Новинар "Фигароа": Шеф мисије ОЕБС 1998. представио војнички сукоб као масакр цивила
Догађаји у Рачку били су вешта манипулација ОВК да би изазвали међународну војну интервенцију против Срба, у чему су имали здушну подршку тадашњег шефа мисије ОЕБС Вилијама Вокера.
 |
| Вилијем Вокер међу задовољним Шиптарима |
Догађаји у Рачку били су вешта манипулација ОВК да би изазвали међународну војну интервенцију против Срба, у чему су имали здушну подршку тадашњег шефа мисије ОЕБС Вилијама Вокера.
Ово каже еминентни репортер француског "Фигароа" Рено Жирар, сведок дешавања тих дана на Косову.
- У том тренутку, дописница Би-Би-Сија и ја били смо у Дечанима где су се припадници ОЕБС жалили да Албанци не поштују прекид ватре. Када сам у петак увече стигао у хотел "Гранд" у Приштини, где се налазио српски информативни пункт, добио сам саопштење да су регуларне снаге Србије током дана извршиле успешну антитерористичку акцију у Рачку. Одлучио сам да са колегиницом одем тамо сутрадан ујутро. Затекао сам униформисане припаднике ОВК у целом селу. Тела, искључиво мушкараца, била су поређана једно уз друго. Била је ту, чак, и једна одрубљена глава. Мучно је изгледало.
* Шта су вам рекли представници ОВК?
- Представили су војнички сукоб као масакр цивила. Био сам изненађен што унаоколо није било празних чаура, видео сам и ископане ровове око села, али сам у почетку, ипак, поверовао. Албански сепаратисти су били веома лукави, схватили су да се Запад осећа одговорним за оно што се догодило у Сребреници. А ситуација је била различита. На Косову су у опасности били Срби.
* Како сте сазнали истину?
- На основу сведочанстава која сам могао да сакупим, нарочито од дописника "Монда" и двојице камермана "Асошијетед преса", схватио сам да је вече после акције било прилично мирно и да су становници, који су ту остали, били присутни када су полицајци ушли у село. Срби нису имали шта да крију, сами су и обавестили новинаре о успеху антитерористичке операције. Зато сам се у свом чланку у "Фигароу" запитао, није ли шеф ОЕБС Вилијам Вокер пожурио са закључцима. После тог чланка забранио ми је улазак у седиште ОЕБС у Приштини.
* Која је била улога Вокера?
 |
| Рено Жирар / Фото Г. Чворовић |
- Одмах је осудио Србе. Дошао је у Рачак тек у суботу, после нас новинара. Издвојио се и затим дуго разговарао са лидерима ОВК. Онда је директно отишао у Приштину на конференцију за новинаре где је поновио оптужбе против Срба. Да је хтео добро да ради свој посао посматрача, отишао би претходно у полицијску станицу у Штимље, да чује и верзију српске стране. Неколико припадника ОЕБС су ми рекли да је антисрпски оријентисан и да је само тражио повод да би се покренуо рат против Србије. Вокеров помоћник Габријел Келер, који је касније био амбасадор Француске у Србији, рекао ми је да је забранио да се у седиште ОЕБС у Бечу достави извештај у коме је закључено да су за трећину насилних смрти Албанаца криви Срби, а за две трећине - сами Албанци.
* Шта сте открили у Дечанима?
- Интервјуисао сам последње српске житеље који су живели у страху. Сведочили су о спаљеним имањима, претњама и протеривањима. Дочекао ме је отац Сава у манастиру који је, без сумње, најлепши на свету. Неутралан сам новинар. Моје сведочанство о Косову је утолико кредибилније, ако се зна да сам био међу првима који су писали о свим злочинима у Босни. На Балкану ништа није црно и бело, нема само кривих, и само невиних, већ националних интереса који се вековима решавају ратовима.
* Када сте схватили да су Срби угрожени на Косову?
- Пио сам кафу и разговарао, у центру Призрена, на енглеском језику, са двојицом Албанаца, адвокатом и историчарем, који су мирно говорили да су Албанци изиграни на Лондонској конференцији 1913. где им је дато 24.000 квадратних километара, а да је требало најмање 75.000, укључујући и град Ниш. Ту сам схватио јачину албанског иредентизма који, познајући ситуацију у региону Тетова, и даље траје. Други пример да ће се ствари лоше одвијати био је када су грађани у побуни после пада пирамидалних банака у Албанији, у фебруару 1997. опљачкали војна складишта. Све то оружје касније је прешло из Албаније косовским Албанцима.
* Американци су у Рамбујеу отворено подржавали Албанце, а томе сте и сами сведочили?
- Мадлен Олбрајт је била пристрасна. У тим тренуцима Милошевић је направио стратешку грешку што није лично отишао у Рамбује. Тада би схватио колико би било тешко истрајати и задржати Косово на тај начин. Дипломатске и међународне игре захтевају да се нације са Балкана увек вежу за велике силе. Хрвати су придобили Немачку, Албанци САД, док су се Срби ослонили на тада ослабљену Јељцинову Русију.
* А где је била Француска? Срби су силно разочарани француским учешћем у бомбардовању.
- Многи Французи су сматрали да није нормално бомбардовати пријатељску земљу у којој, чак, постоји и Споменик захвалности Француској. Истина је, такође, да Срби кроз историју нису увек показивали ту захвалност према Француској.
* Лично сте имали удео у спасавању београдских мостова 1999?
- Налазио сам се у вашем главном граду током бомбардовања, и после рушења новосадских мостова, згрожен, позвао сам свог пријатеља Доминика де Вилпена, који је у то време био генерални секретар Јелисејске палате, и питао га када ће зауставити лудило Веслија Кларка? Следећег дана, председник Ширак је ставио вето на бомбардовање београдских мостова.
* Какви су данас односи између двеју земаља?
- Нисам нашао никога из државног и војног врха Француске ко је поносан на то што су бомбардовали Србију. Схватили су да су погрешили што су слепо следили Американце.
* Бомбардовање није решило проблем на Косову?
- Писао сам о фијаску НАТО неколико месеци после рата. Клинтон је причао да жели мултиетничко и мирно Косово. А оно данас није ни мултиетничко, ни мирно, са стотинама убистава цивила Срба, Рома и других неалбанаца. Када сам био у Приштини, било је 30.000 Срба. Данас нема ниједног. Косово је постало легло криминала, трговине дрогом и људима, и центар џихадиста. Тамо је у Европи највећи проценат џихадиста у односу на број становника.
* Је ли Косово изгубљено за Србију?
- После распада Југославије, за Србију је било неодрживо да сачува Косово, и економски, и војно, и политички. Требало је искористити прилику у Паризу 1995. када је потписан "Дејтон", и када је у Јелисејској палати, пред мојим очима, Бил Клинтон одао признање Слободану Милошевићу, речима: "Без вас, господине председниче, никада не бисмо имали мир на Балкану." Милошевић је требало да предвиди будућност и одмах испреговара решење за Косово, повољно по Србе.
* Шта је данас решење?
- Француска је за време Де Гола војно победила у Алжиру, као што је и Србија војно победила на Косову. Де Гол је, међутим, тада рекао да не жели да његово село Коломбе Две Цркве једнога дана постане Коломбе Две Џамије! Србија има слаб наталитет, за разлику од Албанаца. Не верујем да би српске породице данас желеле да им деца гину у рату за Косово. Србија би требало да испреговара што бољи положај Срба и наслеђа на Косову и призна га, иако је то веома болно.
* Да ли би тада и Република Српска могла да се прикључи Србији?
- У БиХ је успостављена мировна равнотежа, што је веома важно. Али, уколико се Косово споји с Албанијом, тада Србија може са пуним правом да претендује на припајање Републике Српске Србији.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: Новости :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.