Редитељ филма "Мрак", који обрађује тему терора и страха у коме су се нашли Срби током погрома 17. марта, Душан Милић, говори за КМ новине о свом филму, о мотивима да започне тај пројекат, личном односу према страдању и несрећама које су задесиле српски народ.
 |
| Главни јунак филма јесте девојчица Милица коју игра Миона Илов |
Као што смо већ раније писали, филм "Мрак" конкретизује догађаје који су се одиграли током мартовског погрома над Србима и своју причу фокусира на српску породицу која живи у изолованој кући у брдима, окружена густом шумом.
Главник лик је девојчица Милица, (тумачи је Миона Илов) чијег су отац и ујак отишли на њиву и више се нису вратили. Она живи са мајком (Даница Ћурчић) и дедом (Славко Штимац) који се са њима труди да свако вече изнова забарикадира кућу како би се барем донекле осигурали будући да су престрављена психолошким терором којем су изложени чим се смркне. Обилази их и свештеник (Никола Ракочевић) који бодри становништво да остану на огњиштима.
Породица свако јутро пријављује штету и стоку покрадену током ноћи, што су једини знаци да се нешто дешава. КФОР их убеђује да је то у ствари дело вукова којих је пуна оближња шума, а онда почиње погром 17. марта...
 |
| Редитељ Душан Милић |
КМ новине: Премијеру Вашег филма “Мрак” очекивали смо на пролеће. Колико је то сада извесно?
Д. Милић: Није извесно. Мислим да најраније та премијера може да се деси у касну јесен или на зиму. Разлози су у корона вирусу који су свима нама пореметили планове за било шта. Пробали бисмо прво да са филмом стартујемо на неком од међународних филмских фестивала, па тек онда да започнемо домаћу дистрибуцију.
КМ новине: Данас управо обележавамо датум, односно годишњицу још једног погрома над Србима који се догодио 17. марта а који јесте тема Вашег филма. Каква су Ваша лична, унутрашња осећања на тај дан, с обзиром да вас је то и покренуло на овако значајан пројекат.
Д. Милић: Ја сам силно желео да овај филм доживи своју српску премијеру баш на тај датум, али ето то неће бити могуће ове године. Знате, моја лична, унутрашња осећања нису ни близу осећањима који тај датум изазива у животима косовских Срба. Ја сам био само посматрач из даљине на злу судбину који су они доживели тог дана. Ипак, мој мали допринос је да као филмски уметник пробам да сачувам од заборава, за нас остале, то што се догодило тог дана. Никада не треба да заборавимо то што нам се десило као народу. Заборав у претходним деценијама нас је и довео у ситуацију у којој се сад налазимо.
 |
| Током снимања филма |
КМ новине: Какав је став остатка екипе филма био према овој тематици, да ли су му приступили “технички” и професионално или је ту било неког емотивног набоја, задовољства због екранизовања дела догађаја, можда и преиспитавања?
Д. Милић: Има изрека да добар филм увек прави група пријатеља. Када сам радио овај, уздао сам се у нас неколико иза и испред камере, који имају однос према теми о којој правим филм. Радио сам са интернационалном екипом и међу њима је било људи који немају појма о чему се ту ради. Пробао сам да им пренесем атмосферу кроз шта су ти људи прошли, али вероватно да је са завршетком снимања код њих све то пало у заборав. Један од њих ми је рекао: ”Знаш, ја се сад сећам да је било неког рата код вас, пре много година, било је то на вестима, али ми смо на то заборавили.” Много година је прошло. Појавили су се нови ратови и нови проблеми на другим странама света. Зато мислим да је заборав за нас неприхватљив. Немамо ми на то право. Због толико жртава које смо поднели у прошлости… Ипак, сигуран сам да је међу мојом најужом српском ауторском екипом постојао емотивни набој и велика жеља да овај филм испадне што бољи.
КМ новине: Да ли је филм “Мрак” уследио као резултат Вашег преиспитивања о догађајима или можда још увек јесте повод за преиспитивање како о узроцима, тако и последицама погрома 17. марта али и других немилих догађаја?
Д. Милић: Није било мог преиспитивања. Као што сам рекао ја сам у ову причу ушао као Србин који жели да се још једна трагична епизода у нашој историји не заборави.
 |
| Кадар из филма "Мрак" |
КМ новине: Да ли Вам се чини да се у српском друштву стварају повољнији услови и атмосфера за сличне пројекте или се још није дошло до значајних промена?
Д. Милић: Надам се да долази боље време за уметничка дела која ће на прави начин да прикажу неке историјске догађаје из српске историје. Има много младих људи (овде говорим искључиво у домену своје бранше) који ће тек да уђу у коштац са темама о којима се раније није говорило, или је једноставно то било забрањено.
КМ новине: Погром 17. марта је утицао на слом одлучности и решености Срба да на Косову и Метохији остану и од тада почиње нови талас исељавања Срба који њихов број коначно своди на групу без могућности пружања озбљнијег отпора притисцима. Мислите ли да би о томе требало више да се говори и на који начин би то, по Вама, требало да се дешава? Где смо данас у свему томе посебно када знамо да се на општем плану остварују интереси екстремиста а не жртве.
Д. Милић: Најчешће се у свету остварују интереси жртава. Или бар у највећем делу. Зашто то са нама није случај, ја не знам. Иако нисмо увек били само жртве, мени никада неће бити јасно зашто се не говори о усташком терору, највећем и најгорем од свих према Србима, према било којем народу. У ствари, можда ми је јасно делимично, али ти злочини су били толико бројни, страшни и језиви, да ми до мозга не допире да тај неки цивилизвани, високо развијени свет о томе не говори, или то чак негира. Зато опет понављам да је једна од наших највећих тема за све области стваралаштва и историографије, геноцид и страдања која смо преживели у последњих сто година.
КМ новине: Ако не можемо, из било ког разлога, да очекујемо масовну подршку државних фондова па ни других домаћих, за сличне филмове и уопште активности, на који начин би смо могли да личним залагањем учествујемо у очувању културе сећања и незаборава страдања?
Д. Милић: Није увек тачно да неће држава да подржи све што је на ивици ножа. Што може да је искомпромитује код страних инвеститора. Мислим да је раније, када сам ја почињао свој уметнички живот било много горе по том питању него што је сада. Овај мој филм "Мрак" је прво добио подршку нашег Филмског Центра и Министарства Културе, па сам тек потом успео да убедим и иностране партнере у причу коју снимам. Нема другог начина. И то је био мој мали, лични допринос.
КМ новине: Како у свему томе видите етику српске елите (иако је употреба тог термина постала веома проблематична у Србији данас) и њен однос према том таласу злочина над делом српског народа у истој држави у којој и они живе а као групе људи којима је и финансијска и техничка подршка доступнија да можда више проговоре о тим проблемима?
Д. Милић: Не могу баш да говорим о томе, јер нисам упућен. Оно што могу да приметим, као вероватно сви остали, је да је та српска елита дубоко подељена. Да су на једној страни либерали а на другој традиционалисти. Тако је увек било. И тако је вероватно свуда у свету. Ови први желећи да буду део модерног, напредног света, често посежу за критиком сопственог рода, тамо где његове кривице и нема, да би се тобоже показали као просперитетни и слободоумни. Многи од њих то раде и за плату. Многи пљују сопствену земљу, што је мени непојмиљиво.
 |
| Никола Ракочевић у улози монаха |
КМ новине: Занимљиво је и то да сте филм “Мрак”, како сте већ раније појаснили, свели на микро-план, на оно што једна породица доживљава током те ноћи. На тај начин сте омогућили да свака породица, било где у свету, може да се идентификује са оном која страда у вашем филму. Какве су биле повратне реакције људи, иако релативно малобројних али који су на овом пројекту радили а долазе из више различитих земаља?
Д. Милић: Делимично сам већ одговорио на питање односа људи који су радили на филму, а који нису грађани Србије. Што се тиче свођења приче на микро план, на лични ниво, ја мислим да је то једини исправан пут. Филм воли конкретизацију. Када је нешто широко универзално, када изгуби локално тло, оно постаје једна уопштена метафора, која нема додира са реалношћу. Зато смо сведоци да филмови који нагињу копирању западних матрица филмског језика нису добри. Можда и успеју да допру до гледалаца, али њихов живот је кратак и безначајан.
КМ новине: Свака је претпоставка незахвална када се ради о пријему филма који тек треба да буде приказан. Ипак по свему до сада, од награде "АПРИ медиа 2020" коју сте за филм "Мрак" већ освојили у Келну октобра прошле године, па до интернационалне екипе која је њему радила као и представника филмских фондова и компанија које су део или учествовале у продукцији , да ли сте у нечему формирали своја очекивања када је у питању међународна публика?
Д. Милић: За сада не. Циљ нам је да филм буде премијерно приказан на неком од значајнијих филмских фестивала, јер само тако му је загарантован велики и дуг живот. Само тако ова мала, локална прича може да допре до великог броја људи. То ми је једини циљ. Само тако, сав наш труд биће оправдан.
 |
| Током снимања филма "Мрак" |
КМ новине: На крају, видели смо како је недавно прошао и какве притиске трпео филм “Дара из Јасеновца” ван граница Србије иако су догађаји прилично ублажени како би био доступан широј публици. Да ли мислите да би нешто слично могло да се догоди и филму “Мрак”?
Д. Милић: То је оно о чему сам говорио у претходном питању. Тај најстрашнији злочин према српском народу доживео је фијаско у иностранству зато што је неко платио да се цела прича извргне руглу. Да се све постави као српска пропаганда. То се дешава већ деценијама уназад. Има једна одлична реплика по мени најважнијег филмског сценаристе Пола Шредера, у једном од мојих омиљених филмова, Амерички жиголо: ”Без обзира колико се трудио и колико си спреман да платиш, увек ће се наћи неко ко ће да плати више.” Ништа ме не би чудило…
* * *
Милић је у својим изјавама, па и овом интервјуу, пажљив и уздржан и оставља утисак редитеља који пре свега жели да публика да суд о његовом филму а не да то он то чини.
Можемо се само надати да ће на фестивалима бити примљен и пропраћен како доликује јер видимо да се од 90-тих година па до данас, посебно на западу, ништа није променило у односу према Србима. Док филм "Дара из Јасеновца", заснован на историјским чињеницама, наилази на страховиту анти-кампању праћен фрустрацијама оних који нису преболели анти-српски набој, дотле муслимански урадак "Quo Vadis, Aida?", чак и само на основу инсерата доступних на интернету очигледно представља трећеразредну пропаганду са каквом смо могли да сретнемо једино у нискобуџетним филмовима Б продукције, доживљава "успехе". И поред очигледне злоупотребе филмске уметности, наилази на широм отворена врата где год се појави. Очигледно да испред квалитета филма, онима који га најпре и доживљавају као пропаганду, долази политико предубеђење утемељено на обмањујућим извештајима светских корпоративних медија.
Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram
Терор над Србима на КиМ биће по први пут верно приказан у филму Душана Милића - ''Мрак'' - КМ Новине
Филм "Мрак" Душана Милића, чија се премијера очекује убрзо, у српској кинематографији представља јединствен приступ животу Срба на Косову и Метохији у непрестаном страху током протеке две деценија. Средином јула прошле године, после 36 дана снимања у околини Врања и три дана у Трсту, завршено је снимање овог филма а осим режије Милић потписује и сценарио.
Милић: Мој филм се бави страхом међу Србима на Косову (ВИДЕО) - КМ Новине
Милић: Мој филм се бави страхом међу Србима на Косову (ВИДЕО) #Филм #Мрак #Срби #Косово #Метохија #Србија "Имам довољно година да се више не бавим ситним темам на филму и зато је страх међу Србима који су остали да живе на Косову и Метохији у фокусу мог новог остварења".Имам довољно година да се више не бавим ситним темам на филму и зато је страх међу Србима који су остали да живе на Косову и Метохији у фокусу мог новог остварења, казао је Тањугу редитељ Душан Милић, који је недавно завршио снимање филма "Мрак".
Иван Максимовић: Неколико лоших људи и још горих филмова - КМ Новине
Ови филмови за тему имају догађаје на Косову и Метохији из периода ратне прошлости а на које данас гледају актери и учесници сукоба из угла људи који се са тим ратом нису сложили.
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.