Србија и последице америчко-НАТО операције Уранијум оружје 1999. године.
Аутор: Рудолф Хансел
Превод: Гордана Сопрано
Више од деценије и по након америчког и НАТО-а - заснованог на илегалном међународном праву - ратне агресије на Југославију користећи високо токсичне и радиоактивне уранијумске гранате, огромност овог ратног злочина постаје јасна: у Србија, агресивни рак између младих и старих достигла је размере епидемије. Патња људи виче на небо. Посебно је погођен југ Србије и Косова. Према Министарству здравља Србије, дете свакодневно пати од рака. Цела земља је контаминирана. Оштећења настајања генетског материјала (ДНК) после генерације деце са неправилном снагом. Свесно и добровољно је почињен геноцид. Донедавно су уз помоћ медија политичари крили истину од нестабилних грађана под притиском геноцидних аутора. Храбри и одговорни лекари, бивши војни званичници, бивши политичари и научници успели су да разбију овај зид ћутања у корист српског народа и многих других света света који деле своју судбину.
Уранијумско оружје је оружје за масовно уништење
Када су САД користиле агент Агент Оранге и напалм у Вијетнаму, свет се узнемирио. Ово више није био рат, то је био масакр цивилног становништва и одрживо уништавање природе. 50 година касније, генерација после генерације стиже у овај озбиљно хендикепирани (инвалидирани) свет - рођен да умре. Међутим, индустрија оружја, укључујући индустрију нуклеарног оружја, брзо је развила посао из Вијетнама. Сви ратови су, према законским нормама Нирнбершког трибунала, илегални агресијски ратови и постају све убојитији, прљавији, раширенији и (и) геноциднији. Тако је и први рат САД-НАТО на европском тлу против Југославије 1999. Овде је, под прећутном толеранцијом НАТО савезника - укључујући Немачку - америчка војска користила оружје за масовно уништење које већ поседује тестирано у Другом заљевском рату 1991. године и у Босни и Херцеговини 1994/95: високо токсично и радиоактивно уранијумско оружје. Сам НАТО признао је да је испалио 30.000 ракета са осиромашеним уранијумом (ДУ), док о српској војсци говори 50.000. То одговара 10-15 тона уранијума.
Пошто су научна литература и видео („смртоносна прашина“) већ широко доступни на немачком, енглеском и српском језику (1), ево неколико коментара. Због дугог процеса разградње радиоактивности и токсичности, отпад уранијумске и нуклеарне индустрије - углавном ДУ изотопа 238 - дуго се складишти на сигурним депонијама. Да би смањио високе трошкове, ДУ је драго што ће бесплатно давати заинтересоване стране попут војске. ДУ има посебно занимљиве карактеристике за одбрамбену индустрију: ДУ меци - развијени по немачкој технологији (Сиегварт-Хорст Гунтхер) - имају високу продорну моћ због велике густине металног уранијума (1,7 пута више велике од олова) и посебно су погодне за ломљење челичних оклопа и подземних бетонских бункера. ДУ је такође запаљив материјал који се спонтано запали када уђе у шкољку и сагорева прашину уранијум оксида на 3000 степени Целзијуса, ослобађајући високо токсичне и радиоактивне супстанце (уранијум оксид).
Овај аеросол уранијум оксида величине честица у Нано скали стиже до људског тела ваздухом, водом и дугорочно кроз ланац исхране.
У плућима су честице прашкастог порекла такође повезане са црвеним и белим крвним ћелијама и зато допиру до свих телесних органа, укључујући мозак, бубреге и тестисе, тако да се рак и генетски материјал (ДНК) стварају у многим органима. ) неповратно оштећена. Снажна канцерогеност ДУ настаје услед синергистичких ефеката хемотерапије и радиотоксичности. (2) Кроз плаценту ДУ такође може доћи до нерођеног детета и нанети јој озбиљну штету. Дугорочно потенцијално оштећење укључује генетске оштећења код новорођенчади, леукемију у детињству, рак и оштећење бубрега. Пошто су честице уранијум оксида претпоставиле, због топлоте сагоревања, карактеристике керамике, нерастворљиве су у води, чврсто су везане за тело и могу развијати свој радиоактивни ефекат у годинама које следе.
Рат са уранијумским оружјем свесно је и намерно изазван геноцидом
За биохемичара Албрехта Скота, ДУ је пример интервенција у стварању које егзистенцијално угрожавају и није оружје против држава, већ оружје против планете. (3) Познати немачки новинар и режисер Фриедер Вагнер ("Смртоносна прашина") је уранијумско оружје означио као "оружје за истребљење", а жртве овог убојитог оружја као "мртве ћутке". (4) Уранијумско оружје је "савршено оружје" за убиство масе људи, односно за извршење геноцида. Пошто је Конвенција Уједињених нација о спречавању и кажњавању геноцида из 1948. године, геноцид је кривично дело у међународном кривичном праву које није прописано. Карактерише га посебна намера да се делимично или посредно или директно уништи национална, етничка, расна или верска група као таква. Стога се геноцид назива и „једним злочином“, „злочином злочина“ или као „најгорим злочином међународног кривичног права“. (5)
Аустралијска лекарка, специјалиста за нуклеарно оружје и мировна активисткиња Хелен Калдикот, у својој књизи „Нова нуклеарна опасност“ (2002) пише: „Јасно је да је Пентагон био свестан здравствених ризика много пре операције Пустињска олуја. (Други рат у Заливу 1991, аутор) из муниције која садржи уранијум, бројни војни извештаји потврђују да уранијум-238 може да изазове оштећење бубрега, рака плућа и костију, плућне болести (немалигне болести), кожне болести, неурокогнитивни поремећаји, хромозомска оштећења и урођене мане".(6)
Из тог разлога, ратови који укључују високо токсично и радиоактивно уранијумско оружје су свесно и намерно извршени ратни злочини и геноцид, укључујући рат против Југославије 1999. године. Према Конвенцији Уједињених нација против геноцида, уговорне стране се обавезују да ће независно казнити геноцид или оне који врше геноцид чињеницом да они управљају људима, јавним или приватним званичницима. Велики тим правника и научника из Србије, Немачке, Француске, Италије, Русије, Кине, Енглеске и Турске тужи НАТО због бацања бомби на осиромашени уранијум током рата 1999. године против Југославије. Овај узрок ће такође помоћи људима да деле судбину Србије. (7)
Агресивни тумори у Србији достижу размере епидемије
Бомбардовање Србије трајало је 78 дана. 1031 војник је убијен, 5.173 војника и полиција је рањена, 2.500 цивила - укључујући 78 деце - а преко 6.000 цивила је рањено. Поред ДУ метака, који су такође показали трагове високо токсичног плутонијума, коришћене су и друге експлозивне и запаљиве комбинације за пројектиле са одређеним хемијским једињењима, који су врло токсични у експлозијама и узрокују рак. Стопа ових карцинома расте из године у годину. Поред тога, повећан је број новорођенчади са деформитетима и број случајева агресивне леукемије код деце. (8) Пре више од годину дана, српско Удружење за превенцију рака објавило је процене: студије су показале да је употреба уранијума изазвала 15.000 карцинома и 10.000 смрти између 2001. и 2010. године, према шеф удружења и онколог проф. Слободан Чикарић. Укупно је у Србији било 330.000 карцинома у овом периоду. Стопа смртности се повећава сваке године од 1999. године за 2,5 посто. (9)
Већ 2013. године проф. Чикарић је у листу "Блиц" изјавио да Србију очекује експлозија свих врста тумора 14 година после напада ДУ. (10) Требао би бити у праву. Преноси су руптуре имунолошког система са повећаним заразним болестима, тешком дисфункцијом бубрега и јетре, агресивном леукемијом и другим карциномима (укључујући више тумора), поремећајима коштане сржи, генетским оштећењима и деформитетима, као и побачајима и преурањеним порођајима код трудница, као што су после катастрофе у Чернобилу. Ако данас читамо српске новине или шетамо српским гробљом, на осмртници можемо видети дуге странице или озбиљне натписе кратки живот многих мртвих. Требао је прочитати: "Умро је од последица тровања и зрачења ДУ-ом."
Много грађана Србије тешко је душевно узнемирено годинама саосећања са болесном родбином и анксиозности чекајући да виде да ли ће их и када можда ухватити једна од најстрашнијих и углавном смртних болести. Иако је већина њих сумњала на узрок озбиљних болести, остала је велика неизвесност која је покренула трајни осећај стреса. Са политичког становишта, у Србији, као и у другим земљама које су биле окужене ДУ-ом на Блиском и Блиском Истоку, као и у самим НАТО земљама, човек није намерно обавестио становништво. Желели су да избегну, између осталог, да прибегну тврдњама и наставе несметано наставити убилачке бродове. Стрес, анксиозност и депресија додатно слабе већ напуњен имуни систем и доводе до веће подложности инфекцијама. То показују резултати истраживања у интердисциплинарном истраживачком подручју психо-неуро-имунологије (ПНИ). (11)
Људи имају право на истину
Да би нечији живот и живот породице били задовољни и припремили се за будућност или одлучили у паровима, жели ли или не желе да децу одведу у свет, сваки грађанин мора бити у стању да реално процени економски, социјални и условни однос политике у вашој земљи. Али то не може учинити ако је лишен истине о несрећама које могу озбиљно утицати на његов живот. Стога је морална обавеза свих који су се суочили са проблемом контаминације земље - доктори, научници, новинари, војни и контаминирани цивили - расветљавају и помажу својим суграђанима.
Даље, идентитет народа заснован је на праву грађана на истину и знање о њиховој историји. Историчари и представници других наука стога имају важан допринос. Контроверзу не можемо препустити њима самима. Потрага за истином и расветљавањем народа такође је политички задатак који носиоци политичке одговорности морају да реше и ни под којим условима их не могу сузбити. Влада и Парламент се морају изјаснити. Како грађани могу да верују влади или популарној делегацији која им ускраћује истину о проблему који се њих тиче на егзистенцијални начин?
Напомене:
(1) Јовановић, В., Петковић, С., Чикарић, С. (2012). ЗЛОЧИН У РАТУ - ГЕНОЦИД У МИРУ. Последице НАТО бомбардовања Србије 1999. године, Слузбени гласник Београд; Цалдицотт, Х. (2003). Атомгефахр УСА. Креузлинген / Мунцхен; Вагнер, Ф. (2007). „Смртоносна прашина - Тодесстауб“, хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватсцх?в=ГТРаф23ТЦУи совие Артикел у НРхЗ онлине и „Геополитика“, мај 2014; Бертелл, Р. (2013). Радиоактивитат унд дие Ауслосцхунг дес Лебенс - Синд вир дие летзтен Генератионен? НРхЗ онлине 436 в. 12/11/2013; Деутсцхе Сектион дер Интернатионален Арзте фур дие Верхутунг дес Атомкриегес / Арзте ин созиалер Верантвортунг е.В .: Иппнв репорт (2012). Дие гесундхеитлицхен Фолген вон Уранмунитион. Берлин.
(2) С. а.а.О.
(3) Сцхотт, А. (Свјетски центар са осиромашеним уранијумом, е. В., ВОДУЦ е. В.) (2003). Флуцх унд Трагодие дес Уранмиссбрауцхс. Берлин.
(4) Вагнер, Ф. (2010). Уранбомбен - Дие верхеимлицхте Массенверницхтунгсваффе. Берлин.
(5) хттпс://де.википедиа.орг/вики/Волкерморд.
(6) Цалдицотт, Х. (2003). Атомкриег ам Голф и им Косово, у: Атомгефахр УСА. Креузлинген / Мунцхен, С. 260.
(7) С. Леукефелд, К. (2015). Уранваффен геген ИС? хттп://ввв.јунгевелт.де/2015/03-03-/053.пхп.
(8) Мирјана Анђелковић Лукић (2012). Сербиа - гестерн унд хеуте, у: "Зеит-Фраген". Цирих.
(9) хттп://дерстандард.ат/2000033576195/Сербисцхер-Вербанд-10-000-Кребстоте-дурцх-НАТО-Бомбен-им-Јахр-1999
(10) "Цикариц: Идуце године оцекујемо" експлозију "малигних обољења", у: "Блиц" онлине в. 13/12/2013. Београд.
(11) хттпс://де.википедиа.орг/вики/
Аутор: Рудолф Хансел
Превод: Гордана Сопрано
Више од деценије и по након америчког и НАТО-а - заснованог на илегалном међународном праву - ратне агресије на Југославију користећи високо токсичне и радиоактивне уранијумске гранате, огромност овог ратног злочина постаје јасна: у Србија, агресивни рак између младих и старих достигла је размере епидемије. Патња људи виче на небо. Посебно је погођен југ Србије и Косова. Према Министарству здравља Србије, дете свакодневно пати од рака. Цела земља је контаминирана. Оштећења настајања генетског материјала (ДНК) после генерације деце са неправилном снагом. Свесно и добровољно је почињен геноцид. Донедавно су уз помоћ медија политичари крили истину од нестабилних грађана под притиском геноцидних аутора. Храбри и одговорни лекари, бивши војни званичници, бивши политичари и научници успели су да разбију овај зид ћутања у корист српског народа и многих других света света који деле своју судбину.
Уранијумско оружје је оружје за масовно уништење
Када су САД користиле агент Агент Оранге и напалм у Вијетнаму, свет се узнемирио. Ово више није био рат, то је био масакр цивилног становништва и одрживо уништавање природе. 50 година касније, генерација после генерације стиже у овај озбиљно хендикепирани (инвалидирани) свет - рођен да умре. Међутим, индустрија оружја, укључујући индустрију нуклеарног оружја, брзо је развила посао из Вијетнама. Сви ратови су, према законским нормама Нирнбершког трибунала, илегални агресијски ратови и постају све убојитији, прљавији, раширенији и (и) геноциднији. Тако је и први рат САД-НАТО на европском тлу против Југославије 1999. Овде је, под прећутном толеранцијом НАТО савезника - укључујући Немачку - америчка војска користила оружје за масовно уништење које већ поседује тестирано у Другом заљевском рату 1991. године и у Босни и Херцеговини 1994/95: високо токсично и радиоактивно уранијумско оружје. Сам НАТО признао је да је испалио 30.000 ракета са осиромашеним уранијумом (ДУ), док о српској војсци говори 50.000. То одговара 10-15 тона уранијума.
Пошто су научна литература и видео („смртоносна прашина“) већ широко доступни на немачком, енглеском и српском језику (1), ево неколико коментара. Због дугог процеса разградње радиоактивности и токсичности, отпад уранијумске и нуклеарне индустрије - углавном ДУ изотопа 238 - дуго се складишти на сигурним депонијама. Да би смањио високе трошкове, ДУ је драго што ће бесплатно давати заинтересоване стране попут војске. ДУ има посебно занимљиве карактеристике за одбрамбену индустрију: ДУ меци - развијени по немачкој технологији (Сиегварт-Хорст Гунтхер) - имају високу продорну моћ због велике густине металног уранијума (1,7 пута више велике од олова) и посебно су погодне за ломљење челичних оклопа и подземних бетонских бункера. ДУ је такође запаљив материјал који се спонтано запали када уђе у шкољку и сагорева прашину уранијум оксида на 3000 степени Целзијуса, ослобађајући високо токсичне и радиоактивне супстанце (уранијум оксид).
Овај аеросол уранијум оксида величине честица у Нано скали стиже до људског тела ваздухом, водом и дугорочно кроз ланац исхране.
У плућима су честице прашкастог порекла такође повезане са црвеним и белим крвним ћелијама и зато допиру до свих телесних органа, укључујући мозак, бубреге и тестисе, тако да се рак и генетски материјал (ДНК) стварају у многим органима. ) неповратно оштећена. Снажна канцерогеност ДУ настаје услед синергистичких ефеката хемотерапије и радиотоксичности. (2) Кроз плаценту ДУ такође може доћи до нерођеног детета и нанети јој озбиљну штету. Дугорочно потенцијално оштећење укључује генетске оштећења код новорођенчади, леукемију у детињству, рак и оштећење бубрега. Пошто су честице уранијум оксида претпоставиле, због топлоте сагоревања, карактеристике керамике, нерастворљиве су у води, чврсто су везане за тело и могу развијати свој радиоактивни ефекат у годинама које следе.
Рат са уранијумским оружјем свесно је и намерно изазван геноцидом
За биохемичара Албрехта Скота, ДУ је пример интервенција у стварању које егзистенцијално угрожавају и није оружје против држава, већ оружје против планете. (3) Познати немачки новинар и режисер Фриедер Вагнер ("Смртоносна прашина") је уранијумско оружје означио као "оружје за истребљење", а жртве овог убојитог оружја као "мртве ћутке". (4) Уранијумско оружје је "савршено оружје" за убиство масе људи, односно за извршење геноцида. Пошто је Конвенција Уједињених нација о спречавању и кажњавању геноцида из 1948. године, геноцид је кривично дело у међународном кривичном праву које није прописано. Карактерише га посебна намера да се делимично или посредно или директно уништи национална, етничка, расна или верска група као таква. Стога се геноцид назива и „једним злочином“, „злочином злочина“ или као „најгорим злочином међународног кривичног права“. (5)
Аустралијска лекарка, специјалиста за нуклеарно оружје и мировна активисткиња Хелен Калдикот, у својој књизи „Нова нуклеарна опасност“ (2002) пише: „Јасно је да је Пентагон био свестан здравствених ризика много пре операције Пустињска олуја. (Други рат у Заливу 1991, аутор) из муниције која садржи уранијум, бројни војни извештаји потврђују да уранијум-238 може да изазове оштећење бубрега, рака плућа и костију, плућне болести (немалигне болести), кожне болести, неурокогнитивни поремећаји, хромозомска оштећења и урођене мане".(6)
Из тог разлога, ратови који укључују високо токсично и радиоактивно уранијумско оружје су свесно и намерно извршени ратни злочини и геноцид, укључујући рат против Југославије 1999. године. Према Конвенцији Уједињених нација против геноцида, уговорне стране се обавезују да ће независно казнити геноцид или оне који врше геноцид чињеницом да они управљају људима, јавним или приватним званичницима. Велики тим правника и научника из Србије, Немачке, Француске, Италије, Русије, Кине, Енглеске и Турске тужи НАТО због бацања бомби на осиромашени уранијум током рата 1999. године против Југославије. Овај узрок ће такође помоћи људима да деле судбину Србије. (7)
Агресивни тумори у Србији достижу размере епидемије
Бомбардовање Србије трајало је 78 дана. 1031 војник је убијен, 5.173 војника и полиција је рањена, 2.500 цивила - укључујући 78 деце - а преко 6.000 цивила је рањено. Поред ДУ метака, који су такође показали трагове високо токсичног плутонијума, коришћене су и друге експлозивне и запаљиве комбинације за пројектиле са одређеним хемијским једињењима, који су врло токсични у експлозијама и узрокују рак. Стопа ових карцинома расте из године у годину. Поред тога, повећан је број новорођенчади са деформитетима и број случајева агресивне леукемије код деце. (8) Пре више од годину дана, српско Удружење за превенцију рака објавило је процене: студије су показале да је употреба уранијума изазвала 15.000 карцинома и 10.000 смрти између 2001. и 2010. године, према шеф удружења и онколог проф. Слободан Чикарић. Укупно је у Србији било 330.000 карцинома у овом периоду. Стопа смртности се повећава сваке године од 1999. године за 2,5 посто. (9)
Већ 2013. године проф. Чикарић је у листу "Блиц" изјавио да Србију очекује експлозија свих врста тумора 14 година после напада ДУ. (10) Требао би бити у праву. Преноси су руптуре имунолошког система са повећаним заразним болестима, тешком дисфункцијом бубрега и јетре, агресивном леукемијом и другим карциномима (укључујући више тумора), поремећајима коштане сржи, генетским оштећењима и деформитетима, као и побачајима и преурањеним порођајима код трудница, као што су после катастрофе у Чернобилу. Ако данас читамо српске новине или шетамо српским гробљом, на осмртници можемо видети дуге странице или озбиљне натписе кратки живот многих мртвих. Требао је прочитати: "Умро је од последица тровања и зрачења ДУ-ом."
Много грађана Србије тешко је душевно узнемирено годинама саосећања са болесном родбином и анксиозности чекајући да виде да ли ће их и када можда ухватити једна од најстрашнијих и углавном смртних болести. Иако је већина њих сумњала на узрок озбиљних болести, остала је велика неизвесност која је покренула трајни осећај стреса. Са политичког становишта, у Србији, као и у другим земљама које су биле окужене ДУ-ом на Блиском и Блиском Истоку, као и у самим НАТО земљама, човек није намерно обавестио становништво. Желели су да избегну, између осталог, да прибегну тврдњама и наставе несметано наставити убилачке бродове. Стрес, анксиозност и депресија додатно слабе већ напуњен имуни систем и доводе до веће подложности инфекцијама. То показују резултати истраживања у интердисциплинарном истраживачком подручју психо-неуро-имунологије (ПНИ). (11)
Људи имају право на истину
Да би нечији живот и живот породице били задовољни и припремили се за будућност или одлучили у паровима, жели ли или не желе да децу одведу у свет, сваки грађанин мора бити у стању да реално процени економски, социјални и условни однос политике у вашој земљи. Али то не може учинити ако је лишен истине о несрећама које могу озбиљно утицати на његов живот. Стога је морална обавеза свих који су се суочили са проблемом контаминације земље - доктори, научници, новинари, војни и контаминирани цивили - расветљавају и помажу својим суграђанима.
Даље, идентитет народа заснован је на праву грађана на истину и знање о њиховој историји. Историчари и представници других наука стога имају важан допринос. Контроверзу не можемо препустити њима самима. Потрага за истином и расветљавањем народа такође је политички задатак који носиоци политичке одговорности морају да реше и ни под којим условима их не могу сузбити. Влада и Парламент се морају изјаснити. Како грађани могу да верују влади или популарној делегацији која им ускраћује истину о проблему који се њих тиче на егзистенцијални начин?
Напомене:
(1) Јовановић, В., Петковић, С., Чикарић, С. (2012). ЗЛОЧИН У РАТУ - ГЕНОЦИД У МИРУ. Последице НАТО бомбардовања Србије 1999. године, Слузбени гласник Београд; Цалдицотт, Х. (2003). Атомгефахр УСА. Креузлинген / Мунцхен; Вагнер, Ф. (2007). „Смртоносна прашина - Тодесстауб“, хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватсцх?в=ГТРаф23ТЦУи совие Артикел у НРхЗ онлине и „Геополитика“, мај 2014; Бертелл, Р. (2013). Радиоактивитат унд дие Ауслосцхунг дес Лебенс - Синд вир дие летзтен Генератионен? НРхЗ онлине 436 в. 12/11/2013; Деутсцхе Сектион дер Интернатионален Арзте фур дие Верхутунг дес Атомкриегес / Арзте ин созиалер Верантвортунг е.В .: Иппнв репорт (2012). Дие гесундхеитлицхен Фолген вон Уранмунитион. Берлин.
(2) С. а.а.О.
(3) Сцхотт, А. (Свјетски центар са осиромашеним уранијумом, е. В., ВОДУЦ е. В.) (2003). Флуцх унд Трагодие дес Уранмиссбрауцхс. Берлин.
(4) Вагнер, Ф. (2010). Уранбомбен - Дие верхеимлицхте Массенверницхтунгсваффе. Берлин.
(5) хттпс://де.википедиа.орг/вики/Волкерморд.
(6) Цалдицотт, Х. (2003). Атомкриег ам Голф и им Косово, у: Атомгефахр УСА. Креузлинген / Мунцхен, С. 260.
(7) С. Леукефелд, К. (2015). Уранваффен геген ИС? хттп://ввв.јунгевелт.де/2015/03-03-/053.пхп.
(8) Мирјана Анђелковић Лукић (2012). Сербиа - гестерн унд хеуте, у: "Зеит-Фраген". Цирих.
(9) хттп://дерстандард.ат/2000033576195/Сербисцхер-Вербанд-10-000-Кребстоте-дурцх-НАТО-Бомбен-им-Јахр-1999
(10) "Цикариц: Идуце године оцекујемо" експлозију "малигних обољења", у: "Блиц" онлине в. 13/12/2013. Београд.
(11) хттпс://де.википедиа.орг/вики/
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.