Албанска певачица Аљбана Азизи снимила је непримерен спот на рушевинама Храма Светог Николе у Новом Брду где је обнажена, са још неколико девојака обучених у албанску ношњу промовисала своју нову песму, пише Политика, али...

#Црква #Ново_Брдо #Свети #Никола #Скрнављење "Албанци #Шиптари #Косово #Метохија #Екуменизам #Лаж #Зло #Косово, Метохија, Србија

Из шиптарског видео-спота

Новобрдска тврђава и порушени храм у последње време су више пута оскрнављени.

Противно свим, и локалним и међународним законима, без дозволе Српске православне цркве и Срба који чине већину у Новом Брду, албанске сепаратистичке власти су новцем који је издвојила Немачка амбасада из Приштине започеле радове на обнови црквеног комплекса, наводи Политика.

Kад су их окончали дошли су, у јуну, тадашњи квази-премијер, неосуђени ратни злочинац и коалициони партнер Александра вучића на КиМ, Рамуш Харадинај и немачки илегални "амбасадор" Kристијан Хелт те објавили да је реч о католичкој цркви, које аутор Политике назива "регуларним" титулама изостављајући безакоње које чине. Стручна јавност и Српска православна црква су оштро реаговали, малтер се на нестручно окрпљеним зидовима није ни осушио, а у цркви су се појавили бискупи Ђерђ Дода и Зеф Гаши.

„Ми смо овде били пре религије“, закључио је бискуп Дода, присвајајући ову цркву, иако се недалеко одатле налази католичка црква коју је користило становништво средњовековног Новог Брда.

Немачки "амбасадор", суочен са научним доказима, никада није одговорио на више пута поновљена питања „Политике“ где је он заправо био, у православном или католичком храму?

Ако се целој овогодишњој историји понижења на Новом Брду дода сурова прошлост некадашњег седишта српских Митрополита, похаре под Турцима, претварање у џамију, рушење у земљотресу, истраживања у прошлом веку, пљачке и разношење остатака богатог наслеђа Црква Светог Николе је осетљива тачка на којој се јасно виде и џелат и жртва, патетично пише Политика која истовремено - признајући "титуле" свима који ту светињу скрнаве, од "премијера" Харадинаја, преко "амбасадора" Хелта до "владике" Теодосија управо на један изопачени начини даје легитимитет да то чине јер се баве - својим послом. Јер, до доласка свих ових на власт и своје "позиције" овакве ствари се нису дешавале овако јавно, бахато, смело и често. Ипак, Политика наставља да се представља "бранитељем" док заправо брани насилнике не нудећи нити наводећи праву страну која је оштећена а то сигурно нису сарадници шиптарских сепаратиста.

Тако пише да ништа од свега реченог не мора бити јасно Швајцарској држављанки Аљбани Азизи, само није могуће да у тој уређеној земљи није научила да затражи дозволу за снимање.

Сличан поступак пре пет година имала је и певачица Ера Истрефи у Храму Христа Спаса у центру Приштине. Полугола је плесала на тамној страни свога спота док је лепу страну своје композиције оставила за неке друге зграде и просторе. Дугачак је списак свих који се залажу за рушење или промену намене цркве: универзитет, интелектуалци, студенти, политичари тврде да је реч о „Милошевићевом пројекту“ иако је позната ствар да је Милошевић био против изградње цркве. Шта год да се узме као оправдање на оваквим местима ломиће се судбина односа Срба и Албанаца.

Али остаје и кључно питање: због чега ове урбане, слободне и младе Албанке бирају цркву за своје наступе. Шта их привлачи тамо, како спајају своју модерност са објектима који се нападају као симболи туђег присуства и доминације?

Нека врста награде свакако постоји. Тако "Радио-телевизија Kосова" емитује спот Албане Азизи у ударним терминима. Програм јавног сервиса кроз сепаратистичке (које Политика назива "косовским") поразе плаћају и косовски Срби јужно од Ибра остављени од стране државе Србије (којој и Политика на овај начин служи у таквом настојању не наглашавајући да тај порез не плаћају добровољно) иако га готово и не гледају, али ко брине о томе, јер се нико и не пита кога спот вређа и чија је црква у којој се певачица налази.

Прво се водила кампања да је то албански храм који су преузели Срби, али изгледа да у то Kатоличка црква и Албанци нису сигурни. Да је албански храм, као што тврде, свакако би било неке реакције. За српску православну цркву, храм је без обзира на стање у ком се налази, светиња. У његове темеље је положена повеља, а у православљу нема десакрализације: једном саграђена црква заувек остаје црква.

Огавно је да ауор Политике без устезања пише "нова косовска администрација" без прецизирања да се ради о сепаратистичким квази-институцијама наметнутим на незаконит начин које и данас тако функционишу, сматрају да су Срби нестали, јер је иза етничког чишћења 1999. године остао празан простор, а на њему споменици од средњег века до НАТО бомбардовања. Према том наслеђу она се односи као да су Срби неки давно нестали народ, као на пример Римљани.

С Новим Брдом и Црквом Светог Николе је нешто другачије, јер се српска имања наслањају на зидине овог храма и комплекса, живе ту уз њега. Њихово понижење је највеће, а подизање прага тог понижења не престаје већ 20 година.

У закључку текста који преносе медији, ван сваке памети се наводи да је против оваквог, демонизованог понашања, "једини начин отпора безусловно трпљење".

Дакле аутор Политике, Живојин Ракочевић, не сматра да се власти државе Србије морају енергично потрудити да се пронађе начин како би се са оваквим злоделима Шиптара престало јер то чине, гле, управо њихови највећи инострани пријатељи - представник немачке државе и коалициони партнер у локалној власти сепаратиста, Рамуш Харадинај!

Пре свега је то зато што и сам учествује управо у тој власти и налази се на платном списку и шиптарских сепаратиста, због чега мора много да води рачуна када и због чега реагује а када то не чини иако би (и лично) морао, а исто тако и наспрам српских власти које све то допуштају да се дешава јер пре него што је актуелни режим заузео власт у Србији, овакве ствари су биле незамисливе.

Ракочевћ тако не п(р)озива сепаратистичку власт да поштује и штити оно што је узурпирала ако жели да себе представи у цивилизованом руху, па чак се то не захтева ни од иностраних мисија и организација надлежних за "заштиту" којечега на Косову и Метохији али ни од узурпатора Епархије рашко-призренске на чијем су челу Теодосије и Савања Јањић - чији је лини пријатељ и сарадник управо Ракочевић, већ се на готово умоболан начин захтева једино од понижених да срамоту и даље "безусловно трпе". Дакле, тражи се једина форма понашања која је омогућила да се све ово дешава и која ће омогућити да се такво стање и зацари. Свеједно, Политика то преноси.

КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК