Вести:

среда, 27. новембар 2019.

Браћа Маниташевић из Велике Хоче нова имена на списку српских жртава са КиМ - албански терор још увек траје

среда, 27. новембар 2019. | Уреднички колегијум 0

Самоодбрана је злочин, али само ако сте Србин који се брани јер жели да сачува живу главу у тренутку када албански терористи покушавају да га киднапују или убију.

Никола Маниташевић, штрајковаће до смрти не би ли ослободио брата

Због једног од тих Срба, Љубише Маниташевића из Велике Хоче, његов брат Никола одлучио је да штрајкује глађу до смрти. У овом тренутку он се налази испред амбасаде Мађарске у Београду и упркос чињеници да су медији о овоме извештавали, њему се још увек није јавио нико да са њим поразговара, пружи му подршку или покуша да изнађе праведно решење односно, да спречи да Србина који се бранио од покушаја шиптарских терориста да буде киднапован и највероватније, убијен.

За КМ Новине Никола је потврдио да је започео штрајк глађу и да је одлучио да издржи до краја па макар га коштало живота. 

"Ја сам већ испред мађарске амбасаде и осећам се јако лоше. Ово што се дешава мени и мојој породици, не дај Боже никоме" каже он.

Мало је оних који могу да схвати суштину ових речи. Оне свакако значе да се ови људи налазе у великој муци али то није само тренутак. Они су живели у време албанског терора од кога у Метохији никада није било довољно заштите. Опстали су најчешће личном упорношћу и личној борби да сачувају своја вековна имања и своју земљу, често ризикујући своје животе. На крају долази тренутак када одбрана голих живота може да их скупо кошта јер, када су Срби у питању, и самоодбрана је злочин. А нападачи, шиптарски терористи који нису успели да изврше злочин, проглашени су "особама" и жртвама.

Маниташевић каже да га "више мучи неправда" него исхрана са којом се мучи и пре него што је ступио у штрајк глађу.

"Не једем редовно већ два месеца и смршао сам 10 килограма за то време. Погодила ме је вест о томе да ће мој брат бити изручен, то ме је јако погодило" каже Никола.

"Дошао сам овде да спречим изручење а да ли ћу успети, то не знам. Могу само да се надам. Љубиша је све то урадио у самоодбрани и сви се сада питамо - од када је то самоодбрана злочин"?

Никола додаје да би сви пријатељи и родбина дошли да протестују испред амбасаде али се надају да ће разум преовладати и да до таквог апсурда неће доћи али да "ништа веће од слободе мог брата не постоји али ту је потребна помоћ државе" каже саговорник КМ новина.

#Љубиша #Маниташевић
Љубиша Маниташевић се већ налазиу притвору у Мађарској

Међутим, Канцеларија за КиМ је одбила да одговори на било каква питања медија везана за подршку и помоћ Србима на КиМ, конкретно Љубише Маниташевића. 

Оно што покушавају да прећуте јесте да је оптужница подигнута 2015. године а потерница расписана у мају ове године, дакле тек након постизања Бриселског споразума и предаје државних надлежности у руке шиптарским сепаратистима. А они су то брже-боље искористили да започну лов на Србе који су преживели њихове терористичке нападе и у њима, у самоодбрани, ранили или повредили нападаче за које се Међународна заједница обавезала да ће их разоружати и расформирати одмах након окупације.

Љубиша је 28. јуна 1999. кренуо са својим братом од стрица и његовом женом, возилом холандских војника КФОР-а из Велике Хоче у болницу у Ораховцу. Снаји, која је била трудна, у ораховачкој болници су јој дали инјекцију и рекли брату да набави још једну. Љубиша пошао ка апотеци ван круга болнице, без пратње. Постоји сумња да је лекар обавестио терористе јер како би иначе могли да припреме заседу унапред? Испред апотеке чекала су га четворица припадника терористичке тзв "ОВК", а иза њих кола са аутоматским оружјем. Почели су да га вуку. Из пиштоља који је носио са собом у самоодбрани је опалио најпре у ваздух, а пошто није успео да растера нападаче, пуцао је поново. Једног нападача је ранио у раме, а другог у стомак. Тек тада су се разбежали.




Љубиша се одмах предао припадницима КФОР-а . У притвору, у Призрену, провео је 67 дана. Био је пресрећан не само зато што је спасао живу главу, већ и зато што никог није убио. "Да јесте, Љубиша не би могао да живи с тим" - изјавио је раније Никола.

Приликом припрема за окупирање Косова и Метохије Владе земаља које су предводиле НАТО агресију, обећале су да ће им један од првих задатака бити да разоружају и расформирају албанске терористе. То се није догодило упркос чињеници да је највећи број масовних убистава, киднаповања, прогона и уопште геноцида над Србима, вршио управо у то време, пред очима оних који су два и по месеца раније упослили сав свој војни капацитет да наводно "спрече етничко чишћење" а у ствари су га само спроводили над Србима.

Небројено је много српских, неалбанских али и албанских жртава и готово да нема човека на Косову и Метохији који након јуна 1999. није претрпео неку врсту физичког или вербалног напада а да то нико није забележио. Као да се само смрт рачуна у злочине када се они чине над Србима. А у последње време сведоци смо да медији, будући плаћени да извештавају у корист политичких страна, прикривају и ублажавају чак и покушаје убистав (срећом, убистава није било претходних година иако су забележени бројни покушаји).

Натпис крај кога Никола Маниташевић штрајкује глађу

Уколико се догоди да Никола истраје у својој намери и подлегне последицама штрајка глађу или његов брат буде изручен сепаратистиким илегалним органима који нису до сада казнили ни решили ни један злочин над Србима, биће то нова имена на списку српских жртава терора Арнаута, западних Влада али овај пут и уз саучесништво владе у Београду која је Бриселским споразумима омогућила да започне лов на Србе који су већ једном успели да избегну судбину жртве.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине