https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Занимљивости. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Занимљивости. Прикажи све постове

петак, 17. јануар 2020.

Друга иницијатива - Наша обавеза и наслеђе - Један век од оснивања првих Здравствених задруга

Иницијатива за промовисање рада и успостављања здравствених задруга у Републици Србији има за циљ да укаже на значај модерног облика удруживања у здравствене задруге а у складу са глобалним трендовима.

#Zdravtsvene #Zadruge #Srbija


  • ЈАВНО СЛУШАЊЕ – НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРИЈЕ 
  • ПРОМОВИСАЊЕ РАДА И РЕИНИЦИРАЊЕ УСПОСТАВЉАЊА ЗДРАВСТВЕНИХ ЗАДРУГА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
  • „ ДРУГА ИНИЦИЈАТИВА - НАША ОБАВЕЗА И НАСЛЕЂЕ - ЈЕДАН ВЕК ОД ОСНИВАЊА ПРВИХ ЗДРАВСТВЕНИХ ЗАДРУГА НАКОН ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА“

Један од циљева јесте да се укаже на недостатке постојећег Закона о Задругама (2015) године а у циљу омогућавања формирања модерних здравствених задруга. Такође, овом иницијативом се указује на потребне промене у здравственом систему Републике Србије која се као и бројни други системи суочава са проблемима одрживости и даљег развоја.

Задруге представљају инспирацију новој генерацији младих која се налази у врло неповољном економском и друштвеном положају. До тога је довела и глобална финансијска криза 2007/2008. Млади су широм света присиљени да промене своје економско размишљање да би опстали на модерном тржишту које показује одређене неравноправности. И поред доминантности модела предузећа у власништву инвеститора на економским факултетима и школама се задругарство не обрађује довољно. Међутим, и поред ове чињенице, присутно је повећање интересовања како међу владама држава тако и у оквирима рада међународних организација попут Уједињених Нација (УН), Међународне организације рада (ИЛО), УН Организације за храну и пољопривреду (ФАО) о потенцијалу и значају задруга за побољшање животних услова и решавање кризе неједнакости. Резолуција 56/114 Главне скупштине УН о задругама и друштвеном развоју, УН нацрт смерница за стварање подстицајне средине за развој задруга и ИЛО препорука 193 о подстицању задругарства указују на нове тенденције и разјашњавају значај и улогу задругарства у модерном друштву.

Здравствене задруге су оцењене као вишеструко значајне и од стране Међународне Асоцијације здравствених задруга која је пружила подршку овој инцијативи. Наиме у извештајима ове организације се наводи да услед трансформација здравствених система на глобалном нивоу, здравствене задруге имају све већи значај а посебно у циљу решавања следећих проблема: прогресивно смањење (релативно селективне природе) у приступу здравственој заштити, посебно на релацији урбано-рурално; смањење употребе одређених услуга услед повећања цена; већи притисак на здравствене раднике да повећају своју продуктивност; растући јаз између потребе за персонализованим решењима у поређењу са стандардним који захтевају иновативна решења у здравственом систему; креатори здравствене политике су онемогућени да предложе јасна и дугорочна решења; расте приватни сектор у здравству и стимулише се развој профитно оријентисаних ентитета док задруге у великом броју случајева остају неукључене у развојне политике и др. Иста организација дефинише 3 основне карактеристике о потцењеном погледу на здравствене задруге: да су профитно оријентисане организације успешније од јавних и задружних; комплексност здравствено задружних организација; недостатак адекватних података о раду здравствених задруга у смислу пружања здравствене заштите и реаговања на здравствене потребе становништва. Један од основних предуслова оснивања и развоја овог облика удруживања јесте разумевање принципа пословања и организације. Анализом развоја здравствених задруга у 15 земаља (Аргентина, Бразил, Белгија, Аустралија, Канада, Колумбија, Француска, Италија, Јапан, Малесија, Сингапур, Шпанија, Шведска, Велика Британија и САД) утврђено је да су здравствене задруге у развоју и да постоји све већи број задруга који запошљава све више радника као и да се њихове функције усложњавају (заштита од ризика, превенција, пружање здравствене заштите на различитим нивоима, дистрибуција и развој лекова, клинике и др). Према извештају међународне Асоцијације Здравствених Задруга тренутно у Аустралији има 175 з.задруга које запошљавају 15,653 радника; у Белгији има 785 з.задруга које запошљавају 19.702 радника; у Бразилу – 1933 з.задруга које запошљавају 96.023 радника; у Канади – 130 з.задруга са 1.132 радника; у Колумбији 152 з.задруге са 17.383 радника, Француска – 1832 з.задруга са 17,383 радника; Италија – 6,756 з.задруге са 233,397 радника; Јапан – 145 з.задруга са 91,969 запослених; Сингапур – 4 са 2,271 радника; Шпанија – 507 з.задруга са 52.006 радника; Шведска – 298 з.задруга са 19.367 радника.

Међународне организације које се баве проблематиком задругарства такође сугеришу и да је у даљем развоју и иницијативи за оснивање и развој здравствених задруга добро користити информације из претходног наслеђа које у појединим државама могу бити врло богате.

Република Србија има богату историју здравственог задругарства, а посебно је значајан период од 1921-1941 године када је здравствено задружни покрет показивао изузетне успехе и значај који се огледао како у превентивном тако и куративном деловању, повећању једнакости у приступу здравственој заштити, побољшању социо-економских услова, здравственом просвећивању, институционалном повезивању медицине са пољопривредом у циљу бољег квалитета живота задругара и др. Историјски успеси које су препознали и други народи и преносили модел здравственог задругарства какав је постојао код нас указују такође на успехе које је тадашња држава, струка и задругари остварили (важно је поменути да међу државама које су преносиле одређене концепте здравствено задружног модела су били и Јапан, САД, Француска, Пољска, Бугарска, Румунија, Индија и др.). Здравствено задругарство је укинуто 1949. године када је интегрисано у здравствени систем тадашње Југославије. Краљ Александар Први Карађорђевић је био декларисан као први здравствени задругар и током свог живота је снажно подржавао здравствено задружно удруживање. Бројни наши великани медицинских наука (а међу њима и др Гаврило Којић као и Професори Милан Јовановић Батут и хрватски стручњак проф. Андрија Штампар ) су утицали на иницирање и развој овог облика удруживања у тадашњој држави имајући у виду тешко послератно наслеђе и значај оваквог покрета.

Данас, један век касније од инцијатива ових наших великана које су резултовале у оснивању већег броја здравствених задруга почев од 1921. године (постојале су и пре балканских ратова з.задруге, али у малом броју, док је омасовљавање у смислу оснивања већег броја на нивоу државе почело од 1921. године) , покреће се ова инцијатива за оснивање здравствених задруга, али у модерном контектсту и предлажу се модерни облици удруживања. Како задруге од почетка свог деловања имају сарадњу са законодавцима у циљу успостављања регулаторног оквира који препознаје разлике у пословању задруга, логичан је след догађаја да се након дуготрајне паузе у деловању овог облика удруживања (од 1949. године), оваква инцијатива покреће управо на јавном слушању у Народној Скупштини Републике Србије. Законом о Задругама из 2015. године, здравствене задруге се помињу, али се поставља питање о томе да ли важећи Закон омогућава све потребне активности здравствено задружног модела? Такође, треба назначити да су здравствене задруге након Првог

светског рата биле осниване по основу закона о земљорадничким задругама а тек је 30их година донесен Закон о здравственим задругама који је садржао све потребне специфичности за даљи развој овог облика удруживања. У овом случају се треба позвати и на ИЛО (International Labour Organisation) препоруку под бројем 193 – која говори о томе да задруге „треба третирати у складу с националним законима и правном праксом и под условима који нису неповољнији од оних који се односе на друге облике предузећа и друштвених организација“. Такође оно на шта треба скренути пажњу законодавцима јесте да се спрече услови који би директно нарушавали аутономију и независност задруга. Иако је понекад заштита државе значајна, а посебно у случајевима када се врши трансфер имовине у јавном власништву у нове моделе задруга, или када се врше именовања владиних дужносника у надзорне одборе не сме да наруши права и одговорности чланова!

Већ наведена ставка 193 ИЛО дефинише околности и за овај случај: „Владе треба да уведу мере подршке, где је то потребно, за активности задруга које постижу специфичне резултате друштвене и јавне политике, као што је подстицај запошљавања или развој активности од користи социјално запостављеним групама или регионима. Такве мере могу укључивати, између осталих и пореске олакшице, зајмове, дотације, приступ програмима јавних радова и посебне одредбе о набавци.” Оно што је важно јесте да се владина подршка задругама не сме изједначити с владином контролом задруга.

Ове смернице је потребно узети у обзир приликом формирања или ревизије националне политике о задругарству. Ту се експлицитно наводи следеће:

- Држава не би требала подржавати задруге само зато јер су задруге већ због тога шта и како раде на темељима конкурентности поред свих осталих облика пословања

- Задруге не смеју бити инструмент државе и морају деловати аутономно


Држава треба да обезбеди задругама независност од државе, док није препоручљиво да то буду инструменти државне политике, програма техничке подршке, канали за дистрибуцију субвенционисаних зајмова и дефицитарне робе, форуме за политичку индоктринацију, начине за формализацију неформалне економије – јер задруге заиста доприносе друштву онда када послују у складу са својим начелима!

У историји су честе ситуације у којима држава види развој задруга као кључан алат своје политике (на пример у дистрибуцији услуга у појединим економским секторима, у смањењу незапослености или сиромаштва..). Значајан број држава је укључивао задруге и у своје страгије у борби против сиромаштва због доказане способности да економски мобилишу оне који немају имовину! То је као резултат довело до повећања донација и додатна финансирања кроз међународне пројекте!

У савременом контексту, задругарство је донекле почело да преузима и функције у дистрибуцији услуга које је раније имао јавни сектор (посебно у државама северне Европе). Задруге нису чаробно решење за све оне проблеме где јавни сектор нема одговор али је чињеница да имају могућност да нађу додатни људски и финансијски капитал који даље утиче на поврат улагања и оснивање нових задруга. При томе, ове активности задруга су мотивисане друштвеним исходима, а не простом економском користи чланова. Итајлија је такође држава која јако добро користи капацитете задруга па и здравствених.

Тиме што се формирају представничке платформе на нивоу индустрије или сектора, задружни покрет има могућност да оснива стратешка партнерства с државом у циљу рада на закононима и регулативама који ће бити корисни за задруге са начелом поштовања аутономије и независности задруга. Бележењем успеха и потреба за одређеним законодавним структурама позив на промену законодавних подручја ће добити кредибилитет и садржај. Тако се отвара и могућност за даљу сарадњу са незадружним секторима на пример са синдикатима, непрофитним предузећима, добротворним организацијама и др. Задругарство такође има значајан утицај на привредни развој те и у улози у борби против сиромаштва и неједнакости. Потрошачке су се задруге у Еуропи, Јапану и Северној Америци током 1980-их почеле борити и против уништавања животне средине тако што су развијале еколошке производе и промовирале зелену потрошњу. Пољопривредне су задруге такође почеле производити еколошку храну да би задовољиле растућу потражњу и заштитиле здравље пољопривредника од штетног деловања пестицида, док су рибарске задруге почеле упозоравати на загађење вода узроковано индустријским отпадом и канализацијом. Задруге су такође почеле утицати и на регулацију заштите животне средине као и у охрабривању потрошача да промене свој животни стил. Такође, задруге се везују за локалне заједнице, задовољавају своје потребе и на локалном нивоу што се огледа у куповини квалитетне хране по приступачним ценама, трговањем локалним производима, стварање радних места у локланој заједници и др. Стога су и у том смислу задруге врло корисне. Осим тога, задруге утичу на преуређење друштва што је у складу са основним начелима задругарства. Формирање глобалне задружне заједнице благостања потиче још од формирања прве модерне потрошачке задруге у Рожделу у Енглеској о коме су писали и Чарлс Гиде, Алфонс и Доримен Дежардин и др. Задруге су кроз историју показале да могу мењати друштво!

Здравствено задружни модели су као и други типови задруга склони саморегулацији, а проблеми код нерегулисаних тржишта имају штетне и значајне последице које смо могли да увидимо код глобалне финансијске кризе из 2007-2008 године када су финансијски инструменти били осигурани „токсичном имовином“ и довели до краха светских тржишта. Као суптротност таквом облику пословања, задруге које су сложне саморегулацији, послују изразито трансапрентно и одговорно а да би саморегулација била успешна потребно је да укључује поштење, бригу за друге и друштвену одговорност. Дакле, задруге треба да укључују високу етичку компоненту у свој рад. Стога је такође важно законом спречити формирање лажних задруга! Да би се разумео значај и начин рада задруга од велике је важности у академско и струковно образовање уврстити адекватне програме који би обучавали нове стручњаке за задругарство. Развој и будућност развоја задруга треба у континуитету подстицати и кроз научна истраживања која су обавеза надлежних савеза ал ии научно истраживачких институција са којима задруге треба да имају висок степен сарадње. Такође, међународна подршка треба да посотоји а у циљу даљег развоја здравствено задружног покрета.

ДИСКУСИЈА:

  • - Задругарство у Србији – осврт на претходни период
  • - Историјски успеси задружних покрета у Србији
  • - Изазови здравственог система у Србији и свету
  • - Примери развијених здравствених задруга у свету и примена у Србији
  • - Правни аспекти рада здравствених задруга
  • - Економски аспекти рада здравствених задруга
  • - Медицински аспекти рада здравствених задруга
  • - Остало... 

ИЗАЗОВИ ЗДРАВСТВЕНОГ ЗАДРУГАРСТВА НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ 1918-1949 ⇗





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

др Јасмина Вучић Пеев: Боље спречити него лечити - БЕСПЛАТНA медицинска превенција - КМ Новине

др Јасмина вучић Пеев: Боље спречити него лечити - БЕСПЛАТНA медицинска превенција #Zdravlje #Hrana #Srbija #Život #Medicina #Meso #Povrće #Voće Видимо да комисије за скупљање доказа против НАТО криминалаца не напредују. Ни медицинска удружења специјалиста за канцерогена обољења не могу да објаве ни најмањy статистику о малигним обољењима.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

После бомби више деце има рак - КМ Новине

После бомби више деце има рак #NATO #Zločin #Ubice #Bombardovanje #Tumor #Epidemija #Deca У централној Србији, према званичним подацима Регистра за рак Института "Батут", од НАТО агресије до 2015. године оболевање од малигних тумора повећано је за 29,3 одсто, а умирање за 19,1 одсто. Забрињавајуће су и процене Међународне агенције за истраживање рака за 2018.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Зарад политичких поена Вучић угрозио здравље тешко оболелог детета (ВИДЕО) - КМ Новине

Зарад политичких поена Вучић угрозио здравље тешко оболелог детета (ВИДЕО) #Grip #Epidemija #Zdravlje #Smrt #Pacijent #Onkologija #Vučić #Virus #Maska У оквиру своје кампање под називом "Будућност Србије", Вучић је обишао службу Хематоонкологије са стерилним блоком и прибегао ужасном потезу угрожавајући живот малолетног пацијента!






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

уторак, 19. новембар 2019.

Чудесни крајолик КиМ - село Лештане, Гора

У општини Гора, на крајњем југу Косова и Метохији, смештено је село Лештане настањено муслиманским становништвом српског говорног подручја а у коме су цркве порушене још у 19. веку.

#Село #Лештане #Гора #Косово #Метохија #Србија
Лештане, Гора / Фото: Дејан Павловић

Источно од задњих кућа горанског села Лештане, са око 1360 метара надморске висине поглед се пружа ка југозападним падинама Шар-планинског венца и ближи део реона са благом падином под називом Бачилишта, на коју се надовезује падина која носи име Равништа и чијим гребеном се долази до врха Уши (ТТ2111), а за око километар југоисточно се благим успоном стиже и до врха Качина глава (ТТ2207).

Лештане, Гора / Фото: Дејан Павловић  
Југозападно од врха Уши уочавамо вододелницу и стрми део реона под називом Јазги одакле, са око 1876 метара надморске видине, од неколико планинских потока настаје Лештанска река. А први врх крајње лево на фотографији изнад који се види у даљини, је Кула (ТТ2359)!

Лештане, Гора / Фото: Дејан Павловић  

Од већ поменутог реона Јазги, (чијим се гребеном, за око километар северно, долази и до врха Стрга (ТТ1926), као једног од доминантнијих врхова изнад трасе пута Драгаш - Брод Призренски), падина према нама и листопадној шуми на следећој фотографији, назива се Белачевина, а западно, у ували која се не види са овог места, на око 1550 метара надморске висине налази се извор Јавори испод кога се простире падина под именом Плужине (ТТ1532). Ако кренемо југозападно долази се и до виса Вирје (ТТ1602), одакле се великом стрмином падинама Грнчарице може спустити и до асфалтног пута изнад села Диканце.

Лештане, Гора / Фото: Дејан Павловић  

А некада се од Плужина, идући у правцу севера планинским путем, долазило и до благо испресецане падине под именом Каленице близу села Лештане на трећој слици, одакле њеним западним благим падинама кривуда, сада већ све теже уочљив и зарастао у шибље, планински пут којим се преко висоравни Ћаћук могло стићи до села Кукуљане.

Лештане, Гора / Фото: Дејан Павловић  

На задњој фотографији у даљини у Албанији, лево се уочава део каменитог врха планине Галаић (ТТ2484), и северније од њега Коритник (ТТ2395) чија се нама видљива падина спушта ка реци Плавска која извире са 728 метара надморске висине, а чији се ток наставља на територији Албаније.

Према тексту Дејана Павловића 


Према књизи „Гора и Опоље“, Милисава Лутовца, издање 1955. године, село је у присојној заравни где се састају два планинска потока. Испод данашњег насеља је Седиште или Старо Село, у коме се налазе трагови ковачких радњи.

Око села су крајеви који носе ове називе: Чука, Гар, Белићеве Њиве, Вошљак, Селиште. Село нема своје планине, иако је само у планини. Око њега је свуда Љубошка планина. Откуда је то могло доћи, мишљена су различита. Једни тврде да су мештани села Лештана продали своју планину, а други да је нису ни имали, јер су се њихови преци бавили само занатом, па им она као таква није ни била потребна.

Сем реке која служи за појење стоке и за друге домаће потребе, у селу има и извора, али су ови пресушили зато што су довели воду са даљине од 800 метара и развели је у сваку махалу (Kамиска, Локачка и Анђуровска чесма) и извор Топлец.

Лештане је груписано село подељено у четири родовске махале: Бардовци, Кантуровци, Анђуровци и Одовци. Сви ови родови су старинци. Прешли су на ислам пре шест појасева.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Иван Јастребов, руски дипломата, историчар, етнограф и археолог; који је као конзул службовао имеђу осталог и у Призрену (1870 -1876. и 1879 -1886. године), записао је да су цркве код Радеше и Лештана порушене. Јастребов се нарочито залагао да спречи исељавање Срба и десрбизацију који до данас трају.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Бомбоњере у облику Велике Албаније у продаји широм Србије - КМ Новине

Велики број трговинских ланаца у Србији у својој понуди има "Камила" бомбоњере, на чијој декларацији је јасно истакнуто да је "увоз са Косова".




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Срамно: Албанска певачица и ''Политика'' скрнаве храм Св. Николе код Новог Брда - КМ Новине

Албанска певачица Аљбана Азизи снимила је непримерен спот на рушевинама Храма Светог Николе у Новом Брду где је обнажена, са још неколико девојака обучених у албанску ношњу промовисала своју нову песму, пише Политика, али...




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Владиак #Јован #Ћулибрк #Падобранац #Жртве #Јасеновац #Црква #Екуменизам #Лаж #Зло #Косово,

уторак, 01. јануар 2019.

Михајло Макић: Хеј Србине, стави прст на чело, па сачувај своје родно село!

Народни мудрац је казао „Ако је село снажно и јако, онда је и држава снажна и јака “. Српски сељак је одувек био човек за све прилике. Некада је на селу живело више народа него у градовима.

#Selo #Srbija #Napušteno #Obnova #Seljaci #Pijaca #Poljoprivreda
















Пише: Михајло Т. Макић



Српски сељак је увек умео да своју државу храни, а кад је требало и да је од непријатеља брани и одбрани. Њега краси поштење, гостопримство, сналажљивост, љубав према отаџбини, снага, борбеност и независност.

Какав је положај српског села данас у Србији? Слика села је суморна и тужна. Држава обећава, али резултати изостају, ако их има онда су симболични. Званични подаци показују, да је у српским селима напуштено преко 50 хиљада кућа, око 1000 села имају мање од по 100 становника, без вртића и домова културе је преко 3000 села, пошту нема око 3000 села, преко 4000 села нема асвалтиране путеве. У многим селима живе махом стара лица, велики број младића између 35 и 40 година није засновало породицу. Око 1900 села је замрло. У њима станује коров, пустош и тишина. Од око 4500 села само 330 не одумире, пружају жилав отпор савременој цивилизацији. Сваке године Србију напусти око 30 хиљада лица и толико више умре него што се роди.

Какав је положај локалних заједница у Србији. Слика је и у њима, суморна и тужна. Велики је број неразвијених општина у Србији. Према Закону о регионалном развоју у Србији постоје развијене, неразвијене и недовољно развијене општине.

У другу групу, где је степен развијености од 80% до 100% од републичког просека, налазе се, Александровац, Ада, Бач, Бачки Петровац, Бор, Врање, Зајечар, Кладово, Краљево, Лапово, Лозница, Лучани, Нови Бечеј, Нови Кнежевац, Оџаци, Параћин, Пожега, Рума, Сокобања, Тител, Топола, Ћуприја и Шид.

У трећу групу,где је степен развијености од 60% до 80% од републичког просека налазе се, Алексинац, Аранђеловац, Бајина Башта, Баточина, Богатић, Бољевац, Велика Плана, Велико Градиште, Владимирци, Деспотовац, Димитровград, Жабаљ, Ивањица, Ириг, Ковачица, Ковин, Коцељева, Лесковац, Љиг, Мајданпек, Мали Иђош, Неготин, Нова Варош, Нови Пазар, Опово, Прибој, Прокупље, Рашка, Свилајнац, Сечањ,Смедеревска Паланка, Србобран, Трстеник, Ћићевац, Уб и Чока.

У четврту групу, где је степен развијености испод 60 % од републичког просека, налазе се Алибунар, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Бојник, Босилеград, Бујановац, Варварин, Владичин Хан, Власотинце, ГаџинХан, Голубац, Дољевац, Жабари, Жагубица, Житиште, Житорађа, Кнић, Књажевац, Крупањ, Куршумлија, Кучево, Лебане, Љубовија, Мали Зворник, Мало Црнуће, Медвеђа, Мерошина, Мионица, НоваЦрња, Осечина, Петровац, Пландиште, Прешево, Пријепоље, Ражањ, Рача, Рековац, Сврљиг, Сјениица, Сурдулица, Трговиште, Тутин и Црна Трава.

Села на југу најугроженија
У девастирана подручја где је степен развијености испод 50 % од републичког просека спадајуБабушница, БелаПаланка, Блаце, Бојник, Босилеград, Бујановац, Варварин, ВладичиХан, Власотинце, ГаџинХан, Голубац, Дољевац, Жабари, Жагубица, Житиште, Житорађа, Кнић, Крупањ, Куршумлија, Кучево, Лебане, Љубовија, МалиЗворник, МалоЦрнуће, Медвеђа, Мерошина, Мионица н НоваЦрња, Осечина, Пландиште, Прешево, Пријепоље, Ражањ, Рача, Рековац, Сврљиг, Сјеница, Трговиште, Тутин и Црна Трава.

Најугроженији је простор Србије, који се налази дуж административне линије централне Србије и Косова и Метохије. У овој зони постоје више села која су угашена. Нестајањем ових села јавља се демографска асиметрија између административне линије Косова и Метохије и централне Србије. На том делу простора настаје демографски вакуум. Густина насељености са српске стране је око девет становника по квадратном километру а са косовскометохијске стране је густина насељености око 130 становника по квадратном киклометру.

Да ли се Србија домаћински односи према буџетским средствима својих грађанна, да ли их рационално користи? Одговор је негативан. Наиме, Србија је у периоду од јануара 2008. до јуна месеца 2015.године потрошила 35,2 милиона евра на име плаћања казнених пенала на неискоришћена средства а одобрена кредитна средства од иностраних банака. Србија је такође платила 4,4 милиона евра на име казнених пенала на име неискоришћених новчаних кредита из инстранства за период од јануара 2017. године до марта месеца 2018.године. Сав терет од 39,6 милиона евра пада на грбачу грађана Србије, а пре свега на грбачу српског народа.

Зашто нико није одговорао? Зашто ћуте надлежне институције? Зашто ћути званична власт, зашто ћути опозиција?


Позивам државу Србију да по хитном поступку, а на основу одредаба члана 93.и 94. Пословника Народне скупштине Србије, законом уреди и донесе и спроведе следеће мере:

Најбрже се одлази из тешко приступачних села
Да становницима у неразвијеним подручјима, укључујући и сва села, призна право на потпуну бесплатну здравствену заштиту, смањи плаћање пореза за 50%, одобри бесповратна средства за покретање приватног бизниса, повећа месечни додатак за децу за 50%, врши откуп свих врста пољопривредних производа, додели бескаматне грађевинске кредите за изградњу и реновирање објеката, додели једнократне новчане помоћи младим брачним паровима по милион динара, додели адекватну новчану помоћ брачним паровима који немају децу, увођењем додатка на зараде од 50% на зараде дефицитарним кадровима (лекарима, инжењерима...) доделом бескаматних грађевинсих кредита.

Средства за реализацију свих ових мера обезбедила би се нас следећи начин:

1. Повећањем цене за регистрацију сваког возила по 1000 динара, којих у Србији има око 2000.000,

2. Наплатом по 100 динара за свако возило које пређе наплатну рампу, обзиром да кроз Србију годишње прође око 32.000 000 возила,

3. Наплатом сваком домаћинству годишње по 1000 динара за свако електрично бројило, којих у Србији има око 3.500.000,

4. Повећањем цене по паклици цигарета за 10 динара .У Србији има око 2 500.000 пушача,

5. Повећањем цене по свакој флаши пића за 10 динара, обзиром да се у Србији годишње произведе више милион флаша годишње.


Откуп производа би био од велике помоћи и подстрека да се обнови живот на селу, а потреба постоји.
Уставни основ за доношење ових законских мера, налази се у одредби члана 97. став 1. тачка 8. Устава Србије. На основу ових одредби Србија, поред осталог уређује и обезбеђује и систем у области радних односа, заштите на раду, запошљавање, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, друге економске и социјалне односе од општег интереса.


У Деспотовцу,
дана 1.1.2019.године




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

уторак, 06. септембар 2016.

Пророчанство на грoбу Константина Великог

Пророчанство на грoбу Константина Великог На гробу првог византијског цара, св. Константина Великог (иначе нашег Нишлије по рођењу), су биле исклесане наизглед неразумљиве речи, које је тек 1440. године дешифровао Генадије Схоларије, први цариградски патријарх под Турцима, ученик св. Марка Ефеског и велики противник уније са папистима.




Пророчанство говори о паду Цариграда и Срба под Турке, али и о повратку Цариграда од стране православних народа. Иако су неки савремени Грци пад ''Далмата'' и ''дунавских народа'' у овом пророчанству протумачили као пад Аустријанаца и Мађара под Турке, када сам читао године које се помињу у пророчанству, закључио сам да се то мора односити на Србе у Деспотовини и Босни. Додатно, Далмати који се помињу у пророчанству су у времену св. цара Константина живели углавном у Босни и Рашкој и ужој Далмацији, тј. у крајевима где су у 15. веку, у периоду о којем пророчанство говори, углавном живели Срби. И каснији рат са Турцима и повратак Цариграда се јасно односе опет на Далмате, тј. Србе који су у балканским ратовима враћали отето. Схоларије је овако превео речи уклесане на гробу:

''Првог индикта (1453), царство Исмаила званог Мухамеда, уништиће род Палеолога, заузети Цариград (на седам брда) и владати изнутра (Византијом), многе народе уништити и опустошити острва до Црног мора. Народе уз Дунав ће сломити осмог индикта (1460. ако нови индикт почиње 1. септембра, то значи да је осми индикт од 29. маја 1453 управо 1460. година што се скоро поклапа са коначним падом српске Деспотовине 1459. чија је престоница Смедерево била на Дунаву), а десетог индикта (1462. што се скоро поклапа са падом Босне под Турке 1463.) на северу ће поразити Далмате, протеком времена опет ће бити рата са Далматима који ће довести до делимичног уништења (Турака), и многи народи западно (од Цариграда - Балкански савез) ће на копну и мору поразити Исмаила. Наследник Исмаила (Ататурк и кемалисти) ће владати потом још мало. Онда ће плава раса (Грци исправно мисле да се ово односи на Русе) са својим савезницима потпуно поразити Исмаила, али ће онда избити сурови рат, који ће трајати пет година. Онда ће се три пута чути глас: станите, станите, станите, са страхом пожурите брижно на десну страну на којој ћете наћи храброг, чудесног и јаког човека, њему се покорите! Господу, Који је мој пријатељ. И Њега примивши, моја се жеља испуњава''.




''Τη πρώτη της Ινδίκτου, η βασιλεία του Ισμαήλ ο καλούμενος Μωάμεθ, μέλλει δια να τροπώση γένος των Παλαιολόγων, την Επτάλοφον κρατήσει, έσωθεν βασιλεύσει, έθνη πάμπολα κατάρξει, και τας νήσους ερημώσει μέχρι του Ευξείνου Πόντου. Ιστρογείτονας πορθήσει τη ογδόη της Ινδίκτου, εις τα βόρεια τα μέρη μέλλει δια να στρατεύση τη δεκάτη της Ινδίκτου τους Δαλμάτας τροπώσει, πάλιν επιστρέψει έτι χρόνον, τοις Δαλμάτοις πόλεμον εγείρει μέγαν μερικόν τε συντριβήναι και τα πλήθη και τα φύλα συνοδή των εσπερίων δια θαλάσσης και ξηράς τον πόλεμον συνάψουν, και τον Ισμαήλ τροπώσουν. Το απόγονον αυτού βασιλεύσει έλαττον μικρόν ολίγον. Το δε ξανθόν γένος άμα μετά των πρακτόρων όλον Ισμαήλ τροπώσουν, την Επτάλοφον επάρουν μετά των προνομίων. Τότε πόλεμον εγείρουν έμφυλον ηγριωμένον, μέχρι της πεμπταίας ώρας και φωνή βοήσει τρίτον, στήτε, στήτε, στήτε, μετά φόβου σπεύσατε πολλά σπουδαίως εις τα δεξιά τα μέρη άνδρα εύρητε γενναίον θαυμαστόν και ρωμαλέον, τούτον έξετε. Δεσπότην, φίλος γαρ εμού υπάρχει. Και αυτόν παραλαβόντες, θέλημα εμού πληρούται''

извор: http://vizantinaistorika.blogspot.rs/2016/09/blog-post.html

Превод са грчког: Марко Пејковић 


Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

петак, 15. јул 2016.

Разобличавање екуменистичких лажи (1) - Свети Марко Ефески није љубио нити грлио папу

"Несрећни екуменисти су ово аутоматски, неки из незнања старих језика, а неки намерно служећи се лажима и фалсифковањима чему су се учили од њихових сатанистичких идола из Ватикана, представили јавности као да је цела делегација несумњиво поступила према папи као што су то урадили ставрофори".



ПРОЛЕГОМЕНА

Пошто су се екуменисти дрзнули да нам реплицирају на нашу ранију објаву – да у примарном извору као што је Сиропулос, нема доказа да је св. Марко Ефески љубио папу у руку или образ; и притом невешто и незналачки копирали делове Сиропулосове књиге, аљкаво и врљаво преводили, и конструисали своје влажне снове као стварност како би наставили да смућују народ, принуђени смо да их детаљно покопамо аргументима.

Као што ће се видети, једино што се из примарних извора може тврдити, јесте да је св. Марко Ефески поздравио папу у групној аудијенцији код папе, и једном у приватној аудијенцији (вероватно наклоном том приликом), и ништа више од тога. О томе да је поздрављао папу речима, загрљајем или пољупцем нема никаквих доказа на основу грчког и латинског, на језицима на којим је писан, и првобитно преведен примарни извор који сведочи о држању св. Марка Ефеског према папи током фирентинског Сабора – књига Силвестера Сиропулоса “Vera historia unionis non verae inter Graecos et Latinos: sive Concilii florentini exactissima narratio, HAGAE – COMITIS, M. DC. LX.“ (Одговор у вези бесмислице да је св. Марко папу звао “свети отац“ ћемо објавити накнадно)

Јеретици екуменисти би могли да и даље ликују, говорећи да је св. Марко макар поздравио папу, оно што наводно фанатици као ми никада не би урадили. А ако знамо да јеретике који проповедају лажно учење није дозвољено поздрављати у складу са апостолском – “Ако неко долази к вама и ово учење не доноси (тј. истинито хришћанско учење), не примајте га у кућу и не поздрављајте се. Јер ко се поздравља с њим, учествује у његовим злим дјелима“ (2 Јн 10-11), екуменисти би могли ласно да кажу – ако је папа поздрављен то би значило следеће: 1) или га св. Марко није сматрао за јеретика, 2) или је св. Марко кршио ову апостолску заповест. Међутим, они заборављају да у случају фирентинског Сабора, није св. Марко дочекивао папу у својој кући, него обратно. Грци су ишли у Фиренцу на Сабор који је папа сазвао, гоњени бичем цара Манојла VIII Палеолога коме је, како је он сам то рачунао (и то погрешно рачунао како се касније видело), била неопходна унија са Римом да би одбранио Константинопољ од Турака. Св. Марко Ефески је пошао на Сабор, иако не драге воље, како сам каже. Међутим, осим повиновања царевом инсистирању да крене, његов поступак нимало не одудара од Господње заповести: “Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље свакому створењу“ (Мк 16, 15).

Свакако, св. Марко није радио као данашњи екуменисти – вишедеценијско испразно фотографисање, позирање, ћаскање, мољење, саслуживање са папом које води у руину, јер нити папу враћа у Православље нити чува чистоту Вере оних јерараха који другују са папом у недоглед. Марков одлазак на Сабор, на којем је папа (макар и теоретски) могао да се одрекне јереси и врати у Веру био је у складу са апостолском: “Човека јеретика по првоме и другоме саветовању клони се, знајући да се такав изопачио, и греши; самога себе је осудио“ (Тит 3, 10-11). Видећи да папа не жели да се одрекне јереси, св. Марко је побегао са Сабора, и никада више није имао икакав контакт са Латинима, напротив наставио је да ради против њих, и да их зове јеретицима – оно што српски екуменисти ни у сну не би себи дозволили, наопаки какви су. А не треба подсећати да се током Сабора није ни молио са папистима, нити им је саслуживао, нити је испразно позирао у јавности са њима, као што то раде данашњи екуменисти. Свакако, мисионарски или лекарски приступ незнабошцима и јеретицима, захтева минимум уљудног понашања и обраћања у нади да ће се они преобратити, што поздрав, евентуално речима или наклоном главе, испуњава у сваком случају. Ако остају истрајни у јереси, то значи да им се до даљег мора рећи довиђења. Али, то уљудно понашање важи и увек је важило како према папи, тако и према сибирском шаману или мухамеданцу.

Додатно, наши српски јеретици екуменисти не само да љубе папу као папу, него су то кренули раде са усташким папом Војтилом док је овај био жив, а Војтила је ем прогласио усташког викара Степинца за блаженог ем је био Туђманов пајтос и хушкач када је Крајина падала. Чак и да су екумењаре у праву, и да је св. Марко мазио, љубио, клечао и грлио папу дан и ноћ у Фиренци (а нису у праву као што ћемо видети), тадашњи папа није директно канонизовао масовне грчке убице или се дружио са таквима. Тиме су наши екуменисти показали не само колики су јеретици без вере, и незналице класичних језика и незналице уопште, него и директне издајице српског народа горе од сваке Наташе Кандић или Соње Бисерко, јер се оне макар не претварају да имају везе са било чим српским или црквеним. Тако су наши екуменисти на незнању и фалсификатима засновали своје јеретисање са папом, деценијама заједничарили са њим без икаквог православног исхода, саблазнили бројни народ у Цркви, и ударили на догме Васељенских Сабора, да би на крају тим путем пали у екуменизам као свејерес на Криту. Не малу улогу у томе је имао и некада Православни богословски факултет, чији кадар не само да није православне вере и побожног живота, него ни довољно интелектуално способан и поштен да види било шта друго од онога што му финансијери из пан-јеретичког Светског Савета Цркава издиктирају. Њима следи лекција, а на корист српском народу да се не смућује лажима овим поменутих превараната.

УВОД

Наслов главе Сиропулосове књиге, у којој се говори о сусрету Грка са папом гласи:

“’Εν ῷ περί … εἰς τόν Παπᾶν τῆς ἐπιδημίας καί τοῦ ἀσπασμοῦ …“

“У којој (глави књиге се разматра) у вези … боравка код папе и поздрава“

“Haec comprehendit … ut Papam adivimus, ut salutavimus …“

“(Глава) обухвата следеће: … Како смо пришли папи и како смо га поздравили…“

Грчки и латински превод се овде скроз поклапају. У преводу су кључни грчка именица ἀσπασμός (аспазмос) и латински глагол salutare (салутаре).

Реч ἀσπασμός на κοινὴ верзији грчког, на којој су писани сви византијски документи и књиге јесте поздравити/дочекати. Човека је могуће поздравити/дочекати речима у лице или писмом, затим наклоном главе, руком преко груди. Такође и пољупцем. Али, ако се јасно не нагласи да се ради о поздраву речима у лице или писмом, наклоном главе или пољупцем, може се јасно тврдити само да се ради о поздраву, и ништа прецизније од тога. Такође, ако би након речи ασπασμός стајала именица πούς (стопало), χείρ (рука) или παρειά (образ), могли бисмо посредно закључити да је неко поздравио некога пољупцем, јер је бесмислено превести буквално нешто као примање/дочек ноге, руке или образа. Но ништа од овога не ремети истину да је ασπασμός, по себи, искључиво поздравити/дочекати, и ништа више.

Постоје још два контекста када именица ἀσπασμός и глагол парњак ἀσπάζομαι (аспазоме) задобијају значење пољупца и пољубити, дакле кроз контекст, посредно и условно, не и безусловно. Прво, ако се ове речи употребљавају у контексту вршења литургије када клирици (који саслужују) у тачно одређеним моментима поздрављају један другог, онда такав поздрав може значити и пољубац. Друго, када се јасно истакне да се ради о братском црквеном поздраву, по апостолском обичају, тј. да су два човека или две стране прихватили да поздраве једни друге на овај начин, и то испунили, онда врло вероватно, мада не и извесно као у случају литургијског пољупца, такође можемо говорити о поздраву као пољупцу. Међутим, као што ћемо видети, нити је било заједничке литургије са папом пре потписане уније коју св. Марко није прихватио нити Сиропулос сусрет са папом описује као братски поздрав, већ само користи реч поздрав без било какве спецификације која нас може навести да је поздрав св. Марка укључио било какав пољубац, а исто то важи и за остале епископе. Премда је патријарх у своје име папи претходно понудио братски поздрав, папа се о томе није изјаснио него је само упутио финални позив Грцима да дођу и учине поздрав/наклон.

Имамо у Св. Писму и апостолским посланицама примере за ове наше тврдње да ἀσπασμός/ ἀσπάζομαι никако не могу бити синоними за пољубац и љубљење, без додатног прецизирања или контекстовања да се ради о пољупцу:

“εἰσερχόμενοι δὲ εἰς τὴν οἰκίαν ἀσπάσασθε αὐτήν“ (Мт 10,12)
“улазећи у кућу поздравите је“

Или

“ἀσπάσασθε ἀλλήλους ἐν φιλήματι ἁγίῳ“ (Рим 16,16)
“поздравите један другог светим пољупцем“
али и

“ἀσπάζομαι ὑμᾶς ἐγὼ … ὁ γράψας τὴν ἐπιστολὴν …“ (Рим 16,22)

“Поздрављам вас ја (из даљине) … који је написао писмо …“

Латински глагол salutare је такође недвосмислен. Он може да значи само поздравити/одати поштовање, никако и никада пољубити.

Нарочито када се грчки ἀσπασμός код Сиропулоса, и латински salutare користе да опишу исту ствар (када се поклапају и иду упоредо), онда се та ствар може превести само као поздравити или поздрав, никако пољубити или пољубац.

Ако уз ἀσπασμός паралелно иду латинске именице за пољубац osculum (оскулум) или basium (базиум) или глаголи (ex)osculor (екс-оскулор) и basio (базио), онда можемо прихватити да ασπασμός може значити и пољубац, али само под још једним условом који је горе истакнут.

Наиме, у контексту упоредног превода, тек ако се ἀσπασμός појављује заједно уз латинске именице и глаголе за пољубац и љубљење, али тако да је на самом грчком језику прецизирано о ком се поздраву ради – помињањем стопала, руке или образа, литургијског целива или братског црквеног поздрава, тек онда можемо са сигурношћу или већим степеном вероватноће тврдити да је Сиропулос хтео да опише поздрав пољупцем. Ако оваквих преклапања нема, може се говорити само о поздраву уопште који може да има разне форме, и ничем више.

Потребно је објаснити значење још две речи пре него што пређемо на конкретан опис сусрета са папом. У питању је грчки глагол προσκυνῶ (проскино) и латинска именица officium (офикиум).

На κοινὴ грчком, глагол προσκυνῶ значи обожавати, чинити прострацију (падање на колена и ничице на земљу главом), али и поздравити (не увек, али често наклоном глава или просто наклоном). Значење обожавања и прострације можемо одмах отписати. Обожавање одбацују и екуменисти као значење, јер је бесмислено преводити – “када смо видели папу, обожавали смо га“, а прострацију можемо такође одбацити, јер је бесмислено тврдити да је неко вршио прострацију пред папом од Грка епископа, када су, као што ћемо видети, двојица епископа одбили папин захтев да га пољубе у ногу посетивши папу по налогу патријарха да извиде ситуацију, као и патријарх који је рекао да неће сићи са брода, ако буде морао да љуби ногу папи. Посебно имајући у виду да се папа потом одрекао љубљења ноге. Одатле, немогуће је да су Грци прихватили прострацију која је још веће понижење од љубљења ноге. Стога, у овом контексту, глагол προσκυνῶ је могуће превести једино као чинити наклон главом/поздравити наклоном/поклонити се. Додатно, за овај глагол имамо доказ да није синоним за клечање:

“τιθέντες τὰ γόνατα προσεκύνουν αὐτῷ“ (Мар 15,19)

“и спуштајући колена учинили су му наклон“

Латинска именица officium значи увиђајност, куртоазија, дужност, услуга, посета, гест. Редовни officium је у погледу обраћања папи подразумевао пољубац ноге и тако суга поздрављали сви паписти на Западу. Међутим, пошто су Грци то одбили, и папа одустао од те почасти, officium у нашем случају према папи се може превести једино као куртоазни гест (поздрав).

И да закључимо увод, не треба сметнути са ума да је врло индикативно (и у прилог наше тезе) да Сиропулос нигде не користи грчке недвосмислене именице и глаголе који означавају пољубац φίλημα (филима) или љубити καταφιλῶ (катафило), када прича о поздраву папе.
СУСРЕТ СА ПАПОМ



1. Патријарху је најпре стигла вест од Каристина да папа очекује пољубац ноге (стр. 92):

“…ὅς ἐλθών εἶπε τῷ πατριάρχῃ ὅπως ἐκδέχεται ὁ πάπας ἵνα ἤ μεγάλη ἁγιωσύνη σοῦ ἐλθών προσκυνήσῃς καί ἀσπάσῃ κάτω τόν πόδα αὐτοῦ.“

“…(Каристин) који је долазио, рекао је патријарху како папа очекује да га твоја велика светост поздрави (наклоном) и прихвати доле његову ногу (пољуби је)“

Латински превод се поклапа, јер се помиње презент конјуктива глагола љубити (exosculor):

“… Papam adoret, eiusque pedem exosculetur …“

2. Патријарх се потом чудио том папином захтеву, јер је очекивао равноправнији третман. У међувремену је дошло шест бискупа који су поновили папин захтев да се љуби нога. Патријарх је то одбио опет, и предложио да папу поздрави на традиционални црквени начин, како је рекао “братски“ (што је по обичају могло да значи загрљај и вероватно пољубац, премда загрљај и пољубац патријарх изричито не спомиње када је о овом предлогу говорио папским бискупима) (стр. 95):

“’Αλλ’ εἰ μέν θέλει ὁ πάπας ἵνα ἀσπάσομαι αὐτόν ἀδελφικῶς, κατά τό ἡμέτερον ἔθος τό ἀρχαῖον καί ἐκκλησιαστικόν, οὕτω καί πρός αὐτόν ἀπελεύσομαι…“

“Али, ако заиста жели папа да га поздравим братски, према нашем древном црквеном обичају, тако ћу доћи њему…“

Латински превод ове реченице је доста слободнији, с обзиром да се уместо поздрава, помиње реч загрљај (amplexus), које у грчком оригиналу нема, те латински превод у овом случају можемо одбацити:

“Quod si cupiat Papa … in mutuos amplexus ruamus…“

“Ако би желео папа … да похрлимо у узајамне загрљаје…“

3. Дакле, бискупи су пренели папи патријархов предлог да о братском поздраву одлучи папа, али како је папа реаговао на тај предлог? Папа га није изричито одбио нити изричито прихватио. Но, поставио је нове услове прјиема који не садрже “братски“ поздрав (стр. 96). Папа поново шаље бискупе патријарху, који саопштавају да папа одустаје од пољупца ноге и да позива патријарха да дође к папи. Међутим, папа каже да неће патријарху приредити свечани и јавни дочек, јер му је патријарх доста одузео од части када је одбио да му пољуби ногу (папа није хтео да јавност сазна да постоји неко на свету ко одбија да му љуби ногу). Стога, патријарх ће бити примљен тајно у папиним одајама у кругу папиних кардинала.

Каже се да ће папа дочекати патријарха, и да би то описао Сиропулос користи глагол дочекати/примити – ὑποδέχομαι (иподехоме). Потом папа поручује шта очекује од патријарха и његових епископа током дочека. Папа не само да је одустао од пољупца ноге, него ништа није рекао у вези патријарховог предлога да се братски поздраве. Само је рекао да приступе у серијама по шест – прво патријарх са шест изабраних и да га поздраве (вероватно наклоном), затим тако других шест, трећих шест, и колико год серија патријарх да одреди, да сви приступе у групама по шест и да му се тако поклоне (вероватно наклоном):

“ἐλθέ οὖν πρῶτον μετά ἕξ ἀπό τῶν ἰδικῶν σοῦ, τῶν ἄν ἐθέλῃς. καί μετά τόν προσκυνῆσαι καί αὐτούς, εἰσελθέτωσαν ἕτεροι ἕξ καί προσκυνησάτωσαν, καί ἕξ ἐλθόντων αὐτῶν ἕτεροι πάλιν ἕξ εἰσελθέτωσαν καί προσκυνησάτωσαν, καί τόν αὐτόν τρόπον προσκυνησάτωσαν ὅσους ἄν ὁρίσῃς.“

“Прво дођи ти са шесторицом твојих истакнутих, које би изабрао. И након што они учине поздрав/наклон, нека дођу остала шесторица и нека то учине, и после њих опет шесторица нека дођу и учине поздрав (вероватно наклоном), и нека тако (шест по шест) учине поздрав колико год њих да одредиш (за посету).“

Још један савремени превод Сиропулоса на руски језик, такође преводи ове папине речи са грчког на исти начин као и ми, уз помоћ глагола поклоняться (паклањатсја), што значи одати поштовање/односити се ка неком са уважавањем, никако и нигде пољубити или грлити (Сильвестр Сиропул, Воспоминания о Ферраро-Флорентийском Соборе (1438-1439), перевод – диакон Александр Занемонц, Университетская книга – СПб, 2010, стр. 106).

Дакле, када говори о овим папиним захтевима за приступање у групама од шест, Сиропулос користи само реч προσκυνῶ (проскино) – поздравити, чинити наклон /поздравити наклоном/поклонити се, не помиње се никакав пољубац (било уопште пољубац било у образ или руку) или загрљај (било братски загрљај било загрљај уопште). Долази малтене и до поклапања са латинским преводом који користи реч officium (оффикиум) – куртоазни гест (поздрав), дакле нема говора о било каквом загрљају или пољупцу у латинском преводу:
“…quibus officio erga Papam defunctis…“

“… након што они учине куртоазни гест/поздрав папи…“

4. Затим Сиропулос прелази на сам тренутак сусрета са папом (стр. 97-98). Патријарх је ушао са шест епископа (прва серија) међу којима је био и св. Марко Ефески. Патријарх је поздравио папу (глагол ἀσπάζομαι), како је патријарх сео тако су папу поздравили (ἀσπάζομαι) и та шесторица који били у првој серији са патријархом. Након што су се патријарх и папа обратили један другом, уведена су у просторију за пријем друга шесторица (друга серија) који су се и поклонили (προσκυνῶ) и поздравили (ἀσπάζομαι) папу. Затим је ушла још једна, трећа серија архијереја, али се ништа не каже да ли су уопште и како поздравили папу. Тек након треће серије уведени су ставрофори, међу којима је био и писац књиге Сиропулос. Они су се поклонили и поздравили папу, док им је папа пружио руку или образ, из чега се посредно може закључити да су само они љубили папу, али нико пре њих.

Несрећни екуменисти су ово аутоматски, неки из незнања старих језика, а неки намерно служећи се лажима и фалсифковањима чему су се учили од њихових сатанистичких идола из Ватикана, представили јавности као да је цела делегација несумњиво поступила према папи као што су то урадили ставрофори. Уопште не улазимо у мотиве због којих је Сиропулос за остали део делегације говорио само о поздраву уопште, и делимично о наклону. Да ли је верно пренео оно што је чуо од оних који су видели поздрав св. Марка папи (тј. да се ради о обичном поздраву речима), или је нешто сакрио, или је пренео само ону слику која је заједнички именитељ различитих прича које је чуо од директних сведока, да ли је папа решио да буде хладнији према патријарху или архијерејима пошто му је одузето од части кад су одбили да му љубе ногу па им није дао част братског целива и зато направио измену у случају ставрофора, у односу на раније речени захтев да му сви само приступе и учине наклон – уопште нормалног научника не би требало да занима.

Узимајући у обзир касније понашање св. Марка, ми лично као аннтиекуменисти немамо разлога да не верујемо у оно што је Сиропулос написао – да је прва серија шесторице поздравила папу (по свему судећи речима) и ништа више. Но, једно је апсолутно сигурно – на основу онога што је писао Сиропулос, немогуће је тврдити да је св. Марко приликом сусрета са папом, истог грлио или га било где љубио. Чак не пише ни да се поклонио. Јер се нигде не помиње грчка реч која означава наклон, пољубац, загрљај, папину руку или образ. Помиње се само поздрав и ништа више. Такође, у латинском паралелном преводу се помињу за прву серију епископа такође само речи salutare и officium, тј. поздравити и одати куртоазни гест/поздрав, и ништа више:

“ ‘Ο δέ συμπαραλαβών … τόν Ἐφέσου … εἰσῆλθε μετ’ αὐτῶν τήν τοῦ κελλίου πύλην, … καί εἰσελθών ὁ πατριάρχης μετά τῶν δηλωθέντων ἠσπάσατο τόν πάπαν. καθώς ἐτάχθη καί ἐκάθισεν, ούτω δέ ἠσπάσαντο αὐτόν καί οί μετ’ αὐτοῦ … καί εἰσῆξαν ἑτέρους ἕξ τῶν ἀρχιερέων, καί προσεκύνησαν καί ἠσπάσαντο τόν πάπαν, εἶτα τούτους ἐκβάλοντες τούς ἐναποληφθέντας αὖθις εἰσῆξαν ἀρχιερεῖς καί μετά τήν ἐκείνων ἐξέλευσιν εὐθύς τούς σταυροφόρους εἰσῆξαν ἡμᾶς. … (затим подужи извештај како су ставрофори видели кардинале, папу, патријарха како и где седе и стоје) … προσκυνήσαντες οὖν καί ἡμεῖς τόν πάπαν, ἠσπασάμεθα, ἤν παρέσχεν ἡμῖν αὐτοῦ χεῖρα, καί παρειάν, καί ἐξήλθομεν.“

“Узевши (патријарх) са собом … Ефеског… ушао је са њима (прва серија епископа) кроз келејна врата, … и ушавши са реченима (епископима) патријарх је поздравио папу. Како је смештен сео, тако су папу поздравили и ови (епископи) са њим … и увели су других шест од архијереја који су учинили наклон и поздравили папу, а потом ове извевши (другу серију архијереја) увели су право архијереје (трећу серију епископа) и након изласка ових, увели су нас ставрофоре. … (затим подужи извештај…) … И ми смо потом (ставрофори) учинили наклон папи и поздравили га, ако нам је испружио његову руку или образ, и изашли смо.“

Латински превод се потпуно поклапа за поздрав патријарха и првих шест епископа. Каже се да је патријарх поздравио патријарха (salutare), а да су епископи прве серије учинили куртоазни гест/поздрав папи (officium):

“At illuc ingressus Patriarcha Papam salutavit, … reliqui sex Episcopi, ad officia Papae praestanda admittuntur…“

“И тамо је ушао патријарх и поздравио папу, … осталих шест епископа бивају примљени и папи чине куртоазни гест (поздрав)“

Дакле, за патријарха и прву серију епископа имамо потпуно поклапање грчког и латинског превода, помиње се само поздрав, нема говора о грљењу, пољупцу, не помиње се никаква рука или образ. Латински превод поздрав ставрофора преводи са латинским глаголом пољубити basio (базио), што се поклапа са нашим преводом. За трећу серију користи реч поздрав officium, потпуно неосновано, јер грчки оригинал говори само да је трећа серија епископа уведена и ништа више, дакле нема извештаја да ли је поздрава у овој серији било и о каквом се поздраву ради. За другу серију латинска верзија поптуно неосновано, грчке речи [учинити наклон] и [поздравити] преводи глаголом љубити – exosculor. Но, за прву серију епископа у којој је био св. Марко све је јасно, пољубац се никако не помиње у латинској верзији.

И савремени превод Сиропулоса на руски који смо већ поменули, ове кључне моменте сусрета преводи као и ми (стр. 107). Према овом преводу, патријарх и прва серија епископа су само поздравили папу, и да би се то описало преводилац користи глагол поздравити – поприветствовать (папривјетствоватс), док су остали епископи учинили наклон папи, осим што су га поздравили – поклониться (пакланитсја) + поприветствовать, а само су ставрофори пољубили папу у руку и образ за шта преводилац користи глагол пољубити – поцеловать (пацеловатс).

5. Притом, не треба никако заборавити да пре овог сусрета целе грчке делегације са папом није било унификованог поздрављања папе од стране мање грчке делегације коју су чинили два епископа и два дисипата послатих од патријарха да се сретну са папом, како би се уговорио састанак целе грчке делегације са папом (стр. 94). Том приликом су два епископа патријарху рекли да они нису љубили ногу папи, али да племићи дисипати јесу.

6. Имамо још једну сцену када се св. Марко срео са папом на папин позив након што је папа чуо да је он једини Грк који је одбио да прими унију (стр. 304). Том приликом је св. Марко само поздравио папу (вероватно наклоном) и ништа више. Да би описао ову ситуацију Сиропулос користи глагол поздравити (често наклоном) προσκυνῶ, док се латински превод поклапа с обзиром да користи именицу reverentia која значи указати поштовање (такође често наклоном). Ни овом приликом св. Марко, као и пре тога, није папу љубио, грлио, или клечао пред њим, како то раде садашње екуменистичке издајице.

Сиропулос јасно каже да су након закључене уније папу љубили у руку само епископи који су унију прихватили, и то током прве заједничке мисе одржане у Фиренци на којој се помињао папа (стр. 295). Али, пошто св. Марко унију није прихватио, он није био на тој миси и није љубио папу у руку.

7. На крају, можемо слободно закључити – екуменисти из СПЦ који љубе деценијама папу у руку су исти попут ових епископа грчких који су пре више од 500 година љубили папу у руку на заједничкој миси. Тј, такви српски екуменисти су у унији са папом. Ми им поручујемо – никада нећемо љубити папу у руку нити се грлити са њим, јер нисмо у унији са њим, и он није Црква, већ јеретик и секташ. Осим ако се он не покаје за сва зла која је чинио у прошлости, и не одрекне и прокуне десетине или стотине јереси које гаји као змије у својим недрима, и не врати у Цркву без иједне једине јеретичке догме.

Извор: ФБ страница ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“




Извор: ПЖВ    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању