Вести:
Приказивање постова са ознаком Временска линија. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Временска линија. Прикажи све постове

среда, 31. март 2021.

СЕДМИ ДАН ПАКЛА 30. март 1999. године

Оклопна бригада у Метохији шокирала НАТО планере (Командно место „Кишница“, 0.07 часова)

Оклопна бригада у Метохији шокирала НАТО планере (Командно место „Кишница“, 0.07 часова)  #Косово #Метохија #КМновине #Вести #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev


Текст је у потпуности преузет из књиге ТРЕЋА АРМИЈА – седамдесет осам дана у загрљају “Милосрдног анђела” генерала Небојше Павковића којем се овом приликом захваљујемо на дозволи да објавимо фрагменте из његовог ратног дневника.

Из ШВК у 1.05 час стигао је телеграм, наређење генерал-пуковника Ојданића, којим тражи да до 7.00 часова доставим процену када ће се завршити акције на уништењу ОВК, јер у посету нашој земљи долази делегација Русије.

Захтев начелника ШВК Ојданића ме је још једном уверио да они у Београду уопште не разумеју ситуацију на терену, јер сам их о противтерористичким акцијама детаљно информисао. Дао сам телеграм Лазаревићу да прочита, а он је рекао: „Па ови стварно нису нормални, како могу да траже овакве податке, као да су то класичне борбе за које се може тачно утврдити време почетка и завршетка“.

Није ми било јасно да ШВК, на основу искустава из 1998. године и до сада, није схватио суштину борбе са терористичким јединицама на отвореном простору и да се сукоби са ШТС дешавају скоро сваког дана на неким локацијама и више пута, и да се терористи трансформишу и од терориста брзо постају „мирни цивили“.

Није било јасно ни какве везе има долазак руске делегације са борбом против ШТС.

Тражио сам процену од Лазаревића када очекује да се заврши акција „Малишево“. Одговорио је: „За два-три дана“. Одговорио сам Ојданићу да ће борбе трајати од 30. марта до 2. априла 1999. године.


Kontrapress | Najpre granatiranje, potom iživljavanje | Verzija za štampu


Добро је да у архиви остаје преписка о извођењу противтерористичких акција, јер су се „мудраци“ из ШВК стално правили да не знају или да се не сећају да су били информисани о томе и да је ШВК наредио да се изврши разбијање ШТС.

После поноћи авијација је наставила са ударима из ваздушног простора по јединицама Армије на Косову и Метохији. Са четири крстареће ракете бомбардована је Касарна „Косовски јунаци“ у Приштини, без последица по људство, али је причињева велика материјална штета. Са шест авио-бомби гађани су ватрени положаји Корпусне артиљеријске групе „4“ у рејону села Коретиште, северно од Гњилана. Пројектили су погодили положаје Хаубичког дивизиона 152 мм из 52. мешовите артиљеријске бригаде, без последица. У исто време са два пројектила бомбардовани су положаји Другог механизованог батаљона 243. механизоване бригаде у рејону села Грнчар, источно од Витине. Са више касетних бомби гађани су Командно место 243. механизоване бригаде и ватрени положаји Бригадне артиљеријске групе „243“ у рејону села Баљица, Догановићи и Стари Качаник, без последица.

У Метохији НАТО авијација се обрушила на ватрене положаје Артиљеријског дивизиона 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО у рејону објекта Чабрат код Ђаковице. Том приликом јединице ПВО обориле су три крстареће ракете и погодиле један авион који је, према непровереним подацима, пао око Владичиног Хана.

У рејону Карауле „Горожуп“, после разбијања убачене шиптарске терористичке групе, у току је претрес терена и контрола територије.



Према извештајима из 125. и 549. моторизоване бригаде, НАТО авијација није изводила нападе на простору Клине и Ораховца. То је омогућило да први ешелон 252. оклопне бригаде настави са развођењем јединица и поседањем зоне одбране. И други ешелон остао је неоткривен и маршује без проблема. У 3.10 часа возови другог ешелона са тенковима 252. оклопне бригаде, прошли су железничку станицу Косово Поље и наставила марш ка Клини.

Из Обавештајне управе ШВК поново је актуелизиран проблем о убацивању на Косово и Метохију око 400 припадника британског САС-а ради обезбеђења дејстава НАТО авијације и спасавања оборених пилота. САС-овци су, наводно, убачени око војних објеката и у близини распореда јединица Приштинског корпуса. Опремљени су радио-уређајима високе фрекфенције који им омогућују и навођење авијације.

Ова информација захтевала је хитну реакцију, па сам одмах наредио генерал-мајору Ђаковићу да је у изворном облику проследи јединицама уз неопходан коментар.

Пред зору пијем ко зна коју кафу по реду и чекам извештај о доласку 252. оклопне бригаде на маршевски циљ. Коначно у 5.30 часова Лазаревић извештава да је и друга колона стигла у Клину, а Други механизиавни баатљон у Липљан.

Честитао сам свима који су били ангажовани на овом сложеном задатку. Осетио сам неописиво олакшање. Као да ми је камен пао са срца. Наредио сам Лазаревићу да што пре планира да обиђемо ову јединицу и да видимо бригаду и њене војнике и старешине.

Ово је несумњиво био велики успех, пре свих, старешина и војника 252. оклопне бригаде, команданта Бригаде, пуковника Мандића, и команданта транспорта, потпуковника Младена Божића.

Ова Бригада, са најмодернијим тенковима и највећом ватреном моћи у ВЈ, стигла је неопажено на Космет, у врло тешким и сложеним условима. Био је то прави подвиг, довести Бригаду, поред шпијунских сателита, најсавременијих извиђачких система и авијације, пред „носем“ планера НАТО-а.

Мало ко је могао да поверује да се овај задатак може извршити без већих проблема. Сви смо се плашили да НАТО авијација не открије Бригаду. Показало се да НАТО, поред све технике, није успео да је открије. Стигла је на Космет непримећена, на радост свих нас. Одмах, на опште изненађење и шок планера НАТО-а и њиховог портпарола, Џеми Шеја, обелодањено је „да са на Косову и Метохији, у распореду Приштинског корпуса налази нова јединица“.



За њих је било касно. Предузете су бројне маскирне мере и поступци да Бригада и даље остане „невидљива“ и за АWACS-е и сателите НАТО.

Колико су у Команди НАТО-а стрепели од ове Бригаде, показало се када су одмах из авиона бацали летке у којима позивају припаднике једног од батаљона 252. оклопне бригаде да се предају „иначе ће бити уништени од њихових авиона А-10“.

Гледам летак, убеђен да планери НАТО-а не знају да је цела Бригада доведена на Космет, већ мисле да је дошао само један њен батаљон.

Ми имамо разлога за славље јер смо успешно маскирали марш Бригаде, учинили је „невидљивом“ и сачували технику и људство. Бригада је размештена на положајима око Клине и Ораховца. Није било времена за ликовање. Надмудрили смо генерале НАТО-а, али знамо да ће нам требати још много знања и мудрости, да издржимо незапамћену агресију и сачувамо људе и технику.

Прегледао сам пристиглу пошту, информације и извештаје.

Према информацијама Оперативног центра ШВК, авијација је дејстовала по Батајници, Подгорици, Новом Саду, Панчеву и Нишу.

Оперативни центар „Бродар“ доставио је фреквенције пилота обореног авиона 167-750 МХЗ и 293-725 МХЗ. Ухваћени сигнал пилота одмах је пренет Полицији и мештанима ради претраге терена.

Најважнији податак из информације је да НАТО интензивно извиђа долину реке Ибар, путеве и железничку комуникацију, мостове и објекте на релацији, Краљево–Рашка–Косовска Митровица.
У наредних три до пет дана, најављено је ангажовање већих група авиона А-10 у граничном појасу са Албанијом, авиона Б-52, четири АWАСS-a, четири авио-цистерне и 28 авиона из Мађарске, Хрватске и Босне и Херцеговине. Дејства ће бити усмерена по положајима оклопно-механизованих јединица и јединица ПВО Армије, командним местима, центрима везе и складиштима убојних средстава и погонског горива.


Према индицијама, које су у фази провере, снаге НАТО-a почеле су стокирање муниције са осиромашеним уранијумом на полигону „Криволак“, југоистично од Титовог Велеса.
Окружене ШТС у Дреници и Малишеву у току ноћи уз подршку авијације вршиле су прегруписавање јединица у циљу поправљања тактичког положаја.


У 7.10 часова генерал Лазаревић известио је да су јединице Приштинског корпуса, у садејству са јединицама МУП-а, према плану почеле противтерористичку акцију у рејону Малишева и у претходних сат времена оствариле предвиђене задатке. На „Радној карти“ анализирали смо ток борбених дејстава јединица која су отпочела са кружне основице село Сврхе – село Кијево – село Орлате – село Дуље – село Семетиште – село Студенчан – Ораховац – село Крамовик.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



У првом налету јединице Борбене групе 125. моторизоване бригаде избиле су на линију село Козник – село Градица –с ело Турјак, а делови Борбене групе „549“ овладале положајима у рејонима села Милановац – села Острозуб и објектом Красти (к. 903).


Борбене групе „7“ 15. оклопне бригаде и „243“ 243. механизоване бригаде налазе се на линијама село Малишево – село Острозуб – село Ладровац и село Блаце – село Кострце.

Борбена група „3“ 15. оклопне бригаде, на правцима село Црни луг – Малишево – село Бања и Малишево – село Драгобиље, води тешке борбе са ШТС у рејонима села Бања и Беланица.
Борбена група „2“ 243. механизоване бригаде, у садејству са 37. одредом Посебних јединица полиције, без већег отпора ШТС, напада на правцима Сува Река – село Пагаруша и село Студенчане – село Добродољане, а Борбене групе „3“ и „5“ 549. моторизоване бригаде на правцу село Бела Црква – Ораховац.


Дејства у противтерористичкој акцији одвијају се смањеним темпом од процењеног због великог броја мина изненађења, препрека и барикада, али и због активности авијације.

После пријема извештаја из јединица, разговарао сам са начелником Штаба Армије, генерал-мајором Стојимировићем, и наредио израду наређења за јединице Треће армије за препотчињавање 63. падобранске бригаде Трећој армији, ради извођења диверзантских
дејстава у граничном појасу са Македонијом, са роком 3. април 1999. године, а да пуковник Марковић, начелник Одељења за мобилизацију и попуну Армије, напише наређења за мобилизацију 192. и 352. инжињеријског пука, 34. понтонирског батаљона и 149. понтонорске чете Нишког корпуса за домобилизацију инжињеријских батаљона у свим бригадама Треће армије и за позивање војних обвезника јединица ПВО Армије, са почетком у 18.00 часова, у току дана.

Оклопна бригада у Метохији шокирала НАТО планере (Командно место „Кишница“, 0.07 часова) #Косово #Метохија #КМновине #Вести #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Помоћнику за позадину Армије, генерал-мајору Младеновићу, наредио сам да напише наређења за припрему грађевинске оперативе за оправку порушених објеката и за поступак са уништеном-оштећеном ратном техником.

Генералу Ђаковићу наредио сам да напише наређења: за праћење ситуације у ваздушном протору; предузимање мера на проналажењу делова оборених авиона и пилота и проналажењу локатора у зонама распореда јединица, јер је НАТО авијација почела да избацује локаторе из авиона, по рејонима распореда јединица Армије.


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Никад нас неће волети они који су покушали да нас униште - КМ Новине

Никада ни за један злочин, ни за једно убиство, ни за једну смрт, било кога и било где, нисам био ни оптужен, ни суђен ни осуђен. #General #Lazarević #Heroj #rat #NATO #Agresija #Skot #Amerika Нека је на част и тим људима који себе зову новинарима, и редакцијама, и медијима који су објавили као сензацију да је наводни ратни злочинац био на челу поворке нишког „Бесмртног пука".



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Супруга хероја са Паштрика: Дао би и последњу кап крви за отаџбину - КМ Новине

"Био је најбољи супруг и отац. Последњи пут смо га видели седам дана пре погибије. Дошао је на два дана да нас види. Живели смо у собици од девет квадрата у колективном смештају код породилишта на Звездари од септембра 1991, када смо избегли из Задра."



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Највећа лажна вест с краја 20. века: Случај Рачак и пружање легитимитета од стране медија на српском данас - КМ Новине

Највећа лажна вест с краја 20. века: Случај Рачак и пружање легитимитета од стране медија на српском данас #Račak #Masakr #Laž #Vilijam #Voker #Amerika #NATO #Agresija Само још сила може да одржи резултате и последицу разоткривене пресне лажи која је била повод за бомбардовање српског народа 1999.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

Тајни извештаји о бомбардовању Србије: Незапамћен ратни злочин, НАТО тестирао оружје на цивилима (ФОТО)

Тајни извештаји о бомбардовању Србије: Незапамћен ратни злочин, НАТО тестирао оружје на цивилима (ФОТО)

Део извештаја шефа комисије УН Бакарије Кантеа из 1999. године о ужасним последицама бомбардовања Србије никада није званично објављен, али су делови тог извештаја доспели у јавност захваљујући независном америчком новинару Роберту Џејмсу Парсонсу.

Део извештаја шефа комисије УН Бакарије Кантеа из 1999. године о ужасним последицама бомбардовања Србије никада није званично објављен, али су делови тог извештаја доспели у јавност захваљујући независном америчком новинару Роберту Џејмсу Парсонсу.#НАТО #агресија1999 #бомбардовање #Косово #Метохија #КМновине #Вести #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Уједињене нације саопштиле су 5. јануара 2001. године да су „пронађени докази о радиоактивности на осам од 11 тестираних подручја на Косову и Метохији“.

Некадашњи амерички дипломата Ричард Холбрук називао је пут између Кијева и Клине на Косову и Метохији „најопаснијом саобраћајницом на свету“.


То је било деведесетих година прошлог века, када су се на том подручју водиле жестоке борбе између регуларних српских и албанских терористичких снага.

НАТО је 1999. године данима бомбардовао Србију, између осталог и уранијумским пројектилима.

Гађајући српске одбрамбене положаје, НАТО је употребљавао и муницију са осиромашеним уранијумом.




УН сакриле извештај о последицама НАТО агресије

УН су сакриле од јавности извештај у којем се наводи да је НАТО током бомбардовања бацио на Косово и Метохију око 10 тона осиромашеног уранијума.



Тај извештај саставио је шеф Мисије за просторни програм УН Бакарија Канте.

Извештај објашњава да су НАТО снаге извршиле бомбардовање у време сетве, а осиромашени уранијум је утицао на квалитет ваздуха, земље и воде, што је изазвало последице у ланцу исхране.



Због тога су будуће генерације изложене повећању броја оболелих од рака и леукемије, побачаја и деформација новорођених беба.Део извештаја шефа комисије УН Бакарије Кантеа из 1999. године о ужасним последицама бомбардовања Србије никада није званично објављен.




Незапамћен ратни злочин: НАТО тестирао оружје на цивилима

Делови тог извештаја су, ипак, доспели у јавност захваљујући независном америчком новинару Роберту Џејмсу Парсонсу.



– Сваки важнији циљ у Србији током НАТО бомбардовања 1999. године гађан је различитом врстом оружја. Један од највиших званичника УНЕП-а (Програм УН-а за животну средину чији су стручњаци истраживали последице бомбардовања) потврдио ми је то. Они су, заправо, тестирали оружје на цивилном становништву. То је незапамћен ратни злочин – навео је Роберт Џејмс Парсонс, новинар који је објавио тајни извештај УН о последицама НАТО бомбардовања СР Југославије.



Независни новинар, чији су текстови о НАТО агресији објављени у неколико швајцарских дневника, као и француском Монду, каже да је то била прва у низу „хуманитарних“ интервенција које су довеле до стравичних страдања, попут оне која је разорила Либију.




Истраживачи УН-а у пратњи НАТО-а

Парсонс је запањен што су се САД и НАТО одлучили да један народ усред Европе заспу бомбама са осиромашеним уранијумом.Он тврди да је у то време спроведена страшна кампања у медијима да би се сакриле катастрофалне последице бомбардовања и оправдао напад на Југославију.



– Тим УНЕП-а је, док је још трајало бомбардовање, саставио прелиминарни извештај о хуманитарној катастрофи који је изазвало бомбардовање осиромашеним уранијумом, али тај извештај никада није званично објављен. Када сам га ја објавио у новинама и сам сам трпио велике притиске због тога. У то време још је било живо сећање на последице које су амерички војници трпели због коришћења уранијумске муниције у Заливском рату. НАТО ни по коју цену није хтео да дозволи да се говори о осиромашеном уранијуму у Европи –  објашњавао је Парсонс.



НАТО је, према Парсонсовим речима, покушао да спречи УН да после рата пошаљу тим истраживача у Србију. На крају, направљен је компромис – екипа УН-а је дошла у Србију, али нигде нису ишли без пратње војника НАТО-а.




Бесмислен извештај

Водили су их искључиво на места на којима није кориштена уранијумска муниција или на локације које су пре тога очистили.– Извештај који је после тога састављен је бесмислен. Западни медији се тим проблемом готово уопште нису бавили. Из неког разлога, једноставно су слушали оно што је портпарол НАТО-а Џејми Шеј говорио – наводио је Парсонс.

Међутим, код службеника и војника који су после бомбардовања послати на Косово и Метохију свест о опасности од радијације изазване расејаним уранијумом и те како је постојала.Парсонс наводи примјер холандских војника који су упозорени да на Косову и Метохији не једу ништа ван војних база у којима је служена увезена храна.




Не шаљите труднице на Косово

Фредерик Бартон, заменик високог комесара УН за избеглице, тражио је од Светске здравствене организације да уради студију о утицају уранијумске муниције. Та студија никада није завршена јер је Међународна агенција за атомску енергију искористила своје право да то заустави.



Ипак, један руски професор из Светске здравствене организације дао је незавршен извештај Бартону.После тога, Бартон је тражио да се на Косово и Метохију не шаљу труднице, као и да се уведе правило да на то подручје нико не може да буде послат ако не жели.Бартон је након тога остао без посла иако је већ био сматран наследником Садако Огате на челу Комесаријата.

(РТРС)
* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Др Мирјана Анђелковић Лукић: Циљеве НАТО агресије наше власти заокруживале - КМ Новине

Др Мирјана Анђелковић Лукић: Циљеве НАТО-а агресије наше власти заокруживале Поводом годишњице НАТО агресије на српски народ и његове земље, КМ новине доносе интервју са др Мирјаном Анђелковић Лукић, аутором књиге „Дарови Милосрдног анђела", изузетно активном у разоткривању и представљању истине о злочинима ове војне силе и западног, такозваног "цивилизованог света" над Србима.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

ФЕЉТОН: Тајна шифра „С/1999/648" У Резолуцији 1244 СБ УН - подметање и последице њене примене - l део - КМ Новине

ФЕЉТОН: Тајна шифра „С/1999/648" У Резолуцији 1244 СБ УН - подметање и последице њене примене - l део #Косово #Метохија #Србија #Резолуција1244 #Подметање #Мржња #Америка #Ватикан #Немачка #Михајло_Макић #Трилатерала #Трилатерална #комисија "Завера САД, Ватикана и Немачке против православља, па према томе и против српског народа, договорена је 1976., 24.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

НАТО агресија - нови геноцид над Србима! - КМ Новине

НАТО агресија - нови геноцид над Србима! #NATO #Agresija #Kosovo #Metohija #Srbija #Rat #Šiptari #Albanci #Srbi Незапамћени злочин и највећи кукавичлук у историји ратовања, 20 година од НАТО агресије на Србију. Америчка мржња према православном српском народу згрозила је сваког честитог човека на планети. Аутор: Биљана Живковић* НАТО агресију ми, Срби, никада нећемо заборавити!




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

Петар Ристановић: Демонстрације Албанаца на Косову 1981. године (II)

У претходном тексту је показано да су демонстрације Албанаца на Косову 1981. имале знатно комплексније узроке од обичног студентског незадовољства, како се у највећем делу литературе наводи.

Демонстрације у Приштини 1981.




Постепена ескалација немира, од подстакнутих, али ипак чисто студентских демонстрација 11. марта, па до (поново инсценираних) демонстрација 26. марта, довела је до промене парола демонстраната, од оних са социјалних захтевима ка оним са националном тематиком. Циљ овог текста је да расветли ток демонстрација и одговори на питање: да ли су оне заиста све време остале доминантно студентске?

Бурни пролећни дани на простору САП Косова су ескалирали 1. априла. У раним јутарњим часовима око 200 средњошколаца у Подујеву је започело са бојкотом наставе. Изашли су на улицу и запутили се према центру града, узвикујући пароле већ добро познате са улица Приштине. Наставници и активисти Савеза комуниста су покушали да разговарају са њима, али су ђаци одбили да се разиђу. Прикључио им се један број грађана, и маса је постајала све више насилна. Полиција је интервенисала око 13.00 часова. Успели су да разбију скуп, али су снаге безбедности биле малобројне па су се демонстранти поново окупили. Тек након доласка појачања из Приштине, три сата касније, полиција је поново интервенисала и разбила скуп. У окршају су поломљена стакла на продавницама, прозори на новом мотелу, згради поште и на фабрици „Полиестер“. Повређени су један полицајац и више демонстраната, од којих три теже.

Ситуација у Подујеву је била само увод у догађаје у Приштини. Око подне, група ученика Економске школе, смештене на тадашњем ободу града близу излаза из Приштине ка Косову Пољу, кренула је из дворишта школе према центру скандирајући „Република!“ Прикључило им се неколико студената и ученици оближње Пољопривредне школе. Полиција је интервенисала и разбила групу, али су окупљенима пришли грађевински радници са градилишта у насељу Дарданија. Присуство радника је спречило нову интервенцију. Полиција је чекала одлуку шта да учини, па су у међувремену пустили групу да прође ка студентским домовима. Маса је све време расла. Прикључивали су им се студенти и радници грађевинских предузећа, Фабрике амортизера и Комбината у Обилићу.

Врење се брзо пренело и на друге тачке у граду. Током поподнева на више места у граду су се окупиле групе демонстраната. Покрајинско руководство је губило контролу. Махмут Бакали се касније жалио да су окупљени на чело колоне постављали децу, као штит од полиције. У самом центру града, недалеко од Покрајинског комитета и хотела „Гранд“, демонстранти су успели да потисну полицију. Код зграде Извршног већа кордон је једва успео да издржи јуриш. Међу функционерима је завладала паника и страх да ће демонстранти ући у зграде институција.

Пароле су се потпуно измениле у односу на претходна окупљања. Доминирали су повици „Хоћемо републику!“ и „Јединство“. Скандирали су име Адема Демаћија и тражили „Ослободите другове!“

Једна од ретких фотографија демонстрација у Приштини

Полиција је тек око 21.00 час успела да разбије највећу групу демонстранта. Акција растурања преосталих групица је потрајала до 23.00 часа. У демонстрацијама су поломљени бројни излози, стакла на аутомобилима, зградама. Према информацијама из покрајинског СУП-а повређено је 17 полицајаца, тројица теже, и 15 демонстранта, такође тројица теже.

Током ноћи ситуација се смирила, али је било јасно да криза још није прошла. Институције покрајине су биле потпуно паралисане. Систем ОНО и ДСЗ није функционисао. Руководство је дуго током дана оклевало са мобилизацијом територијалне одбране, делом зато што би то био показатељ савезном руководству да су се догађаји отргли контроли, а делом и зато што су се плашили да се мобилисани (и наоружани) припадници ТО не придруже демонстрантима. Када је мобилизација коначно наређена, до истека рока за одзив јавило се испод 50% позваних.

Док су политичари провели ноћ у бесплодним расправама, вагајући политичке последице сваке одлуке, покрајином су се шириле гласине о десетинама мртвих, о српским полицајцима који без милости убијају албанску омладину и о приштинским улицама прекривеним деловима тела. Генералштаб ЈНА, на челу са Бранком Мамулом, одлучио се се појача војно присуство у покрајини и да се јединице, ради демонстрације силе, стационирају на ободима градова.

Другог априла је букнуо велики део покрајине. Окупљање у Приштини је почело ујутро, на неколико различитих локација. Поново су предњачили учесници, из Економске, Средње техничке и Учитељске школе. За то време, на другом крају града, радници ГИК „Рамиз Садику“ су опколили око 300 радника грађевинског предузећа „Каблар“ из Краљева. Претили су да ће запалити градилиште и захтевали да сви Срби одмах напусте Косово. Неколицина је то и учинила, док су се остали склонили са градилишта и повукли у бараке. Радницима „Рамиз Садику“ су се придружили и радници Фабрике амортизера, потом „Воћар“-а, „ПУТ“-а, Крепоциглане, као и ученици центра за усмерено образовање Џевдет Дода. Наставници су покушали да у Средњом техничком центру „19. новембар“ задрже ученике закључавајући врата од школе, али су и они изашли кроз прозор и придружили се маси. Велика група, од преко 2000 људи, окупила се код Пољопривредне школе и кренула према центру.

Око 9.00 часова пале су прве жртве, недалеко од Народне банке. Двојица ученика средње електротехничке школе „Миладин Поповић“. Руководство покрајине је изгубило контролу над догађајима. У 9.30 часова Комитет за ОНО и ДСЗ је одлучио да кроз град прођу тенкови. Јединице ЈНА су запоселе виталне објекте, а полиција је добила задатак да штити прилазе. Град су надлетали авиони и хеликоптери. На основу договора Председништва СФРЈ и председника Председништва САП Косова у покрајину су током поподнева хитно упућене специјалне јединице републичке полиције из Србије, Македоније и Црне Горе. Касније, током ноћи, авионима су пребачене и специјалне јединице републичких полиција Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније и САП Војводине.

Смотра јединица ЈНА стационираних недалеко од Приштине након демонстрација, 21. април 1981. године

Долазак војске није зауставило плиму окупљања. Становници приградских насеља су у групама хрлили ка центру Приштине. Најкритичнији тренуци су наступили око 18.00 часова. Демонстранти су блокирали Скупштину САП Косова и радио станицу. Покушали су да продру у зграде Председништва Покрајинског комитета и зграде органа безбедности. Тек у вечерњим сатима полиција је успела да разбије све групе окупљених.

Поред Приштине, дошло је до масовних окупљања у Подујеву, Вучитрну, Липљану и Глоговцу, а покушана су окупљања и у Ђаковици и Гњилану. У свим градовима су се чуле исте пароле: „Хоћемо републику!“ „Живела република Косово!“, „Ослободите другове!“, „Трепча ради, Београд се гради!“, „Живео Адем Демаћи“, „Албанци смо, не Југословени!“, „Јединство“, „Уједињење са Албанијом“.

Демонстранти у Подујеву су забарикадирали улазе у град и покушали да провале у оближње војно складиште. Претила је опасност да се докопају преко 15.000 аутоматских пушака и разног другог наоружања. Одбачени су тек након доласка војних јединица из Ниша. Колона ЈНА је морала да се пробије кроз барикаду на путу, начињену од аутомобила и камиона. Једна група демонстраната је покушала да уђе у зграду ОК СК Подујева. Када су до окупљених стигле вести да је полиција из остатка федерације ушла у покрајину упали су у 34 српске куће, отели Србе које су затекли и претили да ће им наудити уколико војска и полиција уђу у град. Отети Срби су ослобођени тек када је стигло полицијско појачање из Приштине.

Већи део дана пут Приштина-Подујево је био у прекиду. Недалеко од села Бесиња група Албанаца је отела неколико пушака из магацина оближњих предузећа. Славили су „Косово републику“, па су бандеру подигли албански заставу и заустављали возила да би „легитимисали“ возаче. Возачима Србима су говорили да следећи пут понесу пасоше. Пуцали су у ваздух, аутомобиле који се нису заустављали гађали су каменицама и физички злостављали возаче које би пресрели. Један камион нишких регистрација су сурвали са пута и запалили. Када је путем наишао полицијски конвој, сачекали су да већина возила прође препреку коју су поставили на путу, а потом су одсекли два последња возила. Први камион, са опремом, су запалили, и из њега украли 12 калашњикова. Специјалци из Србије, из другог камиона, одлучили су да се повуку, јер су у првим редовима демонстраната била деца.

На заједничкој седници Председништва СФРЈ и Председништва ЦК СК Југославије 2. априла донета је Одлука о проглашењу кризне ситуације на територији САП Косова, потом Одлука о проглашењу ванредног стања на подручју општине Приштина и Одлука о завођењу мера приправности првог, друг и трећег степена на целој територији СФРЈ.

У складу са овим одлукама, покрајински Комитет за ОНО И ДСЗ је наредио да се активира 100% ратне организације органа унутрашњих послова САП Косова. Наређена је мобилизације територијалне обране али је оружје подељено само појединим, специјалним јединицама. Колики је био степен страха руководства сведочи то што су јединици ТО распоређеној да обезбеђује зграду ТВ Приштине одлучили да поделе само маневарску муницију јер су се плашили да би могли да пређу на страну демонстраната. Покрајински секретар за унутрашње послове је издао наредбу о забрани кретања на јавним местима у већем броју. Извршно веће Скупштине САП Косова је донело одлуку да забрани или ограничи кретање на одређеним местима. Мере су заокружене одлуком Извршног већа општине Приштина да се обустави настава у свим основним, средњим и вишим школама, да се затворе студентски домови и средњошколски интернати. Покрајински органи су потом одлучили да се ова мера примени и на друге општине у покрајини.

Биланс демонстрација 2. априла је према подацима покрајинског СУП-а био 52 повређена полицајца, од чега 5 теже. Двојица су се налазила у животној опасности. Повређена су и 74 грађанина, од чега је 67 рањено ватреним оружјем. Страдало је четири лица, сви у Приштини.

Подаци о материјалној штети су показивали жестину нереда. Запаљен је један камион савезног СУП-а, разбијено је 12 возила полиције, демонстранти су покушали да запале 4 возила полиције, препречили су 6 камиона на путевима како би зауставили пролазак снага безбедности, одузели су једно возило за превоз смећа и два аутобуса, сурвали су са пута два камиона, један аутобус и један багер, запалили су једну кућу, разлупали су 40 возила грађана и запалили 5, разбили су преко 240 излога и извршили преко 25 упада у станове које су демолирали.

Други април је био врхунац догађаја. Војска и јаке полицијске снаге на улицама Приштине онемогућили су нова окупљања. Ситуација у остатку покрајине још није била под контролом. У петак, 3. априла, дошло је до нових нереда у Витини, Митровици, Урошевцу и Вучитрну.

У Митровици је неколико стотина ученика и радника „Електролизе“, „Фафоса“ и Фабрике акумулатора изашло је на улице. Узвикивали су „Косово република“, „Трепча је наша“, „Трепча ради, Београд ужива“, „Република, устав, милом или силом“, „Ослободите другове“. Део демонстранта је упао у фабричке кругове „Трепче“ и „Фафоса“ где су се вербално сукобили са другим радницима који нису хтели да им се придруже. Демонстрације су разбијене након интервенције полиције сузавцем и палицама.

У Урошевцу се више од хиљаду грађана, махом радника из Дрвног комбината и младих, сукобило се са полицијом. Узвикивали су пароле: „Нећемо тенкове у покрајини“, „Нећемо да нам туче децу и студенте полиција ван покрајине“, „Хоћемо републику“, „Хоћемо другове из затвора“. Пуцано је са обе стране. Рањен је 21 демонстрант. Двојица су подлегла ранама. Повређено је и пет милиционера.

У Вучитрну се окупило неколико стотина студената, ученика и радника из предузећа „Полет“. Носили су две Титове слике и узвикивали пароле „Хоћемо републику, милом или силом“, „Ослободите нам другове“ и сл. Покушали су да продру у школу унутрашњих послова, где је дошло до сукоба са полицијом. Пуцано је са обе стране. Погинула су два демонстранта, а пет их је тешко повређено.

Одлуком Председништва САП Косова 3. априла је уведено ванредно стање и у Липљану, Глоговцу, Вучитрну и Подујеву. Потом је 4. априла проширено и на Урошевац и Косовску Митровицу. Укупно у седам општина покрајине је заведено ванредно стање. Током три дана до нереда је дошло у 12 од 21 општине САП Косова.

Догађаји током првих дана априла више нису биле студентски протест. На улицама су се нашли радници, студенти, ученици, чак и деца. Режим је посебно погодило присуство великог броја радника, што је касније умањивано и прикривано. Све окупљене су ујединили повици „Косово република“.

Неспорно је да је на улицама Приштине и других градова у покрајини било највише младих. То је било неизбежно, будући да је 1977. процењено да у Приштини од око 100.000 становника има 82.000 студената и ђака. Сви поверљиви извештаји показују да су важну улогу у демонстрацијама од. 1. до 3. априла играли средњошколци, који су најчешће започињали са окупљањем. Најбоље сведочанство о социјалном саставу демонстраната, или бар њиховог најагресивнијег дела, јесте списак осуђених током лета 1981. „због непријатељског и контрареволуционарног деловања, организовања непријатељских демонстрација и илегалног непријатељског рада са позиција албанског национализма и иредентизма“. Међу 232 осуђенима је било највише студената 61, потом радника у производњи 55, ученика 44, просветних радника 32, земљорадника 16, новинара, правника и других интелектуалца 14, незапослених 10. Списак показује да су студенти чинили тек око четвртине осуђених, и да их је било тек нешто више од радника у производњи, који су сматрани за главни стуб комунистичког друштва. Сличну слику даје и списак погинулих демонстраната, међу којима су била два ученика, три студента, два радника и један пензионер.

Подаци неспорно показују да се не може говорити о „студентским“ демонстрацијама. Једино заједничко за све демонстранте је то да су били Албанци. Током ескалације ситуације, догађаји су попримили сва обележја отворене побуне. Маса је тражила проглашење републике. Многи су желели уједињење САП Косова са Албанијом. На мети су им били симболи федерације и републике, па су на више места скидали и палили заставе СФРЈ. У борби за остварење захтева прибегли су насиљу. Покушали су да уђу у зграде институција и медија. На више места су покушали да провале у складишта наоружања територијалне одбране. Имали су прећутну подршку дела нижих кадрова СК, припадника полиције, СДБ, и бројних интелектуалца. На седници Председништва СФРЈ 28. априла Лазар Колишевски је констатовао:

„Чињеница је да на сцену нису ступиле јединице ЈНА и милиције, САП Косово би пало.“

•Петар Ристановић: Демонстрације Албанаца на Косову 1981 (I)

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Петар Ристановић: Демонстрације Албанаца на Косову 1981 (I) - КМ Новине

Петар Ристановић: Демонстрације Албанаца на Косову 1981 (I) "Догађаји од 11. марта су били искра која је подстакла каснију ескалацију немира. Тензија се осећала током наредних дана." „На неки начин, рак који је убио Југославију појавио се на Косову." Ове речи Тима Џуде сумирају доминантни став у делима академских аутора, публициста и других тзв.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Сви српски мартови - КМ Новине

1919. - Састао се први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1992. - У Црној Гори се на референдуму 63 одсто грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. 2. март 1844. - Основана Војномедицинска академија. 1919. - Одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна).



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Циљано насиље Шиптара над Србима не престаје, траје и даље - КМ Новине

Циљано насиље Шиптара над Србима не престаје, траје и даље #Kosovo #Metohija #Srbija #Orahovac #17mart #Pogrom2004 Што су нам Албанци више наносили неправду, ми Срби, постајали смо свеснији да смо на праведном Божијем путу, путу страдања.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Петар Ристановић   l     Контакт



Петар Ристановић је историчар, рођен 1985. у Подгорици. Основно и средње образовање је стекао у Ужицу. Основне и мастер академске студије историје је завршио на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. На истом факултету је у децембру 2018. године одбранио докторску дисертацију „Српска интелектулана елита и косовско питање 1974-1989“. Добитник је награде „Гаврило Принцип“, издавачких кућа „Просвета“ и „Принцип“, за најбољу докторску дисертацију одбрањену у Србији током 2018. године из области националне историје.
   
За књигу „Косовско питање 1974-1989“ награђен је наградом Ђурђа И. Јеленића, коју додељује Архив Србије.
 
Од фебруара 2011. запослен је на пројекту „Материјална и духовна култура Косова и Метохије“ Института за српску културу Приштина – Лепосавић. Аутор је више научних радова објављених у Србији и иностранству, и учесник више међународних и националних научних конференција.

Извор: Изгубљени рај    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

уторак, 30. март 2021.

И те 2008. био је март, и причало се о приватизацији, стратешким партнерима, страним инвестицијама…

Наслов

Читање старих вестију је као листање породичног фото-албума. Са сетом се присећате старих времена, гледате како сте изгледали срећно, смешно, наивно и како више ништа није исто.

Читање старих вестију је као листање породичног фото-албума. Са сетом се присећате старих времена, гледате како сте изгледали срећно, смешно, наивно и како више ништа није исто.  #Mart #Косово #Метохија #КМновине #Вести #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev


Пише: Иван Максимовић, Српски став



Ипак, то важи само за фото-албуме. Читајући архиву вестију схватите да осим што сте старији готово се ништа друго није променило (на боље, а били сте сигурни да хоће) док сте и даље наивни, смешни, а срећни нисте били ни онда, данас још мање.

Почетком марта 2008 године, објављена је вест* како је (тадашњи) Министар за економију Млађан Динкић изјавио да ће “Србија, ако настави пут према Европској унији, имати повећан раст страних инвестиција и оценио да би тај прилив могао да буде више од пет милијарди евра годишње”. Уз то је истакао да “Србија већ четири године бележи високе стопе привредног раста, као и да је многоструко порасла штедња у банкама”.

“Очекујем живо тржиште некретнина у Србији, јер су овде покренути незаустављиви процеси реформи и мислим да ће оно донети Србији још много страних инвестиција”, поручио је Динкић.

Тржиште некретнина у Србији, посебно у Београду и Новом Саду, према његовим речима, изузетно је атрактивно и забележиће прави економски бум, ако се наставе почети трендови, причало се тада.

Млађан Динкић
Динкић је објаснио да је само у Београду годину раније, 2007., изграђено око седам хиљада станова, да се тражња у Београду процењује на око 100.000 нових станова и додао да ће то сигурно привући нове стране инвеститоре.

Говорећи о приватизацијама интересантним за инвеститоре у области некретнина, Динкић је за 31. март најавио аукцијску продају Генекса, као и скору приватизацију Прогреса, хотела Славија и Шећеране Београд.

И то није све, како би рекли већ прослављени понуђачи свега и свачега у специјализованим ТВ емисијама.

Током марта очекивао се тендер за стратешког партнера за хотелски комплекс на Старој планини, убрзо затим и приватизација бања, прво бање Меркур у Врњачкој Бањи и Бање Kовиљаче, додао је Динкић тада.

Директор медијске групе Економист Биљана Степановић оценила је да је оваква конференција показатељ жеље Србије да сарађује са светом, али и света да сарађује са Србијом.

“За оне из иностранства који су се двоумили да дођу верујем да је овај догађај знак да нема места сумњи и да живот тече даље”, истакла је она и оценила да би свако у Србији требало да се изјасни да ли је за даљу сарадњу државе са светом хвалоспевало су једни другима режим и послушници без битније разлике онда као и данас, ако је некоме уопште и битна разлика у достојанству које је тада понегде још и постојало.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Штедња у банкама је порасла, само се са државног пребацила на приватне рачуне функционера једних за другим режимом. Продато је све што се могло, хотели, банке, зграде, земљиште… а онда се почело са оним што не може – државним суверенитетом, територијом, војском, историјом, културом, народом и његовим здрављем, децом, вером…

Сада све зависи од тога да ли гледате из њиховог или нашег угла, напредак је ту. Влада Српска напредна странка, од некадашње до данашње власти лопов ученик надмашио је лопова учитеља па свему што се сматра симболом државности, барем по причи оних на власти, кроз спонтану контра-транзицију додали смо само једну реч. Тако сада имамо нове појмове – грађевинску мафију, стечајну мафију, спортску мафију, царинску мафију а ту је и културна мафија и, наравно, чак и државна мафија настала симбиозмом национализованих мафијашких клнова и присвојених државних атрибута од стране њених представника (и председника). Као у слатко од снова тихо и неприметно у криминал је потонуло све.


Амбициозни млади људи деле се у две групе – на оне који би да себи прокрче пут у мафијашкој власти и постану део исте и оне који би што даље побегну од свега, преко границе или више њих. И једни и други то желе да постигну на било који начин.

Иако све изледа исто, нешто се ипак мења – један те исти круг људи зачаурених у држаним фотељама ротира се као буренце колта у руском рулету.

  • http://www.rtv.rs/sk/ekonomija/dinkic-ocekuje-ekonomski-bum-investicija-u-srbiji_51692.html

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Случај најцењенијег живог српског научника илустрација екстремне пропасти напредњачке Србије - КМ Новине

Случај најцењенијег живог српског научника илустрација екстремне пропасти напредњачке Србије #Stojan #Radenović #Profesor #Matematičar #Vučić #Srbija #SNS #Propast Оно што Вучић није навео, ни раније ни касније, јесте да се српска институција светског значаја свела на институцију белосветског значаја.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

ФЕЉТОН: Тајна шифра „С/1999/648" У Резолуцији 1244 СБ УН - подметање и последице њене примене - l део - КМ Новине

ФЕЉТОН: Тајна шифра „С/1999/648" У Резолуцији 1244 СБ УН - подметање и последице њене примене - l део #Косово #Метохија #Србија #Резолуција1244 #Подметање #Мржња #Америка #Ватикан #Немачка #Михајло_Макић #Трилатерала #Трилатерална #комисија "Завера САД, Ватикана и Немачке против православља, па према томе и против српског народа, договорена је 1976., 24.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Олимпијске игре и национално достојанство - о ''Косову'', нама и Русима - КМ Новине

"Церемонија отварања Олимпијаде у Рију јесте идеално подсећање на скандалозну и срамотну чињеницу да се по питању учешћа сепаратиста са КиМ, не само ништа није урадило, већ ништа није ни покушало урадити". olimpijada, Rio, kosovo, metohija, srbija, ceremonija, zastava, lazna, drzava, makedonija, grcka, rusija, amerika, politika,





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html 


https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.
 
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.

 
Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: Српски став    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању