Вести:

субота, 23. јануар 2021.

Јово Вукелић: Септичке јаме – масовне дечије гробнице

субота, 23. јануар 2021. | Уреднички колегијум 0


Јово Вукелић: Септичке јаме – масовне дечије гробнице

 Цео свет запањен откривеним бруталним злочинима католичке "цркве" у Ирској (1)

Цео свет запањен откривеним бруталним злочинима католичке "цркве" у Ирској (1)

  • Осам деценија (од 1922. до 1998.) у Ирској су на чак 18 места постојали „Домови за мајке и децу“, уствари логори за силовање, малтретирање експлоатацију и масовно умирање неудатих мајки („курви“) и посебно њихове деце („копилади“)  под окриљем Католичке цркве и државе Ирске. Злочини су вешто скривани деценијама, а умрло је 9.000 деце
  • У Ирској, земљи побожног католичког становништва, где је деценијама владала Kатоличка црква по суровим правилима и законима, прогон неудатих мајки и њихове деце био је суров, бездушан.
  • Сензационално откриће масовне гробнице са 800 лешева деце (од три дана до три године) у септичкој јами само на једном месту у варошици Чум шокирало је целу Ирску, али и светску јавност.
  • Пре десетак дана, 13. јануара 2021. премијер Републике Ирске Мајкл Мартин после завршене истраге званично се извинио због опхођења према самохраним мајкама и њиховим бебама у домовима широм земље под контролом Kатоличке цркве од 1922. до 1998. године. “У име Владе Ирске, државе и њених грађана, извињавам се због велике генерацијске грешке према мајкама и њиховој деци који су завршили у домовима”.


Пише: Јово Вукелић



Да није било Кетрин Корлес (Catherine Corless), ирске историчарке из малог места Чум (Таум), коју су „годинама прогонила сећања из детињства на мршаву децу из Дома за сирочад“, с којом је ишла у школу, никада не би дошло до сензационалног открића масовних гробница деце „штићеника“  Католичког Дома „Света Мери“. Наиме, Кетрин Корлес је била упорна и храбра , трагала је за сведоцима и документима о трагичним судбинама малих девојчица и дечака и њихових мајки… и открила неслућене размере злочина о којима пише ових дана целокупна светска штампа.

Наилазила је на отпоре, затворена врата у државним институцијама и у Католочкој цркви на мук и затворена уста…

Велики труд и жеља за истином историчарке Кетрин Корлес довели су до сензационаних открића тешких злочина над децом

Кетрин Корлес истиче:

„Упорно сам тражила људе који су били сведоци или жртве ових ужасних чинова, радњи у којима су страдали невини и које су трајале деценијама како бих сазнала истину о судбинама деце, мојих вршњака из школе.

Нигде никаквог трага о Дому “Света Мери”, ни у библиотеци, архивама, ни на другим местима. А зграду „Дома“ срушили су 1972… Нису ми из главе излазиле тужне слике испрепадане деце из мог детињства и прича о трагичним судбинама малих девојчица и дечака и њихових мајки… Чак су и часне сестре које сам пронашла  лукаво рекле да се не сећају добро тог периода, да не знају чак ни где су сахрањене умрле бебе и деца“…

Ванбрачна деца- мрље на имиџу Ирске

А онда, изненада упорност Корлесове се исплатила, јер су  2017. потврђене ужасавајуће информације о убијању деце у сиротиштима и домовима за бригу о незбринутој деци… Пукла је огромна бетонска плоча у дворишту бившег Католичког дома у Чуму и форензичари су копали и у тој септичкој јами нашли хиљаде лешева углавном насилно убијених и поморених дечака и девојчица. Циљ је био да се никад не пронађу.

Огромне септичке јаме су им били гробови, сахрањивана су невина деца у тајности, без икаквих верских обреда, као злочинци, јер су они за Каталички цркву и њене свештенике и часне сестре били отпадници из друштва, а тај став је делило и конзервативно ирско становништво у великој мери. Дом у Чуму био је отворен (36 годна) од 1925. до 1961. године.

Место, скромно обележје масовног страдања деце у Чуму (Тауму) посећују Ирци и одају пошту невино преминулим





На исти начин су третиране и несрећне мајке деце према којима су се због греха незаконитог зачећа односили брутално, сурово…Неудате трудне девојке називане су „посрнулим“ особама.

Тек тада, 2017. су потврђене ужасавајуће полуинформације о убијању деце у католичким сиротиштима и домовима за бригу о незбринутој деци…

Једини подаци о тој ванбрачној деци, која су упућивана у тих 18 сиротишта под контролом Католичке цркве у Ирској биле су матичне књиге рођених где су се налазили подаци о мајкама и бебама. Корлес је прегледала десетине матичних књига рођених и открила део истине о отетој и настрадалој деци.

Насилно отимање деце од мајки

Касније су ову већ насилно отету децу, (бебе од неколико месеци до деце до три године) делимично слали и продавали и на усвајање у Америку, Канаду, Аустралију, Нови Зеланд или Јужну Африку без обавештавања родитеља, мајки и без њихових сагласности….Тако незаконито одузету децу, без сагласности мајке су продавали или давали у породице далеко од родног места, на друге континенте да им се изгуби сваки траг.

Држава Ирска је на све ово деценијама ћутала, а Католичка црква је наравно све знала и  – вешто крила, уништаваји документа, евиденцију са именима деце и мајки. И данас преживели у очају траже своју сестру и браћу у нади да ће наићи на неки ваљан траг…

Понављамо, држава Ирска оснивала је масовно  1920-тих година “Домове за мајке и децу”, а уствари логоре за прогон неудатих мајки и њихове деце. Домовима су управљали редови часних сестара (думне) Католичке цркве.

Суров систем  “преваспитавања” спроводиле су  часне сестре свих редова: под будним оком католичких часних  сестара (думне) биле су “блуднице”, отпаднице од друштва и њихове бебе





Скоро цео 20. век, од 1922. године када је отворен први Дом за сирочиће у Ирској до 1998. када је заворен последњи  дом-логор,  током тих 76 година, од 1920-тих до краја 1990-тих до сада је евидентирана смрт чак  девет хиљада деце! У њима је боравило више од 35. 000 мајки са својом децом. Истрага траје и даље.

Та католичка сиротишта постала су најсуровија места где су деца и мајке –  уместо да се негују и о њима води брига, масовно умирали и били тучени, батинани, мучени глађу, жеђу, физички малтретирани, пребијани и сексулано напаствовани, силовани од часних сестара и свештеника Католичке цркве. 

Мрачна и тмурна места страдања и смрти

Десетине хиљада младих трудница су деценијама биле довођене у Домове да се породе, а потом су им деца одузимана, а оне изоловане од друштва у тим логорима, радно експлоатисане, понижаване, а стопа смртности њихове деце у домовима износила пет пута више од стопе смртности деце рођене у породицама с венчаним родитељима. Нису лечени и пуштани су да умиру од баналних дечијих болести.

Постоје валидна сведочења мајки, родбине жртава, чак и неких часних сестара да су бебе, а камоли старија деца, злостављане на најбруталније начине. Иначе, Углед Kатоличке Цркве у Ирској нарушен је последњих десетак година низом скандала као што су педофилија, злостављања у сиротиштима и присилна посвајања.

Kатолици у Ирској били су шокирани открићима масовних гробница деце крај црквених домова за самохране мајке у Чуму (Туаму) код Голвеја, у Дому Безбороу у граду Корку, Бетхани дому у Даблину и многим другим.

Хиљаде девојчица и мајки радиле су у праоницама, чије су се газде богатиле. Све су биле присиљене од државе Ирске и Католичке цркве на бесплатан и ропски рад у тешким условима. Брзо  и масовно су се разбољевале и умирале


И Kатоличка Црква у Ирској и њезини великодостојници изразили су тада  шок због масовне гробнице деце умрле од болести и потхрањености и изразили подршку најављеној државној истрази. Kатолички домови за неудате мајке били су држани у  нехуманим животним условима што је био узрок  масовне смртности деце, пет пута више од стопе смртности деце рођене у породицама. А новца за квалитетну бригу о деци је било довољно, то треба истаћи, наглашавају државни органи Ирске.

Али, питање одговорности  и кривице за масовна злодела се последњих година од открића убистава стално пребацује са Католичке цркве на државу ИРСКУ и са ирске државе на католичку цркву…

Како год да било почела је 2017. године опсежна истрага надлежних органа државе Ирске. И трајала је неколико година до пре десетак дана.

Званично извињење премијера Ирске

Премијер Републике Ирске Мајкл Мартин се 13. јануара званично  у парламенту извинио због опхођења према самохраним мајкама и њиховим бебама у домовима широм земље под контролом Kатоличке цркве од 1922. до 1998. године. Извињење Мартина уследило је након јучерашњег објављивања извештаја о стопи смртности од 15 одсто међу децом у домовима у којима је у поменутом периоду преминуло њих око 9.000.

“У име Владе Ирске, државе и њених грађана, извињавам се због велике генерацијске грешке према мајкама и њиховој деци који су завршили у домовима”, рекао је Мартин.

ПОСЛЕ ТАЧНО СТОТИНУ ГОДИНА: Мајкл Мартин, ирски премијер, упутио је  пре неколико дана ванично извињење жртвама и потомцима  због  “генерацијске грешке”


Ирска комисија која истражује скандал у домовима за самохране мајке у Ирској саопштила је јуче да је у последњих неколико деценија у тим домовима које су водиле католичке часне сестре преминуло око 9.000 деце.

У извештају се наводи да је током осам деценија хиљаде беба и деце преминуло у 18 домова за самохране мајке и ђецу, гђе су слали неудате жене које су тајно рађале ђецу. Kомисија је спровела истрагу о томе шта се догодило у 14 домова и још четири установе у периоду од 1922. до 1998. године. Извештај је објављен тек недавно, после пет-шест година истраге.

Око 56.000 жена, старости од 12 до четрдесетак година, биле су у 18 институција које су биле предмет истраге, а у тим установама родило се око 57.000 деце. А понављамо, умрло је око 9 хиљада деце и великом броју се не зна ни где су сахрањена.

Децу у колевкама у католичким сиротиштима чекала је трагична судбина: прво су одвојена од мајки, затим лоше негована, често су умирала, а а преживеле су без сагласности мајки слали на друге континенте


Ирска држава тек сада признаје да је „свако седмо дете, односно 15 одсто њих, није успело да поживи довољно дуго да изађе из дома, али власти и даље нису дизале узбуну због високе стопе смртност иако су са ситуацијом биле упознате јер су ти подаци уврштени у јавне објаве“.

И поглавар Ирске католичке цркве надбискуп Имон Мартин упутио је 13. јануара  извињење онима који су преживели тешке услове у домовима за самохране мајке у Ирској.

Верска групација која је водила дом за неудате мајке у ирском граду Чум (Туам), где је умрло скоро 800 деце, истакла је да тај поредак “није испунио наше хришћанске врлине када је водио дом”.

Мучна посета Папе Ирској 2018. године

Папа Фрања је (после скоро 40 година од посете Папе Јована Павла), маја 2018. стигао у Ирску и чим је коракнуо на ирско тло рекао је „да се стиди изостанка реакције цркве на злостављање жена, деце, људи…Стидим се неуспеха Римокатоличке цркве да одговори на “гнусне злочине” појединих свештеника који су сексуално злостављали малолетнике“.

Тадашњи Ирски премијер Лео Варадкар претходно је упозорио папу да предузме мере против свештеника који су умешани у злостављање деце и заташкавање тих случајева.

Масовни протести верника у Ирској приликом посете Папе Фрање 2018. године у којима се тражила и тражи осуда свештеника и клера због деценијског бруталног сексуалног насиља над децом и младима




Претходник, папа Бенедикт Шеснаести као одговор на кризу, никада није признао улогу Ватикана у „подстицању културе прикривања злочина“, а ни Папа Фрања такође није навео детаље о мерама које ће предузети за санкционисање свештеника, а „гнусни злочини“ с правом „изазвају гнев“ и представља и даље „извор патње и срамоте“.

Грађани Ирске су тада тражили и очекивали више од Папе иако се још нису знале све размере масовних злочина у којима су учествовали католички свештеници и часне сестре. Зато су масовно протествовали и тражили правду за невине малишане – жртве сурових поступака католичког клера.

У недељу, 24. јануара, други наставак: Злостављање и терор: цео систем у Домовима-логорима третирао децу и девојке (мајке) као затворенике и робове

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Ј. Вукелић: Срби на КиМ страдали јер су бранили своју ''груду земље'', стидим се односа власти према њима - КМ Новине

Државни апарат показује велику небригу према невино страдалим Србима На КиМ, рекао је за КМ Новине професор Јово Вукелић. Однос према страдању Срба на Косову и Метохији никада није био на завидном нивоу. Одмах после рата и окупације Косова и Метохије, док су Срби страдали највећом жестином до тада, већ се радило на њиховом прикривању и заташкавању.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Јово Вукелић: Документ из Вашингтона правно неважећи, без икакве међународне ваљаности - КМ Новине

У документу се помињу разне теме, које немају никакве везе са међусобним односом између Србије и непризнате државе Косово и Метохија. Зашто је у овом документу наведено да ће Србија преместити своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалем, кад се томе противи цео свет, а то стриктно забрањује и Резолуција УН 478.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Игор, брат Ане Брнабић претекао у отимању пара Бојана, брата др Дарије Kисић - КМ Новине

"Ово је најдиректнији могући сукоб интереса да Владина канцеларија додељује њеном рођеном брату 180 милиона динара из буџета, односно новца грађана" Игор, брат премијерке Ане Брнабић од државе добио послове вредне преко 40 милиона евра за две године Фирма "Асеко"(Asseco) брата Ане Брнабић ојадила буџет Србије за укупно 50 милиона евра.




author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.

Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.

Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.


КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Измређу сна и јаве    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању


Share/Bookmark

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.