Вести:
Приказивање постова са ознаком Вера. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Вера. Прикажи све постове

петак, 01. јануар 2021.

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу

Досадашњи Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт, изабран је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу.

#Епископ #Рашко_призренски #Ксенофонт #Косово #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Дана 31. 12. 2020. године на седници Епархијског Савета Епархије рашко-призренске у егзилу, одржаној у манастиру Нова Никеја у Лелићу, по препоруци и завештању блаженопочившег Епископа Артемија, једногласно је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу изабран Његово Преосвештенство Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт.

Image-1(5)(1)

Званична интронизација новоизабраног Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта обавиће се у недељу 17. јануара 2021. године у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

Screenshot_20201231-182125_Video Player(1)

 

Животопис Епископа Ксенофонта

Његово Преосвештенство Хорепископ Ксенофонт (Томашевић) рођен је 25. децембра 1975. године у Сиску, Р. Хрватска, од оца пок. Неђељка и мајке Душанке, у породици крајишких Срба. Основну школу и гимназију завршио је у Петрињи, где је, у тешка ратна времена, 1994. године уписао и студије Енглеског језика и књижевности на тадашњем Филозофском факултету у Петрињи.

Вихор ратних дешавања и тешко страдање крајишких Срба у злочиначком подухвату званом “Олуја“ доводе студента Ненада и његову породицу у Србију, где он наставља студије Енглеског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Приштини.

20. априла 1997. године, као апсолвент ступа у манастир Високи Дечани за искушеника и предаје са на духовно руковођење свом духовном оцу, Епископу Артемију. На бденију, уочи Св. Краља Стефана Дечанског, у новом ратном вихору и страдању Срба на Косову и Метохији, искушеник Ненад прима завете мале схиме и на монашењу добија монашко име Ксенофонт, по преподобном Ксенофонту Цариградском.

21. децембра 2004. Епископ Артемије рукополаже монаха Ксенофонта за јерођакона у манастиру Високи Дечани, а 19. децембра 2006. године за јеромонаха у манастиру Грачаница.

На Петровдан, 12. јула 2012. године, рукопроизведен је у чин протосинђела у манастиру Св. Јована Крститеља у Љуљацима и постављен за настојатеља манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

15. aвгуста 2020. године у манастиру Св. Првомученика и Архиђакона Стефана у
Грдовићима, владика Артемије га рукопроизводи у чин Архимандрита.

На седници Епархијског савета, одржаној 22. августа 2020. године у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, једногласно је изабран за Хорепископа липљанског и ужичког.

Хиротонисан је за Хорепископа липљанског и ужичког 20. септембра 2020. у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

На седници Епархијског савета, одржаној 31. децембра 2020. године у манастиру Нова Никеја у Лелићу, једногласно је изабран за Епископа рашко-призренског у егзилу.

Говори течно шест страних језика и са шест језика се служи.


Долгоденствуј Преосвјашчењејши Владико, на многаја и благаја љета!


* * *



Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Протосинђел Ксенофонт: Умјесто запаљене воштанице на гробу оца Јована - КМ Новине

Отац Јован се родио у Нишу од честитих родитеља Милорада и Биљане и на рођењу добио име Иван, које је његова благочестива бака, при крштењу код свештеника промијенила, вјероватно из милоште у Вања па је са тим именом и крштен.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Приступна беседа Хорепископа липљанског и ужичког, г. Ксенофонта (Томашевића) - ВИДЕО - КМ Новине

Архимандрита Ксенофонт (Томашевић), настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама једногласном одлуком Епархијског савета Епархије рашко-призренске у егзилу, а на предлог Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Г. Артемија, изабран је за хорепископа, са титулом липљански и ужички. Eпископска хиротонија богољубезњејшег архимандрита Ксенофонта, изабраног хорепископа липљанског и ужичког, обављена је у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, у недељу, 20.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Награђене мајке за одгајање деце у православном духу! (видео) - КМ Новине

На сабору младости и родитељства удружење "Срби на Окуп" је уручило поклоне за 145 мајки. Уручено је 27 златних ордена мајкама са петоро и више деце, 22 сребрна ордена мајкама са четворо деце и 96 плакета са књигама уручено је мајкама са троје деце.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

Предраг Јакшић: Срушени звоници

Предраг Јакшић: Срушени звоници

Све ми изузетно тешко пада. Сигуран сам да се много људи осећа исто тако. Гледам оне разрушене куће, оштећене цркве, срушене звонике и, пре свега, мртве људе, и чини ми се да опет ништа нећемо научити и ништа нећемо променити.

#Предраг_Јакшић #Вера #Православље #Причешће #Пост #Косово #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev
Црква Вазнесења Господњег у Мајским Пољанама на Банији



















Пише: Предраг Јакшић



А и како да променимо. Владика Порфирије, Митрополит загребачко-љубљански, 26. децембра изрекао је на једном сајту који се бави црквеним темама ту страшну јерес да пост и исповест нису услови за Свето Причешће, и то је дан касније пренето и на званичном сајту Епархије зворничко-тузланске. Тачније, не знам да ли је то први пут да је ово изрекао, но тренутак када је објављено (или поново објављено) додатно је погоршао и овако језиву ствар коју је рекао. У том је тексту рекао и да је „догматски говорећи“ присуство Светој Литургији бесмислена без причешћивања. Као да заборавља да су чак и некрштени (чак и незнабошци) присуствовали Литургији, да чак у Светој Литургији и данас постоји део који се односи на оглашене (Литургија Оглашених), који у она времена нису још били приступили Цркви него су се припремали да буду примљени. Не да се нису причешћивали, већ су морали отићи са Литургије пре дела који се зове Литургија Верних. Значи, чак су и некрштени могли да присуствују том делу Литургије и било су обавезни да присуствују да би уопште могли касније да приступе Цркви, а владика 2020. године изговара да је бесмислено присуствовати Литургији без причешћивања, као да је бесмислено чути Реч Божију која се на Литургији чита, као да је бесмиселно бити на Литургији у присуству Духа Светог који се ту, са нама на свакој Литургији.

Никада није бесмислено молити се Богу, славити Бога и певати Богу, заједничарити са другим хришћанима, „јер где су два и три сабрана у моје име , ондје сам и ја међу њима“ (Мт. 18, 20), плакати гласно или у себи због грехова својих, преиспитивати себе, а посебно није бесмислено то чинити на Литургији. Није причешћивање чаша кока-коле да можеш да је попијеш било да си љут, хистеричан, пијан или дрогиран, причешћују се кротки, смирени, покајани, радосни због сједињења с Христом Богом. Наравно, да нисмо достојни крви и тела Христа Бога, да нико од нас није достојан шта год да уради, како год да се покаје, али не значи то да приступамо путиру раскалашни, безобзирни, да му приступамо олако, без припреме и без стварне унутрашње потребе већ само због тога што је присуство Литургији бесмислено ако се не причестимо. Ужас! Каже владика да се не може некоме наређивати кад да пости или када да се исповеда, јер га можемо отерати од Цркве ако је раслабљен или нема духовну потребу за исповешћу, али да се Свето Причешће даје само на Литургији и да стога не можете неког условљавати постом и исповешћу. Какве су то изјаве, какво је то безумље! Нико од нас не зна шта ће бити сутра, и баш због тог незнања и речено нам је да стално „бдимо“, но оно што знамо је да се све догађа по благослову или по допуштењу Божјем.

Након што су објављене (или поново објављене) те страшне, језиве изјаве владике, у његовој Митрополији и у суседној Епархији горњо-карловачкој, неколико је цркава и црквених конака срушено и тешко оштећено у земљотресу, а свештеници и њихове породице, као и многи верници, расељени су из својих оштећених кућа.



Можда то нема никакве везе, можда је све случајно ко у случај верује. Као што је познато, а требало би то стално понављати, Патријарх Павле је током тешких периода за наш народ наређивао увођење ванредних постова, да би се свештенство, монаштво и народ још више подвизавали, да бисмо били барем мало достојнији него што јесмо, не бисмо ли прегурали страшна искушења и таму поднебесја, а данас владика, и то пред крај Божићног поста, неколико дана пред световну Нову годину, када они који посте имају толико искушења да прекрше пост, а они који не посте толико разлога да кажу себи како су у праву због те одлуке, владика изговара то што изговара. Ваљда да и они који посте прекоре себе што су тако беспотребно постили.

Док нам владика Хризостом благосиља вакцине као да га не занима што оне садрже ћелије абортираних беба, наглашавајући да вакцине нису противне посту, владика Григорије, након штриховане Литургије, Причест даје одвојено и на папирном салвету коју ће после да спали као да је у питању медицински отпад или да је Света Причест, Боже сачувај, губава, владика Порфирије изговара нешто што сам заиста мислио да никада у свом животу нећу чути – пост и исповест нису услов за примање Светог Причешћа. Ужас.

Видевши тај наслов помислих прво да се мисли на неког умирућег човека, коме су у болници или кући док беспомоћан лежи у постељи, принели Свето Причешће иако због болести није постио, али и њега би чак свештеник исповедио пред смрт, но није ни то. Редовно је стање не постити и не исповедати се пре причешћивања, како ко хоће и може, тако испада из ове нове теологије коју нам владика
Порфирије шири.

Жарко Видовић је својевремено, када су га питали ко је он да суди свештенству, рекао да он прави разлику између Свете Тајне свештенства и клерикализма, тј. свештеника који су се огрешили о Свету Тајну свештенства и тиме починили грех раван Прародитељском. Наводи Видовић да је највећи грех грех који почини свештеник, јер као што је Адам наш духовни отац, грех је страшан кад га почини наш духовни отац, свештеник, те да је то далеко страшније него кад га почини обичан верник, јер грехом почињеним за Часном Трпезом, грехом који помисли свештеник, он вређа Свету Тајну. По Видовићу је то страхота, наглашавајући да такав свештеников грех може да кошта један народ његовог опстанка. Јадан смо ми народ јер нам је Црква раслабљена, неодговорна Богу и поганих мисли и изјава. Какви ми да будемо онда? Демони су свуда. Не пуштају.

Да Бог да да себи дођемо, Црква да нам се усправи, безумници да се покају, ми пали да се дигнемо, а пут знамо у овој борби против демона, јер „овај род се не изгони осим молитвом и постом“ (Мт. 27,21).



* * *



Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

У сред поста - Теодосије испија пиво на Бир Фесту! (ВИДЕО) - КМ Новине

У сред поста - Теодосије испија пиво на Бир Фесту! (ВИДЕО) Бир-фест, који се одржава у току Богородичиног поста, посетио је и узурпатор трона Епаргхије рашко - призренске Тедосије Шибалић, преносе српски медији.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Тихе годишњице насиља над ЕРП у егзилу и њена победа над светом - КМ Новине

Међу свим оним силним годишњицама и датумима "на данашњи дан", нигде нећете моћи да нађете податак о некој од годишњици насиља над најобесправљенијим делом српског народа, оном који је остао веран Епархији рашко - призренској у егзилу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

На гробљу у Косовској Митровици ''више нема шта да се поруши'' - КМ Новине

Више стотина Срба обишло је, на Духовске задушнице, гробље у јужном делу Косовске Митровице, где су Шиптари уништили више од 90 одсто надгробних споменика. Прилику која се Србима пружа само за Задушнице, искористила је данас и Зденка Живковић, да обиђе гроб свог гроб свог сина.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

недеља, 27. децембар 2020.

Заупокојена Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Епископу Артемију

Заупокојена Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Епископу Артемију

Заупокојена Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Епископу рашко-призренском Артемију служиће се 30. децембра 2020. године у манастиру Нова Никеја у Лелићу.

#Заупокојена #Литургија #Епископ #Артемије #Косово, #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Заупокојену Литургију ће служити Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај са почетком у 9:00 часова. Парастос ће почети у 11.30 часова.


* * *



Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Упокојење, опело и биографија Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић) - КМ Новине

Упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић) У суботу, на Аранђеловдан, 21. новембра 2020. године у 14:10 часова у Ваљеву, после краће болести, упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић), наш духовни отац и епископ.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца - КМ Новине

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца - новембар 27, 2020. Предлажемо богољубивој пажњи наших читалаца опроштајно слово Архимандрита Хризостома и његове братије, из манастира Преподобног Никодима Светогорца, метоха светогорског манастира Симонопетре код Пендалофоса, у северној Грчкој, којим су се опростили од блаженопочившег Епископа Артемија.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Владика Артемије: Портрет, биографија - духовни вођа Срба с краја 20. и почетка 21. века - КМ Новине

Владика Артемије: Портрет, биографија - духовни вођа Срба с краја 20. и почетка 21. века Његово Преосвештенство Епископ Артемије Радосављевић рођен је 15. јануара 1935. године у селу Лелић код Ваљева, родном селу Св. Владике Николаја жичког и охридског. КМ Новине доносе текст из 2007.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

петак, 04. децембар 2020.

Данас славимо ваведење Пресвете Богородице

Данас славимо ваведење пресвете Богородице

Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме.

#Ваведење #Пресвета #Богородица #Косово, #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благолепним одећама и украсима, како и приличи кћери Царевој, невести Божјој.

За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая Святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Свети Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет“ када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму.

И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата свети Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Хрисотвој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.

 




Тропар, 4. глас

Днес благовољенија Божија предображеније и человјеков спасенија проповједаније, в храмје Божиј јасно дјева јављајетсја и Христа всјем предвозвјешчајет. Тој и ми велегласно возопијим: Радуј сја смотренија зиждитељева исполњеније.

Тропар, 4. глас

Данас се у храму Божјем светло јавља Дјева и свима предсказује Господа Христа, праслику Божије милости и проповед људског спасења. Зато јој и ми громогласно ускликнимо: Радуј се, испуњење Божијег промисла!

Кондак, 4. глас

Пречистиј храм Спасов, Многоцјениј Чертог и Дјева, Свјашченоје Сокровишче слави Божија, днес водитсја в дом Господењ, благодат соводјашчи, јаже в Дусје Божественом, Јуже воспјевајут Ангели Божији: Сија јест Сељеније Небесноје.

Кондак, 4. глас

Најчистији храм Спаситељев, најскупљи Дворац и Дјева, Свештена Ризница Божије славе, данас се уводи у дом Господњи, Благодат Духа Божанственог је сауводи; Њу певају Анђели Божији; Она је обиталиште небесно.



ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

(Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија светих за новембар, Београд 1998, стр. 631-644.)


Када се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења, свети праведни родитељи њени Јоаким и Ана одлучише да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Стога они сазваше у Назарет, где живљаху, све своје сроднике из царског и архијерејског рода, – јер сам праведни Јоаким бејаше из царскога рода, a cyпруга његова света Ана бејаше из архијерејскога рода, – а исто тако и хор беспрекорних девица. Притом они спремише много свећа и украсише Пречисту Дјеву Марију царским благољепијем, као што о томе сведоче свети Оци.


Свети Јаков, архиепископ Јерусалимски, од лица светог Јоакима говори овако: Позовите беспрекорне кћери Јеврејске, да оне узму свеће упаљене. – Од лица пак праведне Ане свети Герман, патријарх Цариградски говори: Испуњавам пред Господом завет који изрекоше уста моја у тузи мојој, и ради тога сабрах хор девица са свећама, сазвах свештенике, сакупих сроднике, свима говорећи: Радујте се са миом сви, јер се данас показах и као мајка и као родитељка, приводећи своју кћер не цару земаљскоме него Богу, Цару Небескоме. – О царској пак украшености Богодевице свети Теофилакт, архиепископ Бугарски, говори: Требало је да ваведење Свебожанствене Девице буде достојно Ње, да се тако пресјајног и скупоценог Бисера не би дотакла убога одећа: било је потребно дакле обући Њу у царску одећу на славу и красоту највећу.

Уредивши на тај начин све што беше потребно за свечано и славно ваведење, они кренуше на тродневно путовање од Назарета до Јерусалима. А кад стигоше у град Јерусалим, они свечано уђоше у храм и уведоше у њега одуховљени храм Божји, трогодишњу девојчицу, Пречисту Дјеву Марију. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, као што сведочи свети Тарасије, патријарх Цариградски, који ставља у уста свете Ане овакве речи: Крените девице носећи свеће, и идите испред мене и испред Богородице. – Свети пак родитељи, отац с једне а мајка с друге стране, вођаху нежно и богобојажљиво своју Богом им даровану Кћер. За њима радосно последоваше мноштво сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама, окружујући Пресвету Дјеву, као звезде светлу луну, на удивљење свему Јерусалиму. To свети Теофилакт описује овако: Кћи заборавља дом оца и приводи се к Цару, жељном красоте њене; приводи се не без почасти и не без славе, већ са свечаном свитом. Изводи се дакле Она из родитељског дома при свеопштем рукопљескању; за родитељима њеним иђаху сродници, суседи и сви који их љубљаху: очеви се сарадоваху са оцем, мајке с мајком; a девице са свећама у рукама иђаху испред Богодевице, као неки венац од сјајних звезда. И слеже се сав Јерусалим да посматра овај небивали испраћај и види трогодишњу Девицу, окружену толиком славом и почаствовану таквом свитом. И не само грађани земаљског Јерусалима него и небеског Јерусалима, свети анђели, стекоше се да виде преславно ваведење Пречисте Дјеве Марије. И видевши дивљаху се. О томе Црква говори: „Анђели, гледајући улажење Пречисте, удивише се како Дјева уђе у Светињу над Светињама“.[1]

Спојивши се с видљивим хором чедних дјева, невидљиви хор Бестелесних Умова невидљиво иђаше сауводећи Пречисту Дјеву Марију у Светињу над Светињама и, по наређењу Господњем, окружујући је као изабрани сасуд Божји. О томе свети Григорије, архиепископ Никомидијски, говори овако: Родитељи већ вођаху к дверима храма Дјеву, окружену Анђелима, уз заједничко радовање свих Небеских Сила. Јер Анђели, иако не знађаху силу тајне, ипак као слуге по наређењу Господњем служаху при њеном улажењу у храм. Они се дакле, прво, дивљаху видећи да је Она скупоцени сасуд врлина, и да Она носи знаке вечне чистоте и има такво тело, коме се никада неће приближити никаква греховна нечистота; а друго, испуњујући вољу Господњу, они обављаху наложену им службу.

Тако, са чашћу и славом Свебеспрекорна Девица би уведена у храм Господњи не само од људи него и од Анђела. И то с пуним правом: јер када старозаветни Ковчег који је у себи носио ману, и био само праобраз Пресвете Дјеве, би са великом чашћу унесен у храм Господњи у присуству свега Израиља, утолико пре са највећом чашћу, уз учешће Анђела и људи, требало је обавити увођење у храм оног истинског одуховљеног ковчега[2] који је имао носити у себи ману – Христа, Преблагословену Дјеву, унапред изабрану за Матер Богу.

При уношењу старозаветног Ковчега у храм Господњи испред њега иђаше земаљски цар који тада цароваше над Израиљем, Богоотац Давид; а при увођењу у храм Божји овог одуховљеног ковчега, Пречисте Дјеве, испред њега иђаше не земаљски већ Небески Цар, коме се ми сваки дан молимо: „Царе Небесни, Утешитељу, Душе истине“… Да је управо тај Цар предводио ову Царску кћер, о томе сведочи света Црква у данашњим песмама говорећи: У Светињу над Светињама уводи се Светим Духом Света и Беспрекорна.[3] При уношењу Ковчега беху музика и певање, јер Давид нареди старешинама левитским да одреде певаче да свирају у органе,[4] псалтире,[5] кимвале[6] и гусле,[7] и певају радосне песме. При увођењу пак Пресвете Дјеве весеље ствараху не земаљска музика и певање већ певање Анђела који невидљиво присуствоваху овоме. Јер они, при уласку њеном у Светињу над светињама на служење Господу, певаху небеским гласовима, нашта Црква данас и подсећа певајући у кондаку:[8] „Благодат Духа Божанственог је сауводи; Њу певају Анђели Божји; Она је обиталиште небесно“. – Уосталом, увођење Пречисте у храм бива не без људских песама. Јер праведна Ана (у Речи светога Тарасија) говори девама које иду напред: „Опевајте Њу похвалном песмом; певајте јој уз звуке гусала; ускликните Јој песму духовну; прославите је на десетоструном Псалтиру“. – To исто спомиње Црква говорећи: Јоаким и Ана радују се духом, и хорови девојачки певају Господу, псаламски припевајући и почитујући Матер Његову.[9] – To показује да је хор девица које су ишле тада испред Пречисте Дјеве певао неке песме из псалама Давидових. У том духу и саставитељ садашњег канона говори тим девицама: Почињите, девојке, и певајте песме држећи у рукама свеће.[10] – Сами пак свети праведни родитељи Јоаким и Ана, по сведочанству светог Тарасија, имађаху у устима својим ову песму праоца Давида: Чуј, кћери, и погледај, и обрати к мени ухо своје, и заборави народ свој и дом оца свога, и цару ће омилети лепота твоја (Псал. 44, 11-12). У сусрет овом славном ваведењу Богодевице, по казивању светог Теофилакта изађоше свештеници који служаху у храму, и са песмама сретоше Пресвету Дјеву, која је имала постати.

Мати Великога Архијереја који је прошао небеса.[11] Приводећи је к црквеним вратима света Ана, као што пише свети Тарасије, говораше овако: Хајде, кћери моја, к Ономе који је тебе даровао мени! Хајде, Кивоте освећења, к милостивоме Владици! Хајде, Врата Живота, к милосрдноме Дароваоцу! Хајде, Ковчеже Логоса, к храму Господњем! Уђи у цркву Господњу, Радости и Весеље света! – А Захарији, као пророку, архијереју и сроднику своме, она са Јоакимом рече: Прими, Захарија, чисту сеницу; прими, свештениче, беспрекорни Ковчег; прими. пророче, Кадионицу невештаственог жара; прими, праведниче, Духовни тамјан! – И још праведна Ана, како казује свети Герман, рече архијереју: Прими, пророче, моју Богом ми даровану кћер; прими, и увевши је посади на гори светиње, у припремљеном обиталишту Божјем, ништа не испитујући док Бог који Ју је позвао овамо не открије Своју коначну намеру о Њој.

Пред храмом беше, пише блажени Јероним, степениште са петнаест степеница према броју петнаест степеника псалмова, јер се на свакој од тих степеница певао од стране свештеника и левита по један посебан псалам.[12] Праведни родитељи дигоше Дјеву на прву степеницу, а она онда сама убрзо узађе до врха, окрепљена невидљивом силом Божијом. И сви се удивише угледавши трогодишњу девојчицу како по степеништу тако брзо узиђе сама. Нарочито се удиви томе велики првосвештеник Захарија, и као пророк, по откривењу Божјем, унапред провиђаше будућност ове Дјеве, јер он, као што каже Теофилакт, би обузет Духом. Исто тако и свети Тарасије говори о томе да Захарија, испунивши се Светога Духа, ускликну: О, Девице чиста! О, Дјево несаблажљива! О, Девице прекрасна! О, женама украсе! О, кћерима красото! Ти си благословена међу женама! Ти си свеирослављена чистотом! Ти си запечаћена девственошћу! Ти си разрешење Адамова проклетства!

Захарија, узевши Девицу за руку, вели свети Герман, радостан душом уведе је у Светињу над Светињама,[13] говорећи јој овако: Ходи, мога пророштва испуњење! Ходи, обећања Господњих извршење! Ходи, завета Господњег печате! Ходи, савета Господњег обелодањење! Ходи, тајни Господњих пуноћо! Ходи, свих пророка огледало! Ходи, овешталих гресима обновљење! Ходи, оних што у тами седе светлости! Ходи, најбожанственији и најновији даре! Уђи у радост, у храм Господа твога: у доњи део храма, доступан људима, а кроз кратко време и у недоступан за њих!

И Девица, веселећи се и веома радујући се, уђе у дом Господњи као у двор: јер иако беше мала по узрасту, имађаше само три године, ипак Она беше савршена благодаћу Божјом, као унапред позната и унапред изабрана Богом пре стварања света.

Тако Пречиста и Преблагословена Дјева Марија би уведена у храм Господњи. При томе првосвештеник Захарија учини необичну и за све чудновату ствар: он уведе Девицу у саму скинију, звану „Светиња над Светињама“, која се налазила иза друге завесе и у којој беше Ковчег завета, окован одасвуд златом, и херувими славе који осењаваху олтар,[14] куда није било допуштено улазити не само женама него чак и свештеницима, a куда је могао улазити једино првосвештеник, и то једном у години. Тамо првосвештеник Захарија додели Пречистој Дјеви место за молитву. Свима пак осталим девицама, које живљаху у храму до одређеног доба, додељивао је, по сведочанству светог Кирила Александријског и светог Григорија Ниског, место за молитву између цркве и олтара,[15] где касније и би Захарија убијен. Ниједна од тих девица није нипошто могла приступити к олтару, јер им је то било најстрожије забрањено од стране првосвештеника. Пречистој пак Дјеви, од времена њеног ваведења, ниједног тренутка Јој не беше забрањено. улазити у унутарњи олтар иза друге завесе и молити се тамо. To учини првосвештеник по тајанственом научењу од Бога, о чему свети Теофилакт говори овако: Првосвештеник, поставши тада ван себе, обузет Духом Божјим, схвати да је ова Девица обиталиште Божанске благодати и да је она достојнија од њега да свагда стоји пред лицем Божјим. Опоменувши се онога што је речено у закону одмах би јасно да се тај пропис односи на ову Девицу: стога без икаквог двоумљења и одлагања он се усуди, насупрот закону, да је уведе у Светињу над Светињама.

Како казује блажени Јероним, праведни родитељи Јоаким и Ана принесоше Богу са преблагословеном ћерком својом и дарове, жртве и паљенице, и добивши благослов од првосвештеника и светога сабора свештеничког, вратише се са својим сродницима дома и приредише велико угошћење, веселећи се и благодарећи Бога.

Преблагословена пак Дјева у почетку свога живљења у дому Господњем би смештена у дом за девице: јер храм јерусалимски, подигнут Соломоном, a no разрушењу обновљен Зоровавељем,[16] имађаше многе домове за становање, као што пише Јосиф, древни историчар јеврејски.[17] Изван, према зидовима храма беху унаоколо сазидане тридесет камених грађевина, одвојене једна од друге, простране и веома лепе; на њима беху друге грађевине, и на другима треће, тако да их беше деведесет на броју, снабдевене свим удобностима за живљење у њима. Висина њихова беше равна висини храма; и беху оне као куле које споља подупиру зидове храма. У тим дакле здањима беху станови за разна лица: одвојено становаху удовице које су дале завет Богу да до смрти своје чувају чистоту своју, као пророчица Ана, кћи Фануилова; одвојено становаху људи, звани назореји,[18] који слично монасима живљаху безбрачно. Сва та лица служаху Господу при храму и добијаху издржавање из прихода храма. А остала здања беху одређена за боравак путницима и гостима који су долазили издалека у Јерусалим на поклоњење.

Трогодишња девојчица, Пречиста Дјева Марија, као што је речено, би смештена у дом за девојчице при чему Њој беху додељене девојчице, старије по годинама од Ње и искусне у писању и ручном раду, да би се Богородица одмалена научила и писању и ручном раду заједно. А свети родитељи њени Јоаким и Ана посећиваху је често. Нарочито Ана, као мајка, долажаше врло често да види своју кћер и да је поучи. По сведочанству светог Амвросија и историчара Георгија, Дјева брзо изучи одлично Јеврејско старозаветно Писмо. И не само Писмо него одлично изучи и ручни рад, као што о томе говори свети Епифаније: „Беше Дјева оштроумна и пуна љубави према учењу; она се не само поучаваше у Светоме Писму, него се вежбаше и у предењу вуне и лана и у шивењу свилом. Благоразумношћу својом Она задивљаваше све; она се бављаше првенствено таквим пословима, који су били потребни свештеницима за њихово служење у храму; а споменуте ручне радове Она изучаваше, да би доцније, при Сину свом, могла издржавати себе: Она својим рукама начини Господу Исусу хитон, не шивен него изаткан сав с врха до дна“.

Пречистој Дјеви, каже свети Епифаније, као и другим девицама, давана је од храма обична храна, али њу су јели просјаци и путници, јер Она, као што пева Црква, беше храњена небеским хлебом. Свети Герман говори о Њој, да Она обично борављаше у Светињи над Светињама, примајући слатку храну од анђела. А свети Андреј Критски каже: „У Светињи над Светињама, као у палати, Она примаше необичну и бесмртну храну“.

Предање казује још и ово: Пречиста Дјева највише борављаше у унутрашњој скинији, која се налазила иза друге завесе и називала се „Светиња над Светињама“, а не у обичном дому за девице при храму, јер, мада јој место за становање беше одређено у том здању, њој не беше забрањено да на молитву одлази у Светињу над Светињама. А пошто Она порасте и изучи Свето Писмо и ручни рад, Она се још више бављаше молитвом, и обично по читаве ноћи и највећи део дана провођаше у молитви. На молитву Она одлажаше у Светињу над Светињама, а за ручни рад враћаше се у свој стан, јер, по закону, не беше допуштено ма шта радити у Светињи над Светињама или ма шта унети тамо. И Она време живота свога највише провођаше у храму иза друге завесе у унутрашњој скинији на молитви, а не у додељеном јој стану за ручним радом. Због тога сви учитељи Цркве сложно говоре да Пречиста Дјева до дванаесте године своје сав живот свој проведе у Светињи над Светињама, пошто отуда ретко излажаше у свој стан.

Какво беше живљење Пречисте Дјеве у детињству њеном, то блажени Јероним описује овако: „Блажена Дјева још у детињству свом, када беше при храму са осталим девицама, вршњакињама својим, живот свој провођаше по строгом поретку: од раног јутра па све до девет сати Она стајаше на молитви; од девет па до три сата после подне Она се бављаше ручним радом или читањем књига; а од три сата после подне Она опет отпочињаше своју молитву, и не престајаше молити се док Јој се не јави анђео, из чијих руку Она навикну примати храну. И тако Она све више и више непрестано растијаше у љубави к Богу“. Такав беше начин живота Пречисте Дјеве у детињству њеном, када Она још живљаше са девицама, вршњакињама својим. У то време када Она из дана у дан растијаше и јачаше духом, Она се и у подвизима усавршаваше, а кроз трудољубље њено увећаваше се и молитва њена, јер узлажаше из силе у силу, док је не осени сила Свевишњега. А да Јој се јављао анђео и доносио Јој храну, то је својим очима видео првосвештеник Захарија, о чему саопштава свети Григорије Никомидијски говорећи: „У то време када Она из дана у дан растијаше, растијаху у Њој и дарови Светога Духа, и Она борављаше с анђелима. To и Захарија дознаде: јер када он, по обичају свештеничком, беше у олтару, он виде да неко необичног изгледа разговара са Дјевом и даје Јој храну. To беше јавивши се анђео. И удиви се Захарија, и размишљаше у себи: Каква је ово нова и необична појава? Наизглед анђео, и говори са светом Девицом; Бестелесан по обличју доноси храну која храни тело; невештаствен по природи даје Дјеви вештаствену котарицу. Јављање анђела овде бива само свештеницима, и то не често; а женскоме полу, па још тако младој Девици, долазак анђела, очигледан сада, представља нешто сасвим необично. Да је Она удата, па притом нероткиња, и молила се Богу да јој да порода, као што се некад молила Ана, ја се не бих чудио овом призору који видим. Али Девица се не моли за такво нешто; међутим анђео се свагда, као што и сада видим, јавља Њој. Због тога мене обузима још веће чуђење, и ужас. и недоумица: шта ће бити из овога? Какву ће благовест објавити анђео? И каква је храна коју он доноси? Из каквог се хранилишта она узима? И ко је уготови? Каква рука умеси овај хлеб? Јер анђелима није својствено бринути се о телесним потребама; и мада су многи храњени од њих, ипак ту је храну спремала људска рука. Анђео који је служио пророку Данилу, мада је и могао силом Свевишњега да сам а не преко другога изврши оно што му је било наређено, ипак посла за ово Авакума са зделама, да необична појава анђела и необична храна не би уплашили храњеног Данила. Овде пак Девици долази сам анђео: ствар пуна тајанствености и изазива у мени недоумицу: Она се у детињству удостоји таквих дарова, да Јој служе Бестелесни. Шта је то? Да се неће на Њој збити предсказивања пророка? Да није Она циљ нашег очекивања? Да неће од Ње примити природу Онај што ће добровољно доћи да спасе род наш? Јер је тајна ова предсказана још раније, и Логос иште Ону која би могла послужити тајни. И зар није друга предизабрана да послужи овој тајни, него управо ова Девица коју гледам? Како си блажен доме Израиљев, из кога је изникло такво семе! Како си блажен, корену Јесејев, из кога је израсла ова шибљика која ће произвести свету цвет спасења! Како је славан спомен оних који су ову родили! Како сам блажен и ја који се наслађујем оваквим виђењем и такву Девицу припремам за невесту Логосу!“

To je реч Григорија Никомидијског. Но и блажени Јероним говори слично: Сваки дан Њу посећиваху анђели. И ако би ме ко упитао, како је Пречиста Дјева проводила тамо време младости своје, ја бих одговорио: To je познато једино Богу, и недоступном чувару њеном, светом Архангелу Гаврилу, који је са другим анђелима често долазио к Њој и с љубављу разговарао с њом. Боравећи тако са анђелима у Светињи над Светињама, Пречиста Дјева зажеле да вечито живи у ангелској чистоти и чедној девствености. По сведочанству светих учитеља: Григорија Ниског, Јеронима и других, ова Дјева заветова своју девственост Богу, јер у Старом Завету беше необично да девојке не ступају у брак, пошто брак беше у већем поштовању него девственост.[19] Међутим Пречиста Дјева прва у свету претпостави девственост браку, и заручивши себе Богу служаше My дан и ноћ у чистој Својој девствености; а Пресвети Дух, по благовољењу Бога Оца, припремаше у Њој обиталиште Богу Логосу. Стога нека је Пресветој, Једносушној и Нераздељивој Тројици слава и благодарност, а Пречистој Владичици нашој Богородици, Приснодјеви Марији част и хвала од свих нараштаја вавек. Амин.

———————————————————————-

[1] Стихира празника на великом Вечерњу.

[2] Ковчег, кивот – дрвени сандук, споља окован златом. У њему се налажаху: таблице завета, мана и жезал Аронов. Он био праобраз Божје Матере, због чега се Света Дјева и назива Кивотом или Ковчегом.

[3] Стихира празника на великом Вечерњу.

[4] Орган – свештени инструмент, вероватно налик на свиралу.

[5] Псалтир – гудачки инструмент, попут харфе. Првенствено, свирањем на њему праћено је певање свештених песама.

[6] Кимвал – музички инструмент; састоји се из два широка метална крута, који када се ударају један о други производе громки звук.

[7]
Гусле – инструмент са жицама, имао облик троугаоника.

[8] Кондак – свештена песма која укратко изражава суштину празника.

[9] Стихира на великом Вечерњу.

[10] Канон, песма 4.

[11] Под Великим Архијерејем који је прошао небеса подразумева се Господ Исус Христос (Јевр. 4, 14).

[12] Тих петнаест степеница налазило се при улазу у светилиште, куда нико није могао улазити осим свештеника и првосвештеника. При узлажењу, свештеници су на свакој степеници певали по псалам; и то петнаест псалмова: од 119 до 133 псалма. Зато се ови псалмови називају „степенишни псалмови“.

[13] Светиња над Светињама – најважнији и најсветији део храма. У њега могао улазити једино првосвештеник, и то само једанпут у години.

[14] Јевр. 9, 3-5.

[15] Тојест између притвора, где су свештеници приносили жртве и унаоколо кога су биле одаје за становање свештеника, и светилишта.

[16] Храм Соломонов је разрушио Навуходоносор, цар Вавилонски; нови храм подигао је Зоровавељ, 52 године после разрушења.

[17]
Живео у првом веку после Христа.

[18] Назореји: давали завет Богу не ступати у брак, уздржавати се од употребе вина и свих осталих алкохолних напитака, и не шишати косу. Обично је назорејски завет даван на извесно време, и то добровољно, са разних разлога: понекад су родитељи давали завет назорејски за своју децу: и управо у таквим случајевима када они нису имали деце а желели су да их добију од Бога.

[19] У то време сваки је желео да има потомство, да би се спомен о њему што дуже очувао на земљи, и да би, ако не он сам, онда његови потомци могли постати учесници у царству очекиваног Месије – Избавитеља.




Ако сте стигли довде, онда треба да знате и ово:

КМ новине су једини потпуно независни медиј са Косова и Метохије
и то са поносом истичемо. Али... слобода ипак кошта, као и борба.

Да би смо могли и даље реално да извештавамо о ономе што други искривљено представљају или прећуткују, потребна нам је ваша
подршка јер све што ради у корист истине о Србији и њеном народу, данас је препуштено себи. Тако је и са нама.

Кликом на поље испод, износом који сами одређујете, помажете да наставимо да трајемо!



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Колера и света икона - Богородица Пећка

Колера и света икона - Богородица Пећка #Kosovo #Metohija #STaraSrbija #Srbija #Ikona #Bogorodica #Vera #Pravoslavlje #Kolera #Virus #Korona #Covid19 Између Глободера и Бабиног Моста на Косову логоровао је један батаљон анадолске војске 1911.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

За кога Мајка Божија каже реч, душа тога човека неће пропасти ни у овоме веку ни у вечности!

Анђео се тада јавио праведноме Јосифу у сну и рекао да узме Богомајку и Христа- детенце, и да бежи у Египат са њима.Знате ли оно из Светога Предања, када је света Породица бежала. Упамтите ту причу добро, да видите колико је велики и свет благослов Мајке Божије, да га и ви добијете.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Чудотворна икона Богородица Кикоска из Мушутишта

Чудотворна икона Богородица Кикоска из Мушутишта је копија чудотворне иконе Богородице из манастира Кикос на Кипру, коју је насликао Свети Лука у I веку наше ере. По узору на ову икону у 19. веку је насликана икона Мајке Божије која се по кипарској, такође, назива „Кикоска" или Кикотуса.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 30. новембар 2020.

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца

Опроштајно слово братства грчког манастира Преподобног Никодима Светогорца - новембар 27, 2020.

#Kosovska #Mitrovica #Грачаница #Епископ #владика #Артемије #Косово; #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTV




 

Предлажемо богољубивој пажњи наших читалаца опроштајно слово Архимандрита Хризостома и његове братије, из манастира Преподобног Никодима Светогорца, метоха светогорског манастира Симонопетре код Пендалофоса, у северној Грчкој, којим су се опростили од блаженопочившег Епископа Артемија.

Братство Преподобног Никодима Светогорца у блаженопочившем Епископу Артемију, препознало је старца и духовника, борца за истиниту веру и чистоту православља још пре много година и трудило се све ово време да састрадава са прогоном, болом, патњом нападаног, клеветаног, осуђеног Старца-Исповедника и прогнаника, радо га примало у свој манастир, слушало његове беседе и напајало се његовим отачким и пастирским поукама, дивило се његовом неустрашивом подвигу смиреног ношења крста исповедања вере православне.

Благодаримо о. Хризостому и његовом братству на овим дивним, искреним и храбрим речима.

Уредништво портала ЕРП у егзилу



На данашњи дан, прије 60 година… (21./8. 11. 1960.)

(у спомен Преосвећеног Г. Артемија, Митрополита рашко-призренског и косовско-метохијског у изгнанству)

На данашњи дан, прије 60 година, свети Јустин Поповић чекаше пред Царским дверима храма манастира Светог Архангела Михајла у Ћелијама. И док се пјевао тропар: „Похитај да ми отвориш очинско наручје…“, са великом жељом, узбуђено и емоционално, тада још младић Артемије, преклонио је кољена пред стопама Светога и примио из његових чесних руку ангелску схиму. Ангели радошћу отворише небеске двери и узнесоше монашке завјете тадашњег младића Артемија пред престо Божји. А нови монах живљаше окружен љубављу и брижношћу свога Светог Старца, Преподобног Јустина…

Након 60 година, Ангели су поново отворили небеске двери и узнијели душу, сада већ старца Артемија, у славу Божију. Свети Јустин духовно је породио светог Артемија, а свети Артемије духовно је породио светог Харитона, Новомученика и Исповједника.

А ми данас умно приклањамо кољена пред тијелом светог Артемија, кога Бог обдари трпљењем, благошћу, милостивошћу, радошћу и трезвеношћу.

Преосвећени Старче и нови Светитељу Цркве Православне, био си од своје браће прогоњен, оклеветан, рашчињен и изопштен („Ничега се толико не плашим као Епископа, осим малобројних“, рече св. Јован Златоуст). Читав је твој живот био преиспуњен траговима мучеништва, љубави и правде ради. Твоја дјеца, монаси и монахиње и мноштво народа, остали су уз тебе, и сами прогнани, „процвјеташе“ у пустињи и дадоше живот безводним и необдјеланим душама свих оних који препознаше твој лик.

Немамо шта да ти принесемо, чесни Оче. Клањамо се твојим страдањима, стављајући у твоје дланове само једну сузу и један цвијет узбран од твојих врлина. Цјеливамо твоје чесне мошти и надамо се да ћеш као свети Златоуст, једног дана да се вратиш на престо историјске Митрополије рашко-призренске и косовско-метохијске. Тамо ћеш се срести са блаженим Харитоном, твојим духовним сином, који је спреман да те сусретне у слави Божијој.

Наше свештено братство, сви као један, умно се налазимо пред твојим светим моштима, цјеливајући побожно твоју чесну руку. И смирено просимо твој благослов, надајући се на твоје молитве пред свемилосрдним Богом.

Настојатељ
Свештене обитељи преподобног Никодима,
Архимандрит Хризостом
и са мном све у Христу братство

Свети Јерарше и Исповједниче Артемије, моли Бога за нас!


Са јелинског изворника: 
ОВДЕ

посрбио
+Хорепископ липљански и ужички, Ксенофонт




Ако сте стигли довде, онда треба да знате и ово:

КМ новине су једини потпуно независни медиј са Косова и Метохије
и то са поносом истичемо. Али... слобода ипак кошта, као и борба.

Да би смо могли и даље реално да извештавамо о ономе што други искривљено представљају или прећуткују, потребна нам је ваша
подршка јер све што ради у корист истине о Србији и њеном народу, данас је препуштено себи. Тако је и са нама.

Кликом на поље испод, износом који сами одређујете, помажете да наставимо да трајемо!



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Упокојење, опело и биографија Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић) - КМ Новине

Упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић) У суботу, на Аранђеловдан, 21. новембра 2020. године у 14:10 часова у Ваљеву, после краће болести, упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. др Артемије (Радосављевић), наш духовни отац и епископ.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Џејмс Џатрас: Српска Црква је победила америчку агенду у Украјини али не и у Србији - још увек - КМ Новине

Џејмс Џатрас: Српска Црква је победила америчку агенду у Украјини али не и у Србији - још увек #Ukrajina #Srbija #Kosovo #Metohija #NATO #Vladika #Artemije #uegzilu Дакле, неуспех пројекта Порошенка, Стејт департмента и Патријарха Вартоломеја у Украјини је победа не само за православну цркву у целини, већ и за Српску цркву.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Барајевски синаксис виђен очима срца - КМ Новине

Недељу Мироносица, 9/22. априла, свети Јустин Ћелијски је својим молитвама пред престолом Господњим, сабрао чисто Православље на једном месту. Тог дана радовали су се и веселили сви свети мученици и исповедници вере Православне! Православна браћа Грци, Румуни, Руси и Срби ставили су Христа испред себе, и тако показали да су спремни и да страдају за Њега, као што је и Он страдао за нас.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању