Вести:

субота, 18. јануар 2020.

Љубомир Т. Грујић: Мало веће Уставног суда неуставно озаконило лоповлук - крађу гласова бирача

субота, 18. јануар 2020. | Уреднички колегијум 0

Поштована председнице Народне скупшштине Мајо ГОЈКОВИЋ, поштоване све народне посланице и поштовани сви народни посланици,

#Љубомир #Т #Грујић #Устав #Крађа #Глас #Бирачи #Скупштина #Суд
Љубомир Т. Грујић























Пише: др Љубомир Т. Грујић



Једино у српском/Србском језику, међу језицима свих јужнословенских народа, постоји савршен правопис који може да се остварује само српском/србском ћирилицом:

Пиши као што говориш, читај као што је написано.

 У Уставу је све јасно написано. 

24. априла 2016. године су били одржани последњи избори за народне посланике. Одржани су по противуставним одредбама Закона о избору народних посланика. Народној скупштини је било предлагано (07.06.2016, Бр. 07-3432/12; 25.01.2017, Бр.07-1765; 03.10.2017, Бр. 07-1765/17; 17.09.2018, Бр. 07-1765/17; 06.03.2019, Бр. 07-1765/17; 11.09.2019, Бр. 07-1765/17; 05.11.2019, Бр. 07-1765/17) да те неуставне одредбе у члановима 81-83 Закона о избору народних посланика усклади с Уставом. У њима се озакоњује лоповлук - крађа гласова бирача, неравноправност пред законом лица која се кандидују за народног посланика, непоштовање слободног опредељења бирача и озакоњује се његово самовољно преиначавање.  Те одредбе закона противуставно утврђују партократију, самовољу, противуставна деловања председника владајуће странке, уништавају демократију, слободу, једнакост грађана пред законом, одбацују Устав. Упркос свим овим чињеницама, с којима су били упознати и председник Републике као лице које се заклело да ће да брани Устав и слободе, и Уставни суд као институција успостављена да штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе, Народна скупштина још није, у току четири године, ускладила с Уставом те противуставне чланове Закона о избору народних посланика.  Без образложења.

На основу 1. става члана 166 да Уставни суд штити уставност и законитост, људска и мањинска права и слободе, 1. става члана 167 да је он меродаван да оцени сагласност закона с Уставом и 3. става члана 168 да свако физичко лице има права на иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости, Уставном суду је била поднета иницијатива да оцени уставност и законитост чланова 81-83 Закона о избору народних посланика (14.11.2017., Бр. 1У3-216/2017). Тај документ је истовремено био достављен Народној скупштини. У Образложењу је било показано да су ти чланови Закона о избору народних посланика супротни владавини права, демократији, људским правима и слободама (чланови 1 и 3 Устава),  да се непосредно примењују (члан 18 Устава), да су супротни људском достојанству, које је неприкосновено и сви су дужни да га поштују, и остваривању слободе, једнакости сваког појединца (члан 19 Устава), да смо пред Уставом и законом сви једнаки (члан 21 Устава) да је психички интегритет лица неповредив (члан 25 Устава), да се јемчи слобода мишљења и изражавања (члан 46 Устава) и да су супротни да свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених  гласова (члан 80 Закона о избору народних посланика)

Мало веће Уставног суда у саставУ судија Татјана Бабић, председник Већа и судије Сабахудин Тахировић и др Драгана Коларић, чланови Већа, је донело ЗАКЉУЧАК (07.12.2018, Бр. IУз-216/2017): „Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и „законитости“ одредаба чл. 81, 82, и 83 Закона о избору народних посланика“.  Мало веће Уставног суда није навело уставноправне одредбе на основу којих закон може, сме, да озакоњује: лоповлук - крађу гласова бирача; неравноправност пред Уставом и законом лица која се кандидују за народног посланика; непоштовање, одбацивање и омаловажавање слободног опредељења бирача и самовољно преиначавање опредељења бирача. Није навело јер такве уставне одредбе не постоје нити могу да постоје у Републици Србији нити су прихватљиве за Србски народ нити за све држављане Републике Србије (осим можда за чланове Малог већа Уставног суда, ма да верујем да и за њих нису прихватљиве, па се питам како су могли да одбију иницијативу и то не наводећи уставноправне одредбе на основу којих су утврдили да «иницијатива не садржи уставноправне утемељене разлоге за оспоравање одредаба чл. 81, 82 и 83 Закона о избору народних посланика“ како наводе у свом Образложењу. ).

Последица таквог става Малог већа Уставног суда и одбијања Народне скупштине до сада да усагласи те чланове Закона о избору народних посланика данас постаје све очигледнија гледаоцима РТСа. У својим емисијама РТС износи мишљења разних људи да би цензус од 5% било добро да се снизи на 3% или да није добро да се уочи избора мења изборни закон. Је ли то била тактика Народне скупштине да одуговлачењем четири године створи ситуацију за такав аргумент? Избори још нису расписани. Народна скупштина је четири године имала довољно времена да проучи своју улогу и свој задатак да је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији.и да га извршава по Уставу. Зато она има довољно времена још увек да усклади чланове 81-83 с Уставом, а не да створи ситуацију за пијачна ценкања да ли треба да буде цензус од 5% или од 3%  (по ком критеријуму и по којој уставној одредби да се уводи цензус уопште?), већ да у потпуности и доследно извршава свој задатак. Ако дискутанти, предлагачи, не спомињу Устав већ га потпуно игноришу, Народна скупштина тим пре је обавезна да покаже поштовање Устава а Уставни суд да доследно, правично, праведно, извршава свој задатак по Уставу и то поштујући суштину, а не да је одбацује као што је учинило Мало веће Уставног суда.
Народна скупштина је 03.06.2016. потврђивањем мандата изабраних народних посланика конституисана. Од  03.06.2020. досадашњи народни посланици немају више посланички мандат добијен на изборима 2016. године. Њима мандат истиче 02.06.2020. године.

Председник Републике је обавезан да  распише изборе за народне посланике 90 дана пре истека њиховог мандата, тј. (ако сам тачно срачунао) 02.03.2020.г.




Народна скупштина има још око 40 дана да усклади противуставне чланове 81-83  Закона о избору народних посланика с Уставом и да они ступе на снагу пре расписивања нових избора за народне посланике. У супротном значи да  народни посланици владајућих странака, Српске напредне странке (104 посланика), Социјалистичке партије Србије (22 посланика), и Партије уједињених пензионера Србије (9 посланика) са својих 135 народних посланика од 250 народних посланика, а под руководством противуставног двоструког председника: Републике и Српске напредне странке, настављају, као владајућа већина народних посланика, да саботирају Устав, да руше државу, подржавају и штите председника Републике непокретањем уставног поступка његовог разрешења због његових повреда Устава с тешким последицама, већ подчињавају Народну скупштину његовој самовољи и настоје да изборима по противуставним члановима Закона о избору народних посланика и даље остану народни посланици с још већим бројем посланика из њихових странака. Циљ им је промена Закона о народној иницијативи и референдуму да би се срозао значај, изиграо смисао и обезвредио референдум. Тиме би стекли могућност да промене Устав без народне сагласности. 

Народни скуп одржан пред Домом Народне скупштине 15.09.2018. године је својом Одлуком тражио од Народне скупштине да усклади  чланове 81-83 Закона о избору народних посланика с Уставом и предложио могуће решење.  Народна скупштини нити је утврдила боље решење нити је прихватила то решење у складу с Уставом! 

Ако председник Републике распише изборе за народне посланике по противуставним члановима Закона о избору народних посланика онда он делује против Устава, још дубље одбацује Устав, гази немилосрдније своју двоструку заклетву, појачава своје узурпирање положаја и функције председника Републике,  настоји да насилно примора народ да учествује на расписаним изборима по противуставном Закона о избору народних посланика, уништава вредности ове државе и народа. Створио би ванредно стање у држави.

РАДИ УСТАВНОГ МИРНОДОПСКОГ РЕШАВАЊА НАСТАЛЕ СИТУАЦИЈЕ,
А НА ОСНОВУ ЧЛАНА 56 УСТАВА ПОДНОСИ ВАМ СЕ

П Е Т И Ц И Ј А
А) Да Народна скупштина:

  1. усклади Закон о избору народних посланика с Уставом /Народни скуп је био захтевао од  Народне скупштине да усвоји следећи предлог (17.09.2018, Бр. 07-1765/17) ако не нађе боље решење):  „Да за сваког кандидата за народног посланика треба да се скупи исти број потписника (на пример: две хиљаде потписника, један потписник може да потпише само за једног кандидата) без обзира колико је кандидата на изборној листи да би се испоштовало уставно право на једнакост свих грађана пред Уставом и законом (1. став члана 21 Устава), и да свака листа добије онолико мандата колико је сразмерно добијеним гласовима те да се избришу садашњи чланови 81-83 тог Закона да би се укинуло противуставно озакоњење крађе гласова, неравноправност пред законом лица која се кандидују за народног посланика, непоштовање слободног опредељења бирача и да би се укинуло озакоњење његовог преиначавања/,

  1. смени Републичку изборну комисију – РИК и изабере нову РИК пре расписивања избора,

  1. усклади Закон о избору председника Републике с Уставом ради задовољења уставног захтева члана 111 Устава, који гласи:
Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије“,  
/Народни скуп је био захтевао и  да Народна скупштина усклади с Уставом прве ставове чланова 18 и 19 Закона о избору  председника Републике, који гласе, следствено: 

«За председника Републике изабран је кандидат који је добио већину гласова бирача који су гласали.», 

 «Ако ни један кандидат не добије већину гласова бирача који су гласали, гласање се понавља у року од 15 дана од дана првог гласања.»,

и да се избрише 1. став члана 18, а ако Народна скупштина нема боље решење онда да усвоји и озакони  следећи текст у складу с чланом 111 и с последњим ставом члана 112 Устава да председник Републике командује Војском Србије:  

«За председника Републике је изабран кандидат који добије више од половине броја  гласова свих бирача уписаних у бирачки списак. 

Ако нико од кандидата то не добије, у року од 60 дана се расписују нови избори за председника Републике на којима не може да учествује ни један кандидат из првог изборног круга. Изабран је кандидат који добије више од половине броја гласова свих бирача уписаних у бирачки списак.

Ако и после другог изборног круга гласања нико од кандидата није добио довољно гласова, онда, Генералштаб Војске Србије у року од 30 дана именује за председника Републике држављанина Републике Србије, који је последњих 10 година живео у Србији и који није  био кандидат за председника Републике у претходна два изборна круга. Та личност у Народној скупштини полаже јавно председничку заклетву народу после чега га Народна скупштина проглашава (инаугурише) за новог председника Републике.»/,

  1. покрене уставни поступак разрешења председника Републике Александра ВУЧИЋА, да га ефиксно спроведе по Уставу, због његових повреда Устава с тешким последицама по државу и народ, кршења двоструке председничке заклетве и губитка легитимитета,

  1. распише изборе за председника Републике и локалне изборе.

Б) Да председница Народне скупштине Маја ГОЈКОВИЋ изнесе ову петицију пред Народну скупштину и омогући народним посланицима слободно гласање о свакој њеној тачки.

Ако Народна скупштина и/или председница Народне скупштине Маја ГОЈКОВИЋ и сада одбија неки од ових предлога онда на основу члана 56 Устава тражим да Народна скупштина и/или председница Маја ГОЈКОВИЋ, следствено, јавно образложи своје одбијање. 
Београд,
14.01.2020. г. тј.
С поштовањем,


Др Љубомир Т. Грујић,
редовни професор у пензији, 
овлашћен да иступа у име Народног скупа,
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Љубомир Т. Грујић: БОЈКОТ противуставних избора! - КМ Новине

Љубомир Т. Грујић: БОЈКОТ противуставних избора! #Bojkot #protiustavni #Izbori #Srbija #Proleće #Vlast #Ostanak #Opstanak #Kosovo #Metohija #Izdaja #Beograd #Srbija #kmnovine За ову власт следећи избори су или потпуно завладати или пропасти, а за Србију су потпуно пропасти или зауставити пропадање и отворити могућности за опоравак, следствено.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Љубомир. Т. Грујић: Уништавање референдума, Србије и слободе народа - КМ Новине

На позив КМ новина др Љубомир Т. Грујић за наше читаоце пише сажети извод из званичног дописа Народној скупштини од 05.11.2019.г. Референдум је општенародно гласање. Он се заснива на праву народа да народна већина одлучи о предлогу изнетом на референдум за гласање са ДА или НЕ . Гласање на референдуму је тајно.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Вучић сматра да је ослобођен одговорности за своја противуставна дела - КМ Новине

Вучић сматра да је ослобођен одговорности за своја противуставна дела Изјавом да народ жели "границу са Косовом" а да није желео да прихвати "разграничење" Вучић је показао колико себе сматра изнад закона, Устава и личне двоструке заклетве током ступања на место Председника Србије са кога треба да одступи што хитнијом оставком, сматра проф.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине