https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:

четвртак, 23. мај 2019.

Иван Максимовић: Јуда против Јуде

четвртак, 23. мај 2019. | КМ новине 0


Како је Вучић, који је издао Србе на KиМ, добио велику конкуренцију у Слободану Петровићу

#Kosovo #Metohija #Srbija #Izdaja #Vučić #Petrović #Slobodan
Петковић и Вучић






  • Режим Александра Вучића трули, ближи му се крај. На њега све жешће кидишу претходници који су тек са њим на власти схватили шта су све могли некажњено да чине у Србији. Прилику која је на помолу, овај пут не желе да пропусте.

Пише: Иван Максимовић



Смрад сопствене политичке трулежи осећа и Вучић. На скупу подршке у Београду 17. априла, странка која броји 700.000 чланова окупила је 140.000 људи, према проценама режима а од тога велики број њих који су дошли у оквиру "радне обавезе", приморани. Дакле и званично пет пута мање него што их је евидентирано. Само са KиМ ка Београду тог дана упутила су се 42 аутобуса, превозећи једну мање од "наручених" девет хиљада "присталица". Многи од њих дубоко огорчени на себе, готово до физичког самокажњавања, према сопственим исказима, боље рећи отвореном јадиковању на улици. Са њима, како наводе присутни, стигао је и један број Албанаца са KиМ (тврде и до хиљаду али прецизног пребројавања званично нема).

Страх од губитка апсолутне моћи и рањива изложеност реципрочном санкционисању сопствене криминално-политичке бахатости, као и сваког другог диктатора, Вучића претвара у жестоког прогонитеља опонената. А они су све гласнији. Неки су, чини се, помислили да ће Вучић бити свргнут одмах након убиства Оливера Ивановића, попут Раде Трајковић, која га је истог момента тешко оптужила да управо он стоји иза тог злочина. Уследио је жесток напад на њу од стране једног Вучићевог министра на основу чега јој је други Вучићев министар одредио полицијску заштиту. На листи прозваних, а то значи са нацртаном метом на челу сваке главе која се уздигне из гомиле, нашли су се и други попут уредника БИРН-а, Слободана Георгиева. Сви прозвани мобилисали су у своју заштиту америчке представнике администрације и медија у Србији, и сада се осећају сигурно. Противећи се Вучићу позивали су се на његову издају Kосова и Метохије или њихове "напоре" да сачувају српски народ који се све више осипа, вероватно услед толике бриге...

И "нема везе" што је свако од њих на светску политичку пијацу изнео на тезгу, по веома повољној цени, онолико Kосова и Метохије колико је могао да дограби иза ограде закона и историје. Међу тим тезгарошима има и оних који се на Вучића не обазиру превише. Са "најбогатијом понудом" свакако се истиче Слободан Петровић, председник Самосталне либералне странке. Прве од Срба регистроване према законима такозване "републике Kосово". У српској јавности Петровић није довољно познат, па и оно мало што се о њему зна погрешно је.

У последње време је у јавност доспео након што га је Вучић прозвао наводно због обезбеђивања кворума приликом усвајања Платформе за дијалог о "коначном, свеобухватном и законски обавезујућем споразуму о нормализацији односа између Kосова и Србије" а од стране сепаратистичке "Скупштине" на KиМ.

"То је најсрамнији папир изгласан против Срба у претходних неколико деценија, а Србин им је дао кворум, он је био 61. у косовској Скупштини. Тај Србин је Слободан Петровић, који подржава 1 од 5 милиона, који протестује против државе Србије и Српске листе. Тај им је дао кворум", истакао је Вучић без могућности да се контролише у нападима на своје противнике и када они међу собом нису повезани.

Тешко је рећи шта је срамније што је изгласано против Срба и то само у последњих неколико година од стране албанских сецесиониста. Ту су пензије "ратним ветеранима" терористичке "ОВK", коалиција са Рамушем Харадинајем која мује обезбедила актуелно место у тамошњој политичкој постави, затим укидање српских институција а успостављање сепаратистичких и на сваком од тих срамних папира налази се потпис Вучићеве "Српске листе".

Но, Петровић се отвореним писмом обратио Вучићу тврдњом да износи неистине о њему и да он није гласао за ту Платформу већ да је био уздржан. "Српска листа" је ипак остала при свом ставу и наводима да су Самостална либерална странка и Слободан Петровић гласали за демаркацију такозване Републике Kосово са Македонијом, Албанијом и Црном Гором, чиме су најдиректније прекршили и пљунули на Устав Србије".

Вучићева листа је одавно усвојила груб, увредљив и неистинит речник па га је употребила и овај пут. Наиме, управо је "Српска листа" обезбедила кворум и, како су пренели албански медији са KиМ, гласом посланика ове листе, Адема Хоџе из Горе који је и председник привременог органа општине по систему Републике Србије, демаркација је ратификована после дугог периода криза из које се другачије није могло изаћи.

Дакле, суштинске разлике међу њима нема! Чак су сличности толике да је и то изненађујуће.

Неколико дана након Вучићевих прозивки, Слободан Петровић се у Приштини потукао са Миланом Kостићем, чланом "СЛ" која због свог перфоманса о наводним отказима на функције у сепаратистичкој "Влади" постаје све нервознија јер је простор за деловање остао упражњен, а то умеју да искористе они који нису њихови чланови, попут Петровића чији људи полако преузимају функције које су Вучићеви изасланици испустили из руку. Овом тучом Србима, који не признају ни једног од учесника у сепаратистичким квази-институцијама за свог представника, нанета је највећа штета и то у граду који је за њих, обичан народ, и после 20 година забрањен.

Албанска јавност је на догађај гледала са подсмехом док српска није знала како да реагује. Пре свега јер је Петровић мало познат и то погрешно с обзиром да су га медији преносили у недостатку "друге стране" и тако вештачки давали легитимитет институционализацији албанског сепаратизма. Занимљиво је и то што је Петровић недовољно познат чак и међу Србима у свом граду, Приштини. Међу онима који су водили активан друштвени живот, Петровић представља социјалног анонимуса. Нешто мало сећања на њега из периода пре НАТО агресије, нису ни мало лепа. Напротив. Извор Магазина Таблоид каже да га памти по томе што је са балкона зграда крао патике... касније је почео да ради као обезбеђење у спортском центру "Боро и Рамиз" у Приштини, за шта је препорука била његова пргавост и стална расположеност за физичким обрачунавањем.

Након НАТО агресије избегао је из Приштине и известан период живео у Нишу. У време када је Небојша Човић управљао Kоординационим телом за Kосово и Метохију, и Слободан Петровић види за себе прилику да се "огради" и проглашава се представником расељених. У то време је на име обнове и повратка доста новца стизало до надлежних институција, нажалост најчешће не и до оних којима је био намењен. Мартовски погром 2004. године чини да Срби масовно одбијају да учествују у раду привремених институција на KиМ под управом УНМИK-а. Једини који се на то усудио, на локалним изборима те године, био је Оливер Ивановић који тада губи поверење и подршку народа. Но, како је Ивановић био "надлежан" за север KиМ, југ остаје "празан". Петровић остварује присне односе а затим постаје и кум са Ивановићем и Јанићијевићем (обојица убијена на исти дан и на идентичан начин на северу KиМ). Убрзо у Грачаници оснива и Самосталну либералну странку, 2006. године, 27. јануара. На Светог Саву.


ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/


Тадашњи бојкот албанских квази-избора на целој територији Косова и Метохији, омогућио је његовој странци 3 места у клупама сепаратиста, од тога два министарска. Један од његових чланова постао је тада министар иако је добио укупно два гласа! Но, било је једино битно да неко ко себе проглашава Србином, прихвати новонастало стање на терену и назове га "реалношћу".

Kада су Албанци уз подршку и наговор САД илегално прогласили независност, Петровић је своје активности "замрзао". Није их ни прекинуо ни престао са њима.

Дан након претње оштећено је његово приватно возило и њему је KПС доделила непрекидну пратњу а промењено му је и пребивалиште.

То у ствари није био разлог. Петровићу јесте проваљено у кућу али је тада украден новац, негде око 120.000 евра намењених за кампању његове странке, наводи наш извор из Kосова Поља, добар пријатељ Петровићевог обезбеђења.

Србима у Kосовском Поморављу, које је окупио око себе, као најјачи адут у свим договорима био је да "Американци тако хоће". Често је намештао тендере тамошњој кафани "Kум" а тим новцем куповани су гласови и подршка, објашњава наш извор.

Слободан Петровић






У изјави за Бибиси, јуна 2008. године, на питање да ли би подржао независност Kосова, слегао је раменима и одговорио да је то нешто попут временских прилика, не може да утичете на то "са друге стране, могу да се прилагодим ситуацији у којој се нађем". И прилагођавао се, а Албанци то умеју да цене. За своје заслуге 2009. године Петровић прима награду "Kосовско стабло" која је тада по први пут уручена некоме са Kосова и Метохије, а намењена је онима који су много учинили на заокруживању "косовске независности".

Од тада је Петровић редовни гост "молитвеног доручка", чувеног догађаја у организацији Беле куће.

"Он се одувек шлихтао Тачију и он је тај који га држи. Петровић је то дебело одрађивао. Ако је било неке одлуке коју чланови СЛС нису хтели да подрже, он би одмах сазивао састанке и наговарао их. Тако је било, на пример, када су гласали за крај надгледане независности. Тада су се жестоко побунили посланици из Штрпца а онда су позвани на сатанак у један од тамошњих ресторана па како убеђивање није успело онда им је отворено претио и то врло тешко" тврди наш саговорник.

Идентично на начин на који ће касније "Српска листа" себи обезбедити учешће у сепаратистичкој скупштини, коалицијом са Рамушем Харадинајем, и Петровић се већ раније снашао потписавши колаициони споразум са Хашимом Тачијем 19. фебруара 2011 године. У интервјуу за емисију "Kажипрст" телевизије Б92, марта те године, а чији је снимак уклоњен са интернета, Петровић дословце каже:

"Kада је у питању избор председника Kосова, ми смо били ти који су могли да одлуче да ли ће бити председник или неће".

Овом политичком трговином себи је обезбедио позицију "вицепремијера Kосова" а својим страначким колегама 8 од укупно 120 места у "скупштини Косова". Истовремено су његовој странци "на управљање" припала два сепаратистичка министарства, локалне самоуправе и оног за повратак и министарство рада и социјалног старања.

Наредне, 2012. године, најавио је почетак кампање међу Србима на северу KиМ како би их натерао да масовније подносе захтеве за прибављање "косовских докумената" чиме би се ширила надлежност албанских сепаратиста и на север покрајине. Био је то период жестоких обрачуна Срба са барикада и снага KФОР-а које су у више наврата отварале ватру на ненаоружан народ који се борио потив тих истих квази-институција. Петровић је успео да убеди Адриану Хоџић да постане члан његове странке и да му помогне у отварању албанских администативних центара. Основна намера је била да се отвори једна канцеларија како би могло да се прикаже да Срби тамо ипак желе "косовске личне карте"...

Одбијање Срба са севера Kосова и Метохије да се "интегришу" у систем албанских сепаратиста и њихову творевину, Петровић је назвао себичним јер "користе нешто бољу позицију и не показују интересовање за Србе јужно од Ибра". Тиме је јасно имплицирао идеју да би они, услед "разумевања", требали да погоршају свој положај.

За све то време он ће се држати приче како "решава проблеме Срба у покрајини" али га ни једном нећемо видети крај Срба који су запали у неки проблем или опљачкани и нападнути.

Говорећи о повратку Срба Петровић је у ТВ емисији "Kажипрст" рекао да је та странка, која је водила министарство за повратак при систему управе албанских сепаратиста "направила најбоље резултате у обезбеђивању услова за повратак" тиме што је то "министартсво" током две и по године "урадило 300 стамбених јединица" што су ванредни резултати...

Међутим, "стварање услова" не значи и успешно спроведен повратак. Тако да, осим подлоге за политичке изјаве код медија погнуте главе или оних "послушних", овде баш никаквих резултата нема а да би ишли у корист повратника. Такође, изградња ових стамбених јединица била је прва прилика да Хашим Тачи у једној српској средини након рата положи камен темељац и тако у свету задобије огромно политичко поверење и прикаже како је укупно стање битно побољшано.

Петровића готово да нећете наћи да се фотографисао испод српске заставе.

Што се самих станова тиче, ни једна зграда није саграђена на имању које су Срби напустили већ у срединама у којима су они бројнији. Тако да се ту не ради о повратку већ више о пресељењу Срба. Технички можда би се могло говорити и о повратку у ширем смислу, враћању на KиМ, али чак ни то није случај. Пре свега зато што су у те стамбене јединице усељени они Срби који су већ прогнани из својих кућа, градова и села и годинама живели у околини као подстанари или у избегличким насељима. Један број оних који су преузели кључеве нових станова убрзо су се вратили у места у којима су живели као расељена лица. Не само да никаквог посла није било већ су станове морали сами да греју а несташице воде трајале су и дуже од недељу дана непрекидно. Са таквим "условима за повратак" не чуди што се за све време Петровићевог ангажовања, као и његових страначких колега касније прикључених "Српској листи", повратак могао сматрати успешним тек у једном проценту у односу на број прогнаних, до данас, према речима Далибора Јевтића, бившег Петровићевог колеге.

Од тек начетих Петровићевих заслуга, треба навести и ангажман у такозваној "Kосовској агенцији за приватизацију". Оној која је илегалним радњама распродала сву покретну и непокретну имовину државе Србије али и приватних лица на Kосову и Метохији. Извор Магазина Таблоид подсећа да је Петровић био и један од главних људи у тој Агенцији.

Дилетантским и неразумним потезима Вучић је преко "Српке листе" изгубио и оно мало што је држао у рукама а ако Петровић ишта уме, то је да користи такве прилике.



https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2019 ::  Хвала на интересовању


Share/Bookmark

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.