Вести:
Приказивање постова са ознаком Доброчинство. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Доброчинство. Прикажи све постове

четвртак, 08. фебруар 2018.

Апел за помоћ у изградњи храма Св. Деспоту Стефану Лазаревићу

Дивном угоднику Божјем, „украсу владара“, како га назива његов животописац Константин Философ, Св. Деспоту Стефану Лазаревићу, посвећен је најмлађи манастир наше епархије, у Крњеву код Велике Плане.







Поштовани,

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија, манастир је заживео почетком априла прошле године и уз Божју помоћ, добротом верника, уз велики труд и одрицања, полако ниче и гради се. Озидана је црква и заштићена провизорним кровом, приведени су крају груби радови, међутим, још увек није спремна за литургисање и редовна богослужења. Колико смо имали средстава, толико је и урађено. За почетак служења Литургије, неопходно је обезбедити најосновније услове и довршити радове, пре свих оне везане за кров, а постепено и све остале. Св. Литургијом и богослужењем остварује се и смисао постојања самог манастира, али и потребе не малог броја верника из Велике Плане и околних градова.

Сами нисмо у могућности да покријемо трошкове градње, а ово наше писмо је, са благословом Епископа Г.Г. Артемија, упућено доброти и „ревности за дом Божји“ наше браће и сестара да по својој моћи помогну и учествују у сређивању цркве, да сви заједно довршимо ово богоугодно дело и приложимо наше две лепте у непропадљиву ризницу Божју. Ко не може материјално, може сигурно да учествује молитвом. Св. Деспоту Стефану пева се у Тропару: „Отечество наше украсил јеси церквами многими“, а ми као малено, смерно уздарје да му принесемо ову скромну цркву.




Надајући се да ће наш позив наићи на разумевање и да ће Деспотов манастир ускоро пропојати у славу Божју, унапред се свима захваљујемо и желимо свако добро од Господа, а како наш народ каже: „Ко цркви даје, Богу позајмљује, а Бог ником дужан не остаје“.


Настојатељица манастира

Мон. Пелагија
Ваше прилоге можете уплаћивати на број:
Динарски рачун:
Комерцијална банка
На име: Станић Пелагија
205-9011007205869-48
Девизни рачун:




http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

среда, 10. јануар 2018.

Апел за изградњу породичне куће у Лелићу

Драга браћо и сестре, поштовани пријатељи, обраћамо вам се са благословом Преосвећеног Владике Артемија.




У Божијем селу Лелићу, како га је називао Свети Владика Николај, поред Ваљева живи једна сиромашна и скромна породица Маринка и Зорице Радосављевић и њихове деце, близанаца Николе и Николине који су ученици трећег разреда средње пољопривредне школе у Ваљеву. Осим што су добра деца они су и добри ђаци, а Николина жели да након завршене средње школе упише Пољопривредни факултет ако јој финансијска ситуација буде дозвољавала. Зорица и Маринко нису запослени, Маринко ради за наднице, а Зорица чува неколико оваца и понешто успе да прода да би их прехранила. Она је вредна домаћица која се труди да својој породици пружи све оно што једна мајка може, безграничну љубав и васпитање својој деци да што мање осете сиромаштво у коме живе.

Кућа у којој живе је стара, без темеља, од блата и склона паду, са две просторије, без WC и купатила, напуклих зидова и поломљених црепова.

Молимо вас да вашим новчаним прилозима, донацијама у грађевинском материјалу и осталом (бела техника, храна, помоћ током градње итд.), помогнете да заједно направимо кућу која ће имати оно све што куће треба да имају и да породици Маринка и Зорице Радосављевић и њиховој деци пружимо сигурност и топли дом.

Свако добро од Господа вам желимо!

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  📽



Уплате вршити на рачун број:

Девизни рачун:


Динарски хуманитарни рачун за помоћ породици Маринка и Зорице Радосављевић, 

14205 Лелић :
340-32373309-89
Особа за контакт:
Снежана Антонијевић, +381648813019, srbinaokupkosovo@gmail.com,






http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

среда, 06. септембар 2017.

Хидо Муратовић из Н. Пазара гради кућу јунаку са Кошара Милошу Јовановићу

Огрејало је сунце Милоша Јовановића (38), српског јунака са Кошара и његову породицу, мајку Росу (60), и сестру Марину, када су пре неколико дана у њихову Троштицу стигле грађевинске машине, мајстори, и када су ударени темељи њихове нове куће…




Ово нам је, како смо се родили, најсрећнији дан у животу. И веровали смо и нисмо, сада знамо – имаћемо и ми своју кућу, нећемо још једни зиму дочекати у уџерици кроз коју зими дува северац, лети прокишњава, а кроз собе шпартају пацови и змије, и која није наша – јавили су се редакцији "Искре", срећни и пресрећни, пре пар дана Милош и Марина са Голије.

Прича о тешко оболелом јунаку са Кошара Милошу Јовановичу, објављена пролетос и у „Искри“ и још неколико новина у Србији, прича о тешкој муци и невољи, о животу у туђој трошној кући која само што није пала, са 13.000 динара мајчине пензије месечно, о Милошевој мајци која болује од карцинома, сестри која је без посла, потресла је Србију. Јавило се много добрих људи, сакупљено је тада око 2.500 евра, ових дана још хиљаду, и, људина из Новог Пазара, добротвор Хидо Муратовић одлучио је да са тим новцем крене у изградњу куће за Јовановиће, па, докле стигне, а стићи ће, уверен је Хидо, до зиме да Милоша и породицу усели у нови дом…





Апел и молба свим људима добре воље да се јаве и помогну. Потребан је и новац и материјал за завршетак грубих грађевинских радова, а затим и за унутрашње опремање. Потребни су подови, цреп, електро материјал, санинтарије, фасада, изолација, потребан је намештај, шпорет на дрва, бела техника… Сви који желе и могу да помогну, могу се јавити на телефон 065 – 474 5433 а број жиро рачуна је: 205 – 9011007013986 – 02 отворен код Комерцијалне банке у Новом Пазару…

– Кренуо сам, поставили смо темеље, изидали зидове, за који дан дижемо плочу, до краја недеље надамо се да ћемо поставити и кров… Помоћи ће Бог и добри људи, као што су до сада небројено пута помогли. Нисам могао да гледам муку Јовановића, када се прича појавила у новинама јавили су се добри људи са свих страна, из Новог Пазара, из дијаспоре, из читаве Србије, а Јовановићи су заслужили да им помогнемо – каже Хидо.

Уз помоћ ратних другова, Милош који болује од метаболичких, хормоналних, психичких поремећаја, летос је неко време провео на лечењу на ВМА у Београду, из Београда се вратио донекле опорављен, сада се радује новом дому.

Наш сан је кућица, да можемо мирно да заспимо, да имамо купатило, да само мало проживимо као људи. Нас живот није миловао, имали смо тешко детињство, тежак живот, ваљда смо и ми мало радости заслужили. Хвала свим добрим људима, Хиду посебно – кажу Милош и Марина.


У страћари, у селу Троштица под Голијом, Милош Јовановић сваке ноћи сања Кошаре и своје мртве другове, крв и располовљене главе, бомбе како падају са небеса и вриску рањене браће… – Пробудим се у зноју, скочим, после по помрчини лутам око куће, не могу да се смирим… Заспим, па их поново сањам – прича Милош у кућици од блата и прућа под Голијом, која само што није пала. Пред крај рата, његовој сестри и мајци, неко је јавио да је Милош погинуо на Кошарама, појавио се пар недеља касније, посебан, блатњав, болестан…




Много је људи већ помогло да крене изградња куће за Јовановиће. Хидо Муратовић помиње фирму „Дадо градња“ из Новог Пазара, чије су машине ископале темеље и поравнале плац, град Нови Пазар дао је машину да поравна пут до куће Јовановића, помогло је и предузеће „Пионир“, Мурат Муратовић и Бошко Радовановић…

Неко више, неко мање, за велику срећу Јовановића.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Искра    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

петак, 10. март 2017.

Јани је тек 30 година. Будимо људи, помозимо!

Редакција ФБ Репортера је писала о Јани два пута, у септембру и новембру 2015. године, опширније можете прочитати у повезаним текстовима.








***

  • Прва операција због компликованог прелома потколенице у фебруару 2015.
  • Од фебруара 2015. до краја августа 2015. лечење фиксатором Илизаров апарат.
  • Друга операција у августу, скидање Илизаров апарата и постављање гипса. Крајем августа скинут гипс, лекар је написао предлог за рехабилитацију у бањи.
  • Фонд за здравствено осигурање одобрава Селтерс бању, али бања даје термин тек 2 децембра с тим да постоји могућност да позову раније ако буде места.
  • Након непуних месец дана од скидања гипса кост је напукла на истом месту и уследило је лечење другог прелома са гипсом.
  • Након више од месец дана у болници, 30. октобра 2015. истог дана кад је отпуштена из болнице добила је позив за бању али због другог прелома и гипса рехабилитацију није могла искористити.
  • Лечење другог прелома трајало је од септембра 2015. до краја априла 2016. године, све време гипс.
  • На редовној контроли крајем априла је скинула гипс и с обзиром на примарну болест дистрофију мишића и компликације дуготрајног лечења прелома и погоршање примарне болести добила је предлог од ортопеда, неуролога и физијатра за продужену рехабилитацију у Рибарској бањи са пратиоцем.
  • Фонд за здравствено осигурање овог пута неосновано НЕ ОДОБРАВА неопходну рехабилитацију.
  • Август 2016. Три месеца након скидања гипса уместо рехабилитације траје поступак остваривања законског права. После неколико жалби и грешака надлежних у папирилогији неопходна рехабилитација је и даље неостварива.
  • Октобар 2016. Пет месеци након скидања гипса, неколико жалби, Јана је добила рехабилитацију без пратиоца у Институту за рехабилитацију Београд – Селтерс, Младеновац и више нема право жалби. Рибарску бању неће добити преко социјалног.
  • Децембар 2016. Рехабилитацију о трошку РФЗО остварила тек после 7 месеци чекања док комисије нису исправиле своје грешке. За мајку као пратиоца морала да плати. Због неприступачности лековитим терапијама у Селтерс бањи није могла да користи пун бањски третман. Није се довољно опоравила. Захтев за наредни боравак у бањи о трошку РФЗО, на основу њене дијагнозе по садашњем закону не може да поднесе наредне 3 године. Због папирологије могуће је и дуже чекање, што пацијентима са дистрофијом мишића за то време здравствено стање може да се погорша јер је једини лек за ову болест редовна физикална терапија. Редовно бањско лечење оваквим пацијентима може побољшати квалитет живота и успорити болест. Минимум једном годишње лечење у адекватној бањи са пратиоцем може много помоћи.
  • Фебруар 2017. Због прелома који су протекле две године довели до погоршања основне болести дистрофије мишића Јани је потребно бањско лечење чешће у адекватној бањи јер је то једини начин да се Јанино здравствено стање побољша или бар одржава кад се дође до максималног побољшања да не би дошло до тежих компликација у наредном периоду живота. Бањско лечење у Рибарској бањи је једино сигурно могуће о сопственом трошку јер по садашњем „закону“ београдски осигураници исту не могу добити.
Јана је млада и живот је пред њом. Ако не може да добије помоћ од државе, надамо се да ће добити од људи који ће разумети њен проблем.

Јана је пре прелома ходала уз помоћ, а сада је у инвалидским колицима због прогресивно ослабљених мишића као последица прелома и примарне болести.

Апелујемо на све људе који су у могућности да помогну.

***

Јаниних 15 месеци на сликама:





Дајмо Јани шансу да поново корача. 

Јана се неизмерно захваљује на разумевању њене ситуације и на помоћи.
Редакција ФБ Репортера се искрено нада да ће захваљујући помоћи добрих људи Јана отићи у Рибарску бању и бити онолико колико буде потребно за опоравак.
Ваше мало, значиће много. Новац је препрека, а редовно бањско лечење је важно за Јанино боље сутра.

Можете уплатити из било које поште или банке у Србији, обичном уплатницом.

Сврха уплате: Трансакција по налогу грађана.




ЕРСТЕ Рачун: 340-32246122-52
Прималац: Маријана Гавриловић, Београд

_______________________________

ТРАНСАКЦИЈЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА ПУТЕМ WESTERN UNIONA – у договору са Маријаном преко њеног фб профила: https://www.facebook.com/jana985




Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

субота, 24. септембар 2016.

Одговор Арно Гујона на питања о новоотвореној фабрици

Одговор Арно Гујона на питања о новоотвореној фабрици Одговор хуманитарца Арно Гујона који је много помагао и даље помаже српски народ на Косову и Метохији на питање нашег новинара.

Пре неколико дана наш новинар је француском хуманитарцу Арно Гујону поставио питање у вези погона које је његова организација свечано отворила а који у склопу народних кухиња обезбеђују подршку у исхрани породица лошијег материјалног стања.

Арно Гујон: Овај погон, за који је хуманитарна организација Солидарност за Косово дала 110 000€ и Канцеларија за КиМ 30 000€, ће функционисати у оквиру хуманитарне организације Епархије рашко-призренске "Мајка Девет Југовића". Храна је првенствено намењена Народним кухињама на Косову и Метохији, а вишак ће се пласирати на тржиште како би се финансирала новоотворена радна места. Циљ је да погон постане самоодржив после годину дана рада. Сличне пројекте смо помогли у претходне четири године: 3 фарме код Новог Брда (фарма алпских коза, фарма за тов јунади, фарма за краве музаре), млекару код Прековца, и пластенике на разним местима. Сви пројекти су сада самоодржи и део су плана Хуманитарне организације Мајка Девет Југовића да Народне кухиње на КиМ не зависе више од спољашњих донација у храни већ да могу да се ослоне на сопствену снагу.


Бранислав Марковић: Хвала. Још пар питања... На чијој земљи је погон? Ако је на друштвеној да ли Агенција за приватизацију може да га прода, ако је на приватном да ли тај коме сте га поклонили може да га прода и да ли има неки временски рок који је обавезан да поштује? Ко покрива губитке, шта се дешава са погоном у случају да је неодржив? Да ли се машине продају или је дужан да их врати и коме...

Арно Гујон: Црквена земља. Власник погона и машина је Епархија. Производња сопствене хране је јефтинија од куповине исте, тако да чак и да погон не постане самоодржив, Народне кухиње имаће мање трошкова него што имају данас и већу слободу.

Бранислав Марковић: Хвала на одговору и хвала на времену и помоћи коју несебично пружате српском народу.





Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

уторак, 12. април 2016.

Две радости стигле на Рогозну

Житељи села на Рогозни живе у беди и сиромаштву, без пута и аутобуса, и годинама се листом селе. А газе по злату!

Две радости стигле на Рогозну
Обрадована старица: Стана Минић и поштар Раде Јоковић / Фото: Д. Н. Петровић - Вести    

У селима Меденовац и Каравансалија на планини Рогозни, која Санџак раздваја од Косова, стручњаци Геозавода из Београда открили су још пре више од десетак година, резерве руде: бакра, сребра и злата које се процењују на око 50 милиона тона.

Пролеће још није стигло на Рогозну, до забитог Драгочева где смо у јануару, пре него што је снег прекрио планину, саму, у дотрајалој брвнари, оставили старицу, 76-годишњу Стану Минић. До ње се стиже тешко и само теренским возилом. Сеоски пут је раскопан, још има снега и леда, добар део планине још је одсечен од света. Да бисмо бака Стани уручили нову донацију од 100 АУД поново смо морали да потражимо помоћ Рада Јоковића, поштара са опустеле планине да нам својом џипом помогне да се пробијемо до старице, распитамо се како је пребродила зиму, како јој је здравствено стање, има ли хране и лекова и шта јој тренутно недостаје.

Мале Станине жеље

Бака Стана Минић рече да има две мале жеље: један стари, половни телевизор и да коначно кревет од дасака, замени са оним мало мекшим! Наши репортери су јој обећали, да ће покушати што скорије да јој испуне жељу и да јој донесу макар мадрац, како би удобније проводила ноћи. Чим ојужи и на Рогозни.

- Добро ми дошли! Помаже Бог! Овде је још хладно и има снега, али изгледа да сам дочекала још једно пролеће... Зима је била блага, на моју срећу, није било ни великих снегова, али још морам да ложим шпорет који су ми прошле године купили читаоци "Вести", и углавном седим у кући - прича усамљена старица, срећна што нас поново види и што има са ким да проговори.

- На ногама сам и још се пристојно крећем, муче ме притисак и ишијас, било је грипа и мањих проблема са желуцем, све сам сама морала да лечим, нешто домаћим чајевима, а нешто лековима које сам од добрих људи добила пре зиме. Први доктор лекар далеко је одавде чак тридесет километара. Повремено ме посете удаљене комшије и рођаци који живе у Новом Пазару, донесу ми најнужније намирнице, по два-три хлеба и најнеопходније таблете - додаје бака Стана и објашњава да ће јој 100 долара које су јој послале наше сталне добротворке Дијана и Силвана из далеког Мелбурна пуно значити за набавку нових количина брашна и других намирница и наравно - лекова.

- Нека су живе и здраве Дијана и Силвана, и Бог нека их чува, шта бих ја стара, немоћна и сама на пустој планини да није овако добрих људи. Сваког наредног јутра стрепим само да не паднем на постељу, јер не би имао ко ни чашу воде да ми пружи - прича нам растанку старица у нади да ћемо се ускоро поново срести.

- Дођите, навратите, не морате новац да ми доносите, мени свака посета и лепа реч много значе и продужавају ми живот - поручује бака Стана која се није удавала, а на Рогозни је остала да брине о мајци Цвети која је преминула прошле године у 95. години живота.

Још једна донација стигла је на Рогозну из далеке Аустралије, овога пута са југа ове велике земље, у такође забито село Неготинац, а уручена је 56-годишњем Миломиру Вељовићу, великом борцу који је на планини остао уз своје родитеље, а сада живи сам и са муком одржава породично домаћинство. Донацију од 200 аустралијских долара послала му је наша стална читатељка и велика добротворка Б. Г. из Аделејда, 75-годишња пензионерка, родом из Републике Српске, а која деценијама живи у Аустралији.
 

Чувар огњишта

Сви ми који смо остали на Рогозни углавном смо у годинама, најчешће сами, у беспућу и од свих, посебно од општине и државе, отписани и заборављени. Зато нам је свака помоћ злата вредна, хвала вам добри људи што нам помажете да опстанемо, поручује Миломир Вељовић који има само једну жељу: да га никада ништа не отера са кућног прага, да му огњиште заобиђе свако зло овог света.

- Родитељи су умрли, а за мене је било касно да се женим или да некуд одем. Остао сам овде да се мучим и да се, бар док ме здравље служи, борим да се породично огњиште не угаси... Читаоци "Вести" помогли су ми да купим краву, имам и две свиње, недавно сам од Драгице Форцан Волч из Канаде добио 100 долара, а од Хида Муратовића колица пуна намирница. Долари које ми је послала добротворка из Аделејда омогућиће ми да ангажујем ветеринара, доведем га на Рогозну, и спасим болесну краву која је пред тељењем, јер она ми је сва имовина. Остаће и за брашно и друге намирнице - истиче Миломир Вељовић и од срца нас моли да пренесемо пуно захвалности и поздрава свим читаоцима "Вести" који су му и раније помагали.
 

ПОЗИВ ДОНАТОРИМА
Ако желите да се укључите у неку од акција Хуманитарног моста, јавите се на мејл адресу: hmost@frvesti.com. Добићете адресу и број телефона породице којој желите да помогнете и договорити се са њима о начину доставе донације. Информације можете да добијете и од новинара Хуманитарног моста на: +381 11 31 93 771 и +381 11 31 90 924.


Извор: Вести    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

субота, 12. март 2016.

Изгубили родитеље, добили пријатеље

Међу хиљадама православних верника у Србији који су 5. марта обележили велике Задушнице.


Изгубили родитеље, добили пријатеље



Празник сећања на све умрле. Тада се традиционално посећују гробља и пале свеће на гробовима најближих и у храмовима после Литургије, били су и мали Лазовићи из села Бање код Зубиног Потока на Косову.

Петнаестогодишњи Бојан, седмогодишња Тамара и петогодишња Тијана, у пратњи старатељке, тетке Добрице Соврлић, посетили су гроб свога оца Родољуба, преминулог у 49. години живота и место последњег почивалишта своје мајке 44-годишње Валентине, умрле крајем прошле године. А потом су се вратили у свој дом, још недовршену кућу коју ових дана убрзано и с љубављу сређују бројни мајстори, како би што пре завршили оно у чему је горка судбина прекинула двоје младих људи.

- Верујем да мој брат Родољуб и снаха Виолета нису били тужни овог дана на оном свету. Верујем, јер ми смо верници, да су обоје били поносни што су добри људи наставили оно што њима није пошло за руком, болест их је однела преко ноћи. Верујем да је у небеским књигама записано свако име хуманих, без чијих прилога не бисмо омогућили бољи живот њиховој деци. Можемо ми називати Бојана, Тамару и Тијану сирочадима, они то и јесу јер немају више ни мајчин ни очев топли загрљај, али и питам се зар неко може бити сироче поред толико људи из свих крајева Земаљске кугле који су им пружили своје руке и несебичну љубав - каже нам и с тугом и радошћу Добрица Соврлић, жена која је преузела старатељство над троје малишана и која свој хлеб зарађује на бензинској пумпи јер је остала без сталног запослења.


Мали и велики мајстори
Троје малишана недавно је грип оборио у кревете поред којих су се смењивале тека Нада из Крагујевца и тетка Добрица из Зубиног Потока. Ипак, на ноге су их упркос температури, придигли мајстори, њихове најближе комшије, који су дошли да започну с радовима на купатилу и то потпуно - бесплатно. Све време су "мајсторисали" заједно с њима, доносили и односили, све у жељи да и они тако мали што више допринесу. И док пишемо ове редове, верујемо да је питање дана када ће се први пут окупати у купатилу. Читаоцима "Вести" послали су и слику да добри људи виде како напредују радови.

Сума коју су наши читаоци послали попела се на 4.100 евра, што је заиста довољно средстава да се заврши купатило и кухиња, и купи нешто од намештаја. Редакција "Вести" је на адресу малих Лазовића упутила и неколико донација, пристиглих ових дана: 4.000 динара породице Оливере Степановић из Земуна, 20 швајцарских франака непознатог дародавца, а фирма Хало - таxи из Подгорице у чијем потпису стоји име Марка Ћетковића донирала је 100 евра. Хвала у име Хуманитарног моста.


ПОЗИВ ДОНАТОРИМА
Ако желите да се укључите у неку од акција Хуманитарног моста, јавите се на мејл адресу: hmost@frvesti.com. Добићете адресу и број телефона породице којој желите да помогнете и договорити се са њима о начину доставе донације. Информације можете да добијете и од новинара Хуманитарног моста на: +381 11 31 93 771 и +381 11 31 90 924.



Извор: Вести онлајн :: © 2014 - 2016 :: Молимо за навођење извора

четвртак, 07. јануар 2016.

Хитно! Помозите опстанак СРБског ФБРепортера

Алтернативни медији су једина брана тоталитарном таласу државне деструкције у Србији. Међу њима један од најзначајнијих је и "ФБ Репортер". Овај пут потребна им је помоћ јер жртвујући се за истину понајвише жртвују своје време и саме себе. Помозимо им.

Хитно! Помозите опстанак СРБског ФБРепортера


Поштовани читаоци,

СРБски ФБРепортер „ради“ већ скоро пет година „пуном паром“ највише захваљујући неколицини наших уредника и аутора – волонтера из Србије, који су,  упркос незавидној личној ситуацији, скоро свe своје слободно време посветили овом, по многима успешном, алтернативном медијском пројекту. Неки од њих су се ових дана нашли у тешкој ситуацији, изложени претњи од „режимских комуналних маказа“ и од избацивања на улицу због неплаћене кирије и потребна им је хитна помоћ.

Апелујемо на све вас који можете и желите да нас подржите, да то учините контактирајући нас путем редакцијске поште redakcija@facebookreporter.org, како бисмо вам доставили контакт информација члана редакције, коме је намењена та директна помоћ, као и детаљe о начину уплате или другом виду донирања…

 

Хвала вам на разумевању и подршци
Редакција СРБског ФБРепортера


***
П. С: Објављујемо апел и у виду слике, ради лакшег дељења


Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2015 ::    Молимо за навођење извора

четвртак, 17. децембар 2015.

Српска увек уз браћу са КиМ!

Хуманитарна организација "Божур РС" низом акција помаже Србима на Косову и Метохији. Спремно 350 пакетића за Никољдан. Иако је тешко, Срби у енклавама не губе наду. Нема веће награде од дечјих осмеха.
 
Српска увек уз браћу са КиМ!


Народ Српске увек је био уз своје сународнике на Косову и Метохији, а хуманитарна организација "Божур РС", која већ пуне четири године активно помаже најугроженијим Србима који живе у тамошњим енклавама, пример је хуманости и истинске православне, братске љубави!

Група Бањалучана окупљена у овој организацији сваке године организује многобројне хуманитарне акције прикупљања хране, одеће, рачунара и друге школске опреме и новогодишњих пакетића.

Пакете помоћи радо носе Србима и њиховој деци који живе у веома тешким условима у енклавама на југоистоку КиМ.

- Увек смо били уз нашу браћу са Косова. Потресени смо условима у којима они живе. Сиромаштво, незапосленост, страх су видљиви у сваком селу у овим енклавама, али наду ипак нису изгубили, јер су то храбри и поносни људи - прича, за "Новости", утиске са КиМ Ђорђе Грубишић, председник организације "Божур РС".

Бањалучки хуманисти посебну бригу воде о малишанима са КиМ којима су и ове године спремили новогодишње пакетиће. Дечји осмеси у тренутку док им уручују пакетиће највећа су награда за чланове ове организације.

- Припремили смо око 350 пакетића које ћемо однети деци Косова око Никољдана. У току је акција прикупљања и молим све људе да се прикључе овој нашој акцији како бисмо обрадовали што више деце која одрастају без основних намирница и без дечје слободе у овим енклавама - каже Ђорђе.

"Божур РС" је организовао многобројна спортска такмичења, дружења младих и забаве на којима се прикупљао новац за помоћ најугроженијим Србима на КиМ.

Летос су ови момци организовали долазак 20 малишана са КиМ у Бањалуку.

- Добри људи су примили ову децу у своје домове. Желели смо да им уприличимо диван боравак у граду на Врбасу, да осете слободу и љубав Крајишника према својој браћи на КиМ - казао је Грубишић. 

СПАСЛИ БОЛНИЦУ

"Бањалука је увек уз вас" био је назив акције прикупљања помоћи за оспособљавање болнице у Гораждевцу.

- Србима који живе у том месту прва болница била је удаљена чак 80 километара, а из безбедносних разлога село нису смели да напуштају ноћу. Зато смо организовали ову акцију како бисмо оспособили тамошњу болницу и дали смо свој скромни допринос - рекао је Грубишић.





Извор: Новости    :: © 2014 - 2015 ::    Молимо за навођење извора

недеља, 06. децембар 2015.

У енклаву, за осмех детета! (истинска хуманитарност)

Готово нестваран догађај на Косову и Метохији - истинска хуманиторсност! Таман када је готово изгубљена нада у то, десило се.

У енклаву, за осмех детета! (истинска хуманитарност)

Пре неколико дана десило се нешто што смо мислили да одавно припада само прошлости, да је данас готово немогуће. Група Срба, делом из расејања делом из централне Србије, посетила је нека од најудаљенијих српских села у којима живе Срби, наравно у јако тешким условима. 
 
Оно што је нестварно у овом догађају јесте то да је све протекло без пратње политичара, медија, "представника" Цркве.
 
Није било политичара, ни оних испред Владе Србије а ни оних испред "институција" шиптарских сепаратиста чије присуство увек аболира кривицу за очајан положај српског народа и афирмише отимачину српске покрајине.
 
Није било ни представника узурпиране Епархије рашко - призренске чије безакоње такође иде на руку онима који су оцрнили животе и судбине већ неколико генерација српске деце. Није редом побројано колико је "грама" чега донето и колико даривано јер је - даривано!
 
То их је "коштало" популарности и медијске пажње. Са њима, у ојађене српске средине међу напаћени али достојанствен српски народ, нису дошли новинари и екипе припремљених бљештавих светала и блицева режимских камера. Чуло се само оно због чега су и били ту - раздрагани дечији гласови и уздаси олакшања напаћеног народа и деце које им је посета донела.
 
Овим ћемо макар делом исправити неправду и са великим задовољством пренети вест о истинској хуманитарној акцији, објављеној тек на локалном интернет гласилу "Краљево 24ч".
 
Редакција КМ Новина се најсрдачније захваљује свима који су Косово и Метохију посетили на Ваведење, смерно и без галаме о томе како доликује када је посета искрена.



Хуманитарно друштво Божур из Чикага већ 16 година несебично прикупља помоћ и брине о деци која живе у тешким условима на Космету. Пут на Косово и Метохију био је и прилика да представници града (Краљева), лекари и начелник Рашког управног округа Небојша Симовић, посете српска села на осами и дају подршку Србима којима живот, ни најмање није лак.
 
Село Сушиће налази се на Косову у брдима. Најближа продавница, амбуланта, полицијска станица, удаљени су око десет километара а у селу, које има око 30 кућа, живи око педесеторо деце. Тако изгледа живот у енклави, српском селу надомак Штрпца. У том и околним селима, од скоро познатим и по деци глумцима у филму “Енклава”, боравили су првих децембарских дана повереници “Божура” из Чикага, и представници нашег града, у име свих Краљевчана којима су ова села, ово поднебље и сада већ малобројни српски народ у срцу и који такође, са задовољством помажу активности Друштва “Божур”.

Миле Милошевић, представник хуманитарног “Друштва Божур” из Чикага, каже да у овој организацији, сем искрених патриота различитог имовинског стања, нема великих бизнисмена. 
 
“Ово је једна од најпоштенијих организација у којој су чланови возачи, радници, грађевинци, угоститељи… И сви имају исти циљ, да помогну српској деци на Косову и Метохији. У деценији иза, наш родољубиви народ у дијаспори, прикупио је око милион долара помоћи, помогао изградњу бројних кућа, стипендирао децу без родитеља и учествовао у разним другим акцијама!
 
Овим путем желим још једном да се захвалим свим члановима ХД Божур и посебно управи коју чине:
Ранко Дабижљевић, Сава Мандушић, Звонко Тијанић, Шакић Зоран, Богић Ристић, Владимир Петровић и Небојша Радовановић”
 
Док помоћ стиже, српске породице ће некако преживљавати. Углавном живе од социјалне помоћи чија висина зависи од броја деце. Упућени су, у својој муци, на институције Републике Србије и некако, живот тече. Углавном нико не ради, посла нема, фабрике су стале, земљиште није погодно за пољопривредне културе. Будућност је веома неизвесна. Посете, као што је ова у организацији “Божура” је нешто што њима значи наду у опстанак.
 

Румени образи, осмеси на лицима, бистар поглед и младост која рађа младост, су вибрације које шире оптимизам, и пркосе тешким животним условима. Овако су, на први поглед, оценили српске малишане у енклави краљевачки лекари др Мирјана Крчевинац, директорка Дома здравља и др Зоран Мрвић, директор Опште болнице “Студеница” .

“Сусрет са српском децом и овим поднебљем нас је емотивно додирнуо и жеља нам је да им помогнемо да опстану, да буду здрави и срећни", порука је краљевачких лекара.
 
На бескрајне снове у скученим енклавама, као и чињеницу да на њих имају сви имају право, доказује нам ведри младић Ненад Станојковић, чија породица броји 12 чланова, који је својих пет минута добио у филму Енклава, о животу деце на овим просторима.
 
‘’Да, ја сам глумац из филма Енклава! Било је то лепо искуство, а било би још боље када би ме поново позвали да глумим. Овде смо упућени једни на друге и највише волимо да се забавимо уз фудбал. Овде посла нема, живимо од помоћи других, а било би добро када би се нешто променило, каже Ненад.
 
Када се светла погасе, када се помоћ подели, када гости, иако пуни љубави за њих оду, остаје питање шта после?
 
Начелник Рашког управног округа Небојша Симовић је овим речима описао своје утиске: 
 
“Осим новца, морамо овим људима пружити подршку и оваквим сусретима, да знају да имају ослонац. Ако полазимо од тога да је Косово срце Србије, ове позитивне емоције које су нас превладале морамо искористити за проналажење начина да њихов живот овде има смисла. Јер, ако њих не буде на овим просторима, нема ни нашег Косова! Ја сам по природи оптимиста, а емоције су ми помешане, јер Косово се увелико изграђује, али се то не види у српским селима. Морамо пронаћи начине да овим људима помогнемо", казао је Небојша Симовић.

 


Била је ово посета српској заједници која је остала да живи на Косову и Метохији у малим изолованим заједницама, енклавама. У општини Штрпце 14 је оваквих српских села у окружењу са албанским. Живе од помоћи Срба који живе лагодније, у неком срећнијем делу света, родољуба који су са собом понели хришћанску љубав према свом народу. Срби из Чикага окупљени у добро организованом Друштву “Божур”, овога пута, поделили су деци у енклавама, новац у вредности 20 хиљада долара, а у времену иза још миллион долара помоћи. Свако дете из најбројнијих породица, које у просеку броје петоро малишана, добило је по 200 долара. Емоцију коју последњих месеци српском народу али и целом свету успешно преноси актуелни филм “Енклава”, са глумцима који то и нису, јер живот којим живе и није глума, понели смо у срцима.
 
Симболично, на празник Ваведење, начелник Рашког управног округа је, после обиласка српских села, обећао да ће и Краљево, на свој начин, помоћи да деца у енклавама имају срећно детињство.
 


Извор: Краљево 24ч    :: © 2014 - 2015 ::    Молимо за навођење извора

четвртак, 02. јул 2015.

БАЊАЛУКА: Помозимо Милици Јаћимовић да победи леукемију

Милица Јаћимовић, из Слатине код Бањалуке, десетогодишња је девојчица која болује од акутне лимфобластне леукемије и карцинома лимфних чворова.

Потребна помоћ за лечење детета од леукемије
Милица са својом мајком у болници.
Мала Милица се тренутно налази на Одељењу дечије хематоонкологије Клиничког Центра Бањалука.

С обзиром на то да се Милица лечи у групи високог ризика и да је једна од опција лечења трансплантација матичних ћелија, потребна јој је помоћ свих људи добре воље.

Своје донације можете уплатити на сљедеће рачуне:

Жиро-рачун: број

562-099-80940500-64

НЛБ Развојна банка А.Д. БАЊА ЛУКА

На име: Нада (Милутин) Јаћимовић

За уплате из ИНОСТРАНСТВА – Девизни рачун

IBAN: BА395620998126940436

Нада (Милутин) Јаћимовић

SWIFT BIC: RAZBBA 22

НЛБ Развојна банка А.Д. БАЊА ЛУКА

Помозимо Милици Јаћимовић да победи леукемију

Извор: Искра.ко

Припремиле: КМ Новине

субота, 27. јун 2015.

Нашем брату Вуксану треба помоћ! (ВИДЕО)

Нашем брату Вуксану треба помоћ! (ВИДЕО) Пришао је тихо и пружио руку, неодлучно… Био је сигуран да се чује глас који није изустио.

#км новине, Вуксан, Булатовић, расељено, лице, Косово, метохија, Панчево, помоћ,
Вуксан Булатовић (лево) са Председником Удружења ветерана / Фото: Стево Мрђен / КМ Новине
Ослушкивао је тих првих тренутака да ли је то један од оних снова мјерећи количину нових звукова који производе четри нове, непознате особе спремне да ућу на његову капију. Иако је очекивао посјету сумњао је да постоји неко ко има довољно времена да чује о његовој судбини, не дај Боже да помогне, организује.... И ..... И сигурно смо били бржи, није успио да обради 'новости' већ смо искусно разгледали уредни воћњак и одмјеравали баштенски сто.

Пре неки дан сам добио ФБ поруку од пријатеља, садржај је био такав да акцију није одлагао. Позвао сам Преседника Удружења ратних ветерана НС, иначе пријатеља, и након две реченице ми је рекао да зна о коме се ради, да познаје човјека. Не баш све детаље, али једино шта можемо да урадимо јесте да непосредно констатујемо и заједно одлучимо шта нам је чинити.

Пријатељ ММ, који је покренуо иницијативу нас је сачекао на уласку у Панчево, председник удружења ратних ветерана НС, ратник са Кошара, Донбаса ДБ и моја маленкост.

Убрзо након тога смо били на адреси на којој живи Вуксан Булатовић. Смјестили смо се за баштенски сто, ваљало је начети причу која неће бити као све што смо урадили до тог тренутка.

#км новине, Вуксан, Булатовић, расељено, лице, Косово, метохија, Панчево, помоћ,
Вуксан Булатовић са гостима у свом дворишту / Фото: Стево Мрђен / КМ Новине

А како би је ви почели?!
Или!
Шта бисте радили да живите са истином да вам је годину дана млађи брат рањен гелером у главу на Кошарама, самоиницијативно напустио болницу у Приштини, сео у кола и заједно са мајком у пратњи кренуо пут Београда, на ВМА, покушавајући да залечи тешку рану и при том доживио саобраћајни удес који није преживио?! Мајка Вера јесте, сигурно је пожелела да није, живила је са тим још три године, више није могла  да трпи.... Није био несрећан случај!

Брат Владислав је окончао 10 јуна 1999., у 27-мој години живота.

Шта бисте радили да живите са истином да вам је четри дана након погибије брата киднапован отац и да су киднапери шиптарски зликовци, кољачи, трговци људским органима?! А да одговор о судбини оца чекате 10 година. Вуксан га је дочекао 2009. и гласио је: Упуцан је са пиштољем у потиљак из непосредне близине, тело је премештано и закопавано више пута, кад је откривено тело било је у друштву још једног Србина. Није био сам, имао је друштво - каже Вуксан. Отац Радован је имао 70 година тада.

#км новине, Вуксан, Булатовић, расељено, лице, Косово, метохија, Панчево, помоћ,
Вуксан Булатовић / Фото: Стево Мрђен / КМ Новине


Шта бисте радили да живите са истином да сте изгубили оба судска процеса тражећи накнаду за жртве које су поднели ваши најближи и најдражи само зато што су Срби?!

Пита ме Вуксан колико вреди људски живот. Зашто је породица Ивана Стамболића добила 250.000 евра. Зато што је он био политичар, њихови животи су вреднији?!

Чуди се Вуксан да ли 'они' после свега овога мисле да би још неко кренуо да брани ово шта је остало од Србије?!
....
Шта бисте радили да вам на сва страдања и жртве институције и канцеларије одговарају типским писмом како немају надлежност?!

Шта бисте радили да 16 година сањате сан у којем сте сви на окупу са породицом и да је време стало.... никако лето да стигне....  И мирише родни Брежаник, мирише Пећ и сви божури Космета!

Шта бисте радили да не можете да добијете посао, било које врсте, јер нисте способни да радите, а све жртве које сте имали сте положили?!

Шта бисте радили да морате да живите са 14,000 дин. очеве пензије, и то са 70% инвалидитета?!

Верујете ли лажима да Србија неће више ратовати, неће Србија никада никог нападати, то никад није радила, али ће бити нападнута, то нам је сигурно као млад мјесец!

А шта онда, јесте ли ви и ваша породица сљедећи?!

То не знамо, биће Божја воља, истина је, али зато будите достојанствени, будите хришћани и помогните своме брату Вуксану!

Он нема планова, нема идеја, није у позицији... Има једну жељу за коју се молим да му се оствари!

...

Сви људи добре воље који су у прилици да помогну нашем брату Вуксану Булатовићу.

За следећу зиму ће требати 6м дрва за огрев и електрични шпорет.
Рачун:  200 26609372 93 код Поштанске Штедионице
Контакт телефон Вуксана Булатовића познат редакцији, уколико желите да га лично контактирате можете затражити број путем мејла: redakcija@kmnovine.com

Аутор: Стево Мрђен

Припремиле: КМ Новине