"Пара врти гдје бургија не може - каже наш народ и за само четри године од како велики вођа прави вашаре са страдалницима и убијајући у њима задње граме достојанства, од традиционалног и многопосјећеног окупљања на парастосу у цркви Светог Марка, без икаквих политичких подлога и порука, успио је да га разбије, претвори у вашар, циркус само великом вођи потребан"
4. август 2019,
Навршилe су се двадесетчетри године од удруженог злочиначко - издајничког напада на Републику Србску Крајину, коју је са једне стране бранио четри године самоорганизовани народ са тог подручја, а са друге стране тзв војска и полиција обновљене НДХ "независне државе Хрватске", Нато алијансе и Србија не реагујући иако је преузела обавезу као гарант мира.
Готово невјероватно звучи чињеница да је дио народа из западних земаља, осим много бројнијег непријатеља (са подршком најјачег свјетског војног савеза), морао да води рачуна да ли ће имати подршку матичне земље. Истина је да су границе Републике Србске Крајине утемељене уз помоћ и подршку матице Србије, углавном док се већ распаднута ЈНА(без Словенаца, Хрвата и Муслимана) конвертовала у Војску Југославије. Усљедили су транспорти огромних војних залиха са тог подручја у Србију (колико се само опарио неко од потомака Брозових генерала тргујући са тим залихама). Кад су све преселили, а није да су све то биле само војне залихе војска се повукла из РСК И РС, подршка је остала кроз официрски кадар и постављање командне мреже лојалне Слободану Милошевићу, еволуирајући у коначну и никад оспорену издају, тј., саучествовање највишег командног кадра и специјалних јединица из Србије непосредно пред и за вријеме оружаног напада са почетка августа 1995, познатијег као „Олуја“.
Под таквим околностима није постојао промил шансе да се сачува држава! Тих несрећних дана једино могуће и битно је било спасити што више глава пресељењем у матичну државу, а после куда који. Мноштво „спашених“ је завршило у Ердуту, војном кампу државног убице и криминалца Аркана, да он њих тамо „научи памети и дисциплини“, многи од њих су силом депортовани у нову кланицу, на Косово и Метохију.
У тој неравноправној бици наших две хиљаде и петсто није успјело, они своју Крајину нису никад напустили. Петина њих још нема гроб - „нестали су“- тако то раде усташе.
У помен њима, претекли су се самоорганизовали и спонтано, још од 1996. уз подршку свештенства цркве св Марко у Београду служили парастос. Достојанствено и тихо како доликује таквом тужном скупу, без говорника и политичких говора јер за њих мјесто и прилика није. Обичај је био да се након богослужења неко од свештеника обрати, окрепи душу и поврати наду, то би било све од буке која би савладала тишину и од неколико хиљада људи.
И све је то тако трајало, понављало се из године у годину, док се власти није дочепао Александар Вучић. Преузимањем власти преузео је и обавезе, јер бити власт у Србији има своју цену, за народ и државу, разумије се.
Једна од преузетих обавеза је и овај тужни скуп, по природи аполитичан, миран, достојанствен, без икаквог скривеног значења или чињења. Зашто је толико важан и коме је сметао тешко ми је закључити, али с обзиром у шта се претворио и ко је иницирао да постане вашар, циркус, политички дискурс, разврат са народом и вјером могу врло лако претпоставити.На последњем парастосу од пре неки дан, у недељу 4. августа 2019, у цркви Св Марка у Београду, окупило се не више од 350 људи. Медији нису пренијели, или не као битну, информацију о одржавању парастоса у цркви Св Марка, иако су тог јутра бројне ТВ редакције послале своје репортере, сигурно више него претходних година кад је стизало пар хиљада људи.
Али су зато сви медији редом позивали на Фрушку Гору, манастир Крушедол, тамо ће им се велики вођа обратити, спремили су за њих бесплатан превоз, сендвиче, културно (забавни) програм, ливаду...
И тако, лобирајући преко избјегличких удружења, донирајући новчане суме „власницима“ истих, а посебно се међу њима истиче самозвани предсједник опскурне организације "Срби региона", велики бизнисмен и власник међународне транспортне компаније Миодраг Линта, предсједник посланичког клуба СНС.
Пара врти гдје бургија не може - каже наш народ и за само четри године од како велики вођа прави вашаре са страдалницима и убијајући у њима задње граме достојанства, од традиционалног и многопосјећеног окупљања на парастосу у цркви Светог Марка, без икаквих политичких подлога и порука, успио је да га разбије, претвори у вашар, циркус само великом вођи потребан. Да се, ето, он тамо појави, прикупи неки политички поен, руга им се у лице и смије колико су биједни и за колико мало може да их шета гдје он пожели. Као да олтара и свијећа нема у мјесту гдје сада живе, ако већ нису у стању да дођу на традиционално мјесто за окупљањ тим поводом. Прилику да кажу неку ријеч добијао је и узурпатор трона св Саве, братоубица Иринеј Гавриловић, чије отровне екуменистичке премисе не могу ни да понављам, не замјерите ми. Чак морам да признам да овогодишњи наступ на вашару званом "Олуја" нисам ни гледао, мора да чувам своје здравље што и вама драги читаоци препоручујем.
Новинарска етика налаже да пренесем још неке значајне догађаје са парастоса из цркве св Марка, на ком сам био.
Наиме, једва сам негдје нашао да служба почиње у 11, али је један од свештеника већ у 10.40 изашао испред цркве и руком махао на све стране, претпостављам да уђу унутра јер служба креће. Да, у 10.45 молебан је већ служен и питао сам се зашто је пре времена почело, тада сам то себи правдао да су видјели да нема много људи и да су почели раније.
Међутим, неких 45 минута касније добио сам прави одговор - овим молебаном блокирана је црква за остале обреде, па је један свештеник унутар цркве св Марка отворио једну просторију у којој је почео обред крштења неких десетак минута прије краја парастоса. Видело се да је и породица пристигла на крштење била изненађена парастосом који је затекла, да ли им је свештеник одговорио да је и то „Божја воља“? Ово је и мени био одговор и чега је молебан почео двадесетак минута раније. Ваљало је што прије ослободити цркву од ових страдалника, од њих се не живи, чекају остали „обреди“, са тарифом.
Изненађен оваквим поступком, питао сам познаваоца црквеног права да ли је неки прекршај учињен и добио сам сљедећи одговор:
„Тиме није прекршен ни један канон, али је ипак непримерено. То личи нажалост на праксу да се црквени обреди од стране појединих свештеника „одрађују“ као обични послови.“
У шта се претворило свештенство узурпиране СПЦ сами видите, чујете. Колико су огрезли у јереси екуменизма и куда су нас повели можете да наслутите.
А једном, кад велики вођа одлучи да не скупља Крајишнике (а богами и остале, јер ником на челу не пише одакле је), традиционални скуп у цркви св Марка више неће бити традиција, биће заборављен.
А и тзв свештеници те цркве су презаузети осталим обредима, шта сада да им заузимају вријеме и простор, кад га они могу „боље“ организовати.
Ни за парастос више нисмо способни!
„Крајино мила мати, увијек ћу те својом звати“
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Аутор: Стево Мрђен l Контакт
Препознајући новинарске подвале и манипулације, у жељи да пркоси издајничким поступцима свих структура друштва, укључује се у рад портала "КМ Новине" као фото и видео сарадник - дописник из Београда.
Живи у Београду.
 |
| Никада празнија црква није била него за овогодишњи парастос жртвама "Олује" |
- Прошле су двадесетчетри године од издаје Срба у западним земљама и њиховог страдања.
- Самоиницијативно, прогнани су почели да се окупљају у цркви Светог Марка у Београду, и ту је служен парастос за све убијене у избегличкој колони.
- За само четири године, од како је Вођа преузео власт, скуп више није ни налик ономе што је трајало двадесет година пре тога.
- Ни свештенство није остало доследно. Прећутани скандал представља и крштење које је у цркви Светог Марка обављено истовремено када и парастос.
4. август 2019,
Навршилe су се двадесетчетри године од удруженог злочиначко - издајничког напада на Републику Србску Крајину, коју је са једне стране бранио четри године самоорганизовани народ са тог подручја, а са друге стране тзв војска и полиција обновљене НДХ "независне државе Хрватске", Нато алијансе и Србија не реагујући иако је преузела обавезу као гарант мира.
Готово невјероватно звучи чињеница да је дио народа из западних земаља, осим много бројнијег непријатеља (са подршком најјачег свјетског војног савеза), морао да води рачуна да ли ће имати подршку матичне земље. Истина је да су границе Републике Србске Крајине утемељене уз помоћ и подршку матице Србије, углавном док се већ распаднута ЈНА(без Словенаца, Хрвата и Муслимана) конвертовала у Војску Југославије. Усљедили су транспорти огромних војних залиха са тог подручја у Србију (колико се само опарио неко од потомака Брозових генерала тргујући са тим залихама). Кад су све преселили, а није да су све то биле само војне залихе војска се повукла из РСК И РС, подршка је остала кроз официрски кадар и постављање командне мреже лојалне Слободану Милошевићу, еволуирајући у коначну и никад оспорену издају, тј., саучествовање највишег командног кадра и специјалних јединица из Србије непосредно пред и за вријеме оружаног напада са почетка августа 1995, познатијег као „Олуја“.
Под таквим околностима није постојао промил шансе да се сачува држава! Тих несрећних дана једино могуће и битно је било спасити што више глава пресељењем у матичну државу, а после куда који. Мноштво „спашених“ је завршило у Ердуту, војном кампу државног убице и криминалца Аркана, да он њих тамо „научи памети и дисциплини“, многи од њих су силом депортовани у нову кланицу, на Косово и Метохију.
У тој неравноправној бици наших две хиљаде и петсто није успјело, они своју Крајину нису никад напустили. Петина њих још нема гроб - „нестали су“- тако то раде усташе.
У помен њима, претекли су се самоорганизовали и спонтано, још од 1996. уз подршку свештенства цркве св Марко у Београду служили парастос. Достојанствено и тихо како доликује таквом тужном скупу, без говорника и политичких говора јер за њих мјесто и прилика није. Обичај је био да се након богослужења неко од свештеника обрати, окрепи душу и поврати наду, то би било све од буке која би савладала тишину и од неколико хиљада људи.
И све је то тако трајало, понављало се из године у годину, док се власти није дочепао Александар Вучић. Преузимањем власти преузео је и обавезе, јер бити власт у Србији има своју цену, за народ и државу, разумије се.
Једна од преузетих обавеза је и овај тужни скуп, по природи аполитичан, миран, достојанствен, без икаквог скривеног значења или чињења. Зашто је толико важан и коме је сметао тешко ми је закључити, али с обзиром у шта се претворио и ко је иницирао да постане вашар, циркус, политички дискурс, разврат са народом и вјером могу врло лако претпоставити.На последњем парастосу од пре неки дан, у недељу 4. августа 2019, у цркви Св Марка у Београду, окупило се не више од 350 људи. Медији нису пренијели, или не као битну, информацију о одржавању парастоса у цркви Св Марка, иако су тог јутра бројне ТВ редакције послале своје репортере, сигурно више него претходних година кад је стизало пар хиљада људи.
Али су зато сви медији редом позивали на Фрушку Гору, манастир Крушедол, тамо ће им се велики вођа обратити, спремили су за њих бесплатан превоз, сендвиче, културно (забавни) програм, ливаду...
И тако, лобирајући преко избјегличких удружења, донирајући новчане суме „власницима“ истих, а посебно се међу њима истиче самозвани предсједник опскурне организације "Срби региона", велики бизнисмен и власник међународне транспортне компаније Миодраг Линта, предсједник посланичког клуба СНС.
Пара врти гдје бургија не може - каже наш народ и за само четри године од како велики вођа прави вашаре са страдалницима и убијајући у њима задње граме достојанства, од традиционалног и многопосјећеног окупљања на парастосу у цркви Светог Марка, без икаквих политичких подлога и порука, успио је да га разбије, претвори у вашар, циркус само великом вођи потребан. Да се, ето, он тамо појави, прикупи неки политички поен, руга им се у лице и смије колико су биједни и за колико мало може да их шета гдје он пожели. Као да олтара и свијећа нема у мјесту гдје сада живе, ако већ нису у стању да дођу на традиционално мјесто за окупљањ тим поводом. Прилику да кажу неку ријеч добијао је и узурпатор трона св Саве, братоубица Иринеј Гавриловић, чије отровне екуменистичке премисе не могу ни да понављам, не замјерите ми. Чак морам да признам да овогодишњи наступ на вашару званом "Олуја" нисам ни гледао, мора да чувам своје здравље што и вама драги читаоци препоручујем.
Новинарска етика налаже да пренесем још неке значајне догађаје са парастоса из цркве св Марка, на ком сам био.
Наиме, једва сам негдје нашао да служба почиње у 11, али је један од свештеника већ у 10.40 изашао испред цркве и руком махао на све стране, претпостављам да уђу унутра јер служба креће. Да, у 10.45 молебан је већ служен и питао сам се зашто је пре времена почело, тада сам то себи правдао да су видјели да нема много људи и да су почели раније.
Међутим, неких 45 минута касније добио сам прави одговор - овим молебаном блокирана је црква за остале обреде, па је један свештеник унутар цркве св Марка отворио једну просторију у којој је почео обред крштења неких десетак минута прије краја парастоса. Видело се да је и породица пристигла на крштење била изненађена парастосом који је затекла, да ли им је свештеник одговорио да је и то „Божја воља“? Ово је и мени био одговор и чега је молебан почео двадесетак минута раније. Ваљало је што прије ослободити цркву од ових страдалника, од њих се не живи, чекају остали „обреди“, са тарифом.
Изненађен оваквим поступком, питао сам познаваоца црквеног права да ли је неки прекршај учињен и добио сам сљедећи одговор:
„Тиме није прекршен ни један канон, али је ипак непримерено. То личи нажалост на праксу да се црквени обреди од стране појединих свештеника „одрађују“ као обични послови.“
У шта се претворило свештенство узурпиране СПЦ сами видите, чујете. Колико су огрезли у јереси екуменизма и куда су нас повели можете да наслутите.
А једном, кад велики вођа одлучи да не скупља Крајишнике (а богами и остале, јер ником на челу не пише одакле је), традиционални скуп у цркви св Марка више неће бити традиција, биће заборављен.
А и тзв свештеници те цркве су презаузети осталим обредима, шта сада да им заузимају вријеме и простор, кад га они могу „боље“ организовати.
Ни за парастос више нисмо способни!
„Крајино мила мати, увијек ћу те својом звати“
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Аутор: Стево Мрђен l Контакт
Првих 20 година живота живео у Дрнишу, Далмација. Издаја српског народа, и Западних српских земаља, сели га у Београд.
Препознајући новинарске подвале и манипулације, у жељи да пркоси издајничким поступцима свих структура друштва, укључује се у рад портала "КМ Новине" као фото и видео сарадник - дописник из Београда.
Живи у Београду.
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.