Медији преносе вест да ће сутра у Горњем Селу код Призрена бити постављена спомен-биста Лазару Вучковићу, једном од најзначајнијих песника и новинара Косова и Метохије након Другог светског рата.
 |
| Фото-илустрација: КМ новине |
Повод за ово је чињеница да је споменик овом песнику и новинару срушен и однесен из његовог родног места, Горњег Села, 2014. године.
Тужно је и срамно да се овакви поводи, као и личности које су представљале српски народ на Косову и Метохији у најбољем светлу, злоупотребљавају не само за личну промоцију наших савременика већ ни мање ни више него за изградњу шиптарске државе!
Објаснићемо и како.
О овоме је јавио Дом културе у Грачаници који је истовремено на два буџета - српском и сепаратистичком. То значи да све активности које се у њему обављају заправо се дешавају са дозволом и српских органа власти али и илегалних сепаратистичких органа.
Овде се ради пре свега о жељи за личним напредовањем, успехом и стицањем материјалних добара људи који ту установу воде али не само њих већ и Владе Републике Србије на челу са Александром Вучићем. Преломни тренутак догодио се 2013. године када је потписан Бриселски споразум по коме је напредњачки режим пристао да све атрибуте државности на Косову и Метохији безусловно преда шиптарским сепаратистима. Из тог разлога смењени су сви челни људи институција државе Србије за које се знало да неће пристати на ову врсту издаје а као пандам њима доведени су други за које се знало да ће пристати на све јер је се воде пре свега личним интересима. Тако је на чело Дома културе у Грачаници дошао човек кога погрешно представљају као "новинара и писца са Косова и Метохије", Живојин Ракочевић.
 |
| Живојин Ракочевић |
Срби из Грачанице сведоче да у стварности ништа од тога није тачно. Као најбољи пример наводе случај његове деце која наступају са културно - уметничким друштвима па иако су рођена на Косову иМетохији одакле је и њихова мајка, на његово инсистирање их представљају као "Морачане" - не Србе са КиМ како њихов отац воли да се дичи у јавности!
Још ће нас неке чињенице упутити на то да се ради о личној и промоцији личности пореклом из Црне Горе. Пре свега то да је овај споменик израђен од средстава награде „Александар Тијанић“, лицемерно окарактерисаној "за борбеност у новинарском изражавању и оригиналан новинарски потез". Ову награду добио је 2019. Живојин Ракочевић упркос крајње погубним потезима које је предузео а које смо поменули али и чињеници да се у свом новинарству врхунски сналази понајвише у ходању по танкој линији између отвореног и сакривеног промовисања сепаратистичких интереса на КиМ, на крају крајева за то и јесте плаћен.
Већ тада, на уручењу награде, речено је да "Александар Тијанић подиже споменик Лазару Вучковићу песнику и новинару који се 1966. године заједно са Блажом Шћепановићем утопио у Охридском језеру".
За оне који за Александра Тијанића знају само са телевизије па и нису свесни његовог погубног и антисрпског деловања, рећи ћемо само то да он припада оном слоју цногорских придошлица које су за своје становање добиле услове живота боље него што су имале у местима одакле су али им то није сметало да истовремено покрену анти-српску кампању. Пре свега кроз оснивање Комунистичке партије на КиМ а која је Шиптарима дала више него што је то било ко други. Срећом нису сви колонисти били такви али који нису пропатили су и од Шиптара и од црногорских комуниста са КиМ.
 |
| На Косову и Метохији Шиптари су срушили све што је српско. Данас, преко својих (не)Срба, обнављају споменике у удаљеним селима, далеко од очију али значајно за њихово хвалисање својом "толеранцијом". |
Срби са Косова и Метохија врло добро памте акције Александровог оца који је од Срба одузимао земљу и делио је шиптарским колонистима после Другог светског рата! Неки чак и данас чувају документа о таквим одлукама које је потписао својеручно отац Александра Тијанића, један од водећих комунистичких функционера у то време који му је и омогућио да постигне све што је постигао. Иако правећи легенду о себи чак је и сам Александар причао како је у НИН-у почео да ради са још незавршеним факултетом журналистике а већ после првог текста "написао молбу и био примљен у стални радни однос" што није могуће чак ни малим редакцијама а камоли у оно време престижном НИН-у.
И да ништа од овога није тако а јесте, довољна би била само једна реченица Александра Тијанића: „Јесте, мој став је да Косово треба продати".
Ово је изјавио у диктафон новинарки од које је тражио да интерју не дубе објављен док је он жив. Наравно, он је за свој став налазио оправдања а једно наводи већ у следећој реченици: "Немамо ми снаге физички да га задржимо" што заправо није никакав аргумент. А да поменемо да се до тог момента и дошло тако што је Комунистички режим Албанцима, као и другим становницима бивше Југолсавије, давао сва права да се национално развијају уи јачају а једино Србима непрестано доприносио слабљењу националног идентитета па смо распад Југославије дочекали неспремни тик уз ровове које су други годинама копали.
 |
| Александар Тијанић |
Има ли онда морално право било ко да гради своју каријеру али и позитивно сећање на оне који су све то хтели радили да би како год успели да нешто од Косова продају, на споменицима српских песника, ствараоца и уопште личности које су живеле и изгарале у борби за Косово и Метохију макар својим животом на њему трпећи арбанашко зло и насиље само да би остали као сведоци власништва своје нације и то до неодређеног момента већ "када једном дође време"? Нема.
Чак не ни само због овога што је овде наведено, већ зато што је Тијанић на сваком месту и у сваком тренутку српске националне интересе продавао а нарочито је то чинио када се налазио на високом положају одакле му је то било најдоступније. То исто данас чини и онај ко у његово име подиже овај споменик - Живојин Ракочевић који је управо одређена врста пандама Александру Тијанићу у једном, односу према људима. Тијанић је писао "против режима" деведесетих односно против суштинских српских националних интереса а истовремено се састајао на кафи са Миром Марковић, ишао на промоције њених књига и уопште друговао са њом. Данас га нарочито уздижу другосрбијанци и мрзитељи свега што је истински српско. То исто постигао је и Живојин Ракочевић. Док лелече над српском судбином и страдањем (али никада над оним највећим које трпе Срби са КиМ а то је оно од представника власти Србије) он се налази на платном како на више функција у оквиру система Републике Србије, тако и на списку Шиптара које у својим јадиковкама, иако занатски добро склесаним али суштински потпуно испразним стилским фигурама и извештаченом симболиком које једино патетисањем може да увеже, он ужива подршку и власти, и обманутих про-националних струја али понајвише другосрбијанаца и то, гле чуда, трговаца српским интересима.
Који га познају кажу да је на то "приморан", да мора да копа и рукама и ногама, да учини све што може само да се не би вратио у камењар из кога је потекао. У томе се разликује човек "нужде" из Морачког камењара и људи "истрајавања", староседеоци са Косова и Метохије који су у не малом броју управо због њега напустили КиМ а има их чак и у редакцији КМ новина, јер док је он приморан и вољан да пристане на продају српских интереса, дотле су Срби староседеоци привикнути на трпљење, истрајавање у болу, патњи, страдању ишчекујући да се српски дух препороди и поврати оно што је његово, што му по сваком праву припада - Косово и Метохију. Чекајући тако они у потпуности своју судбину предају у руке "оних горе", власти која за тај обиман посао једина има инструменте. Жалосно је што чекајући тај моменат, дочекали су да се те моћи докопају баш они који једино желе да тиме тргују.
Постављање споменика Лазару Вучковићу јесте очигледна трговина у корист Шиптара. И то се види по целом саопштењу о овом догађају а нарочито при крају где се наводи да су "подизање бисте подржали Дом културе Грачаница, Канцеларија за КиМ и Општина Грачаница".
Рекли смо већ, Дом културе функционише у оба систему при чему је сеаратистички апсолутно доминантан док се сарадња са Владом Србије, изузев исплате личних примања, своди на ону врсту сарадње какву Влада има са другим Србима у региону а о којима знамо, исто је као да уопште и не брине те се због таквог односа сви недобронамерници соколе да наставе спровођење терора над Србима јер је о апсолутно некажњиво с обзиром да нико не инсситриа нити било шта чини на побољшању њихове безбедности и услова живота.
Даље, Канцеларија за КиМ покушава да представи себе као институцију која брине о положају Срба на КиМ али то уопште није истина. Запослени у тој Канцеларији управо те Србе користе зарад прања новца и личног богажења мањине у њој, овакве акције подржавају управо и једино из тог разлога.
Најпроблематичнији субјект у целој причи јесте такозвана "Општина Грачаница". Пре свега Грачаница је село а нигде на свету село није постало општина тек није ако је лоцирано на свега неколико километара од већег, још и главног града (у покрајини) Приштине. Како је онда до тога дошло? Те општине, које је Влада Србије прихватила по издајничком Бриселском споразуму јесу плод покварене идеје Мартија Ахтисарија који је у свом плану дао обрисе "незавосног Косова". Тај план одбацила је Скупштина Републике Србије у оно време али и Скупштина Уједињених нација јер се противи фактичком стању и међународном праву које налаже да су Косово и Метохија саставни део Србије. На инсистирање америчких непријатеља оне су основане а подржала их је Влада Бориса Тадића, у којој је у знак захвалности за агитовање на терену у корист Бориса Тадића управо Ракочевић награђен место у Републичкој радиодифузној агенцији иако је на седници Скупштине Србије изнето много контра-података о њему. У време Александра Вучића и Бриселског споразума који ће те општине оставити једине функционалне укидањем српских општина, Ракочевић добија место директора Дома културе у Грачаници о коме је толико маштао и прижељкивао га али и једне од најважнијих институција за очување српског идентитета будући да се у њему организује централна прослава Видовдана. И даље се не одричући титуле "српског новинара са Косова и Метохије" Ракочевић као директор ове установе редовно прославља "дан општине Грачаница" основане по "законима" нечега што реално и фактички не би постајало да није људи попут њега "Републике Косово"! прилажемо део статута ове општине у којој се прецизно наводе основни подаци о њој:
Ево и изгледа заглавља званичног документа ове "општине":
Подизање споменика било којој личности из српске културе и историје, није ништа друго него промоција најжешћих злонамерника који су Косовом и Метохијом одувек желели амо да тргују!
Уз то, позитивне поене пред Међународном заједницом добиће систем шиптарских сепаратиста који ће моћи да каже да "обнавља српске споменике" и да "брине" о Србима чиме показује да "се не слаже" са геноцидном политиком Шиптара према Србима и да је "против тога" што је уништено преко 150 српских цркава, на хиљаде гробова и кућа, на стотине хиљада Срба протерали без реалног права на повратак а чиме ће ојачати своје сепаратистичке захтеве у свету и полагање права на српску територију. нека је и само један корак у питању, ако је преко леђа Срба - и превише је!
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
А све то биће замаскирано једном бистом просечне величине која суштински никакво добро ни бољитак неће донети Србима на Косову и Метохији већ ће поново бити уништена што ће додатно разорити, после толико издаја, климаву српску жељу за опстанком на Косову и Метохији
Уреднички колегијум КМ новина
Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram
После 19 година од отмице двојице новинара, њихове колеге траже напредак шиптарске „државе" - КМ Новине
У тоталном расулу српског етоса водећу улогу имали су медији на вешт начин планирајући пажљиво осмишљене садржаје. Такав курс медија увек је био тесно повезан са политиком коју су званичне власти државе водиле па готово да нема разлике ни данас.
Искупљење Исаково - КМ Новине
По којој логици и по ком основу се у исту раван могу стављати бивши монах и бивши припадник ОВК? Делује као да је управо то поређење циљ ни по чему другоме занимљивог филма „Косово, наздравље, гзуар" Човек који је снимао документарни филм о страдањима у Аушвицу требало би да зна да се не могу у исту раван стављати бивши рабин и бивши есесовац који је учествовао у гушењу устанка у Варшавском гету.
Нису Срби, већ Несрби, блиски Харадинају - КМ Новине
Под сензационалистичким али и изузетно увредљивим насловом "Срби ближи Харадинају" неки српски медији објавили су вест да ће формирање такозване "владе" шиптарских сепаратиста у Приштини помоћи Срби и то - подржавајући блок који предводи Рамуш Харадинај.
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.