће на копну и мору поразити Исмаила. Наследник Исмаила (Ататурк и кемалисти) ће владати потом још мало. Онда ће плава раса (Грци исправно мисле да се ово односи на Русе) са својим савезницима потпуно поразити Исмаила, али ће онда избити сурови рат, који ће трајати пет година. Онда ће се три пута чути глас: станите, станите, станите, са страхом пожурите брижно на десну страну на којој ћете наћи храброг, чудесног и јаког човека, њему се покорите! Господу, Који је мој пријатељ. И Њега примивши, моја се жеља испуњава''.




''Τη πρώτη της Ινδίκτου, η βασιλεία του Ισμαήλ ο καλούμενος Μωάμεθ, μέλλει δια να τροπώση γένος των Παλαιολόγων, την Επτάλοφον κρατήσει, έσωθεν βασιλεύσει, έθνη πάμπολα κατάρξει, και τας νήσους ερημώσει μέχρι του Ευξείνου Πόντου. Ιστρογείτονας πορθήσει τη ογδόη της Ινδίκτου, εις τα βόρεια τα μέρη μέλλει δια να στρατεύση τη δεκάτη της Ινδίκτου τους Δαλμάτας τροπώσει, πάλιν επιστρέψει έτι χρόνον, τοις Δαλμάτοις πόλεμον εγείρει μέγαν μερικόν τε συντριβήναι και τα πλήθη και τα φύλα συνοδή των εσπερίων δια θαλάσσης και ξηράς τον πόλεμον συνάψουν, και τον Ισμαήλ τροπώσουν. Το απόγονον αυτού βασιλεύσει έλαττον μικρόν ολίγον. Το δε ξανθόν γένος άμα μετά των πρακτόρων όλον Ισμαήλ τροπώσουν, την Επτάλοφον επάρουν μετά των προνομίων. Τότε πόλεμον εγείρουν έμφυλον ηγριωμένον, μέχρι της πεμπταίας ώρας και φωνή βοήσει τρίτον, στήτε, στήτε, στήτε, μετά φόβου σπεύσατε πολλά σπουδαίως εις τα δεξιά τα μέρη άνδρα εύρητε γενναίον θαυμαστόν και ρωμαλέον, τούτον έξετε. Δεσπότην, φίλος γαρ εμού υπάρχει. Και αυτόν παραλαβόντες, θέλημα εμού πληρούται''

извор: http://vizantinaistorika.blogspot.rs/2016/09/blog-post.html

Превод са грчког: Марко Пејковић 


Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 05. септембар 2016.

Гучевски говор о ђенералу Дражи – Марко Пејковић

Гучевски говор о ђенералу Дражи – Марко Пејковић
Покошен је Дража косом смрти после петогодишње мучне одбране живота свога народа, осуђеног на смрт и на потпуно истребљење. Покошен је косом неправде у борби за правду свога српског народа, или речено видовданским језиком: за крст часни и слободу златну

Илустрација: КМ Новине / 2016.


Пише: Марко Пејковић





Застанимо у данашњи дан, и учинимо једно сравњење себе са народним јунаком коме чинимо овај помен. По свим описима, Дража је био народни човек у буквалном смислу. Да ли су сви они који њега сада славе, народни људи, или пак туђинци српском народу у свему осим српског имена? Дража је био дубоко побожан човек, молио се Богу дан и ноћ, постио, причешћивао се и држао крсну славу. Да ли тако чине сви они који се крепко држе за његов шињел и диче негдашњим познанством с њим? Дража је био у законитом браку с венчаном женом. Како се могу онда хвалити Дражом неки који се жене (или полужене) туђинкама, док њихове законите супруге у Отаџбини, верне и чисте као весталке, чувају огњиште, пале крсне свеће, васпитавају децу и очекују састанак са њима? Дража је чинио сва усиља да уједини и сложи српски народ. Шта, дакле, имају заједничкога са Дражом они који раздиру организам српског народа, цепају Српство и разбијају га у ситно иверје, које није ни за какву зидарију, него само за огањ, а све вичу: „Дража, Дража!“, „Ја и Дража!“, „Ми и Дража!“

Овим речима светог владике Николаја Велимировића о Дражи Михаиловићу ми не можемо ништа нити одузети нити додати. Можемо само ове речи сагледати у оквиру оног времена у којем је Дража Михаиловић живео, борио се, и остваривао подвиге-резултате на личном и националном нивоу, како бисмо подвели биланс и упоредили га са задацима који стоје данас пред нама.

Дража је исповедао чисту православну веру и живео по њој и у њој. Захваљујући побожном животу, сви његови војнички таленти су заблистали у свом сјају славне војничке српске части – од Гучевске битке до битака са безбожним комунистима и страним окупаторима у Другом светском рату. Свуда се пројављивало не само његово јунаштво него и чојство. Дража није изгубио нииједну битку у војничком смислу. Од Гучевске битке где је Дража победио српског крволока Броза, па до Другог светског рата када је опет тукао Броза. Међутим, на политичком плану Дража је изгубио од Броза, ако се зна да је победио 1945. сатански комунизам, а држава распарчана на федералне јединице науштрб српског етничког простора.

Овде се мора нагласити да није само изгубио Дража политичку битку те кобне године, већ и сви они који су дисали српством и православљем. Даље, сам Дража није био политичар него војник, удео његове одговорности у политичком поразу Срба је миноран у односу на улогу предратних политичара, па и самих краљева, а нарочито интелигенције. Политички пораз који је српска опција доживела 1945. само је финални ексер у ковчегу који се зове унитарна Југославија, а коју су 1918. створили српски масони у редовима скоро свих политичара и интелигенције, аутошовинисти који су се – на трагу монахобегунца Доситеја Обрадовића и унијате Вука Караџића, постидели српског имена, српског опанка и православне вере пред туђинским, западњачким идеалима новокованих нација модерних имена, париских ципела, шешира и раног екуменизма и пацифизма. Заједно са моћним западним силама којима је у интересу било стварање унитарне Југославије, у првом реду Британијом и Француском, ова српска елита коју је српски владика Николај звао “јањичарима са париске Сорбоне“ је извршила притисак на краља да формира унитарну државу са папистима Хрватима и папистима Словенцима.

Глобалистички креатори Југославије из Британије и Француске који су у Версају створили Краљевину СХС заједно са нашом елитом, као нпр. водећи стручњак у британској влади Ситон Вотсон, цео подухват су овако оценили: “Да би се уништио чисто православни карактер Срба, неопходно је да се Срби уједине барем са римокатолицима Славоније и Далмације, а што да не и са свим Хрватима и Словенцима ма где они били настањени“.[1] Према мишљењу овог Британца, кључног за тај период наше историје, Срби су 1918. имали да бирају између заостале, клерикалне државе византијског типа у виду проширене Србије, или модерне, секуларне државе западног типа.

Иако невољни да срљају у овај пројекат, притиснути западним силама и домаћим “сорбонским јањичарима“, краљ Александар и Пашић су попустили. Краљ је доцније два пута покушао да напусти идеју Југославије – и други пут је због тога платио главом. Уочи свог пута за Марсеј, краљ је одлучио да са Мачеком и Корошцем изглади односе и увуче их у власт,[2] што је по свему судећи морало да значи и разграничење и ударање коначних међа између нас и њих, ма било то и у федералној Југославији која би се пре или касније распала, али под нашим, не њиховим условима, или условима Броза који су значили разграничење Срба и осталих, али наопако разграничење – само на нашу штету , а на корист свих осталих народа. Унитарну Југославију су тада бранили само Лондон и Париз, и врло је индикативно то колико су француске службе и полиција затајили са мерама обезбеђења у Марсеју приликом Александрове посете, као и то што и дан данас Француска одбија да отвори све архиве у вези са атентатом на краља Александра.

Како је Дража покушао да се одупре унитарној Југославији и Брозовој федералној Југославији? Одржавањем народног Светосавског конгреса у селу Ба 1944. године на којем је као плод Дражине сарадње са идеологом Стеваном Мољевићем донета одлука да се Југославија изнутра подели границама на три јединице – српску која би обухватила српски живаљ, хрватску са Хрватима и словеначку са Словенцима (уз договорну размену становништва), без било каквих Црних Гора, Македонија, Војводини и Косова што нам је сервирао Броз у Јајцу.
Марко Пејковић
Ако знамо да је унитарна Југославија, као и федерална Југославија исцепкана територијама на штету срског народа била у британском интересу, онда нам је савршено јасно зашто је Дража пао у немилост код Енглеза који су га напустили и подржали Броза, чиме су Дражу осудили на смрт – и као да то није било довољно, послали су из Лондона генерала Душана Симовића коме много дугују и без тога, да сведочи против Драже на монтираном процесу, након чега је Симовић мирно умро у комунистичком Београду деценију и по након процеса, као да се ништа није десило.

На крају, иако Дража за живота није остварио оно што је започео, његово дело и пример живе и светле и нама данас – физичким и духовним потомцима њега и њетових четника од српске Динаре до српске Македоније у виду два вредносна мегалита: 1) чиста православна вера, 2) српско становиште, односно српско име, српски језик са ћирилицом, српске границе и српски идентитет. Речено данашњим језиком, то значи, с једне стране, да се по сваку цену морамо борити против екуменистичке јереси, а с друге стране, да морамо бранити нашу независност и територијалну целовитост по сваку цену од било каквих ЕУ и НАТО интеграција, али јачати Србију кроз сарадњу и интеграцију са православним братским државама колико год је то могуће. Вечна слава ђенералу Дражи и његовим саборцима од Гучева до словеначких јама!


[1] Christian Axboe Nielsen, Making Yugoslavs: Identity in King Aleksandar’s Yugoslavia, Universit of Toronto Press, 2014, стр. 26-27.
[2] Ibid, стр. 236.




Извор: Срби на окуп    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању