Вести:

понедељак, 03. август 2020.

Зоран Влашковић: Oко 90 милиона становника пет земаља ЕУ, не признаје Косово као државу

понедељак, 03. август 2020. | Уреднички колегијум 0


Поштују међународно право и сувереност државе Србије

Шпанија, Румунија, Грчка, Словачка и Кипар одбијају више од 12 година да признају једнострану проглашену државу   Косово.     Осим Кипра, све земље су чланице и НАТО – а





  • Шпанија, Румунија, Грчка, Словачка и Кипар одбијају више од 12 година да признају једнострану проглашену државу Косово.
  • Осим Кипра, све земље су чланице и НАТО – а

Пише: Зоран Влашковић



Иако Европаска Унија, у којој је 27 држава, нема мандат да признаје или не признаје државе, ипак она се, одавно умешала, посредовањем у дијалогу Београда и Приштине,
Албански геноцид тек нечасни подржавају
у решавање питања Косова које је и званично, Р – 1244, под протекторатом ОУН, односно под суверенитетом државе Србије.

Чак 22 државе Европске Уније, су и у таквим околностима признале Косово као самосталну државу. Но, пет државва Европске Уније : Шпанија, Румунија, Грчка, Словачка и Кипар, поштујући међународно право, Р-1244 и суверенитет државе Србије, не желе никако да признају Косово као државу.

Ове државе ЕУ, које ни после 12 година нису признале самопроглашено незавино Косово, а тиме не желе ни да успоставе дипломатске односе са Приштином, укупно имају 90 милиона становника што је велики број у Европској Унији који су на страни Србије.

Тако краљевина Шпанија која има површину од 504.030 km2, и око 50 милиона становника је највећа земља ЕУ која не признаје Косово. То је резултат тога што на својој територији имају Косово, Каталонију која се залаже за самосталну државу.

Шпанија је чланица Уједињених нација, Европске уније од 1986. године и НАТО савеза од 1982. године. Шпанија је имала своје војнике на Косову, у сектору “Запад“ али су се повукли 19. септембра 2009. године.

Република Грчка има површину од 131.957 km2 и око 12 милиона становника која такође не признаје Косово.

Грчка је чланица бројних међународних економских, политичких и војних организација. Била је међу оснивачима Организације уједињених нација (ОУН) 1945, део је НАТО пакта од 1952, а Европске уније од 1981. Од 2001. године део је Еврозоне. Грчка сада на Косову има нешто више од 100 војника у саставу Кфора.

Кипарска Република има површину од 9.251 km2 где живи око милион становника.

Кипар је независност од Уједињеног Краљевства стекао 1960. године, а од 1. маја 2004. члан је Европске уније. Став Кипра, који се често преноси у медијима је, да и кад би Србија признала Косово то Кипар никада неће учинити.

Турска је 1974. извршила инвазију на Кипар и окупирала значајне делове острва, што је хиљаде кипарских Грка и Турака претворило у избеглице. Кипар није члан НАТО – а.

Румунија има површину од 238.391 km2 где живи више од 20 милиона становника. Румунија је члан Европске уније од 2007. године и НАТО савеза од 2004. године. Румунија такође, изричито не жели да призна Косово као државу иако у саставу Кфора
на КиМ сада има 57 војника.

Словачка Република има површину од 49.035 km2 где живи око шест милиона становника. Словачка се изричито залаже за Р – 1244 која је основ за решење питања Косова.

Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту а члан је ЕУ од 2004. године. Словачка је чланица и НАТО пакта од 2004. године. И Словачка је имала своје војнике на КиМ који су чували, поред осталог, и споменик на Газиместану. Словачки војници у саставву Кфора напустили су Косово 20. новембра 2010. године.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Пољаци за српско Косово (ВИДЕО) - КМ Новине

Упркос политичким одлукама своје владе, младима у Пољској није проблем да јавно истакну неслагање са евратлантским токовима, када је Србија у питању. По природи обичног човека, коме је општа правда изнад интереса уског круга светских профитера, понашају се и Пољаци посебно њихови навијачи.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Словаци због КиМ Тачијевог министра избацили са скупа, српски министар ћутао - КМ Новине

БРАТИСЛАВА - На министарској конференцији Прашког процеса поводом мигрантске кризе која одржава у Братислави, домаћин Словачка је потпуно игнорисала захтеве шиптарских сепаратиста са Косова и Метохије да они на скупу буду представљени у складу са Бриселским споразумом.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

''Хуманитарна'' интервенција и њене последице - КМ Новине

​Из западних земаља и централе НАТО-а стално се подвлачи да ову њихову „хуманитарну" интервенцију (коју сматрају оправданом) треба заборавити и кренути у нову фазу односа. Да ли је то уопште могуће Такозване хуманитарне интервенције без одобрења Савета безбедности УН, наводно ради заштите људских или мањинских права, увеле су у праксу међународних односа западне земље, пре свега САД и НАТО, у виду насилног кршења суверенитета земаља чланица УН.




author-pic Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа "Јединство" који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању


Share/Bookmark

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.