Вести:

субота, 26. децембар 2020.

Предраг Јакшић: Пријатељска ватра

субота, 26. децембар 2020. | Уреднички колегијум 1

Предраг Јакшић: Пријатељска ватра
"Пријатељска ватра, с једне стране, иста је као и непријатељска (убија вас потпуно исто), с друге је далеко опаснија од непријатељске јер ви не знате да сте и сами мета „пријатеља“ и не браните се."

#Predrag #Jakшић #Vakcine #Косово, #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Пише: Предраг Јакшић



Израз „страдао од пријатељске ватре“ користи се углавном у војном, милитаристичком дискурсу, када дође до погибије или какве трагичне ситуације настале не на страни непријатеља и не од стране непријатеља, већ када страна у сукобу изазове ту ситуацију на својој страни сопственим дејством, сопственом „ватром“. Најчешће су то ситуације када артиљерија или авијација подбаци или пребаци циљ и погоди војнике сопствене војске. Такве ситуације су честе и у метежу који настаје у сукобу „прса у прса“, посебно када је видљивост лоша и када дође до прекида командног ланца што изазове дезорганизованост, дезоријентисаност и мешање војних линија. Но, већином је све то само ствар оправдања. Страдали у пријатељској ватри су страдали за циљ постављен од стране стратега акције. Како је битан циљ, а не пут до њега, разлика између страдалих од пријатељске или непријатељске ватре се брише. Неважна је.

Предраг Јакшић / Фото: КМ новине

Оно што ове две „ватре“ разликује, или би то требало тако да буде, јесте умишљај. Непријатељска ватра умишљајно хоће да вас збрише, док се пријатељској ватри ваше страдање дешава као омашка. Но, умишљај је посебно питање и некада, мада јако ретко, умишљај код пријатељске ватре заиста не постоји, али готово увек када нема диреткног умишљаја (који је карактеристичан за непријатељску ватру) евенутални умишљaј је пристутан, па се у промилима мере ситуације када нема ни њега. Увек је зато, код страдања од пријатељске ватре, на столу ситуација – „ако се деси, нека се деси, пристајемо на то“ јер је, поновимо, битан циљ а не цена у твојим или непријатељским редовима. Такође, умишљај је битан и када изгледа да он не постоји и када изгледа је у питању „чиста“ пријатељска ватра, но то само тако изгледа. И овде долазимо до онога што је битно за овај текст – колико уопште „пријатељска ватра“ постоји, било да овај израз посматрамо метафорички, било да га посматрамо буквално?

С обзиром да знамо да медији, узмимо њих за пример, раде искључиво на промоцији, пропагирању и постизању тачно одређеног циља (који год он у одређеној ситуацији конкретно био), а не на објективном информисању или продуховљењу својих корисника, јасно је да је медијска ватра увек непријатељска а, у данашњем медијском свету, посебно када изгледа као пријатељска и када се за њу каже да је пријатељска. И под дејством пријатељске и под дејством непријатељске ватре свеједно ћеш завршити мртви, без озбира шта то „мртав“ значи у конкретном случају – опљачкан, преварен, замајан, понижен, заглупљен, слуђен, болестан, обогаљен или заиста мртав. Ипак, постоји једна велика разлика између ове две ватре, па је тако пријатељска ватра, с једне стране, иста као и непријатељска (убија вас потпуно исто), с друге је далеко опаснија од непријатељске јер ви не знате да сте и сами мета „пријатеља“ и не браните се. И то је суштина свега. Спустити гард и отворити врата. Увек је тако и било, но у данашњем тоталитарном свету посебно, највеће зло долази управо од „пријатељске ватре“ јер је то ватра која је по глобалистичком дискурсу ту да вам донесе „добро“, „напредак“ и да вас „промени за ваше добро“. Зато се пријатељска ватра данас много чешће користи од непријатељске јер су резултати бољи: жртве су бројније (посебно што често ни не знају да су жртве), трошак је неупоредиво мањи, циљ се оствари брже и с обзриром да је „избегнуто најгоре“ резултат је дугорочније гарантован, и на крају, може пре да се кренути „даље“ ка новим циљевима. Непријатељска ватра је ту само као подсетник да све то може да буде другачије и да је добро што пријатељска ватра постоји јер бисмо иначе „могли много горе да прођемо“. Пријатељска ватра је зато идеално средство за правдање кукавичлука, опортунизма, себичлука, глупости и издаје појединаца, групе, заједнице или читавих народа.


Овај однос „између две ватре“, од којих је она пријатељска тобоже „бенигна“, у полицијској пракси се примењује кроз игру „доброг и лошег полицајца“, и то посебно када треба изнудити признање невином заточенику. У тој игри крај је углавном увек исти: онај лоши виче на вас, шамара вас и малтретира, а онај добри вам уз осмех на крају убризга смртоносну инјекцију док му се ви захваљујете на пажњи и уљудности. У српској садашњици једно питање је доминантна мета у овој игри „између две ватре“ – питање Косова и Метохије. Хоће ли нас непријатељска ватра „поново бомбардовати“ све док не признамо да наше није наше или ћемо сами „потпалити“ пријатељску ватру и признати „лепо и културно“ да наше није наше? То су опције које су на медијском и политичком столу Србије. Ретки су медији и политички чиниоци у нашој земљи који не играју ову игру и који су заиста браник принципа и истине, јер око принципа и истине не може бити компромиса јер тада не би били ни принципа, ни истина. У том контексту су нам, у предизборној галами протеклих месеци, медијски и сервиране личности Трампа као америчке „пријатељске“ и Бајдена као америчке „непријатељске“ ватра, да би нам након Бајденовог пењања на власт као „праву непријатељску ватру“ из ормара, да не кажемо из полуископане
раке,
извадили пензионерку Мадлин Олбрајт јер уз њу чак и Бајден може барем мало да делује као „пријатељскија“ ватра. У контексту тога су и изјаве и поступци разних представнка маргиналних плаћеничких НВО по Србији које као непријатељска ватра говоре о приоритетном принуђивању српског народа да призна независно Косово и о „ломљењу кичме“ Србији, све не би ли поступци и договори које је потписао председник Србије око „постепене“, „етапне“ издаје Косова и Метохије деловале као „пријатељска ватра“ која изазива и понеку „колатералну штету“ али је нешто што је „неизбежно“ и нешто што је ипак „пријатније“ и „прихватљивије“ од онога што чини непријатељска ватра. А суштина је следећа – као држава, као народ, као заједница, као људи признањем Косова као независне државе вршимо колективно и индивидулано самоубиство. Стога се и скрива чињеница да је Америка непријатељ Србије (и не само Србије), и сваки амерички председник, и свака америчка администрација исто је тако непријатељ Србије, а због чега је пријатељска ватра далеко опаснија од непријатељске за коју бисмо се спремили унапред и на коју бисмо одговорили „ватром“ без узмицања и двоумљења. Јер, док је тако било Америка није имала никакве шансе, а и није само Србија пример тога.


Друго питање на ком се јасно види ова игра између две ватре, питање које није само српско већ светско питање, јесте питање вакцинације. У тренутку када је јасно да ће спровођење обавезне, присилне вакцинације читавих популација одређених држава, и потенцијално читавог света, ићи веома тешко, готово да ће бити немогуће, појавили су се, тобоже насупрот непријатељској ватри заговорника присилне вакцинације, лажни борци против вакцинације. То су углавном мејнстрим сумњачи у вакцине, и они се труде да збуне а не да освесте јавност. Стога се и прича о једној, другој, трећој, петој вакцини, о томе „која је боља“ и из које је државе, о процедурама и тестовима који „морају бити бољи“, о томе да постоје „неспорно добре“ вакцине које су у прошлости „искорениле“ одређене болести и оне за које се „не зна баш све“, са којима морамо бити опрезни и слично. И док ова вакцинашка игра
између две ватре траје, заборавља се оно што је битно – сама вакцина. Од вакцине (било које) умире се и разбољева без обзира колико је мали или велики тај проценат (јер за онога ко оболи или умре тај проценат је 100%), и жртве вакцине су у глобалистичкој данашњици жртве „пријатељске ватре“ и као такве нису важне. Али ни ту није краја, у овој игри између две ватре расправа се и воде око свега осталог али не и око основног питања – права сваког човека да сам одлучи шта ће да унесе у своје тело без обзира да ли ће га та одлука спасити, излечити, убити или неће произвести ама баш никакво дејство на њега. То је право сваког и оно не може бити отуђено правом другога, правом друштва, правом државе. И управо због избегавања овог кључног питања, не случајно, долазимо до већ поменуте ситуације у којој вас, претећи вам, лош полицајац шамара са „непровереном вакцином“ у својој руци, а онај добри и пријатни вам „због добробити свих“ убризгава дозу „неспорно добре“ вакцине у вену убијајући заувек ваше право на слободу избора, ваше право да животе у слободи. Пријатељска ватра је све збрисала, ту је једино још непријатељ.




Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Предраг Јакшић: Људска слобода више никада неће бити враћена на степен пре Корона вируса - КМ Новине

Предраг Јакшић: Људска слобода више никада неће бити враћена на степен пре Корона вируса #KoronaVirus #Virus #Covid_19 #Predrag #Jakšić #SLoboda #Pravo #Diktatura Крипторијалитију и јесте основни циљ скретање пажње. Видимо да постоји доста различитих претпостављених сценарија који указују на то шта је стварни циље свега.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

КМ интервју: Предраг Јакшић - Постављањем приоритета разоткрићемо ко нас лаже о КиМ - КМ Новине

КМ интервју: Предраг Јакшић - Постављањем приоритета разоткрићемо ко нас лаже о КиМ Зачетник теорије о крипто - ријалитију, драматург и редитељ Предраг Јакшић, гост је КМ интервјуа који нам открива како да видимо ствари које се одигравају тик испред наших очију а замаскиране су лажном "реалношћу".



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Предраг Јакшић: Хришћанство као Џубокс - КМ Новине

Прочитао сам текст своје старе пријатељице, објављен на једном мејнстрим сајту, у ком она, сматрајући себе верником и хришћанином, износи став да би волела да будући српски патријарх буде млад. Не бих реаговао да је такст написао неки проверени другосрбијанац, аутошовиниста, агресивни богоборац или НВО плаћеник, но њу знам као фину и пристојну особу, добронамерну.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

1 коментар:

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине