Овогодишњи сајам књига у Београду прилика je да се шире српско читалаштво још једном сретне са издавачком кућом “ЛЕСТВЕ” са Косова и Метохије.
Осим што издаје једини часопис на српском језику, који се у потпуности уређује и припрема у јужној српској покрајини, она годишње објави више наслова књига него што то укупно чине сви остали српски издавачи са овог простора.
Искрени родољубиви принципи којима се уредништво ове издавачке куће води, коштали су их медијске пажње због чега њихов рад није довољно познат. Како ће октобарски сајам књига бити прилика да се читаоци сретну са насловима овог издавача, а са намером да их боље представимо и јавности укажемо на драгоценост њиховог рада, разговарали смо са оснивачем и директором ове издвачке куће, господином Зораном Ђорђевићем.
Говорећи ораду издавачке куће, Ђорђевић за КМ Новине наводи да је издаваштво ове куће усмерено ка актуелним темама како кроз часопис "ЛЕСТВЕ", који услед лошег материјалног стања, изалзи три до четири пута годишње, тако и кроз укупну осталу продукцију, те да се баве темама везаним за српски народ и српске земље. Наравно, нарочит акценат је дат људима који пишу о Косову и Метохији како данас тако и о прошлости овог простора, тачније Старој Србији.
"А све у одбрани, у неком мостобрану, и настојању да останемо у својој држави, у борби за своју државу, Србију у целости. То је наша основна оријентација" истиче Ђорђевић.
О томе у каквом је положају културна делатност на Косову и Метохији, сагоорник КМ Новина илуструје чињеницом да су "Срби имали своју штампарију у Грачаници, у време патријарха Пајсија, у 16. веку, а данас (од 1999. године) Срби немају своју штампарију за штампање књига на простору Косова и Метохије".
То у многоме отежава рад српских издавача јер се књиге и часопсиси доносе из централне Србије, у мањим количинама, јер је долазило и до заплене. Због тога али и због лоше материјалне ситуације и недостатка подршке је "доста тешко оставити неки траг а аутори се доста често сами сналазе за средства" наводи Ђорђевић.
“Лестве” су издавачки пројекат ентузијаста који представља наставак издаваштва након присилно угашеног а надалеко чувеног часописа “Хвосно”, чији је Ђорђевић био главни уредник, који је практично био нападнут од стране како режима тако и црквених власти 2010. године.
Након тога, у жељи да оставе неки траг иза себе, неколико људи се окупило и регистровало агенцију за издавачку делатност "ЛЕСТВЕ" за националну културу и духовна питања.
Међу бројним насловима који су пред јавност изашли великим залагањем појединаца и аутора, треба издвојити пресвега часопис "ЛЕСТВЕ" који је код многих, родољубиво настројених Срба, изазвао неверицу и одушевљење својим постојањем и уређивачком политиком. Затим "Време истине" Јована Пејина - сторијску студију насталу изучавањем архива Војно - историјсогинститута а која руши наметнуту и устаљену комунистички догму о догађајима на тлу Југославије, са нарочитим освртом на Југословенску војску у Отаџбини.
Као и капитална дела Владимира Бована и Петра Д. Петровића, највећих савременика Григорија Божовића.
Осим њих веома су битни и они аутори који по професији нису историчари али су успели да на својим плећима изнесу терет на којим би им позавидели многи историјски институти и универзитети. Ту се истичу књиге "Србска мала у Ђаковици" комерцијалисте Милорада Д. Глигоријевића, који пише о малој српској заједници која је у центтру Ђаковице опстајала вековима па чак имала и своју школу, трговце и тако даље, све док није наступило Брозово време када се радило на њиховом разбијању и протеривању. Затим "Роду своме послужише верно" правника Жарка Р. Костића, о Великом рату и људима Средњег Ибра са много нових података и имена и био толико исцрпан у томе "да ниједан историчар, а има их подоста, нису о томе писали јер неће да ремете главни ток" објашњава Ђорђевић.
Најновији бисер у низу откривених историјских исина које се тичу Косова и Метохије, јесте "Затирање србског народа старог Колашина 1941 - 1947" чији је аутор потпујовник у пензији Василије Гаљак, један од ретких старешина ЈВ који напустио покрајину после 1999. године због чега је и сносио доста посладица, укључујући и избацивање са платног списка. Тек као један од значајних података о овом делу, Ђорђевић наводи забележених 600 нових имена Срба које су убијали како Немци током окупације тако и Арбанаси али и титоисти по успостављању власти, међу којима је и Григорије Божовић али се свакако ради о домаћинима и угледним људима тог краја са циљем, како и наслов каже, затирања Срба. Та имена се нису могла наћи у досадашњим титоистичким монографијама о том крају и страдању народа.
"Ми углавном таквим пројектима поклањамо пажњу и у томе смо направили један квалитетан помак" закључује Ђорђевић.
Осим тога ова издавачка кућа значајну пажњу посвећује писцима са овог простора од којих је нарочито значајан Зоран Д. Милојевић где су "ЛЕСТВЕ" учествовале као суиздавачи његових романа а последња два су издали управо ониа то су романи "Причешћа" и "Погурај, ветар". Ови романи припадају Милојевићевом опусу замишљеном као десетокњижје које објашњава насловпрве књиге "У отаџбини без отаџбине". Милојевић је пореклом из породице која је отворено гајила равногорску идеологију због чега су под јаким притисцима били принуђени да у Брозово време напусте Косовску Митровицу у којој је он рођен а што није била добровољна одлука његовог оца. "Кроз своје романе, засноване на истиним догађајима из усуда српског народа, Зоран Милојевић се враћа тим темама и то је сјајно обрадио" напомиње саговорник КМ Новина.
Са нарочитим поносом он истиче збирку песама "Србијански венац" Милосава Јелића. Неке од песама су повремо штампане али је као збирка последњи пут штампана 1931. године.
"Србијански венац"је збирка песама само о погинулим јунацима погинулим уратовима од периода пре Балканских ратова, током њих, као и у Првом светском рату. Књига је занимљива и по свом склопу а сам Јелић је био изузетан човек, командант батаљона у добровољачком одреду Војводе Вука а раније уредник листа "Вардар" па ослобођењу од Турака.
Ђорђевић најављује да ће ова књига, коју су штампали са поносом, бити у понуди по популарној цени тек да се покрију штампарски трошкови јер је жеља издавача да она дође до што више руку.
Нарочито је занимљиво издање књиге "Кукавице од Велике Хоче" аустријског књижевника Петера Хандкеа који са Ђорђевићем срео и унеколико наврата и то на инсистирање писца а о чему Ђорђевић не жели подробније да говори како не би упао у замку самохвалисања. Књига је штампана двојезично, на српском и немачком, што је и Хандкеа изненадило и питао због чега је то тако урађено. Ђорђевић је своју одлуку образложио идејом да љубитељи књижевности који се служе и једним и другим језиком, на овај начин имају могућност да уживају у стваралаштву на изворном језику, што се и писцу на крају допало. Ова књига ће такође бити у продаји на штанду током овогодишњег Сајма.
Промоција књига и издавачког подухвата куће "ЛЕСТВЕ" одржаће се 24. октобра у периоду од 17.30 до 19.30 часова у Сали за промоције на Сајму књига. "ЛЕСТВЕ" ће бити заступљене на штанду у оквиру простора који обезбеђује Канцеларија за КиМ у хали број 4.
Све ово су тек само неки од ништа мање значајних наслова у понуди ове издавачке куће, која није само богата већ представља истинску ризницу националног културног блага, често скриваног и непожељног јер доноси дубоко покопане чињенице о систематском разарању српског народа и његовог духа. Наспрам масовне понуде коју нуде велики издавачи вођени искључиво економским интересима, наслови које ћете наћи на штанду издавача “Лестве”, јесу суштина онога што нашем народу недостаје како би пронашао путоказ изстања у које смо доспели систематским сатирањем духа српског родољубљаидомаћинског схватања света и начина живота. Иза наслова ове издавачке куће нећете наћи само књижевни садржај већ херојске духовне подухвате, победе од националног значаја које су извојевали храбри и истрајни аутори вођени ничим другим осим жељом да изнесу истину на светлост дана. Све то чини штанд ове издавачке куће незаобилазним местом на овогодишњем сајму књига.
Остало из понуде овог издавача можете видети на њиховом сајту кликом на линк: http://www.lestvesrpske.co.rs/nasa_izdanja.htm
 |
| Зоран Ђорђевић, главни уредник издавачке куће "ЛЕСТВЕ" / Фото: И.М. |
Осим што издаје једини часопис на српском језику, који се у потпуности уређује и припрема у јужној српској покрајини, она годишње објави више наслова књига него што то укупно чине сви остали српски издавачи са овог простора.
Искрени родољубиви принципи којима се уредништво ове издавачке куће води, коштали су их медијске пажње због чега њихов рад није довољно познат. Како ће октобарски сајам књига бити прилика да се читаоци сретну са насловима овог издавача, а са намером да их боље представимо и јавности укажемо на драгоценост њиховог рада, разговарали смо са оснивачем и директором ове издвачке куће, господином Зораном Ђорђевићем.
Говорећи ораду издавачке куће, Ђорђевић за КМ Новине наводи да је издаваштво ове куће усмерено ка актуелним темама како кроз часопис "ЛЕСТВЕ", који услед лошег материјалног стања, изалзи три до четири пута годишње, тако и кроз укупну осталу продукцију, те да се баве темама везаним за српски народ и српске земље. Наравно, нарочит акценат је дат људима који пишу о Косову и Метохији како данас тако и о прошлости овог простора, тачније Старој Србији.
"А све у одбрани, у неком мостобрану, и настојању да останемо у својој држави, у борби за своју државу, Србију у целости. То је наша основна оријентација" истиче Ђорђевић.
О томе у каквом је положају културна делатност на Косову и Метохији, сагоорник КМ Новина илуструје чињеницом да су "Срби имали своју штампарију у Грачаници, у време патријарха Пајсија, у 16. веку, а данас (од 1999. године) Срби немају своју штампарију за штампање књига на простору Косова и Метохије".
То у многоме отежава рад српских издавача јер се књиге и часопсиси доносе из централне Србије, у мањим количинама, јер је долазило и до заплене. Због тога али и због лоше материјалне ситуације и недостатка подршке је "доста тешко оставити неки траг а аутори се доста често сами сналазе за средства" наводи Ђорђевић.
“Лестве” су издавачки пројекат ентузијаста који представља наставак издаваштва након присилно угашеног а надалеко чувеног часописа “Хвосно”, чији је Ђорђевић био главни уредник, који је практично био нападнут од стране како режима тако и црквених власти 2010. године.
Након тога, у жељи да оставе неки траг иза себе, неколико људи се окупило и регистровало агенцију за издавачку делатност "ЛЕСТВЕ" за националну културу и духовна питања.
Међу бројним насловима који су пред јавност изашли великим залагањем појединаца и аутора, треба издвојити пресвега часопис "ЛЕСТВЕ" који је код многих, родољубиво настројених Срба, изазвао неверицу и одушевљење својим постојањем и уређивачком политиком. Затим "Време истине" Јована Пејина - сторијску студију насталу изучавањем архива Војно - историјсогинститута а која руши наметнуту и устаљену комунистички догму о догађајима на тлу Југославије, са нарочитим освртом на Југословенску војску у Отаџбини.
Као и капитална дела Владимира Бована и Петра Д. Петровића, највећих савременика Григорија Божовића.
Осим њих веома су битни и они аутори који по професији нису историчари али су успели да на својим плећима изнесу терет на којим би им позавидели многи историјски институти и универзитети. Ту се истичу књиге "Србска мала у Ђаковици" комерцијалисте Милорада Д. Глигоријевића, који пише о малој српској заједници која је у центтру Ђаковице опстајала вековима па чак имала и своју школу, трговце и тако даље, све док није наступило Брозово време када се радило на њиховом разбијању и протеривању. Затим "Роду своме послужише верно" правника Жарка Р. Костића, о Великом рату и људима Средњег Ибра са много нових података и имена и био толико исцрпан у томе "да ниједан историчар, а има их подоста, нису о томе писали јер неће да ремете главни ток" објашњава Ђорђевић.
Најновији бисер у низу откривених историјских исина које се тичу Косова и Метохије, јесте "Затирање србског народа старог Колашина 1941 - 1947" чији је аутор потпујовник у пензији Василије Гаљак, један од ретких старешина ЈВ који напустио покрајину после 1999. године због чега је и сносио доста посладица, укључујући и избацивање са платног списка. Тек као један од значајних података о овом делу, Ђорђевић наводи забележених 600 нових имена Срба које су убијали како Немци током окупације тако и Арбанаси али и титоисти по успостављању власти, међу којима је и Григорије Божовић али се свакако ради о домаћинима и угледним људима тог краја са циљем, како и наслов каже, затирања Срба. Та имена се нису могла наћи у досадашњим титоистичким монографијама о том крају и страдању народа.
"Ми углавном таквим пројектима поклањамо пажњу и у томе смо направили један квалитетан помак" закључује Ђорђевић.
Осим тога ова издавачка кућа значајну пажњу посвећује писцима са овог простора од којих је нарочито значајан Зоран Д. Милојевић где су "ЛЕСТВЕ" учествовале као суиздавачи његових романа а последња два су издали управо ониа то су романи "Причешћа" и "Погурај, ветар". Ови романи припадају Милојевићевом опусу замишљеном као десетокњижје које објашњава насловпрве књиге "У отаџбини без отаџбине". Милојевић је пореклом из породице која је отворено гајила равногорску идеологију због чега су под јаким притисцима били принуђени да у Брозово време напусте Косовску Митровицу у којој је он рођен а што није била добровољна одлука његовог оца. "Кроз своје романе, засноване на истиним догађајима из усуда српског народа, Зоран Милојевић се враћа тим темама и то је сјајно обрадио" напомиње саговорник КМ Новина.
Са нарочитим поносом он истиче збирку песама "Србијански венац" Милосава Јелића. Неке од песама су повремо штампане али је као збирка последњи пут штампана 1931. године.
"Србијански венац"је збирка песама само о погинулим јунацима погинулим уратовима од периода пре Балканских ратова, током њих, као и у Првом светском рату. Књига је занимљива и по свом склопу а сам Јелић је био изузетан човек, командант батаљона у добровољачком одреду Војводе Вука а раније уредник листа "Вардар" па ослобођењу од Турака.
Ђорђевић најављује да ће ова књига, коју су штампали са поносом, бити у понуди по популарној цени тек да се покрију штампарски трошкови јер је жеља издавача да она дође до што више руку.
Нарочито је занимљиво издање књиге "Кукавице од Велике Хоче" аустријског књижевника Петера Хандкеа који са Ђорђевићем срео и унеколико наврата и то на инсистирање писца а о чему Ђорђевић не жели подробније да говори како не би упао у замку самохвалисања. Књига је штампана двојезично, на српском и немачком, што је и Хандкеа изненадило и питао због чега је то тако урађено. Ђорђевић је своју одлуку образложио идејом да љубитељи књижевности који се служе и једним и другим језиком, на овај начин имају могућност да уживају у стваралаштву на изворном језику, што се и писцу на крају допало. Ова књига ће такође бити у продаји на штанду током овогодишњег Сајма.
Промоција књига и издавачког подухвата куће "ЛЕСТВЕ" одржаће се 24. октобра у периоду од 17.30 до 19.30 часова у Сали за промоције на Сајму књига. "ЛЕСТВЕ" ће бити заступљене на штанду у оквиру простора који обезбеђује Канцеларија за КиМ у хали број 4.
Све ово су тек само неки од ништа мање значајних наслова у понуди ове издавачке куће, која није само богата већ представља истинску ризницу националног културног блага, често скриваног и непожељног јер доноси дубоко покопане чињенице о систематском разарању српског народа и његовог духа. Наспрам масовне понуде коју нуде велики издавачи вођени искључиво економским интересима, наслови које ћете наћи на штанду издавача “Лестве”, јесу суштина онога што нашем народу недостаје како би пронашао путоказ изстања у које смо доспели систематским сатирањем духа српског родољубљаидомаћинског схватања света и начина живота. Иза наслова ове издавачке куће нећете наћи само књижевни садржај већ херојске духовне подухвате, победе од националног значаја које су извојевали храбри и истрајни аутори вођени ничим другим осим жељом да изнесу истину на светлост дана. Све то чини штанд ове издавачке куће незаобилазним местом на овогодишњем сајму књига.
Остало из понуде овог издавача можете видети на њиховом сајту кликом на линк: http://www.lestvesrpske.co.rs/nasa_izdanja.htm
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.