Иза општих формулација о "помирењу" и "отвореним питањима" крију се и клипови.
Ако жели да напредује у процесу придруживања ЕУ, Србија ће морати да раскрсти са својом прошлошћу! Овај захтев званични Загреб уградио је у свој програм председавања Европскоj унији, које је Хрватска 10. јануара и формално започела.
У том документу, у делу који се односи на проширење, између осталог, наглашава се да је важно поштовање људских права и основних слобода, као и владавине права, допринос регионалној сарадњи и развој добросуседских односа. Ово последње укључује превладавање наслеђа прошлости, истинско помирење и решавање отворених питања. Загреб се "на папиру" заложио за отварање преговора са Албанијом и Северном Македонијом и најавио да ће подстицати и напредак Србије и Црне Горе, али уз пуно испуњавање постављених критеријума.
Већина је овакве формулације "прочитала" као најаву да ће Загреб, где год буде могао, убацивати клипове у точкове нашег европског пута. Очекује се да ће Хрватска, посебно сада када председава ЕУ, у свим телима Уније, а нарочито у оним који одлучују о отварању нових поглавља, инсистирати на дугачкој листи питања која су њој битна: од решавања судбине несталих, питања архива, границе, сукцесије, имовине бивше СФРЈ, положаја њихове мањине у Србији, до - суочавања с прошлошћу.
Иначе, Хрватска је проширење ЕУ званично унела у приоритете свог председавања, у оквиру тзв. четвртог стуба, који се односи на "Утицајну Европу". У овом делу програма стоји и да се веродостојност у међународним односима одражава кроз одговоран приступ према непосредном окружењу на Западном Балкану.
Хрватски премијер Андреј Пленковић поручио је, на маргинама церемоније преузимања председавања Савету ЕУ у Загребу, да ова земља има одговорност да промовише и подржи своје суседе са Западног Балкана на путу реформи и приближавања Унији. Он је позвао и да се самити ЕУ - Западни Балкан одржавају сваке две године.
Први следећи такав самит биће одржан у мају, у Загребу, а Пленковић је најавио да би до тада требало да се усагласе промене у методологији приступања Унији, на којима највише инсистира француски председник Емануел Макрон.
Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић раније је поручила да очекује да се Хрватска постави објективно и одговорно и да неће уносити билатерална питања у наставак преговора Србије са ЕУ.
Иначе, хрватски премијер Пленковић и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен отворили су у петак седницу двеју влада и Комисије у Националној и универзитетској библиотеци у Загребу.
Фон дер Лајенова је нагласила да су четири приоритета хрватског председавања ЕУ - Европа која се развија, повезује, која штити и која је утицајна - такође и приоритети Брисела.
Хоће проширење, али да не буде брзо
Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, каже да је кампања за председничке изборе у Хрватској показала да је председавање Хрватске Савету ЕУ споредна тема у односу на билатералне односе са Србијом:
- Хрватска се залаже за проширење, али не жели да се оно деси брзо, зато нерешена билатерална питања покушава да угура у процес приступања.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
 |
| Илустрација: КМ новине |
Ако жели да напредује у процесу придруживања ЕУ, Србија ће морати да раскрсти са својом прошлошћу! Овај захтев званични Загреб уградио је у свој програм председавања Европскоj унији, које је Хрватска 10. јануара и формално започела.
У том документу, у делу који се односи на проширење, између осталог, наглашава се да је важно поштовање људских права и основних слобода, као и владавине права, допринос регионалној сарадњи и развој добросуседских односа. Ово последње укључује превладавање наслеђа прошлости, истинско помирење и решавање отворених питања. Загреб се "на папиру" заложио за отварање преговора са Албанијом и Северном Македонијом и најавио да ће подстицати и напредак Србије и Црне Горе, али уз пуно испуњавање постављених критеријума.
Већина је овакве формулације "прочитала" као најаву да ће Загреб, где год буде могао, убацивати клипове у точкове нашег европског пута. Очекује се да ће Хрватска, посебно сада када председава ЕУ, у свим телима Уније, а нарочито у оним који одлучују о отварању нових поглавља, инсистирати на дугачкој листи питања која су њој битна: од решавања судбине несталих, питања архива, границе, сукцесије, имовине бивше СФРЈ, положаја њихове мањине у Србији, до - суочавања с прошлошћу.
Иначе, Хрватска је проширење ЕУ званично унела у приоритете свог председавања, у оквиру тзв. четвртог стуба, који се односи на "Утицајну Европу". У овом делу програма стоји и да се веродостојност у међународним односима одражава кроз одговоран приступ према непосредном окружењу на Западном Балкану.
Хрватски премијер Андреј Пленковић поручио је, на маргинама церемоније преузимања председавања Савету ЕУ у Загребу, да ова земља има одговорност да промовише и подржи своје суседе са Западног Балкана на путу реформи и приближавања Унији. Он је позвао и да се самити ЕУ - Западни Балкан одржавају сваке две године.
Први следећи такав самит биће одржан у мају, у Загребу, а Пленковић је најавио да би до тада требало да се усагласе промене у методологији приступања Унији, на којима највише инсистира француски председник Емануел Макрон.
Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић раније је поручила да очекује да се Хрватска постави објективно и одговорно и да неће уносити билатерална питања у наставак преговора Србије са ЕУ.
Иначе, хрватски премијер Пленковић и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен отворили су у петак седницу двеју влада и Комисије у Националној и универзитетској библиотеци у Загребу.
Фон дер Лајенова је нагласила да су четири приоритета хрватског председавања ЕУ - Европа која се развија, повезује, која штити и која је утицајна - такође и приоритети Брисела.
Хоће проширење, али да не буде брзо
Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, каже да је кампања за председничке изборе у Хрватској показала да је председавање Хрватске Савету ЕУ споредна тема у односу на билатералне односе са Србијом:
- Хрватска се залаже за проширење, али не жели да се оно деси брзо, зато нерешена билатерална питања покушава да угура у процес приступања.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
РТ: Формула дезинтеграције: Да ли ће Србија одустати од Косова ради чланства у ЕУ? - КМ Новине
Србија би могла одржати референдум о приступању ЕУ. Ово је најавио председник Републике Александар Вучић. Према анкетама јавног мњења, већина Срба подржава европске интеграције, али нису спремни да се одрекну Косова и Метхије због тога. Стручњаци верују да ће власти пронаћи начин да Косово де-јуре остане део Србије, али де-факто Београд ће изгубити своја права на овај регион.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Квази-демократија у Европској Унији - КМ Новине
Као студенту Правног факултета нису ми јасни ти двоструки аршини које Европска Унија захтева од поједних земаља које су 'будуће чланице'. Били смо сведоци тога да је Хрватска манипулисала пред страним посматрачима о тобоже 'поштовању права' Срба који су као некадашњи конститутативан народ сведени на пуку националну мањину.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ЕУ наставља убијање и прогон Срба, за сада само на КиМ, безобразно газећи Устав и законе Р. Србије - КМ Новине
У Србији набујао Европски шљам и разврат - устала је свака шуша и протува, која не зна како у животу другачије да дође до веће своте новца. На том "европском" путу неизоставно је једно - негирање и оправдавање масовног убијања и прогона Срба са Косова и Метохије.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ новине :: © 2014 - 2020 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.