Вести:

недеља, 27. октобар 2019.

НЕЋЕ МОЋИ: Страна правде и слободе

недеља, 27. октобар 2019. | КМ новине 0

Ако Срби деведесетих година нису били на страни правде и слободе, шта је требало да раде и како да се понашају? Да сами себи ваде бубреге и срца?

#Srbi #Pravda #Srbija #Rat #devedesete #Žrtve #kmnovine
Правде за српске жртве нема јер аутошивинисти кажу - били су на супротној страни / Фото: ДВ


















Пише: Филип Родић



Дачић се руковао с Мадуром - првобитни је наслов под којим је Н1 известила о учешћу шефа српске дипломатије Ивице Дачића у раду управо одржаног Самита несврстаних у Бакуу. Из неког разлога, Мадуро је истакнут у наслов, иако је тек један у низу шефова држава са којима се Дачић сусрео и, вероватно, руковао, укључујући и домаћина, председника Азербејџана Илхама Алијева, председника Ирана Хасана Роханија, или председника Кубе Мигела Дијаса Канела. Мадура је требало посебно истаћи вероватно због тога што је он тренутно највећи трн у оку америчке администрације, иако ни Рохани, ни Дијас Канел не заостају много. Мадуро је толико споран да је доскорашњи амбасадор Сједињених Држава Кајл Скот због принципијелне подршке коју му је Србија пружала у супротстављању државном удару и нелегалном преузимању власти рекао како смо на "погрешној страни историје".

Испоставља се, међутим, да према евроатлантистима Срби нису на "погрешној страни историје" само када се о ради о Мадуру и Венецуели, него и када су они сами у питању. Тако нас, поводом обележавања ослобађања Београда у Другом светском рату, Сафета Бишевац обавештава, и у својој колумни и током гостовања на горепоменутој телевизији, да су Срби током ратова деведесетих били на "погрешној страни", односно да тада нису били "на страни правде и слободе". Ајде и да прихватимо да би због неког опортунизма Срби у случају Венецуеле, Мадура и његовог ривала Хуана Гваида могли да одбаце принципијелност и из рачуна одаберу ону страну историје која је по вољи Вашингтона, али како би могли то да учине када су они сами у питању? Која је то "права страна" на коју је српски народ могао да стане током грађанских ратова који су потресали бившу Југославију? На страну "младе хрватске демокрације" која их избацује из устава? За дом спремне ХОС-овске бојне "Рафаел витез Бобан"? Исламистички декларисаног Алије Изетбеговића и његове јединице "Ел муџахид" или неке друге бојне из састава Армије БиХ? Да се на страни Хашима Тачија, Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаја боре за независно Косово и српске органе? Како би то изгледало? Да ли би требало да се сами кољу, черече и ваде себи срца и бубреге? Потпуно је нејасно како је то Сафета Бишевац замислила да се српски народ током деведесетих постави против самог себе. Можда је требало да Србијанци одбију избеглице из Хрватске и БиХ и врате их одакле су дошле? Да им уведу санкције и ускрате сваку помоћ у преживљавању?

Посебно је питање о каквој се "правди и слободи" говори. Да ли се данас, деценијама после ратова, може рећи да Срби у Хрватској, Федерацији БиХ и на окупираном Косову уживају у "правди и слободи"? Ако је одговор потврдан, онда се ради о заиста чудном схватању ових појмова, па можемо објаснити и гунђања због третмана који националне мањине уживају у Србији. У том случају, Срби су и у Другом светском рату били на погрешној страни, јер су се и тада борили против истих оних против којих су устали и деведесетих година. Ако је одричан, онда су се имали за шта борити деведесетих.

Филип Родић, аутор
Држи нам се и лекција о томе како би њој "необично драг празник", 20. октобар, требало да обележавамо подсећајући се како Београд нису ослобађали само Руси, него и други народи СССР-а, и не само Срби, него и остали југословенски народи. Ово је истина. Било је и припадника других националности у војскама чију су огромну већину чинили Руси и Срби. Били су ту, примера ради, и Марко Месић и пресвучене усташе из његове "Вражје дивизије" после колапса пред Стаљинградом. Оваква идеја равна је бисеру Колинде Грабар Китаровић са обележавања годишњице почетка Другог светског рата, када је свету открила да су Хрвати били "најантифашистичкији" народ тог времена, упркос томе што их се, према немачким проценама, још 1. априла 1945. на страни нациста борило три пута више него што их је било у партизанима током целог сукоба.

По овој логици, дакле, свако ко је деведесетих устао у одбрану српског народа био је на страни неправде и неслободе, а добри су само они други, они који су мислили да по правди Срби не заслужују никакав бољи третман од оног који су им нудили Туђмани, Изетбеговићи и Тачији. Доиста, нема бољег описа за таквог Србина од оног који је дао Зоран Ћирјаковић - аутошовиниста.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Новости    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Kosovo #Metohija #Ljubožda #opština #Istok #Srbija  #kmnovine

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине