Вести:

петак, 10. јануар 2020.

Председниче, проговорите о људском достојанству у Србији, срозаном на ниво кера

петак, 10. јануар 2020. | Уреднички колегијум 1

"Оно о чему сасвим сигурно нећете много причати је људско достојанство и колико се оно лако може изгубити, посебно када месецима ко кер чекате да вас неко на смрт болесног прегледа, када непознате људе на мрежама молите за новац да бисте спасили дете"

#Вучић #Србија #Власт #кампања #промоција #достојанство #ивот #кер


Јуче је у апотеци једна мајка рекла: „Немам толико“.
Пребирала је по новчанику, док јој се слинави дечачић мотао око ногу. Питао је: „Мама, шта немаш?“ Рекла му је: „Има мама“. Запосленој у апотеци је шапнула: „Дајте ми неку замену за тај лек, било шта за 300 динара.“

Било шта за 300 динара.


Видела сам лице човека коме су за болничким шалтером рекли: „Преглед вам је заказан за 23. мај у 9 ујутру“. Ходник је био пун жутих људи. Гледали су се међусобно ко умрле па препариране животиње, чекајући да чују датум за преглед свог нагриженог тела.

„Али, ја ћу умрети до тад“, рекао је.

„Ништа ви не брините, не умире се тако лако. ‘Ајмо следећи. Јовановић, Јоваааановић!“


Не умире се тако лако.

У погону велике приватне фирме за снажном бучном машином стајала је мршуљава девојка. Пре два месеца одстрањена јој је дојка. Радничко одело прекрило је недостатак. Рана је боли, посебно када руком гура машину.

Kомисија за боловање јој је рекла: “Сада је све у реду, морате да се вратите на посао”. Послодавац јој је рекао: „Ако не можеш да радиш пуном паром, има њих сто здравих који могу ко коњ да повуку“.

У паузама пије лекове против болова. Онај за душу још није нађен.

Лек за душу није нађен.

Мој отац јуче је копао дубоки канал да постави водоводне цеви. Он има 64 године и кичму к’о стакло, може да прсне, у срчу да се претвори са сваком лопатом земље коју избаци. Био је радник у јакој фирми коју је неколико људи покрало, ослабило па у стечај послало. Остао је са њих 412 на улици. Сада сви скупа бауљају са својим остарелим млитавим мишићима и још старијом кичмом, раде шта стигну, неко под земљом, неко на земљи, било где, где још увек такви „истрошени“ могу да прођу док чекају старосну пензију или смрт.

Унук је питао бабу: „А што деда копа кад га боле леђа?“

„Да ти купи мач“.

„Ја онда нећу мач, хоћу да деду не боли ништа“.

Да деду не боли ништа.

Пензионерка Ружа купила је синоћ у продавници 250 грама паризера. „Исеци ми, ако можеш, молим те“, рекла је продавачици. „Не могу тако мало да ти сечем, изгубићу прсте“, одговорила је продавачица мирно. Ружа је те ноћи у малој хладној гарсоњери великим ножем покушала да га подели на једнаке делове за четири следећа дана.

Паризер на делове.

Kомшија је спаковао торбе и отишао из Србије. Док је био сам, није му сметало да као архитекта ради на утовару палета у дугом хладном магацину. Сада када је отац, то више није довољно. Његова ћерка, трогодишња Ања, оперисана је прошле године у болници у Италији. Новац је молио преко Фејсбука. Kада би заспала, одлазио је да моли и власнике кафана, Чарди, клубова, сумњиве и мање сумњиве типове, да тражи, да обећава да ће га сигурно вратити, да плаче. Требало му је пет хиљада евра. Скупио их је за 38 дана. Већи део мораће да врати. Зато иде преко, да на црно препродаје половне шпорете. Оставио је Ању са својом мајком.

„Доћи ће тата брзо, слушај бабу“.


Поштовани председниче,

Не знам шта сте све планирали да обећате у кампањи.

Сасвим сам сигурна да ћете причати неке лепе приче.

Сигурна сам да ћете заћи међу слуђени народ, неког сељака ћете сигурно помазити по рапавом лицу. Можда и његову краву.

Сигурно ћете обећати бољи стандард. То је одувек популарно обећање, јер је тако магловито.

И отварање погона у којима ћете запослити на стотине радника.

И боље услове за младе и да ће Вам циљ бити да их задржите у Србији или у њу вратите.

И реформе у здравству и просвети, шта год оне значиле.

Махаћете на митингу, високо ћете дићи руку. Kлицаће Вам они који ће ту морати да дођу.

А можда и обрнете предизборну причу, па готово почнете да претите да ће морати више да се ради, да ћете скресати пензије, отпустити раднике по државним предузећима, јер Вам је неко рекао да је прича са лепим обећањима одавно проваљена и да ова са строгоћом и завођењем реда наилази на бољи пријем.


Оно о чему сасвим сигурно нећете много причати је људско достојанство и колико се оно лако може изгубити, посебно када месецима ко кер чекате да вас неко на смрт болесног прегледа, када непознате људе на мрежама молите за новац да бисте спасили дете, када са дипломом конобаришете, јер нисте хтели да по мраку убацујете летке у поштанска сандучад, када послодавцу кажете „не боли ме рана“, а она модра ко гњила шљива, када се са инсулином кријете од газде, када лажете да вам је добро, јер ако вам је лоше, замениће вас са неким коме је боље, када се тек порођени купате зарађалим цревом у растуреном тоалету породилишта да бисте мирисали беби, када у болничкој храни нађете црва, када вам на разговору за посао кажу „Стари сте“, а ви тек 40 напунили, када вас питају планирате ли дете и када, чисто да се зна, да после не буде проблема.

Овде су, будући председниче, људи научили да се боре зверски, да после сваког пада устану, да не одустану, да окрећу тугу на смех, да од ничега направе довољно за живот, да буду у многим сферама најбољи да нам цео свет позавиди.

И зато гледајте да нам својом политиком не упрљате и не срозате оно што нас још једино чини живим – достојанство.


Преузето са ФБ странице:




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Утицај броја 99 на Броја један - КМ Новине

Утицај броја 99 на Броја један #Vučić #Vladar #diktator #masa Наиме, то је проценат оних који су гласали за Српску листу на недавно завршеним изборима на Kосову. Јесте да је Вучић хиперирационалан, али сам сигуран да зна за изреку „тамо где сви мисли исто, не мисли се пуно"!







ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Писмо са Косова - будућност у којој нас нема - КМ Новине

Много буре на Косову и Метохији изазвала је вест о предлогу директора Канцеларије за Косово и Метохију, упућеног Министарству образовања, науке и технолошког развоја, да Влада Републике Србије у техничком мандату донесе одлуку о укидању свих десет факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и оснивању Интегрисаног универзитета.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Слободан Антонић: Три телевизора, а једно дете - КМ Новине

Елементарна претпоставка сваког одрживог друштва јесте његова демографска саморепродукција. Српско друштво не успева да обезбеди демографску обнову. Сваке године Србија, због негативног природног прираштаја (више људи умре него што се роди), губи око 35.000 становника. Такође, Србију сваке године напусти око 15.000 људи. То значи да је Србија у последњих 10 година изгубила 500.000 људи.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

1 коментар:

  1. Како не схватате, па Мусљиу(тзв.Вучић) и радикалци се управо сладе муком. То су истински изроди и крвници, као они чувари Јасеновца или колонијални управитељи. Што већу муку натоваре Србима већа им плата из ватикана. Али то мора тако јер је народ одбацио Бога и помазаника и пошао за људима без Бога и за лукавством грађанских власти. У Србији има много масовних гробница које су још увек не окајане, тајне и на тај начин се и садашње покољење саглашава са тим масовним геноцидним злочинима. А геноцид абортусима је тек прича да се најежиш. Први смо по стопи абортиране деце, први по броју опијених дрогом, алкохолом, политиком, телевизијом,први по неморалу, издаји, превари... Бог је праведан судија, не може помоћи народу који га се одрекао.

    ОдговориИзбриши

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине