https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Економија. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Економија. Прикажи све постове

среда, 30. децембар 2020.

Уносни послови сина Светозара Маровића у Србији

Уносни послови сина Светозара Маровића у Србији

Од када је 2016. побегао у Србију да избегне затворску казну у Црној Гори, Милош Маровић, син такође одбеглог Светозара Маровића, ушао је у посао производње малина и постао власник земљишта вредног више од милион евра.

Милош Маровић


Четири године након што је побегао из Црне Горе у Србију, која одбија да га изручи, Светозар Маровић, први и последњи председник Државне заједнице Србије и Црне Горе, прекинуо је своје ћутање.

У обраћању јавности у августу ове године, 65-годишњи Маровић је рекао да је његова породица „доведена до руба физичке егзистенције“ због скандала из 2015. када је ухапшен због оптужби за корупцију.

„Мом сину су одузели стан у којем је живео и сада нема где да живи,“ рекао је између осталог Маровић.

Међутим, према истраживању БИРН-а, Маровићев 37-годишњи син Милош, који је такође побегао у Србију избегавајући затворску казну, далеко је од финансијске пропасти.

Маровић млађи власник је преко сто хектара земље у Србији, чија је вредност, према појединим проценама, већа од милион евра. Маровић је и у послу производње малина, а имовина фирми, чији је власник био или је још увек, вредна је више стотина хиљада евра, показује истраживање БИРН-а.


Иако Светозар Маровић тврди да његов син „нема где да живи”, Милош Маровић је као своју адресу становања пријавио луксузну зграду у Београду, на Врачару, која је у власништву неколико познатих регионалних бизнисмена са пословним везама у Русији.

17.07.2009. Милос Маровиц Син Светозара Маровица ФотоИако је Светозар Маровић у недавном интервјуу навео да су његовом сину одузели стан и да нема где да живи, истраживање БИРН-а показује да је он далеко од финансијске пропасти; Фото: Вијести

БИРН је контактирао Маровића у вези са његовим пословима преко адвокатице Радмиле Kрстић, међутим, након што смо питања проследили мејлом, Kрстић је истакла да он није тренутно у могућности да одговори, јер је већи број чланова његове породице позитивно на ЦОВИД-19.

„Kонтактираћемо вас након стабилизације ситуације“, написала је Kрстић.



Србија као сигурна кућа

Светозар Маровић био је суоснивач Демократске партије социјалиста (ДПС), која је ове године изгубила власт након три деценије непрекидне владавине, а био је и један од најближих сарадника Мила Ђукановића. Између 2003. и 2006. био је председник Државне заједнице Србије и Црне Горе, која је укинута након што је Црна Гора тесном већином изгласала независност.

Маровић је ухапшен крајем 2015, а након нагодбе са тужилаштвом осуђен је у септембру 2016. на затворску казну од три године и 10 месеци због низа оптужби за корупцију у родној Будви. Такође, наложено му је и да врати износ од око милион евра. Пре него што је побегао у Србију, остало му је да одслужи годину и десет месеци затвора.

Светозар Маровић је ухапшен крајем 2015. Пре него што је побегао у Србију, остало му је да одслужи годину и десет месеци затвора. Фото: Вијести





Његов син Милош такође се изјаснио кривим у вези са противправном продајом општинског земљишта у индустријској зони Јаза у близини Будве, чиме је општински буџет оштећен за 1,4 милиона евра. Маровић млађи је осуђен на затворску казну од годину дана, а наложено му је и да врати 380,000 евра, што је и учинио. Међутим, и отац и син су затвор избегли и сада безбрижно живе у Србији.

Милош Маровић је у међувремену добио и српско држављанство. Од тужилаштва је тражио да своју једногодишњу затворску казну служи у Србији, али никада није одслужио ни дан. Према црногорском закону, рок за одслужење његове казне и формално је истекао 16. септембра 2020, а ту одлуку још увек треба да потврди Виши суд у Подгорици.

Упркос јавним жалбама, њихови проблеми са законом их нису довели ни близу банкрота, показује истраживање БИРН-а.



Пољопривредни газда у послу са малинама

Од момента пресуде и бекства у Србију, Милош Маровић је стекао више од 130 хектара земље у Војводини.

Агроекономисти процењују да се вредност поседа у Војводини креће између 9.000 и 10.000 евра по хектару. БИРН је нашао огласе за продају пољопривредног земљишта по цени од 10.300 евра по хектару у општини Нови Бечеј, где Милош Маровић поседује 107 хектара. По тим ценама, Маровићева земља вреди више од милион евра.

Маровић је започео и бизнис са малинама. Он и његов партнер Александар Булатовић су 2017. основали предузеће „Агро пројекат“ регистровано за “гајење дрвенастог, жбунастог и језграстог воћа”.

Булатовић је у фирми имао удео од 20 процената и допринео је земљом вредном 21.400 евра, према подацима Агенције за привредне регистре. Маровић је у капитал фирме уписао 86.000 евра, али није јасно да ли је, и када, тај новац стварно унео у предузеће.

Брзо након оснивања, у новембру 2018, Булатовић је пренео свој удео у власништву на Маровића, чиме је овај постао једини власник. Kапитал компаније је крајем те године додатно нарастао за око 176.000 евра, колика је вредност плантаже малина коју су њих двојица засадили, према процени у коју је БИРН имао увид, а коју су извршили стручњаци са Пољопривредног факултета у Београду, које је унајмио Маровић. Те године, „Агро пројекат” је зарадио 24.000 евра.

Шест месеци касније, у тренутку када је вредност капитала компаније била 314.000 евра, Маровић затвара фирму. „Агро пројекат” је званично престао са радом у јануару ове године, а Маровићу су, између осталог, на располагању остали „готовински еквиваленти” у вредности од 270.000 евра.

Међутим, Маровић и Булатовић нису потпуно напустили овај бизнис. У октобру 2018, месец дана пре него што је продао Маровићу своје акције у „Агро пројекту“, Булатовић је основао „
Fruit Universe“, која је сада власник земље на којој је „Агро пројекат“ имао своју плантажу малина.

Исте године, Маровић је основао фирму „
Mattea Agrar“ која се бави истом делатношћу. Ова компанија још увек постоји, али није активна, према подацима из АПР-а.

У Министарству пољопривреде су за БИРН истакли да ниједна од три горепоменуте компаније није добила субвенције нити било какве подстицаје од државе, што је чињеница која збуњује многе који се баве узгојем малина, јер скоро свако ко почиње рад у том сектору може да добије помоћ од државе само ако се пријави.

„Уопште није паметно пропустити такву прилику,“ рекао је један произвођач малине и дугогодишњи прималац субвенција, који је тражио да остане анониман. „Чудно је што то нису искористили“.

У телефонском разговору Булатовић је потврдио да је расположен да разговара са новинаром БИРН-а, наводећи да ће га позвати за 20 минута, чим заврши пословни састанак, међутим, након тога није одговарао на позиве и поруке.



Елитно „пребивалиште” и елитни бизнисмени


Тврдња Светозара Маровића да његов син практично нема кров над главом изузетно је натегнута. Пријављено место пребивалишта Милоша Маровића је на Врачару, у луксузној згради са обезбеђењем, која је у власништву неколико богатих бизнисмена. За неке од њих се сматра да су блиски Светозару Маровићу, а један стан у згради припада ширем члану породице Маровић, открива БИРН.

Један од власника зграде је Душко Kнежевић, власник црногорске „Атлас банке” и више компанија у тој држави. Kнежевић је, такође, оптужен у Црној Гори за злоупотребу положаја. За њега се верује да тренутно живи у Лондону, а 2019. је доспео у жижу јавности након што је медијима признао да је 25 година финансирао Ђукановићев ДПС. Маровићева изјава из августа, његова прва након четири године, била је управо део разговора са Kнежевићем, који је преношен уживо на интернету.

Власници зграде у којој је пријављен Маровић су и два српска бизнисмена позната по раду у Русији – Небојша Шарановић, власник кипарске инвестиционе компаније „Kappa Star Limited“, која контролише велики број фирми у Србији и региону и Десимир Међовић, који се обогатио на грађевинским пословима у Русији.

Ни Светозар ни Милош формално нису пријављени као власници стана у згради, међутим, један апартман припада Ђорђију Прелевићу, брату Маровићеве супруге Ђорђине. Интересантно, заложно право на Прелевићев кредит за куповину стана од 109 метара квадратних, имала је компанија „Tradeunique” која је била укључена у изградњу пословног центра ТQ Плазза у близини Будве – истог пројекта због којег су Маровић и његов син били ухапшени.

Власник „
Tradeunique-а” је Мирко Латиновић, још један бизнисмен са везама у Русији. Латиновић је такође био оптужен за малверзације приликом изградње пословног центра у Будви, али је накнадно постао сведок тужилаштва у случају против Маровића. БИРН је компанији „Tradeunique” послао питања у вези пословног односа са Ђорђијем Прелевићем, братом супруге Светозара Маровића, али до објаве текста нисмо добили никакав одговор.


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

''Будите Црногорци, али и пре и после подне'' - Интелект без душе - КМ Новине

Промоција Црногорског интелектуалног клуба - ЦГИК у оквиру ''институција'' шиптарских сепаратиста, у српској јавности није изазвала готово никакву пажњу. Истраживали смо због чега? Поред немуште САНУ и одсуства сваког стваралачког и мисаоног прегалаштва нашег народа у овом карактеристичном тренутку, сигурно да ни некакви ''интелектуални'' клубови не могу добити на значају.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Јово Вукелић: САД, NATO и Запад су од почетка били против постојања заједничке државе Србије и Црне Горе - КМ Новине

Јово Вукелић: САД, NATO и Запад су од почетка били против постојања заједничке државе Србије и Црне Горе Да подсетимо, само неколико дана касније у интервјуу „Политици" (види интервју на Блогу, Коштуница: Расплет налаже нове изборе у СРЈ и Србији, 11.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Његошев маузолеј направљен да заувек раздвоји Црногорце од Срба - КМ Новине

Зла масонска замисао - српски владари су традиционално сахрањивани у храмовима и портама „Свој последњи сусрет с угледним хрватским историчарем и политичаром (некадашњим хрватским емигрантом у САД) Матом Мештровићем, сином славног хрватског и југословенског вајара Ивана Мештровића, имао сам 5.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Бирн    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

уторак, 24. септембар 2019.

У Куршумлији ''траже од Хитлера да спаси Јевреје'' (ВИДЕО)

У Куршумлији већ почели предизборни трикови и психичко злостављање народа промоцијом Вођине моћи и добре воље у коју се "народ" узда.

#Kuršumlija #Izbori #Vučić #Propaganda #Krađa #Plakat #Video #Krađa #Stečaj #Preduzeće
Предизборна трка већ почела!








Дејан Милошевић из Куршумлије објавио је снимак са плакатима којима се позива Вучић да спаси једно од овдашњих предузећа. Милошевић, који је житељ Куршумлије, објашњава шта овај позив значи, пита се зашто су занемарена остала предузећа и каже да је ово исто као да од Хитлера тражимо да спаси Јевреје.

"ШИК Копаоник је отишао у стечај баш када је СНС дошла на власт. Сада очекују од човека (Вучића) који је са својим џелатима овде у Куршумлији, људима из локалне власти, уништио управо ШИК Копаоник, да га спаси" каже Милошевић који наводи да су тада у управном одбору овог предузећа били управо садашњи властодршци у Куршумлији.

"Седамдесет милиона евра су потрошили из буџета. Сада кажу да треба милион евра да врате на име заосталих зарада. А где је осталих 69 евра милиона евра? И ако се реши ово проблем, то неће бити крај других проблема у Куршумлији" каже Милошевић који из свог града на Фејсбуку наступа као Слободна телевизија.


Послушајте због чега то мисли и у који су још горући проблеми уништене економије овог града:

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:

TV SLOBODNA KURŠUMLIJA. KAO DA JEVREJI TRAŽE SPAS OD HITLERA. TAKO I RADNICI OD VUČIĆA..NARAVNO DA JE OVO PREDIZBORNA KAMPANJA.
Posted by Dejan Milosevic on Уторак, 24. септембар 2019.




БОЈКОТ ШИПТАРСКИХ КВАЗИ-ИЗБОРА ЈЕ ЈЕДИНИ ПУТ И ИЗЛАЗ ЗА СРПСКИ НАРОД И СРПСКО КОСОВО И МЕТОХИЈУ! 



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Kuršumlija #Izbori #Vučić #Propaganda #Krađa #Plakat #Video #Krađa #Stečaj #Preduzeće #kmnovine

недеља, 21. јул 2019.

Шиптари дају 20 до 5 евра српским цариницима на прелазу са Мађарском (ВИДЕО)

Део видео прилога о корупцији, шиптарске телевизије Т7 са КиМ, објављен је на интернету и говори о висини новчаног износа којим Шиптари "часте" српске царинике на прелазу са Мађарском, да би лакше прошли.

 #Korupcija #Mito #Granica #Prelaz #Mađarska #Srbija #Šiptari  #Kosovo #Metohija #Mediji #Vesti #Separatisti #Žrtve #kmnovine
Прелаз на граници са Мађарском / Фото: ИЛУСТРАЦИЈА








 
"Не чекам много али ако даш неки динар брже ћеш проћи" каже саговорница ове телевизије. Она признаје да је даје 20 евра јер "не можете децу оставити да чекају" (у ауту).

Други саговорник пролазе још јефтиније. На питање да ли плаћа нешто како би брже прошао, каже да даје "пет евра, за кафу".

Саговорници су потврдили да тај износ плаћају на српској страни али ида им то нико не тражи већ сами одлучују тако да чине.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Korupcija #Mito #Granica #Prelaz #Mađarska #Srbija #Šiptari  #Kosovo #Metohija #Mediji #Vesti #Separatisti #Žrtve #kmnovine

уторак, 01. јануар 2019.

Михајло Макић: Хеј Србине, стави прст на чело, па сачувај своје родно село!

Народни мудрац је казао „Ако је село снажно и јако, онда је и држава снажна и јака “. Српски сељак је одувек био човек за све прилике. Некада је на селу живело више народа него у градовима.

#Selo #Srbija #Napušteno #Obnova #Seljaci #Pijaca #Poljoprivreda
















Пише: Михајло Т. Макић



Српски сељак је увек умео да своју државу храни, а кад је требало и да је од непријатеља брани и одбрани. Њега краси поштење, гостопримство, сналажљивост, љубав према отаџбини, снага, борбеност и независност.

Какав је положај српског села данас у Србији? Слика села је суморна и тужна. Држава обећава, али резултати изостају, ако их има онда су симболични. Званични подаци показују, да је у српским селима напуштено преко 50 хиљада кућа, око 1000 села имају мање од по 100 становника, без вртића и домова културе је преко 3000 села, пошту нема око 3000 села, преко 4000 села нема асвалтиране путеве. У многим селима живе махом стара лица, велики број младића између 35 и 40 година није засновало породицу. Око 1900 села је замрло. У њима станује коров, пустош и тишина. Од око 4500 села само 330 не одумире, пружају жилав отпор савременој цивилизацији. Сваке године Србију напусти око 30 хиљада лица и толико више умре него што се роди.

Какав је положај локалних заједница у Србији. Слика је и у њима, суморна и тужна. Велики је број неразвијених општина у Србији. Према Закону о регионалном развоју у Србији постоје развијене, неразвијене и недовољно развијене општине.

У другу групу, где је степен развијености од 80% до 100% од републичког просека, налазе се, Александровац, Ада, Бач, Бачки Петровац, Бор, Врање, Зајечар, Кладово, Краљево, Лапово, Лозница, Лучани, Нови Бечеј, Нови Кнежевац, Оџаци, Параћин, Пожега, Рума, Сокобања, Тител, Топола, Ћуприја и Шид.

У трећу групу,где је степен развијености од 60% до 80% од републичког просека налазе се, Алексинац, Аранђеловац, Бајина Башта, Баточина, Богатић, Бољевац, Велика Плана, Велико Градиште, Владимирци, Деспотовац, Димитровград, Жабаљ, Ивањица, Ириг, Ковачица, Ковин, Коцељева, Лесковац, Љиг, Мајданпек, Мали Иђош, Неготин, Нова Варош, Нови Пазар, Опово, Прибој, Прокупље, Рашка, Свилајнац, Сечањ,Смедеревска Паланка, Србобран, Трстеник, Ћићевац, Уб и Чока.

У четврту групу, где је степен развијености испод 60 % од републичког просека, налазе се Алибунар, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Бојник, Босилеград, Бујановац, Варварин, Владичин Хан, Власотинце, ГаџинХан, Голубац, Дољевац, Жабари, Жагубица, Житиште, Житорађа, Кнић, Књажевац, Крупањ, Куршумлија, Кучево, Лебане, Љубовија, Мали Зворник, Мало Црнуће, Медвеђа, Мерошина, Мионица, НоваЦрња, Осечина, Петровац, Пландиште, Прешево, Пријепоље, Ражањ, Рача, Рековац, Сврљиг, Сјениица, Сурдулица, Трговиште, Тутин и Црна Трава.

Села на југу најугроженија
У девастирана подручја где је степен развијености испод 50 % од републичког просека спадајуБабушница, БелаПаланка, Блаце, Бојник, Босилеград, Бујановац, Варварин, ВладичиХан, Власотинце, ГаџинХан, Голубац, Дољевац, Жабари, Жагубица, Житиште, Житорађа, Кнић, Крупањ, Куршумлија, Кучево, Лебане, Љубовија, МалиЗворник, МалоЦрнуће, Медвеђа, Мерошина, Мионица н НоваЦрња, Осечина, Пландиште, Прешево, Пријепоље, Ражањ, Рача, Рековац, Сврљиг, Сјеница, Трговиште, Тутин и Црна Трава.

Најугроженији је простор Србије, који се налази дуж административне линије централне Србије и Косова и Метохије. У овој зони постоје више села која су угашена. Нестајањем ових села јавља се демографска асиметрија између административне линије Косова и Метохије и централне Србије. На том делу простора настаје демографски вакуум. Густина насељености са српске стране је око девет становника по квадратном километру а са косовскометохијске стране је густина насељености око 130 становника по квадратном киклометру.

Да ли се Србија домаћински односи према буџетским средствима својих грађанна, да ли их рационално користи? Одговор је негативан. Наиме, Србија је у периоду од јануара 2008. до јуна месеца 2015.године потрошила 35,2 милиона евра на име плаћања казнених пенала на неискоришћена средства а одобрена кредитна средства од иностраних банака. Србија је такође платила 4,4 милиона евра на име казнених пенала на име неискоришћених новчаних кредита из инстранства за период од јануара 2017. године до марта месеца 2018.године. Сав терет од 39,6 милиона евра пада на грбачу грађана Србије, а пре свега на грбачу српског народа.

Зашто нико није одговорао? Зашто ћуте надлежне институције? Зашто ћути званична власт, зашто ћути опозиција?


Позивам државу Србију да по хитном поступку, а на основу одредаба члана 93.и 94. Пословника Народне скупштине Србије, законом уреди и донесе и спроведе следеће мере:

Најбрже се одлази из тешко приступачних села
Да становницима у неразвијеним подручјима, укључујући и сва села, призна право на потпуну бесплатну здравствену заштиту, смањи плаћање пореза за 50%, одобри бесповратна средства за покретање приватног бизниса, повећа месечни додатак за децу за 50%, врши откуп свих врста пољопривредних производа, додели бескаматне грађевинске кредите за изградњу и реновирање објеката, додели једнократне новчане помоћи младим брачним паровима по милион динара, додели адекватну новчану помоћ брачним паровима који немају децу, увођењем додатка на зараде од 50% на зараде дефицитарним кадровима (лекарима, инжењерима...) доделом бескаматних грађевинсих кредита.

Средства за реализацију свих ових мера обезбедила би се нас следећи начин:

1. Повећањем цене за регистрацију сваког возила по 1000 динара, којих у Србији има око 2000.000,

2. Наплатом по 100 динара за свако возило које пређе наплатну рампу, обзиром да кроз Србију годишње прође око 32.000 000 возила,

3. Наплатом сваком домаћинству годишње по 1000 динара за свако електрично бројило, којих у Србији има око 3.500.000,

4. Повећањем цене по паклици цигарета за 10 динара .У Србији има око 2 500.000 пушача,

5. Повећањем цене по свакој флаши пића за 10 динара, обзиром да се у Србији годишње произведе више милион флаша годишње.


Откуп производа би био од велике помоћи и подстрека да се обнови живот на селу, а потреба постоји.
Уставни основ за доношење ових законских мера, налази се у одредби члана 97. став 1. тачка 8. Устава Србије. На основу ових одредби Србија, поред осталог уређује и обезбеђује и систем у области радних односа, заштите на раду, запошљавање, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, друге економске и социјалне односе од општег интереса.


У Деспотовцу,
дана 1.1.2019.године




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

среда, 19. септембар 2018.

Јово Вукелић: Да ли је при крају велика превара ЕУ са продајом шкарт робе?

ЕУ елита годинама плански продавала земљама југоисточне и централне Европе шкарт робу.

#EU, #Evropa, #Komunizam, #Kvalitet, #Dupli_Arsini, #Aparthejd, #Zlo, #Jovo, #Vukelić, #Srbija,
Специјалитети Западне Европе не могу се купити у земљама бившег комунистичког блока.


  • Мултинационалне компаније за Запада и земље које чине „језгро“ ЕУ (Француска, Немачка, Холандија, Данска, Белгија,Луксембург, Италија, Аустрија) годинама наменски производе и продају стотине производа шкарт квалитета „новијим“ чланицама ЕУ, бившим комунистичким земљама
  • ЕУ неквалитетну робу масовно производила и пласирала поред Словачке, Мађарске, Чешке, Бугарске, Хрватске, Словеније, Румуније, Грчке и у свим земљама Југоисточне Европе: (Србији, Македонији, Албанији, Црној Гори, БиХ) и то углавном по вишим ценама
  • Оваквом преваром власници компанија и фабрика из ЕУ стекли су нелегално стотине милиона евра екстра-профита и истовремно тровали грађане другог реда из поменутих земаља
  • Милиони бесних и незадовољних потрошача се осећају да су намагарчени

Пише: Јово Вукелић, Између сна и јаве



Скоро незапажено прошла је вест из седишта ЕУ у Бриселу од 13. септембра „да је Европска унија донела одлуку да забрањује даљу производњу шкарт робе за „источно тржиште“. Европски парламент је великом већином од чак 464 гласа „за” изгласао извештај о различитом квалитету производа за источно и западно тржиште и забранио такву даљу праксу компанија из ЕУ.

Ово подразумева промену Директиве о непоштеној пословној пракси, али и оснивање посебног европског тела које би се бавило додатним регулисањем и контролом тржишта.
“Ово је била неправда за грађане великог дела ЕУ. С правом се осећамо као грађани другог реда“ , истакла је једна од парламентарки.

Тако је стављена тачка на запањујућу чињеницу откривену пре више година (прве сумње потичу из 2015. ) да велике и моћне мултинационалне компаније и фирме из земаља које чине „језгро ЕУ“ (Француска, Немачка, Холандија, Данска, Белгија,Луксембург, Италија, Аустрија) производе робу сасвим различитог квалитета за своје потрошаче и потрошаче из свих других земаља, ван тог уског круга.


ЕУ једва признала постојање расистичке праксе

После првобитног шока у јавности 20-так земаља-чланица ЕУ (2015. и 2016.) али и земаља Југоисточне Европе и протеста и осуда због такве необјашњиве и непоштене праксе настале су велике расправе у стручним и политичким круговима и у самој ЕУ и ван ње. Институције ЕУ нису званично признавале на почетку да се то догађа, али притиснуте фактима и доказима, морале су да констатују да таква „расистичка“ пракса постоји. Дат је налог да се спроведу темељна истраживања.

И производи ИТ технологије за источноевропске земље су шкарт квалитета

И истраживања су у 2016. и 2017. години показала да се наизглед исти производи слабијег квалитета често пласирају у земље Централне и Југоисточне Европе. Реч је о различитим производима, од детерџената до дечје хране који су били неквалитетнији и нездравији, а продавали су се чак по вишим ценама од оних који се продају на Западу.

Откривено је да у питању није била само производња прехрамбених производа – шкарт храна, већ и разна роба и производи и делови из аутомобилске индустрије, моторна уља, гуме, производи кућне хемије и козметике –све до производа у ИТ технологији. Чак и дечија храна произвођена је у језгру земаља ЕУ наменски, плански, у посебном погонима (фабричким линијама) за тржиште бивших комунистичких земаља и земаља Југоисточне Европе по знатно нижим стандардима и слабијег квалитета од истих производа намењених сопственом тржишту.

Тако су Чеси, Мађари, Словаци, Словенци, Румуни, Бугари, Хрвати, Грци иако грађани ЕУ, годинама били уствари третирани као грађани другог реда -друге класе. А исто важи и за земље Југоисточне Европе (Западног Балкана), вечите кандидате за чланство у ЕУ.

Пословни и трговачки неморал ЕУ: чак се и вина разблажују за грађане бивших комунистичких земаља










Како је у пракси изгледало то неједнако третирање иначе „равноправних грађана ЕУ“ илустроваћемо на неколико примера: установљено је да рибљи штапићи, које производи фабрика из Данске, имају у паковањима за источно тржиште седам одсто мање рибљег меса, него у трговинама на западу Европе! Свакако да је зарада од таквог „нелегалног бизниса“ била велика.

Иако су паковање и бренд идентични чоколаде за „источне, комунистичке земље“ су имале мање какаоа и лешника, показале су анализе. Власници фабрика чоколаде ту чињеницу су правдали наводним сазнањима да „источњаци“ воле чоколаду са мање лешника“!?

Трећи пример је сведочанство камионџије који је сипао исту марку и врсту моторног уља у свој камион у земљама Југоисточне Европе и други пут у земљама из „језгра ЕУ“. Разлика у показивању када треба поново променити уље, по сведочењу возача, била је сваког пута по 3-4 хиљаде километара више у корист уља из „језгра ЕУ“. Очигледно се показало да је уље купљено на истоку Европе дупло слабијег квалитета.

Двоструки аршини ЕУ: Квалитет производа из ЕУ слабији, а цене веће




И последњи пример: контрола квалитета вина увезених из Западне Европе у земље Централне и Југоисточне Европе показало је да су та вина, кад се упореде са оригиналним, разводњена- слабија!



„Шкарт“ храну ЕУ је прогласила нелегалном

Подсетимо, да овај скандал не би био ни разоткривен да Словачка није искористила позицију председавајућег Европске уније (ЕУ) да се на највишем нивоу заједнице покрене питање неједнаких стандарда у производњи хране и остале робе за државе централне Европе и бивших комунистичких држава.

Иницијативу Словака су подржали и Чешка и Хрватска, касније и друге земље и онда је тај притисак довео до овог решавања проблема на нивоу Европе. Ипак треба бити опрезан и сачекати неколико месеци да се утврди и потврди да је ова пракса, која је тако осладила обогаћеним капиталистима из „језгра ЕУ“, укине – тачније да престане.

Прошле јесени притиснут аргументима , у говору о стању Уније у Стразбуру (13. септембра) председник ЕK Жан-Kлод Јункер је обећао акцију рекавши: “Нећу да прихватим да се у неким деловим Европе људима продаје храна слабијег квалитета него у другим земљама иако су паковање и бренд идентични”.


НЕХУМАНО: Дечије играчке су прављене као некада за време апертхејда: за белце (децу из језгра земаља ЕУ) и црнце (децу из Централне и Југоисточне Европе)












Бугарски премијер Бојко Борисов је овај проблем окарактерисао као “апартхејд” по питању хране, док је један званичник мађарске владе рекао да је то “највећи скандал у недавној прошлости”. Није било лако да се у бирократизованој Унији, пуној Комисија, шкарт храна прогласи нелегалном, али се то под политичким притиском многих земаља – чланица ЕУ ипак прошле године – десило.

Председник Европске комисије због пољуљаног ауторитета и угледа ЕУ овим скандалом сада истиче да „се мора доказати да не постоје грађани друге категорије. Сви грађани имају једнака права због једнаког достојанства“.

У сваком случају оваквом преваром власници компанија и фабрика из ЕУ стекли су нелегално стотине милиона евра екстра-профита и истовремно тровали грађане другог реда из поменутих земаља. Да ли ће и како оштећене државе и грађани бити обештећени?

Милиони бесних и незадовољних потрошача се осећају да су варани и намагарчени.

На крају, логика намеће важно питање за интересе грађана Србије: кад су овако пролазиле земље Централне Европе и Источноевропске земље које су чланице Европске уније, какви ли су тек производи стизали у Србију, кад нисмо у Унији?

Излог у  ЕУ: да ли ће земље Југоисточне Евопе и даље увозити из ЕУ робу за отпад, за контејнере   















Да ли су били и колико штетни по здравље грађана, да ли оставили штетне последице? Да ли је и када и ко у Србији проверавао квалитет тих роба?

И последње што такође сигурно не знамо је чињеница важи ли ова најновија одлука ЕУ о престанку продаје и пласмана шкарт производа само за земље – чланице ЕУ, или и за земље које су ван Уније, као што је Србија и остале земље Југоисточне Европе?



author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.


Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.
Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2018 ::   Хвала на интересовању

среда, 13. јун 2018.

Лидл - маркетинг преваре и подвале окупатора и њихових слуга оличене у Влади РС

"Долазак "Лидла" у Србију не значи само отварање ланца супермаркета, то је симбол напретка и говори да се Србија придружује успешним државама"

#Lidl, #Srbija,
Вучић на отварању "логистичког центра Лидл"

Долазак Лидла у Србију значи гашење великог броја домаћих трговаца и претварање успјешних породичних обрта у социјалне случајеве, повећање незапослености и неизвјесност домаћих произвођача хране!

Пише: Стево Мрђен



Тржиште има свој потенцијал, тј. ако једно село једе 150 векни хлеба, потрошња се неће повећати и да саградите најмодернију пекару са капацитетом од хиљаду векни или ако је потрошња кафе 3,8кг по глави становника годишње онда са доласком Лидла само неко други може да продаје манје него до сада, а са ким се обрачунавају велики?!

Слично овом примјеру, а водећи рачуна о стандарду и потрошачкој моћи становништва Србије можемо повући паралелу и са осталом робом широке потрошње коју ће овај њемачки ланац да продаје! Са просјечном платом од 200€, осуђени за најелементарније намирнице четверочлана породице са 2 запослена продавнице Лидла може користи само да се расхлади јер кућни буџет не толерише трошак за клима уређај и утрошак електричне енергије!

Постоји и она група грађана који су свој политички активизам наплатили радним мјестом у некој јавној установи и пасу из државних јасала. Њима, с обзиром на професионалне квалификације и остварени приход ништа није скупо и имају "моралну" обавезу да афирмативно промовишу овакав један "економски напредак".

Лидл неће понудити ништа ново тржишту осим новог „КА“ купца (Key Account или домаћи назив- Кључног купца) који ће својим продајним потенцијалом оптеретити домаће произвођаче тражећи већи рабат и дуже одложено плаћање за разлику од домаћих трговаца који су локално привређивали. Маржу ће задржати за себе, селити из Србије као легалан приход, без икакве уговорене обавезе према земљи у којој остварује приход!

Трабуњања о заштити квалитета намирница унутар продајних објеката овог ланца, нама који смо од памтивијека одрастали на органски произведеној храни, у благородној Србији, у најмању руку је цинично и увредљиво! Такве приче су сјајне маркетишке подвале за све који никад нису били на Западу, пазарили храну по њиховим Велемаркетима, у којима су јабуке све исте величине, премазане сјајном смолом коју не можете водом да обришете, а имају исти укус као и краставац, парадајз или било које друго воће и поврће! Али, морам да признам да изгледају, као на слици- нацртане!

Шта вам то говори?!

То указује на нови удар на домаће произвођаче воћа и поврћа! Ако су до сада продавали по домаћим локалним радњама, које ће нестати доласком овог трговачког ланца, коме ће они продавати и да ли то значи њихов нестанак или преоријентација на ГМО производњу "штанцованог" воћа и поврћа и употребу хемијских препарата за заштиту и продужетак трајања истих?!

Зашто у свом наступу приликом свечаног отварања Председник државе Србије није нагласио колико је Уговора потписао, испред Владе са овом њемачком компанијом о заштити домаћих произвођача сезонског воћа и поврћа, тj сигурном пласману и опстанку домаће производње, кондиторске, месне индустрије и осталих произвођача хране?!

Није, јер није потписан ни један!

Зашто?!

Зато што је он само управник окупационе зоне и испуњава паклени план да останемо без хране и природних извора воде (то је већ завршено), да се униште сви домаћи произвођачи, у овој фази то мултинационалним компанијама доноси профит, а политичарима провизије, а онда смо готови без испаљеног метка!

Лидл Србија:

55 милиона € - инвестиција

16 продавница

1.500 запослених


23.000 лица аплицирало за посао






3.43 милиона € по продавници

93 запослена по продавници

15 незапослених лица је конкурисало на једно радно место!!


(Да ли треба боља илустрација о броју незапослених у Србији?!)

Под претпоставком да је за локалну продавницу потребно 30 хиљада €, онда је то замена за 114 продавница, ако локалне продавнице имају мин 5 запослених чланова породице онда је то 570 запослених!

Закључак је прост:

Долазак Лидла ће повећати пет пута незапосленост у сектору трговине робом широке потрошње и то у оном дијелу у којем смо најстабилнији- породични мали обрт и за живот неопходним намирницама, без икакве гаранције и уговорене обавезе домаћим произвођачима хране, воћа и поврћа!

Не би сада шпекулисао о количини производа из увоза (сјајан је примјер Шведска Икеа, они имају један србски производ у продавницама у Србији- оклагију, такође маркетишки представљена као стратешки партнер и пут у будућност), хипотетички без уговорених обавеза према домаћим произвођачима сви могу бити из увоза и то ће бити велики ударац за домаће произвођаче, узгајиваче и ни једна озбиљна Влада у свијету не би дозволила овакву либерализацију тржишта, нарочито што смо у процесу испуњавања ЕУ стандарда, услови отварања оваквог трговачког ланца су пропуштена идеална прилика за отварање неког новог преговарачког поглавља, али у моје име им хвала што се нису "досјетили".

Осим ових економских аспеката долазаг њемачког трговца храном, робом широке потрошње, производима које Србија има у изобиљу и међу најквалитетније у свијету, нама потомцима нацистичких заробљеника даје добар путоказ да без сопствене, породичне производње хране немамо велике шансе за опстанак!

Ако вам је за утјеху, не заборавите да трговином храном у Србији доминирају Хрвати!

Извори:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3167364/lidl-stigao-u-srbiju-vucic-na-otvaranju-logistickog-centra.html

https://www.danas.rs/ekonomija/srbija-je-u-tisini-prodala-izvorista/


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Стево Мрђен   l     Контакт



Првих 20 година живота живео у Дрнишу, Далмација. Издаја српског народа, и Западних српских земаља, сели га у Београд.

Препознајући новинарске подвале и манипулације, у жељи да пркоси издајничким поступцима свих структура друштва, укључује се у рад портала "КМ Новине" као фото и видео сарадник - дописник из Београда.

Живи у Београду.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::   Хвала на интересовању