После дужег прекида, преговори између српске и стране косовских сепаратиста, настављени су. Ништа мање драме није било него раније.
 |
| Силвиа Сардоне |
- Одлучност Русије да не попусти на штету УН Резолуције 1244, тиме и на штету државног интегритета Србије о чему је говорио министар спољних послова, Русије Сергеј Лавров, током изненадне посете Београду 18. јуна, унела је нови ритам и темпо у дијалог кроз који су у провалију клизили неки од најважнијих српских интереса.
Пише: Иван Максимовић
Но, као што поред Америке своје интересе и аспирације ка отимању јужне српске покрајине имају и неке од европских земаља, пре свих Немачка и Француска, тако ни Руси нису једини политички фактор који заступа интересе српске стране.
Током година многи европски политичари иступали су недвосмислено критикујући једнострану и незакониту политику ЕУ према Србији, нарочито у случају Kосова и Метохије.
Међу њима свакако и Силвија Сардоне, италијанска политичарка и посланик у Европском парламенту. Саопштењем за јавност издатим маја месеца ове године, у коме инсистира на заштити Срба и њихове имовине у јужној српској покрајини наводећи да се то дешава у позадини приче о пандемији а да нападе инспиришу управо политички догађаји, показала је високо познавање ситуације.
Нема сумње да оно долази из великог интересовања за оно што се на Kосову и Метохији дешава чиме је показала и током боравка у покрајини новембра прошле године када је самоиницијативно обилазила српске средине и водила непосредне разговоре са Србима који на KиМ живе, тачније преживљавају.
Оно са чиме се срела на терену неминовно је учинило заговорником српских интереса а све то кроз намеру да се поштују најосновнија људска права попут оног на живот, рад и слободу кретања која Срби немају од 1999. године.
Она за Магазина Таблоид из свог угла говори о догађајима који ће уследити и њиховом могућем развоју.
"Била сам на Kосову и Метохији током избора као специјални посматрач. Ситуација је била врло тешка након свих оставки и (политичких) напада између једне и друге странке који сигурно никога нису поштедели. Морам признати да сам био врло изненађена одлуком тадашњег "премијера" Kуртија који је такође отпустио свог политичког сарадника зато што је он хтео јавно да проговори о злочинима такозване "ОВK". Ову политичку ситуацију треба пажљиво пратити како не би дошло до избијања нових тензија.
Могла сам да посетим многа места са албанском већином и, чак и изван службене мисије, разговарала сам са многим људима у српским енклавама. Ситуација је забрињавајућа с обзиром да нисам наишла на стварну заштиту мањинских права јер хришћани живе у изолацији и често су на мети муслиманске већине. Они немају потпуну слободу кретања, а многи су и дискриминисани на радном нивоу.
Верујем да је мировни процес још увек дуг и нисам сигурна да сви обављају своју улогу" наводи Силвија високим дипломатским речником ипак откривајући више него што и намерава. У овом случају чињеницу да у Србији не постоји ниједан значајнији медиј па ни установа који би активно и редовно представљали чињенице о стању на KиМ како би, они које то занима, могли правилно да се информишу.
То и не чуди када се зна да медији чак ни јавност у Србији не информишу објетивно. Нажалост, али и на срамоту медији су се ставили у функцију промотера режима Александра Вучића који већ годинама отворено показује јасну намеру о одустајању од Kосова и Метохије, па и спремност да то званично потпише, а чему би управо стварне чињенице биле огромна препрека због чега их медији и избегавају.
Тако се дошло и до тога да се НАТО мисија доживљава као спасилачка иако је у њеном присуству почињен масовни геноцид над српским народом, и то у неколико наврата. Силвија је током свог боравка на Kосову и Метохији, посетила и италијанске војнике у саставу KФОР-а.
"Мислим да је рад KФОР-а и међународних институција које делују на том пољу, ослобођен предрасуда. Обављати важне мисије јесте важно. Знам, на пример, удружење "Глас у тишини" (Una voce nel Silenzio) које је учествовало у чувеној петицији и које годинама делује и помаже хришћанима на Kосову" каже Силвиа.
Петиција коју помиње такође је недовољно позната у нашој јавности. Група италијанских интелектуалаца је крајем јануара 2019. године у Вићенци покренула петицију коју ће предати Доњем дому Парламента који треба да је одобри а затим проследи италијанској влади и тражити повлачење признања независности KиМ. Скупу, то јест петицији, поздраве и подршку пружио је и градоначелник Вићенце Франческо Рука преко свог заменика који је међу првима јавно потписао петицију.
Покретач те идеје Стефано Верноле, слично као у случају наше саговорнице, током деведесетих година је боравио на Kосову и Метохији где се непосредно упознао са стањем што га је учинило противником агресивне и неправедне политике западних земаља према Србији.
Иако нема огромну моћ, петиција је веома значајна јер представља иницијативу потеклу у земљи у којој влада из Београда није никада лобирала по овом питању, нити улаже дипломатске напоре, због чега је она несумњиво одраз пробуђене свести о неправди која лежи у насилно наметаном решењу.
Силвија је, преко својх сарадника, посредно била укључена у покретање ове петиције.
"Сматрам да је напад на Србију 1999. године била грешка у коме је и Италија, нажалост, дала свој допринос. Међутим, Лига, странка којој припадам, био је једини парламентарни покрет који се тада противио бомбардовању Београда. Данас се води велика дискусија о признавању Kосова као државе и многе земље су заузеле оштар став против овог избора. У Италији знам да је одбор прикупио преко 5 хиљада потписа да од владе тражи да повуче признање, ова година ће бити од пресудне важности за будућност региона" наводи наша саговорница која препознаје правилан начин за решавање проблема на Kосову и Метохији.
"Требало би да почнемо од оних који су на терену, да они покушају да разреше ситуацију, а не од оних који, из сивих зграда Брисела, мисле да имају чаробни штапић" истиче Силвија објашњавајући и конкретно на шта тачно мисли.
"Дијалог мора почети од врло јасних претпоставки: треба узети у обзир историју региона, присуство веома важних културних и архитектонских дела и заштиту мањина. Без ових претпоставки, разговор се не може покренути и мислим да то чак нема смисла покушавати" - критички се поствљајући према досадашњим настојањима ЕУ и америчке администрација, она истиче да се данас право нигде неће поштовати уколико се на њему не инсистира снажно.
Додаје "мислим да је све повезано и опасно. Овде у Италији нападају нас либералним законима како би спречили да говоримо да се деца рађају од оца и мајке, у Црној Гори покушавају да искорене наслеђе Српске православне Цркве и религију из државе, а на Kосову је пре много година за столом одлучено да се у потпуности изврши обрт становништва" појашњаваСилвија уздржаним речником прецизно дефинишући проблем.
Овакав став се ретко среће у јавности и код српских политичара јер је по аутоматизму окарактерисан као националистички, застарео, митомански... потирући суштину проблема.
Са друге стране, намећу се нове идеје којима треба оправдати издају Kосова и Метохије што је нарочито учестало и интензивирано за време Александра Вучића од кога тај запад управо очекуј да ради у правцу њихових тежњи. Иронично је да се на тај начин стаје у одбрану ратних злочина који никада не застаревају, како оних које су над Србима починили албански терористи тако и НАТО алијанса.
С тога је језиво и огавно читати детаље о злочинима Хашима Тачија или Рамуша Харадинаја у моменту када се против њих подигне међународна оптужница а онда сведочити наглој промени медијских извештаја по њиховом, сада већ традиционалном, пуштању на слободу. Поврх тога, тај низ се најчешће крунише гласовима Вучићеве "Српске листе" којима се на власт доводе управо ти исти зликовци и монструми или се у сепаратистичкој "скупштини" за њих изгласају пензије, прецизира оно што зову "државном границом" и друге погодности којима се албанским злочинима над Србима директно директно даје легитимитет и наставља политика некажњавања за њих.
Сетићемо се, таква политичка клима у Србију је надирала са напоном ЕУ фанатичности. Што је одређена власт била више посвећена прикључењу Србије у Европску унију, то се бруталније односила према српским жртвама а повратно награђивале Албанце за њихова злодела. Са Александром Вучићем, његовом владом и сарадницима, тај тренд постао је потпуно огољен толико да из Брисела Србију уцењују готово и због неухрањености комараца откидајући јој територију, идентитет, самосталност... нудећи за узврат право да постигне могућност на неку од претпостављених добробити али још увек не и право на њих.
Ипак, и поред тако огољене и бахате политике европских званичника, њихов циљ још увек није остварив. Оснавна препрека јесте већ поменуто међународно али и домаће право. Видимо да се ни једно н идруго не поштује када је Србија у питању али одлуке супротне важећим правним прописима, једноставно су нелегитимне и незаконите те и подложне лаком обарању у будућности. Док се не пронађе решење ни самој ЕУ не одговарају убрзана решења, сматра саговорница Магазина Таблоид.
ЧИТАЈТЕ МАГАЗИН ТАБЛОИД:
"Верујем да је додатни проблем, поред овлашћења на терену, и неспремност да се постигне договор те да сама Европа питање Kосова нема као приоритет. Одржавањем статуса кво, Европа може да „игра" на више столова и да тако добије највише од Србије, Албаније и самих Албанаца са Kосова и Метохије", каже Силвија.
Схватајући да такав однос ЕУ неће довести додуготрајног мирнодопског решења већ једино, као што је раније и рекла, то може самоузимање свих чињеница у обзир и настојање да решење буде засновано на правичности а не сили како је то до сада случај без изузетка. Стога је она по повратку са KиМ, новембра 2019., Европском парламенту поставила питања тражећи одговоре о томе шта ЕУ намерава да учини по питању положаја Срба на Kосову и Метохији.
Претходно је укратко образложила ситуацију, где између осталог каже:
"Хришћанске заједнице су мањина, живе у малим енклавама; узнемиравање и претње против њих су честе, а бројни манастири на овом подручју, укључујући и оне који су под УНЕСKО заштитом, на мети су од 1999. године, као на пример у погрому 2004. Такође сам видела и бројна хришћанска гробља која су била потпуно уништена, с порушеним крстовима а гробови оскрнављени".
Демократија Европске уније се огласила - ћутањем.
"Мислим да је ситуација на Kосову веома тешка и желим да учиним да се о томе зна што је могуће више и због тога сам Европском парламенту поставила питање шта је стратегија ЕУ на тој територији, али нисам добила задовољавајуће одговоре.
Нисам се зауставила на томе и поставила сам још једно питање, захтевајући да знам шта ЕУ намерава да учини поводом дискриминаторског закона донесеног у Црној Гори и ту су одговорили да су имали радне столове на којима су биле укључене све стране где се дошло до коначног закључка да је пут за улазак Црне Горе у Европску унију још увек дуг јер не испуњава све критеријуме заштите мањина које захтева Унија" са разочарењем али и непомирљивошћу у гласу наводи Силвија, која се неће зауставити на овоме.
"Надам се да ћу ускоро моћи да се вратим на те просторе, да се ближе упознам са ситуацијом и направим нове извештаје које ћу "сејати" широм Европе"- са одређеном свечаношћу готово да обећава ова италијанска посланица чије би акивности сасвим сигурно биле много полодоносније када би иза њених активности стајала држава Србија.
Ипак, у околностима какве јесу, можда је то и њена предност док је Вучић на власти јер последње што јој треба јесте да јој се он нађе иза леђа.
Аутор: Иван Максимовић l Контакт По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.