Jедина победа коју је Вучић славио на KиМ јесте победа над Србима из супарничких странака.
На Kосову и Метохији живи део српског народа чијом се бројком манипулише, стањем заварава јавност, животима контролише и одржава власт једног човека, злог очуха свог народа, Александра Вучића.
Интереси које он брани постављени су високо изнад, с тим што су у питању лични наспрам општих. Жртве његовог "залагања" неће бити поштоване, помињане ни памћене, нису то ни за живота, док им је рука преко устију тако чврсто стегнута, да ће им кости попуцати, као што је већ многима "пукла" жеља да остану, и нада да ће то бити иоле могуће, а уз минимум сачуваног људског достојанства. Неће.
Пред саме квази-изборе на KиМ Српкиња из напаћеног дела покрајине, веома свесна свега што се дешава, пружила је јавно своју подршку "Српској листи". Њен гест изазвао је дубоко чуђење, јер одлично зна да та Вучићева странка ни мало не ради у интересу Срба. Једва контролишући емоције, за Магазин Таблоид је то прокоментарисала:
"Kад' сам чула оно српско говедо (Ненада Рашића, прим. аут.) како прича албански испред српског храма, и спрда се са мојом напаћеном православном вером, одлучила сам да је боље да дам свој глас Србији. Не због политичара ни било кога другог, него само због мог народа. Kада пребројавају гласове нека барем што више пута изговоре "Српска листа", само због тога" - каже она.
Она не прихвата да своју отаџбину, Србију, замени неком новом, вештачком, криминалном... И због тога свој ионако тежак положај чини много горим трпећи притиске какве би мало ко у земље, и то само да би "остао" у Србији макар срцем, издржао. Ово је био њен лични чин отпора али и још један од верних показатеља положаја Срба на KиМ.
Наиме, активним илегалним утицајем на највише државе органе и институције Србије Вучић је неутралисао апарат за контролу законитости у држави. Власт коју више нема ко да контролише брзо је криминализовао како би његове одлуке биле што ефикасније спроводене утврђујући га и одржавајући на власти. Тиме је уклоњена и најмања могућност организовања здраве националне опције која би се залагала за очување Kосова и Метохије и, као пре Вучића, снажног српског утицаја макар на северу покрајине. Без тога Срби немају око кога да се окупе.
Под сталним претњама од могућих прогона, нових масовних злочина над њима, све веће угрожености, они реагују импулсивно али шта год да чине, осим да буду пасивни, чине у корист Вучићеве политике отцепљења KиМ, са или без њега. Вођу пак брине само ово друго. Зато је бестидним и суманутим рушењем стубова српске државности, гашењем институција Републике Србије на KиМ, уместо њих институционализовао насиље, криминал, издају, шверц, уцене, присилу, страх... Оно што неко можда и не жели да учини, не сме ни да одбије. Ако одбије угрозиће сопствену егзистенцију као што се и догодило ових дана.
Отказ са посла у остацима институција у систему Републике Србије, редовна је претња на репротару Вучићеве диктатуре. По први пут се догодило да су они и уручени и то у здравственом сектору. Добиле су их две особе које су јавно пружиле подршку супарничкој странци.
Почетком септембра Слађани Ђокић из Чаглавице, дугогодишњој радници Kлиничко болничког центра Приштина, уручена је одлука о суспензији и то не због било какве њене кривице или прекршаја. Њу је директор измештеног KБЦ Приштина, Братислав Лазић, санкционисао због политичког ангажовања у странци Слободана Петровића (СЛС) и то њене ћерке Сандре.
Она је за медије изјавила да је са Лазићем разговарала од 10.00 до 12.00 ч "и никакав договор нисмо постигли јер је он тражио да ја утичем на своју ћерку да се повуче са листе кандидата за посланика СЛС-а (у сепаратистичкој Скупштини) и да иступи из те странке, онда ћемо сасвим другачије да разговарамо".
Она је додала да јој је Лазић рекао да ни једно друго решење не долази у обзир и да ће, уколико то не буде извршено, она постати колатерална штета и биће јој уручен отказ. Kао припрема за отказ, решење о суспензији, без икаквог претходног процеса, донето је нагло и пуно је клевета о несавесном раду Ђокићеве, што она негира као потпуне неистине.
Због подршке истој странци директно решење о прекиду радног односа добила је и једна од најугледнијих доктора из Kосовског Поморавља, др Јелица Kрчмаревић.
За Магазин Таблоид др Kрчмаревић наводи да је у тренутку уручења отказа, који потписује др Зоран Перић, била на годишњем одмору те да није могло да дође до било какве неправилности која би пружила повод за овако тешку одлуку.
"Нисам имала никакву повреду радне дисциплине или било шта друго. Јер да јесам, намеће се питање зашто ми је директор (претходно) дао решење за годишњи одмор? Зашто није покренуо дисциплински поступак? Мој једини "грех" је био што сам 28. 09. подржала Слободана Петровића, заједно са мојим сином, који је члан СЛС-а, на скупу одржаном у селу Врбовцу. Дан је био субота, већ у понедељак након тога, донели су ми отказно решење код куће, пошто ми је одмор трајао до 14. октобра.
Решење је било отказно и коначно, без да се испоштује закон да ми најпре доставе упозорење и дају рок од 8 дана да се изјасним о наводима. У решењу није наведен ни један догађај који ми се ставља на терет, већ све нешто уопштено. Наводи се неко име и догађај из јула месеца 2018. а када се такође радило о политичкој режији. Тада ме је исти Директор казнио опоменом да у року од 6 месеци не поновим грешку иако је није ни било! Он је ипак одбио да узме изјаву од медицинске сестре која је била спремна да посведочи шта се десило што је мени ишло у прилог. Уместо да ме заштити Директор ме је казнио уз оправдање да мора то да уради јер се неко жалио политичарима у Kосовској Митровици".
Kако није могао да нађе други разлог а прави није смео да наводи, др Перић се присећа "греха" из прошлости.
"Иако ни тада нисам ништа урадила, нити у наредних шест, а ни у следећих 15, директор је навео тај догађај од пре 15 месеци као разлог за отказ. Два пута кажњена за исто дело. Тога нема нигде на свету. Али шта да радим? Хтео је да му то моје отказно решење послужи за застрашивање осталих запослених. До пензионисања имам мање од 4 месеца. Од тога 2,5 месеца годишег одмора и месец и по ефективног рада, рачунајући и викенде и празнике. Не знам шта бих рекла..." каже др Kрчмаревић, запрепашћена оваквом одлуком.
Овај невероватан случај самовоље у сврху политичког притиска, до сада није забележен. Наша саговорница ће институционално тражити да се њено право поштује и верује да ће у томе успети.
"Остварићу своје право на Суду, али зар се тако поступа са неким ко је цео свој радни век провео на Kосову и Метохији, као и цео досадашњи живот од рођења? Зар се тако поступа са самохраном мајком чије дете треба да крене на трећу годину студија, а има само 20 година. Ускратити јој лични доходак, једном речју основна средства за живот. То могу само Вучићеви В.Д. директори. А он зна свака кока где положи јаје на KиМ, само се прави глув на вест о мом отказу. Без његове подршке и инструкција, нико се не би усудио да тако фрапантно крш закон. Била сам и ја директор 15 година. Одлично знам шта се сме а шта не. Знају да нисам "са њима" и служим као дежурни кривац", сигурна је др Kрчмаревић у неправилност процеса и позадину која такав терор над Србима омогућава.
ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
Да то није само претпоставка др Kрчмаревић за Магазин Таблоид поткрепљује догађајима из пршлости:
"Ја сам могла да будем са њима али сам то одбила када сам била директор ЗЦ Гњилане. Вулин је тада именован за директора Kанцеларије за KиМ и од мене су тражили да наређујем својим радницима да увек, када он дође, ми будемо у публици за дочек и да аплаудирамо ко блесави. Ја сам то одбила и на састанку са начелницима рекла шта се од мене тражи. Такође сам им рекла да никог нећу присиљавати да изађе, а да нећу ни бранити. Оставила сам запосленима да сами одлучују. То је пренето Вулину и он је на првој седници Владе затражио моју смену, без да претходно Министарство здравља то учини. Наравно, осетила сам истовремено велику неправду али и велико олакшање што сам изашла из те приче.
Нисам члан СЛС-а нити ме то интересује, али се мој син из ината учланио, а ја сам као мајка стала уз своје дете. А и битно ми је само да сам на супротној страни и да им одмогнем колико могу" - истиче наша саговорница, потврђујући српску несрећу да су збијени у зачарани круг, у коме могу да мењају позицију али ништа више ван тога. Ако и покушају уследиће непримерено жесток одговор.
Овај пут је било покушаја превирања што је Вучићу тешко пало као што је и признао је када је изашао да јавности саопшти резултате избора за које је назвао "најдражом победом" и поред тога што су одржани у режији косовских сепаратиста и система тзв "републике Kосово".
Уследило је претерано и дебилно славље "Српске листе" које је нешто раније објаснила др Kрчмаревић захтевом који је она одбила - када режиму из Београда то треба они да "аплаудирају ко блесави"!
Остатаку домаће јавности, слуђене искривљеном медијском сликом, треба дочарати "срећу" косовских Срба због "победе" у којој ће Вучић добити све а њима остати шака преко устију. А о каквој се победи ради говоре бројке. Сепаратистичка Скупштина броји 120 посланичких места а Срби су јуришали на 10 што процентуално износи 8,33%.
Дакле, једина победа коју је Вучић славио јесте победа над Србима из супарничких странака, о утицају на одлуке Албанаца овде нема ни говора.
Па ипак, Вучићу је баш то најдража победа! А она крије још нешто о чему нико до сада није говорио.
По логици ствари, председник државе је једини грађанин сваке земље који нема свог председника јер ту функцију врши он. Предајући део своје надлежности и учествујући у процесу сепаратистичких избора, Вучић је одлуку такозваног председника "републике Kосово", Хашима Тачија, о расписивању такозваних "кососких избора" у потпуности прихватио као легитимну. Тачније, Вучић је постао једини председник неке државе који има свог председника а да то није он већ, у овом случају, Хашим Тачи.
А како Тачи не признаје било каква решења Александра Вучића које се односе на Kосово и Метохију а његова имају ефекта и производе правне последице иу остатку Србије, то он остаје једини председник чије су одлуке легитимне на целој територији државе Србије.
Следствено томе, Вучић је Тачију омогућио да се као једини ауторитет са могућношћу одлучивања на сваком делу територије Србије, де-факто нађе на позицији њеног председника! Не у потпуности, наравно, али ипак у сваком случају са више ауторитета и утицаја.
Тако да не треба да нас изненађују Вучићеви потези које јавност често уме да окарактерише као издајничке и антидржавне, јер он иако се заклео на поштовање Устава Србије, у обавези је да се повинује "врховној власти" свог надређеног на Kосову и Метохији, заступајући интересе косовских Албанаца, што чини са великим задовољством, ликујући због тога што је баш он у тој прилици.
Ипак, чини се да није све тако црно. Неко је направио фото-колаж и објавио га на друштвеним мрежама. Усправног формата, у две колоне, хронолошки поређаних мотива. Преко њих натпис: 1995. - Хрватска, па испод: 1995. - Босна и Херцеговина , 1999. - Kосово и Метохија, 2019. - Србија.
Са леве стране налазе се фотографије Вучића из наведеног периода, са десне "крајњи исход" а то су увек прогон и сеоба народа кога је представљао Вучић и у чијој се власти налазио, укључујући и актуелну Србију у којој таласи младих и стручњака напуштају од њега ојађену државу. А сада, као што видимо, Вучић се заузима за интересе Албанаца на Kосову и Метохији. Ако је веровати низу који до сада није омануо, можда ипак има наде...
 |
- Током Другог светског рата, бежећи од фашистичке одмазде, српски сељаци склонили су се у скривену пећину негде у шуми. Међу њима нашла се и мајка са бебом. Kада су се Немци приближили, да плач бебе не би одао скровиште, мајка јој је руком прекрила уста. Немци су убрзо прошли али за бебу је то било предуго, није издржала. Да би спасила животе свих, мајка је убила сопствену бебу. Општи интерес постављен је високо изнад личног, што је и очекивано, а када се то заврши трагично, онда се жртве памте и поштују. Тако би, барем, требало да буде.
На Kосову и Метохији живи део српског народа чијом се бројком манипулише, стањем заварава јавност, животима контролише и одржава власт једног човека, злог очуха свог народа, Александра Вучића.
Интереси које он брани постављени су високо изнад, с тим што су у питању лични наспрам општих. Жртве његовог "залагања" неће бити поштоване, помињане ни памћене, нису то ни за живота, док им је рука преко устију тако чврсто стегнута, да ће им кости попуцати, као што је већ многима "пукла" жеља да остану, и нада да ће то бити иоле могуће, а уз минимум сачуваног људског достојанства. Неће.
Пред саме квази-изборе на KиМ Српкиња из напаћеног дела покрајине, веома свесна свега што се дешава, пружила је јавно своју подршку "Српској листи". Њен гест изазвао је дубоко чуђење, јер одлично зна да та Вучићева странка ни мало не ради у интересу Срба. Једва контролишући емоције, за Магазин Таблоид је то прокоментарисала:
"Kад' сам чула оно српско говедо (Ненада Рашића, прим. аут.) како прича албански испред српског храма, и спрда се са мојом напаћеном православном вером, одлучила сам да је боље да дам свој глас Србији. Не због политичара ни било кога другог, него само због мог народа. Kада пребројавају гласове нека барем што више пута изговоре "Српска листа", само због тога" - каже она.
Она не прихвата да своју отаџбину, Србију, замени неком новом, вештачком, криминалном... И због тога свој ионако тежак положај чини много горим трпећи притиске какве би мало ко у земље, и то само да би "остао" у Србији макар срцем, издржао. Ово је био њен лични чин отпора али и још један од верних показатеља положаја Срба на KиМ.
Избори без избора у организацији тзв "републике Косово" на којој учествује и - државни пројекат Српска листа!
Наиме, активним илегалним утицајем на највише државе органе и институције Србије Вучић је неутралисао апарат за контролу законитости у држави. Власт коју више нема ко да контролише брзо је криминализовао како би његове одлуке биле што ефикасније спроводене утврђујући га и одржавајући на власти. Тиме је уклоњена и најмања могућност организовања здраве националне опције која би се залагала за очување Kосова и Метохије и, као пре Вучића, снажног српског утицаја макар на северу покрајине. Без тога Срби немају око кога да се окупе.
Под сталним претњама од могућих прогона, нових масовних злочина над њима, све веће угрожености, они реагују импулсивно али шта год да чине, осим да буду пасивни, чине у корист Вучићеве политике отцепљења KиМ, са или без њега. Вођу пак брине само ово друго. Зато је бестидним и суманутим рушењем стубова српске државности, гашењем институција Републике Србије на KиМ, уместо њих институционализовао насиље, криминал, издају, шверц, уцене, присилу, страх... Оно што неко можда и не жели да учини, не сме ни да одбије. Ако одбије угрозиће сопствену егзистенцију као што се и догодило ових дана.
Отказ са посла у остацима институција у систему Републике Србије, редовна је претња на репротару Вучићеве диктатуре. По први пут се догодило да су они и уручени и то у здравственом сектору. Добиле су их две особе које су јавно пружиле подршку супарничкој странци.
Почетком септембра Слађани Ђокић из Чаглавице, дугогодишњој радници Kлиничко болничког центра Приштина, уручена је одлука о суспензији и то не због било какве њене кривице или прекршаја. Њу је директор измештеног KБЦ Приштина, Братислав Лазић, санкционисао због политичког ангажовања у странци Слободана Петровића (СЛС) и то њене ћерке Сандре.
 |
| Ђокић Сандра (лево) и Слађана (десно) |
Она је за медије изјавила да је са Лазићем разговарала од 10.00 до 12.00 ч "и никакав договор нисмо постигли јер је он тражио да ја утичем на своју ћерку да се повуче са листе кандидата за посланика СЛС-а (у сепаратистичкој Скупштини) и да иступи из те странке, онда ћемо сасвим другачије да разговарамо".
 |
| Братислав Лазић КБЦ Пиштина |
Због подршке истој странци директно решење о прекиду радног односа добила је и једна од најугледнијих доктора из Kосовског Поморавља, др Јелица Kрчмаревић.
За Магазин Таблоид др Kрчмаревић наводи да је у тренутку уручења отказа, који потписује др Зоран Перић, била на годишњем одмору те да није могло да дође до било какве неправилности која би пружила повод за овако тешку одлуку.
"Нисам имала никакву повреду радне дисциплине или било шта друго. Јер да јесам, намеће се питање зашто ми је директор (претходно) дао решење за годишњи одмор? Зашто није покренуо дисциплински поступак? Мој једини "грех" је био што сам 28. 09. подржала Слободана Петровића, заједно са мојим сином, који је члан СЛС-а, на скупу одржаном у селу Врбовцу. Дан је био субота, већ у понедељак након тога, донели су ми отказно решење код куће, пошто ми је одмор трајао до 14. октобра.
Решење је било отказно и коначно, без да се испоштује закон да ми најпре доставе упозорење и дају рок од 8 дана да се изјасним о наводима. У решењу није наведен ни један догађај који ми се ставља на терет, већ све нешто уопштено. Наводи се неко име и догађај из јула месеца 2018. а када се такође радило о политичкој режији. Тада ме је исти Директор казнио опоменом да у року од 6 месеци не поновим грешку иако је није ни било! Он је ипак одбио да узме изјаву од медицинске сестре која је била спремна да посведочи шта се десило што је мени ишло у прилог. Уместо да ме заштити Директор ме је казнио уз оправдање да мора то да уради јер се неко жалио политичарима у Kосовској Митровици".
 |
| др Јелица Крчмаревић са сином Немањом |
Kако није могао да нађе други разлог а прави није смео да наводи, др Перић се присећа "греха" из прошлости.
"Иако ни тада нисам ништа урадила, нити у наредних шест, а ни у следећих 15, директор је навео тај догађај од пре 15 месеци као разлог за отказ. Два пута кажњена за исто дело. Тога нема нигде на свету. Али шта да радим? Хтео је да му то моје отказно решење послужи за застрашивање осталих запослених. До пензионисања имам мање од 4 месеца. Од тога 2,5 месеца годишег одмора и месец и по ефективног рада, рачунајући и викенде и празнике. Не знам шта бих рекла..." каже др Kрчмаревић, запрепашћена оваквом одлуком.
 |
| др Зоран Поповић |
"Остварићу своје право на Суду, али зар се тако поступа са неким ко је цео свој радни век провео на Kосову и Метохији, као и цео досадашњи живот од рођења? Зар се тако поступа са самохраном мајком чије дете треба да крене на трећу годину студија, а има само 20 година. Ускратити јој лични доходак, једном речју основна средства за живот. То могу само Вучићеви В.Д. директори. А он зна свака кока где положи јаје на KиМ, само се прави глув на вест о мом отказу. Без његове подршке и инструкција, нико се не би усудио да тако фрапантно крш закон. Била сам и ја директор 15 година. Одлично знам шта се сме а шта не. Знају да нисам "са њима" и служим као дежурни кривац", сигурна је др Kрчмаревић у неправилност процеса и позадину која такав терор над Србима омогућава.
ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
Да то није само претпоставка др Kрчмаревић за Магазин Таблоид поткрепљује догађајима из пршлости:
"Ја сам могла да будем са њима али сам то одбила када сам била директор ЗЦ Гњилане. Вулин је тада именован за директора Kанцеларије за KиМ и од мене су тражили да наређујем својим радницима да увек, када он дође, ми будемо у публици за дочек и да аплаудирамо ко блесави. Ја сам то одбила и на састанку са начелницима рекла шта се од мене тражи. Такође сам им рекла да никог нећу присиљавати да изађе, а да нећу ни бранити. Оставила сам запосленима да сами одлучују. То је пренето Вулину и он је на првој седници Владе затражио моју смену, без да претходно Министарство здравља то учини. Наравно, осетила сам истовремено велику неправду али и велико олакшање што сам изашла из те приче.
Нисам члан СЛС-а нити ме то интересује, али се мој син из ината учланио, а ја сам као мајка стала уз своје дете. А и битно ми је само да сам на супротној страни и да им одмогнем колико могу" - истиче наша саговорница, потврђујући српску несрећу да су збијени у зачарани круг, у коме могу да мењају позицију али ништа више ван тога. Ако и покушају уследиће непримерено жесток одговор.
 |
| Ђурићева честитка странци СЛС на њеном раду поводом годишњице основања 2016. |
Уследило је претерано и дебилно славље "Српске листе" које је нешто раније објаснила др Kрчмаревић захтевом који је она одбила - када режиму из Београда то треба они да "аплаудирају ко блесави"!
Остатаку домаће јавности, слуђене искривљеном медијском сликом, треба дочарати "срећу" косовских Срба због "победе" у којој ће Вучић добити све а њима остати шака преко устију. А о каквој се победи ради говоре бројке. Сепаратистичка Скупштина броји 120 посланичких места а Срби су јуришали на 10 што процентуално износи 8,33%.
Дакле, једина победа коју је Вучић славио јесте победа над Србима из супарничких странака, о утицају на одлуке Албанаца овде нема ни говора.
 |
| Ђурић, Ракић, Симић, Спирић.. славе минималне проценте у односу на албанске партије са КиМ. |
Па ипак, Вучићу је баш то најдража победа! А она крије још нешто о чему нико до сада није говорио.
По логици ствари, председник државе је једини грађанин сваке земље који нема свог председника јер ту функцију врши он. Предајући део своје надлежности и учествујући у процесу сепаратистичких избора, Вучић је одлуку такозваног председника "републике Kосово", Хашима Тачија, о расписивању такозваних "кососких избора" у потпуности прихватио као легитимну. Тачније, Вучић је постао једини председник неке државе који има свог председника а да то није он већ, у овом случају, Хашим Тачи.
А како Тачи не признаје било каква решења Александра Вучића које се односе на Kосово и Метохију а његова имају ефекта и производе правне последице иу остатку Србије, то он остаје једини председник чије су одлуке легитимне на целој територији државе Србије.
Следствено томе, Вучић је Тачију омогућио да се као једини ауторитет са могућношћу одлучивања на сваком делу територије Србије, де-факто нађе на позицији њеног председника! Не у потпуности, наравно, али ипак у сваком случају са више ауторитета и утицаја.
Тако да не треба да нас изненађују Вучићеви потези које јавност често уме да окарактерише као издајничке и антидржавне, јер он иако се заклео на поштовање Устава Србије, у обавези је да се повинује "врховној власти" свог надређеног на Kосову и Метохији, заступајући интересе косовских Албанаца, што чини са великим задовољством, ликујући због тога што је баш он у тој прилици.
Ипак, чини се да није све тако црно. Неко је направио фото-колаж и објавио га на друштвеним мрежама. Усправног формата, у две колоне, хронолошки поређаних мотива. Преко њих натпис: 1995. - Хрватска, па испод: 1995. - Босна и Херцеговина , 1999. - Kосово и Метохија, 2019. - Србија.
Са леве стране налазе се фотографије Вучића из наведеног периода, са десне "крајњи исход" а то су увек прогон и сеоба народа кога је представљао Вучић и у чијој се власти налазио, укључујући и актуелну Србију у којој таласи младих и стручњака напуштају од њега ојађену државу. А сада, као што видимо, Вучић се заузима за интересе Албанаца на Kосову и Метохији. Ако је веровати низу који до сада није омануо, можда ипак има наде...
Аутор: Иван Максимовић l Контакт
Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар,
што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у
свим водећим српским медијима.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: Магазин Таблоид :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.