 |
- Шпанија, Румунија, Грчка, Словачка и Кипар одбијају више од 12 година да признају једнострану проглашену државу Косово.
- Осим Кипра, све земље су чланице и НАТО – а
Иако Европаска Унија, у којој је 27 држава, нема мандат да признаје или не признаје државе, ипак она се, одавно умешала, посредовањем у дијалогу Београда и Приштине,
 |
| Албански геноцид тек нечасни подржавају |
Чак 22 државе Европске Уније, су и у таквим околностима признале Косово као самосталну државу. Но, пет државва Европске Уније : Шпанија, Румунија, Грчка, Словачка и Кипар, поштујући међународно право, Р-1244 и суверенитет државе Србије, не желе никако да признају Косово као државу.
Ове државе ЕУ, које ни после 12 година нису признале самопроглашено незавино Косово, а тиме не желе ни да успоставе дипломатске односе са Приштином, укупно имају 90 милиона становника што је велики број у Европској Унији који су на страни Србије.
Шпанија је чланица Уједињених нација, Европске уније од 1986. године и НАТО савеза од 1982. године. Шпанија је имала своје војнике на Косову, у сектору “Запад“ али су се повукли 19. септембра 2009. године.
Република Грчка има површину од 131.957 km2 и око 12 милиона становника која такође не признаје Косово.
Грчка је чланица бројних међународних економских, политичких и војних организација. Била је међу оснивачима Организације уједињених нација (ОУН) 1945, део је НАТО пакта од 1952, а Европске уније од 1981. Од 2001. године део је Еврозоне. Грчка сада на Косову има нешто више од 100 војника у саставу Кфора.
Кипар је независност од Уједињеног Краљевства стекао 1960. године, а од 1. маја 2004. члан је Европске уније. Став Кипра, који се често преноси у медијима је, да и кад би Србија признала Косово то Кипар никада неће учинити.
Турска је 1974. извршила инвазију на Кипар и окупирала значајне делове острва, што је хиљаде кипарских Грка и Турака претворило у избеглице. Кипар није члан НАТО – а.
Румунија има површину од 238.391 km2 где живи више од 20 милиона становника. Румунија је члан Европске уније од 2007. године и НАТО савеза од 2004. године. Румунија такође, изричито не жели да призна Косово као државу иако у саставу Кфора
на КиМ сада има 57 војника.Словачка Република има површину од 49.035 km2 где живи око шест милиона становника. Словачка се изричито залаже за Р – 1244 која је основ за решење питања Косова.
Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту а члан је ЕУ од 2004. године. Словачка је чланица и НАТО пакта од 2004. године. И Словачка је имала своје војнике на КиМ који су чували, поред осталог, и споменик на Газиместану. Словачки војници у саставву Кфора напустили су Косово 20. новембра 2010. године.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Пољаци за српско Косово (ВИДЕО) - КМ Новине
Упркос политичким одлукама своје владе, младима у Пољској није проблем да јавно истакну неслагање са евратлантским токовима, када је Србија у питању. По природи обичног човека, коме је општа правда изнад интереса уског круга светских профитера, понашају се и Пољаци посебно њихови навијачи.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Словаци због КиМ Тачијевог министра избацили са скупа, српски министар ћутао - КМ Новине
БРАТИСЛАВА - На министарској конференцији Прашког процеса поводом мигрантске кризе која одржава у Братислави, домаћин Словачка је потпуно игнорисала захтеве шиптарских сепаратиста са Косова и Метохије да они на скупу буду представљени у складу са Бриселским споразумом.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
''Хуманитарна'' интервенција и њене последице - КМ Новине
Из западних земаља и централе НАТО-а стално се подвлачи да ову њихову „хуманитарну" интервенцију (коју сматрају оправданом) треба заборавити и кренути у нову фазу односа. Да ли је то уопште могуће Такозване хуманитарне интервенције без одобрења Савета безбедности УН, наводно ради заштите људских или мањинских права, увеле су у праксу међународних односа западне земље, пре свега САД и НАТО, у виду насилног кршења суверенитета земаља чланица УН.
Аутор: Зоран Влашковић
Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.
Рођен је и живи у Косовској Митровици.
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.